ÐÑÐ¾Ñ 73-74

More documents

Recommendations

Info

kwièvni magazin tribina skd tribina skd 42 kwièvni magazin ni kao pesnika, ni kao prozaistu. Dobri Bog se ve} potrudio oko toga. Dobro je {to o meni nisu pisali razni doktori kwièvnih nauka, redovni pisci dnevne kwièvne kritike „Politike“, „Danasa“, „Blica“, i {ta ja sve znam kojih i kakvih glasila. Ne o~ekujem od nekoga ko u ìvotu nije napisao smislenu re~enicu da presu|uje o mom radu. Ne misli{, vaqda, da }u u ovim godinama brinuti da li }e neko o meni re}i: „Jovanovi} je uspeo da u svojoj prozi... poeziji...“ ili: „Jovanovi} nije uspeo...“ To su, uglavnom, qudi kojima su kolena i talenat na istom nivou. U svakom slu~aju, potpuno sam miran. Iskreno re~eno, ono {to kwi- èvna kritika pre}utkuje o meni, ja kaèm, naglas. Ja o ve}ini wih mislim jo{ gore. Ako postoji ste- ~ajna mafija, univerzitetska mafija, naftna mafija, duvanska mafija, urbanisti~ka mafija, trgovina qudima i oru`jem... onda, svakako, postoji i kwièvna mafija. To je onaj srpski, pa i srbijanski, }iftinski, burazerski odnos ja tebi – ti meni. Nagrade? Pa, ja sam vaqda jedini ìvi srpski pisac koji nikada nije dobio bilo kakvu kwièvnu nagradu! Malo li je to, za takav ìvot?! Plemena, poreklo, povezanost po svaku cenu. Ja nisam u tome. Meni nije va`no da li }e Raja, Gaja i Vlaja izme|u sebe podeliti zvawa, nagrade, poslove, misliti o sebi da su genijalni, da su najboqi na svetu. Sre}an sam {to ne moram da se druìm sa tim qudima. Imam nekolicinu starih prijateqa, to mi je sasvim dovoqno. Raskrstio sam, davno, sa nekolicinom podlaca. Ja ne pi{em na dijalektu, a ve}ina srpskog pesni{tva napisana je na dijalektu o lokalnim temama. Dijalekt nije samo geografsko odredi{te. To je politika koju vode mrziteqi Evrope, ksenofobi, i ~uvari nevinosti majke Srbije. Kad doda{ Bogorodicu, pa jo{ Trojeru~icu, onda eto poezije. A i proze. I sve je po principu: {to vi{e imenice Srbija, i prideva srpski, to si ve}i pesnik, prozni pisac, ~ovek, i na kraju Srbin. U Srbiji se uvaàva samo despotska, azijatska politi~ka misao, iz te misli proizilazi politi~ka praksa. Ratovi, obmane, prevare, laì, ratni zlo~ini, ratni profiteri, profesionalni rodoqupci kojima su usta puna Srbije a xepovi puni i srpskih i stranih para, idiotluk rasne netrpeqivosti, otima~ina, profiterstvo, prekrajawe istorije, mitovi, legende... Narodu koji radi i govori ono {to danas rade i govore Srbi, nije mesto me|u civilizovanim narodima. Tamo gde trideset posto glasa~a glasa protiv interesa sopstvene dece i unuka, nema budu}nosti. Ovde se neguju najgnusnije politi~ke strasti, jer oni koji vladaju ovom dràvom nemaju vremena ni za {ta drugo osim za zgrtawe para i bolesno usa|ivawe u foteqe, a samo tako mogu postojati, to je jedini na~in da se ostvare. Nerasvetqena politi~ka ubistva, kriminal, prodaja i kupovina svega i sva~ega, to su Srbi. Ovde se podjednako zlupotrebqavaju i Bog, i Kosovo, i Tesla, i Wego{, i \in|i}, i patriotizam, i gra|anska svest... ovo je jedna neprekidna drama sa pevawem o ìci i pucawem u ìve mete. Maloumno okretawe le|a Evropi i svetu, samo dokazuje da smo tre}erazredna, bezvredna nacija, mi{qewe koje se sve vi{e o nama u~vr{}uje i kod na{ih proverenih prijateqa. Svet se svakako ne}e mnogo zabrinuti, niti }e gubiti vreme sa nama. Mi }emo, nastavimo li ovako, zauvek ostati na ledini. ? Mislio sam da jedan deo ovih pitawa posvetim nekom tvom ìvotnom iskustvu, ali ti si na neka od tih pitawa ve} odgovorio. U posledwe dve godine objavio dve kwige proze, Stani~ni bife i Veliki Mao. U Stani~nom bifeu napisao si da ~ovek moè ili da upropasti sebi ìvot ili da ga uzdigne na visine gde Bog obitava, samo ukoliko se, kako ti ka- è{, otisne i u|e u prvi stani~ni bife, kao u neki mikrokosmos. Zar to nije slua~aj i sa poezijom? Po~ni da pi{e{ poeziju, i moè{ sebi upropastiti ìvot, ili da se propadaju}i uzdiè{, i obratno. : Podrazumeva se da poeziju pi{u izuzetni qudi. Od Aristotela naovamo pesnici su izuzeti od svega. Svet je zapamtio Homera. Ni{ta vi{e ne moè promeniti tu ~iwenicu. U{li smo u svet, napisali stih i otvorili sebi besmrtnost u grobu svakodnevnog uni{tavawa, a tako je samo ako si pisac, ako nisi tvorac dosetki. Kaèm ti, nema ni~eg izme|u ro|ewa i smrti ako nisi pisao poeziju. Bezbrojne su kwige koje je napisala dosetka, igrarija re~ima, kako ih ve} sve zovu, a to nije ni proza ni poezija. Dosetka u poeziji je poniàvaju}a, za poeziju i za onoga koji je ~ita. Onaj koji pi{e takvu poeziju je na svome, on nije pesnik. Savremena srpska poezija prepuna je dosetki. Te{ko i sa mukom moè{ na}i poeziju, onu koja ti govori. Moè{ se diviti i pesmi i pesniku. A moè{ se diviti ili pesmi ili pesniku. Ne bih ti sada navodio primere ni za jedno ni za drugo. îwenica je da je danas pisati poeziju apsolutno svirep posao. Isto je i sa prozom. Prevladava povla|ivawe ukusu uticajnih kriti~ara, ili ukusu takozvane {iroke ~itala~ke publike, ili ukusu urednika izdava~kih ku}a. Ako se protivno svom moralu prikqu~i{ tim trendovima, propa{}e{, ali }e{ se za nekolicinu uzdi}i. Ako ne u~ini{ tako, propa- {}e{, ali }e{ ostati svoj. Ne volim ni poeziju ni prozu koje mi ni{ta ne govore. Mo`da je stani~ni bife samo metafora. Mo`da tu po~iwe putovawe za kraj, za grob. Mo`da je stani~ni bife mesto gde ~ekamo da se ukrcamo u voz koje }e nas odvesti do {upe gde stoji alat za kopawe tog groba. Svejedno je da li je poezija ili proza. Vrhunska umetnost nema odrednice, zar je va`no da li je Homer, Gete, Roden, Van Gog, Morikone, [ekspir, Bah, Dostojevski, Peki}... Ako je Bog milostiv prema onome koji se ukrcao, taj }e sti}i do svog groba. Ako nije, on }e se neprestano ukrcavati, sve osvr}u}i se za svojom senkom. Tu se razdvaja du{a od tela. Postoje pesme, i proza, a ja }u sada govoriti samo o pesmama, koje sam uvek imao na pameti, koje su me uvek ohrabrivale, i koje su me uvek dràle. I uvek su bile vezane za taj moj rad i na prozi i na poeziji. Recimo, „U poznu jesen“, Vojislava Ili}a. Rano sam je pro~itao, mo`da je zato zauvek ostala u meni. Druga je „Svetkovina“ Sime Pandurovi}a. Slu{ao sam kako Crwanski govori svoj „Lament nad Beogradom“. Za{to ti ovo kaèm? Zato {to kad pi{e{ poeziju, hteo to ili ne, mora{ uvek misliti na druge pesnike. A sve tri ove pesme su ~ista proza. Oni su proìmali svoja pesni~ka nadahnu}a sa svojom prozom, i ja mislim da wihova proza ba{ i nema neki veliki dodir sa wihovom poezijom. Kod mene ima , i to mnogo, jer moji svetovi, proze i poezije, ne mogu biti druk~iji, razli~iti. Ne znam kako su Ili} i Pandurovi} ~itali svoje stihove, ali Crwanski je jedan, mani se tuma~a i ~ita~a. Ne znam da li sam ubedqiv kad ovo govorim, ali bez nipoda{tavawa svih ostalih zanimawa, pesni{tvo je ipak vrhunski posao, vrhunsko ume}e. Iako sam malo~as izrekao jednu negativnu ocenu o svemu tome upravo zato }e iza nas i ispred nas uvek biti nekog, u ne~em, svejedno je da li je proza ili poezija. Kad govorimo o prozi i poeziji, opet }u se vratiti na to, imamo savr{en primer: „Kad sam po{ao u institut da prodam telo“. To apsolutno nije poezija, to je proza, ali je dovoqno bilo ~oveku koji je to napisao da je svojom genijalno{}u podigne na nivo poezije. A to je i sa „ U poznu jesen“ i sa „Svetkovinom“ i sa „Lamentom“. Koliko to veze ima sa mojim pisawem? Verovatno u onoj meri koliko sam ja uspeo u svojoj pri~i „Venecija, riva deqi Skiavoni“ i u pesmi istovetnog naslova, da sabijem u dvadeset gusto kucanih strana, i u taj jedan sonet, sve od moje poetike, mog stava prema prozi i pesni{tvu, i mog stava prema pesnicima, smatram da su ta pri~a i taj sonet „najsrpskiji“ u mom stvarawu, jer sam tu ogolio sebe do o~iglednosti morala za koji se zalaèm. To je li~ni moral. Poezija je samo pitawe morala, i ni- {ta vi{e. Nema mnogo prilika da se divi{ i poeziji i pesniku. Ne mislim da pisawe poezije daje oprost podlacima. Ne mislim, tako|e, da podlac mo- è da se uzdigne pi{u}i poeziju. Pisawe poezije je ~in druge vrste. Niko nije boqe ~itao „Lament nad Beogradom“ od samog Crwanskog. Velika pesma, veliki pesnik. Ja ne znam kako je Vojislav Ili} ~itao „U poznu jesen“. Niti kako je Sima Pandurovi} ~itao „Svetkovinu“. Ostali su veliki pesnici, velike pesme. Mo`da sam naveo te{ko prepoznatqive primere za svoju tvrdwu, ali oni su tu, i bi}e tu, zauvek. Simbol stani~nog bifea prenosim, prebacujem iz pesni{tva u prozu, i obratno. Ube|en sam, mada mo- `da nemam razloga za to, da su pesnici koje sam pomenuo, jednom, svaki za sebe, naravno, kada su popili, poèleli da upropaste svoj ìvot beè}i od poezije, i kada su do{li do kraja ìvota nisu svodili bilans, nego su iz tog stani~nog bifea krenuli na nebo. Zna~i, definitivno su uspeli da sebi upropaste ìvot. Proza ili poezija, na to odgovara sam pisac. [ta misli{ {ta je... „Kad sam po{ao u institut da prodam telo...“ ili... „Labud gleda glavu ne pomera“, proza ili poezija? Jedno proisti~e iz drugog, i uliva se jedno u drugo. Ne}u da ti navodim druge primere, ostali bismo ovde tri nedeqe dana. Jer, pesnik je po{ao u institut da proda svoje telo, i zastao je u parku da gleda nepomi~nog labuda u jezeru. Ne verujem da je stigao do instituta. Ostao je u parku, izvesno vreme, i onda oti{ao u stani~ni bife. Nema pesnika koji nije upropastio svoj ìvot pi{u- }i poeziju. Zato je poezija na vrhu, a sve ostalo se klimata za wom. ? [ta si sve radio u ìvotu, po{to znam da nisi uvek mirno sedeo za pisa}om ma{inom, ili kao sada za lap-topom, i pisao? : Nisam promenio hiqadu zanimawa, mada sam radio sve i sva{ta. Imao sam bogat ìvot, povremeno i opasan. Nije va`no {ta sam radio, jer bi}u slobodan da prepri~am misli prote Mateje: po mom ra~unu jeo sam, pio, spavao, vozio i pisao u preko sto gradova, varo{ica i selendri Sredwe i Centralne Evrope. Nagledao sam se uàsa, i nepojamnih lepota. Vozio sam fi}u po makadamskom putu deset kilometara na sat. Na autoputu, vozio sam por{e devet jedan jedan dvesta deset kilometara na sat. U mladosti sam vozio motocikle. Gotovo pedeset godina vo`wa mi je bila najboqi lek. Prevezao sam milion kilometara u slobodi. Ne zato {to sam bio za volanom ni sam ne znam koliko vrsta vozila, ve} zato {to to nisam delio ni sa kim, zato {to sam pisawe i vo`wu sa~uvao od drugih. Bio sam, kao i ve}ina Srba, bombardovan bezbroj puta. Promenilo se nebrojeno imena dràve u kojoj sam ro|en. Pisa}a ma{ina, kompjuter, lap-top, komunikator, svejedno, nisu uspeli da me preobrate. Ja sam od svoje dece nau~io da budem Srbin sutra{wice. Nikada ne bih pogazio li~ni moral, ponosan sam {to sam Balkanac, od onih koji ba{tine Sokrata. Od prijateqa me je ~uvao Bog, a od neprijateqa sam se ~uvao sam. Ja sam vi{e stari Atiwanin, ili Rimqanin. Horacije, videv{i da ostaje bez najblièg prijateqa, poseè za ~a{pm punom otrova. On tako {titi svoj li~ni moral. [ekspir je znao da proceni trenutak kada ne{to treba dokazati, svetu i sebi. Sokrat, jedan od najve}ih qudi u istoriji, sam je platio i ~a{u i otrov, i ispio, da bi dokazao ispravnost svog morala. @ivot i ne treba da bude ni{ta drugo, do ~ekawe na ovu potvrdu. To je sve. Na ovaj ili onaj na~in to moramo da dokaèmo. Ne uradimo li tako, uzalud smo ìveli. Pa makar dobili i Nobelovu nagradu. ? Ti neprestano preispituje{ na najdirektniji mogu}i na~in smisao bavqewa poezijom koju dosledno pi{e{ velikim slovom, i to smisao bavqewa poezijom u jednom svetu koji se gasi, da bi ispevao poeziju sveta na zalasku, jednu neuporedivu situaciju. Da bi ispevao tu poeziju, na~inio si jedan pomak, ukinuo si stilsku figuru komparacije. To sam primetio kada smo Sa{a Radoj~i} i ja pravili izbor iz tvoje poezije za kwigu Grobqa. Ti i ja smo mnogo puta razgovarali o tome. Kod tebe uop{te nema komparacije „kao“. Za{to? : Nikada nisam koristio „kao“ u poeziji. Poku{avam da to uradim i u prozi. Mislim da je to jedna ru- `na, opasna i gadna po{tapalica. Mogu da razumem jedno „kao“ u pesmi, ali kad vidim da je svaki drugi stih u pesmi „kao“ ovo ili ono, onda mislim da je i samom pesniku muka od toga. To „kao“ je ne{to {to se moè izbe}i, ja to radim, ne name}em drugima. To se moè, nadomestiti interpunkcijom, izvesnim glagolskim oblicima, izmenom redosleda re~i u stihu, ili u proznoj re~enici, ima mnogo na~ina. Znam da „Pozna jesen“ i „Svetkovina“ nemaju nijedno „kao“. Znam da i Milutin, od ìvih pesnika, ne koristi „kao“. Verovao ili ne, nikada sa wim nisam razgovarao o tome. Pi{i i }uti. Niti je to ugledawe, niti podraàvawe, to je ono sa ~ime se dolazi na svet. Bez preterivawa, sudbina. Poezija je sve. Kada sam napisao stihove: Nema ni~eg izme|u ro|ewa i smrti, ako nisi pisao poeziju, rekao sam svoje. Ne èlim da nipoda{tavam bilo {ta ~ime se qudi bave, ali samo poezija je iznad svega. Naàlost, danas se i to izvrglo u ne{to {to poni{tava i poniàva qudski ìvot. Kakav uàs, ako }e svi pisati poeziju! To je to KAO. To je onaj trenutak kada sam raskinuo sa komparacijom. To KAO postalo je rana koja ne zarasta, rasek pun gnoja. îm vidim KAO u pesmi znam da je i samom pesniku mu~no {to je podlegao toj po{tapalici. Mislim da po- 43
kwièvni magazin tribina skd proza 44 kwièvni magazin ezija ne sme da bude KAO, da ono {to nam saop{tava ne sme da bude KAO. I {ta zna~i to KAO? Ne bih tome pridavao va`nost. Ja sam to izbacio iz poezije koju pi{em, za druge nisam nadleàn. To je KAO u ìvotu, svako zna {ta mu je ~initi. Ja nisam to uradio iz obesti, ali ni u jednoj mojoj pesmi nema KAO. Mo`da ima jo{ pesama bez KAO, ako zna{ reci mi, voleo bih da to znam. Ali, ne èlim da to KAO vi{e pomiwem, pravi}emo se KAO da ne postoji. Od mene je dosta {to sam ispevao pesmu „Jer i Smrt }e do}i“. Naravno, i to ne sva u belom. Ne KAO da nije u belom, ve} }e biti u crno ruvo obu~ena, a mlada, lepa, poèqna. I tu se zavr{ava svet, nije to zalazak, ve} potpuni mrak. Stalno se govori o osvitu ~ove~anstva, o zori ovoga ili onoga, o po~etku, KAO kraj ne postoji. Eto ti potvrde, bi}e to kraj toliko stra{an, da }e glave leteti unaokolo, KAO u filmovima B produkcije. ? Tvoj lirski junak mogao bi da bude nazvan Putnik. Ako si u prozi dramatizovao wegov tok svesti, da li se moè{ saglasiti sa konstatacijom da u poeziji Putnik iskazuje snaàn eti~ki stav? Poezija i moral, {ta misli{ o ovom odnosu? : Rekao sam ve}, nikada i ni po koju cenu ne bih pogazio li~ni moral. Horacije je posegnuo za peharom sa otrovom, Sokrat je sam platio i ~a{u i kukutu. Jedan iz literature, drugi u stvarnom ìvotu daju primer odbrane li~nog morala. Ja sam to izrekao u svojim stihovima, i toga se drìm, KAO pijan plota. Poezija ne moè da popravqa ìvot. Ona mora da bude ìvot sam. Naàlost, mi ìvimo u dràvi gde je trideset posto stanovni{tva funkcionalno nepismeno. To je na{ ìvot. Mi smo u posledwih pedeset godina toliko moralno propali da smo nepopravqivo o{te}eni. Ne verujem, i niko me ne moè ni ubediti u suprotno ni ohrabriti da }emo se izvu}i. Ne vidim nikakvu budu}nost ni na{e dràve ni nas kao naroda. Putnik kojeg pomiwe{ je pojedinac. Ti ili ja, svejedno. Kako u takvom svetu moè da opstane pesni{tvo? Nije va`na wegova sudbina. Postoji kolektiv, a svi beè od kolektivne krivice. Kolektivna krivica postoji, prebroji{ pojedince u lancu zla, i eto ti ishoda. I onda dobri qudi, a pesnici jesu takvi, pi{u pesme! Za koga, i za{to, i dokle? Mislim da smo do{li do kraja puta, i da je vreme pred nama samo vreme za odluku: da li sko~iti u ambis ili se obesiti! Na{e vladaju}e strukture pokazuju pravu na{u sliku, svet u wima vidi nas, ne u na{im piscima, slikarima, sportistima. Ne govori{ ti u Ujediwenim nacijama, ni Divac, ni Goran Paskaqevi}, ni Marina Abramovi}. Ovde ve}ina ne}e da se sagiwe pred takozvanim zahtevima Zapada, ali vrlo rado pruà ruku da uzme donaciju, koja se uglavnom sastoji od ke{a. Pregovore sa Zapadom i svetom u na{e ime vode oni sa kojima ni ro|ena mater ne mo- è razgovarati. U staroj Atini idiotima su zvali one koji se nisu bavili politikom. U Srbiji, danas, politikom se bavi ve}ina idiota. Pogledaj na{e stranke, partije, wihove ~elne qude, ministre, ~inovnike, ovu poniàvaju}u situaciju pregovarawa, ugovarawa, dogovarawa, podele plena, pquva~ine po narodu i wegovoj izbornoj voqi, ovu nevi|enu mr- `wu prema Evropi i svetu, ovu bolesnu opsednutost pro{lo{}u, neopravdanu samozaqubqenost, nesnalaèwe u prostorima sopstvene teritorije, uskogrudost, i nemilosrdnu tiraniju prostakluka i primtivnosti, i {ta }e{ misliti o Srbiji i Srbima? Kakvu poeziju pisati u ovim vremenima? I kakvu prozu? [ta re}i svojim bli`wima, i misle}oj mawini u ovom narodu? Onaj koji govori, a ti kaè{ da je to Putnik, stalno tr~i, sve traè}i izlaz i spas, iz poezije u prozu, i obratno, koleba se u stani~nom bifeu, mo`da je zaboravio {ta ~eka, ~ak je, mo`da, zaboravio {ta treba uraditi. Oni koji se bave dosetkama, oni te{e narod. Zalu|uju ga mitovima i politi~kim utopijama, prenose}i na wega li~ni idiotluk, i to postaje najunosnija, najprofitabilnija grana srpskih intelektualnih i politi~kih krugova. La`ni politi~ari, la`ni intelektualci, la`ne patriote, la`ni narod. Narod nije nevin, nije bezazlen, kriv je, do Boga. [to pre po~ne da razmi{qa o svom glupavom bitisawu, o budu}nosti svoje dece i unuka, to }e pre na}i zajedni~ki jezik sa Evropom i svetom. Samo pod jednim uslovom, da nije ve} kasno. ? U Mrtvoj prirodi nalazimo stih „Neprirodno sve je, {to strah nije“. Ako je prvo imenovawe stvari bila prva pesma u istoriji ~ove~anstva, pesma nastala iz straha, kako }e izgledati posledwa pesma? : Ako me to pita{ kao pojedinca, onda ti mogu re- }i da smo davno zavr{ili sa imenovawem stvari, bar mi pesnici. [ta }e uraditi narod, u strahu i u sada{wosti i u budu}nosti, opet }u ti re}i da ne verujem u budu}nost. Prebrzo smo stigli od kamenog vrha kopqa do po{asti atomske bombe, hemijskog i bakteriolo{kog oru`ja. Do svesti dostupnosti svega toga svakome i na svakom mestu. Tu prestaje mo} Poezije. Tu po~iwe sida, pti~iji grip, i ostalo {to sledi. Svet je do{ao do one ta~ke kada treba odlu~iti, ili svi ili niko. Postoje dva ili tri centra idiotluka na svetskom nivou, ukopanih u nedodirqivost svog blagostawa, svoje neprikosnovene ispravnosti u politi~kom razmi{qawu, u ogoqeni klero-fa{izam. Ima bezbroj razlika, koje razdvajaju, a jo{ vi{e stvari koje spajaju. Utopija ili ne, kukawe nad sudbinom ili ne, ali tako je, a Poezija je, ipak, preslaba da oplemeni idiota i da ga vodi ka boqitku, telesnom i duhovnom. Onaj prvi strah, star koliko i mraz u pe}ini koji je uàsavao na{eg pretka, nemilosrdno leden u zoru kada je trebalo napustiti pe}inu i krenuti u potragu za hranom, svet koji je do~ekao to kosmato bi}e neprijateqski raspoloèn, surov, spreman na krajwi obra~un, na bitku do istrebqewa, i odlu~nost na{eg pretka da mu se odupre, da se suprotstavi, po~eli su, ube|en sam, ispevavawem prve pesme. Ja sam misle}e bi}e, rekao je na{ predak, i sada ja stvaram istoriju. Koliko je u tome uspeo, da li je i{ao pravim putem, da li gre{i ili ne, to je vidqivo, danas, i ovde. Strah nije nestao, promenio je oblik, ali nije promenio nas, mi smo ostali isti. Ja verujem da }e se i za to na}i pesnik. Svako vreme ima svog Homera. Potrebno je samo da izme|u jednog i drugog Homera pro|e dve-tri hiqade godina. [ta }e u me|uvremenu biti, to smo ve} videli. Ja mislim, ni{ta hvaqewa vredno, osim Poezije. Takva }e biti i posledwa pesma, za~etak neke nove prve pesme, ako ho}emo da budemo optimisti. Mada, i pesimizam ima iste korene. Zato, na kraju, svi umiremo, jer takav je scenario. Nenad Gruji~i} PERSA a èna nije od ovoga svijeta. Neko T bi pomislio da govorim o svetici ili kakvoj proro~ici, ali ne. Persa je odvaqena od ìvota, kao busen od oranice, ~ovjek od ovog sirovog i svakodnevnog svijeta, èna iz debele stvarnosti, galamxija broj jedan, hvalisavi bunxija, torokalo, dera~a – probrbqala bi kad je zasvrbi pa i na lakat. Vi|a{ je na mu{kom biciklu kako vozi xak bra{na na paksicu ili jo{ jednu vre}u krompira ispred nekad bujnih grudi na upravqa~u dvoto~ka{a. [vercovala farmerke iz Be~a, provla~ila se kroz vozove, s kondukterima {urovala, nevi- |ene akrobacije rije~ima i dosjetkama pakovala, ìvjela za djecu da ih i{koluje, da ih, govorila, izvede na put. Podizala je sukwu kad je trebalo da pre|e granicu bez carine. Malo ko bi u takvoj mu{kobawastoj blebetu{i prepoznao toliko brige za tri sina. Mo`da je zato unuci i nisu zanimali. Kad ih je dobila, ve} se bila posva|ala sa sinovima. Sad s wom niko od bli`wih ne govori. A zavadila se, jer se petqala u ìvote svojih snajki. To se vi{e nije moglo podnositi pa su sinovi stali na stranu svojih èna. Prati Persa televiziju i komentari{e politi~ke doga|aje. Stisnute pesnice, ne da na svoj narod, prijeti onima drugima, pokazuje kako bi zavrnula glavu savkome ko ne misli kao ona. Najve}e ideje iznosi mucavo, jecavo, tuc-muc, ali slasno, glasno, kao iz bureta, razroga~eno i na ivici pla~a. Ustaje naglo kad je potrebno da pojasni rije~, mlati rukama lijevo-desno, klekne, zavrti se, udari glavom u zid, pokazuje mi{i}e, uradi par sklekova ~ak i na jednoj ruci, sko~i na stolicu, zawi{e luster, plopne kao àba, otvori prozor pa ga zalupi, pomene rusko oru`je, zacakli pogledom, prsne vlagu sa pro{aranih desni sa pola zubâ, kreveqno se smije, podrigne, pqune u {ake, zaprijeti smr}u, kune se unu~adima, ro|enog bi mu- à zaklala kad bi je izdao, zapjeva ojka~ki dvostih, lane k’o kuja, zagrli prvog do sebe, masira mu grba~u, meqe kao mlin, toro~e, trtqa, izaziva, }orlai{e, nema {ta ne ~ini. Jedna glava – hiqadu jezika. S Aksentijem ìvi pola vijeka. On voli {ah vi{e od hqeba. Ispod vinove loze sa kom- {ijama ili namjernicima zametne igru. Pro~ulo se pa su mnogi, traè}i lijeka dosadi, dolazili u ovo proletersko predgra|e. Okolo {qivici i kukuruzi{ta. I svraka zakre{ti pred dolazak stranaca. Ima fanatika koji u {ahu vide sve {to su propustili u ìvotu. Unose se u svaki potez, zaboravqaju ovaj svijet, ni{ta ne vide i ni{ta ne ~uju. Kad izgube partiju pa ustupe mjesto drugome, kao kibiceri daju savjete vatreno, bojno i polemi~ki, kao da se radi o gubitku imawa. Aksentije rijetko pri~a dok igra, ne pripada onima {to ume}u sva{ta u ~avrqave komentare bez kraja, na primjer, da vole {ah jer su izbegli vojsku ili ènidbu. Akse, kako su skra}eno zvali Persinog muà, odobrava sve {to drugi govore, sve mu ravno do Kosova, ne haje ako i u glas dobacuju potez. Katkad, odvezan od stvarnosti, udubqen u zametak {ahovske pozicije, ispu{ta preko odromboqene dowe usne samo duplirane rje~ce ne i ne, ili da i da ne znaju}i o ~emu je u stvari rije~. Tad uska~e Persa da ga pred drugima izvoza dok on zaglavqen u kombinacije ne sklawa pogled sa crno-bijele table. Toliko ogwa u jednoj èni ne pamti niko. [uketa i potcjewuje, ismijava i kudi, vitla iznad wegove glave kao zavatrena krijesta }urana. –On je budaletina, nikad ~ojeka od wega, ne zna taj ni gde je {upaq – uzvikuje sva u jari Persa. –Tako je – uzvra}a Aksentije sa skaka~em u desnoj ruci ne gledaju}i odakle dolazi poznati rafal uvreda pa lupne crnom figurom po bijelom poqu. Zatim – kao da je uvr}e u dasku, kao da je od voska, ne ispu{ta dvadesetak sekundi iz prstiju. – Nikad me u ìvotu nije slu{’o, samo sam ja crn~ila –nastavqa da versa Persa. Uìvqen do besvjesti u poziciju na plo~i, Akse jedva ~ujno mrmqa: – Jeste, jeste, istina je, istina... Bistri Aksentije u izboranoj glavi s per~inom na obrvi, bistri {ta }e povu}i protivnik na wegov potez – Sf5. Uvla~i dim cigarete kao da mu od toga zavisi duìna ìvota. Ispu{ta zmijoliki pramen dima koji, gle ~uda, izlazi kroz desnu nogavicu. Povu~e drugi dim, namjesti se na zadwici, promjeni poloàj, pa dim pusti kroz lijevu, da ne povjeruje{. Persa kidi{e sve vi{e i vi{e. Aksentije hladnokrvan kao klupa kraj bunara, ni{ta ne ~uje, }uti li }uti, uzdi{e i rve sa sa {ahovskom pozicijom pod nosem, ne}e da ~uje gadna za~ikavawa. To joj je najvi{e smetalo, to {to je on i ne pogleda, {to je magnetski prikovan za raspored figura. A ona tako èli 45
Page 1 and 2: oj 73-74 juli - avgust 2007 sadràj
Page 3 and 4: kwièvni magazin 4kwièvni magazin
Page 5 and 6: kwièvni magazin 8kwièvni magazin
Page 7 and 8: kwièvni magazin ogledalo ogledalo
Page 9 and 10: kwièvni magazin ogledalo citat vin
Page 11 and 12: kwièvni magazin poezija poezija 20
Page 13 and 14: kwièvni magazin ~itawe ~itawe 24 k
Page 15 and 16: kwièvni magazin poezija poezija Di
Page 17 and 18: kwièvni magazin pesni~ki brevijar
Page 19 and 20: kwièvni magazin iz sveta iz sveta
Page 21: kwièvni magazin tribina skd tribin
Page 25 and 26: kwièvni magazin 48 kwièvni magazi
Page 27 and 28: kwièvni magazin tribina skd tribin
Page 29: se}awe Svetlana Nenadovi} O DU[KU R

ÐÑÐ¾Ñ 73-74

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?

ÐÑÐ¾Ñ 73-74