You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
kwi`evni magazin<br />
~itawe<br />
~itawe<br />
24<br />
kwi`evni magazin<br />
Nenad Milo{evi}<br />
SAM I LEP, POSUT<br />
MLADE@IMA REVOLUCIJE<br />
Refleksije o pesni~kom i umetni~kom radu<br />
Vujice Re{in-Tuci}a posle ~itawa<br />
kwiga Igra~ u svim pravcima (2001) i<br />
Gnezdo paranoje (2006)<br />
ili smo bezbri`ni iako smo se jo{<br />
B<br />
„snalazili“. Diktator je bio zba-<br />
~en, dete se rodilo, „vratio“ sam se<br />
na posao. @iveli smo na „gomili“,<br />
u „univerzalnoj sobi“ ali budu}-<br />
nost („puna `ileta“?) je bila pred<br />
nama. Pred spavawe zapo~iwao sam<br />
~itawe raznih kwiga, a onda iznad glave sa police<br />
dohvatao Igra~a u svim pravcima (izabrane i<br />
nove pesme V. R. Tuci}a, 2001) i po~iwao naglas<br />
da ~itam, zaceniv{i se od smeha posle nekoliko<br />
stihova: „Osamqenog srca, kelner donosi pi-<br />
}e./Sedim za stolom, sam i lep,/posut mlade`ima<br />
revolucije“... ili „Odgurnuo sam tawir,/ svim<br />
vremenima,/ali glas mi drhti“...ili „Ideje su<br />
hladne,/a meso drhti“... ili „O, jutarwe jaje!/Stoji{<br />
mi na dlanu,/toplo, budno,/slepo, }utqivo“...<br />
@ena je, da ne bi probudili dete, jednu ruku stavqala<br />
na svoja a drugu na moja usta. Hvatali smo se<br />
za stomak. I tako gotovo svake no}i, nekoliko puta.<br />
^itaju}i Vujicu nisu mi suze uvek navirale<br />
zbog smeha.<br />
U mojim pesni~kim lektirama poezija V. R.<br />
Tuci}a zauzima posebno mesto. Prvi susret sa<br />
wom odigrao se u nekom starom „belom“ Letopisu<br />
Matice srpske na|enom u jednoj beogradskoj antikvarnici.<br />
Taj glas mi se u~inio uverqivim iako je<br />
gledao na dru{tvenu nepravdu iz drugog ugla nego<br />
moje pesni~ko oko. Uostalom, pesni~ki krik se i<br />
ne mo`e svesti samo na pobunu protiv jedne ideologije<br />
ili jednog globalnog poretka, ve} je on<br />
uvek iskonski krik. U izabranim i novim pesmama,<br />
kako glasi podnaslov kwige Igra~ u svim<br />
pravcima iz 2001. ve} je postojao ciklus pesama<br />
pod nazivom Gnezdo paranoje.<br />
Tuci}eve umetni~ke aktivnosti nisu se iscrpqivale<br />
wegovim ~isto kwi`evnim radovima ve}<br />
su obuhvatale i performanse, saop{tewa, akcije<br />
itd. (na po~etku je pripadao, sa Jovicom A}inom<br />
i Vojislavom Despotovim, krugu takozvanih zrewaninskih<br />
transformersa). Za ime Vujice Re-<br />
{in-Tuci}a vezuje se i Nova umetni~ka praksa<br />
70-tih. Nastupi novosadske grupe Februar u Domu<br />
omladine i drugim javnim umetni~kim tribinama<br />
`estoko su osporavani i od oficijelne ali i od<br />
kvazinezavisne kritike (B. Tirnani}, npr.). Napadan<br />
je, po~etkom sedamdesetih, zajedno sa ~lanovima<br />
grupe Februar u dnevnim listovima od strane<br />
qudi koji se danas di~e time da su uvek bili na<br />
strani individualne i umetni~ke slobode.<br />
Tuci} se posle brojinih napada, koji su dolazili<br />
i iz vrha tada{we vlasti povukao sa javne<br />
scene i delovao poluilegalno, {to je za tradiciju<br />
srpske kwi`evnosti dvadesetog veka nezamislivo,<br />
po{to se kwi`evnost kod nas uvek vezivala<br />
za javni nastup i promociju.<br />
U posleratnoj srpskoj kwi`evnosti (posle<br />
Drugog svetskog rata) nije postojala samo javna<br />
diskvalifikacija pisca, nego i ona kompleksnija,<br />
samim tim podmuklija, koja se zasnivala na etiketirawu<br />
pisca ili pesnika: modernista, realista,<br />
avangardista, postmodernista, neoavangardista;<br />
etiketirawe koje je unapred trebalo<br />
(moglo) da odvrati {iri krug ~italaca od dela i<br />
od autora. Od prilike do prilike, u zavisnosti od<br />
ciqa. Takva etiketa istovremeno je zna~ila i<br />
priznawe, ali je mogla da poslu`i i kao razlog za<br />
eliminaciju iz sredi{ta priznatih kwi`evnih<br />
vrednosti. U kontrolisawu i kreirawu kwi`evne<br />
javnosti kwige kakve su na primer bile zbirke<br />
pesama Vujice Re{in Tuci}a (ali i nekih drugih<br />
autora) mogle su samo da smetaju.<br />
Tuci} je ve} od svoje prve kwige Jaje u ~eli~noj<br />
qusci (1970) pa do posledwe Gnezdo paranoje<br />
(2006) prikazivao svet svakodnevnog `ivota li-<br />
{enog transcendencije: „Osamqenog srca, kelner<br />
donosi pi}e./Sedim za stolom, sam i lep,/posut<br />
mlade`ima revolucije./U te{kom zelenilu palaca<br />
jezik/koji hvaqewem ne prestaje./Socijalizam<br />
je pobedio./Poezija vi{e nikom nije potrebna“<br />
(Sam i lep, posut mlade`ima; San i kritika,<br />
1977). No bez obzira {to su socijalizam i postkomunizam<br />
istorijski i politi~ki prevazi|eni,<br />
stvarnost za pojedinca na ovim prostorima je<br />
ostala gotovo nepromewena, bez obzira na Internet,<br />
televiziju, nove sisteme komunikacije i edukacije.<br />
Javno i kulturno potiskivani svet o kome<br />
je V. R. Tuci} pevao probio je zidove svog geta i<br />
danas postao jedina stvarnost ve}ine qudi. To je<br />
svet pojedinca koji gubi socijalne veze sa dru-<br />
{tvom, pojedinaca disharmoni~nog emocionalnog<br />
`ivota, poni`enog, politi~ki izdanog, kome jedino<br />
preostaje svakodnevni „sitni“ `ivot,...<br />
okrenut kredencu sirotiwskom.<br />
Iako krajwe autenti~an i radikalan predstavnik<br />
srpske neoavangarde kome je, po re~ima<br />
Ivana Negri{orca (autor predgovora Igra~a u<br />
svim pravcima), ravan jedino Qubomir Mici},<br />
Tuci} je pesnik koga mo`ete konzumirati u delovima<br />
koji vam odgovaraju. Liri~nost daje poseban<br />
ton wegovom avangardizmu i anga`ovanosti i<br />
obrnuto. „^ista lirika“ je prete`no zastupqena<br />
u posledwe dve pesni~ke zbirke Reform grotesk<br />
i Gnezdo paranoje. (Uslovno bi se mogla napraviti<br />
podela Tuci}evih pesama na neoavangardne, veristi~ke<br />
i lirske. Ali takva podela se ne mo`e<br />
odr`ati posle ~itawa bilo koje pesnikove kwige.)<br />
Tuci} je pesnik demonskog, varvarskog sveta,<br />
kakvog u ne{to druga-<br />
~ijim slikama nalazimo<br />
u pesmama Novice<br />
Tadi}a na primer, ali<br />
on je i pesnik naivnog<br />
i nevinog (Blejk) ~oveka,<br />
~oveka koji mora da<br />
veruje u dru{tvo da bi<br />
fizi~ki i duhovno opstao<br />
i koji mora da razara<br />
konvencije dru-<br />
{tva da bi utolio glad<br />
za istinom.<br />
Tuci} gradi svoje<br />
pesme miksuju}i svet reklame<br />
i folk muzike sa<br />
jezikom narodne poezije,<br />
jezikom argoa, jugoslovenskih<br />
dijalekata, politi~kih<br />
parola, reklamnih<br />
slogana i dr.<br />
Iza naizgled neposrednog<br />
tona i jednostavnog<br />
izraza „sirotiwske poezije“<br />
krije se prava „literarna<br />
ma{ina“ u delezovskom<br />
zna~ewu, dakle<br />
poezija kojoj prethodi<br />
kwi`evna teorija i estetika.<br />
Personifikacija i<br />
hiperbolizacija su dva<br />
osnovna stilska postupka.<br />
Treba, me|utim, naglasiti<br />
da se u toj poeziji hiperbolizuje<br />
i personifikuje<br />
ne{to sasvim novo. Neprekidno<br />
mewaju}i rakurse,<br />
stalno u pokretu on na malom<br />
prostoru, u malo teksta, zahvata i ono organsko,<br />
naoko odvratno, ali u stvari `ivotno. „Ovo<br />
je tih zanat, precizan, kao smrt./Otvaram sklopqenu<br />
sintaksu,/prqavo crevo sobe,/}utqivi name{taj./Raste<br />
sirova re~enica/u klizav sapun dana./Na<br />
bledo lice stola/zakivam dasku smisla./Kuca,<br />
meca, provokacija – /{apu}e de~ji<br />
glas.“ (pesma „Otvaram sklopqenu sintaksu“; Reform<br />
grotesk, 1983).<br />
Tuci} parodira samu ideju kwi`evnosti i sam<br />
kwi`evni jezik, `ude}i istovremeno za osloba-<br />
|awem od jezika. Taj dramati~ni glas je glas postreligioznog<br />
i postideolo{kog ~oveka koji ni<br />
pred ~im i ni pred kime ne odvra}a pogled, koji je<br />
li{en i vere (religioznog ose}awa) i ideologije<br />
(svetovne nade). S jednakim argumentima koji tuma~i<br />
Tuci}eve poezije ozna~avaju neoavangardizmom,<br />
slobodan sam da Tuci}evu poeziju ozna~im<br />
kao postmodernisti~ku ili kao poeziju postmodernog<br />
ni{tavila. Tuci} koristi sva tri intertekstualna<br />
postupka karakteristi~na za postmoderniste:<br />
i transformaciju (preobra`aj re~i<br />
preuzetih iz razli~itih tekstova), transfiguraciju<br />
(preme{tawe) i mapirawe (sme{tawe u novi<br />
strukturalni poredak).<br />
Tuci}eve pesme spajaju<br />
naivno i ozbiqno kakvim<br />
nam se i `ivot naj~e{}e<br />
pokazuje. U wima je progovorio<br />
glas onih koji su u<br />
dru{tvu u kome smo `iveli<br />
bili istinski gubitnici,<br />
{to zna~i da su i danas<br />
u toj poziciji. Ako je dru-<br />
{tvo zasnovano na odre-<br />
|enim pravilima i ugovorima<br />
izme|u pojedininaca,<br />
Tuci} je pesnik koji<br />
ho}e da dosegne konkretnu<br />
egzistenciju umetnika<br />
u takvom dru{tvu. Zbog<br />
toga je u wegovim pesmama<br />
stalno prisutno ogoqavawe<br />
kako starih tako<br />
i savremenih mitova i<br />
wihovo svo|ewe na konkretnu<br />
dru{tvenu realnost<br />
i iz toga sleduju}i<br />
individualni do`ivqaj<br />
stvarnosti. Samo posle<br />
takvog napora su i mogle<br />
da se kasnije pojave<br />
wegove ~iste lirske pesme,<br />
pesme tragi~no<br />
istinite i lepe, koje i<br />
bez konteksta u koji ga<br />
teoreti~ari kwi`evnosti<br />
i neoavangarde<br />
svrstavaju, poseduju izrazitu<br />
sugestivnost i<br />
za dana{weg ~itaoca<br />
stasalog na romanima<br />
i zaboravu lepote pesni{tva.<br />
„Sam u no}i,/pod dalekim zvezdama,/ni-<br />
{tavan,/slab/i smrtan-/moram da se smejem./Ne ~ujem<br />
dobro,/ne vidim./Budu}nost je puna `ileta./Nervozan<br />
sam/i moram,/moram/da se smejem.“<br />
(pesma „Moram da se smejem“)<br />
Tuci}eva lirika je dokaz paradoksalnog dejstva<br />
kwi`evnosti. Glas Vujice Re{in – Tuci}a pun<br />
nihilizma i rezignacije, formiran u vreme vladavine<br />
jedne druge ideologije i sistema vrednosti,<br />
svoje puno opravdawe i potvrdu nalazi danas i ovde,<br />
u dru{tvu i kulturi bez ideologije. Sistemi<br />
se mewaju a zapitanost i bol ~ovekov<br />
ostaju, bar u pesmama velikih pesnika.<br />
25
Change language