ÐÑÐ¾Ñ 73-74

More documents

Recommendations

Info

kwièvni magazin ogledalo ogledalo 14 kwièvni magazin imao pojma, a siguran sam da je isti slu~aj bio i sa ostalim ~lanovima „Zajedni~ke redakcije“. Moj pritisak, koji je u jednoj od saradni~kih izdava~kih ku}a dobio kvalifikaciju „staqinisti~ki“, najzad je bio dovoqno jak i Dragan M. Jeremi} si{ao je sa svog postamenta. (Osoba za koju sam pouzdano znao da je autor kvalifikacije „staqinisti~ki“ rekla mi je, posle nekoliko godina, kad je ishod „najve}e kwièvne afere u Srbiji u XX veku“ bio uveliko poznat: „Se}a{ li se kako smo onog Jeremi}a izgurali iz ìrija Udruènih izdava~a?“). Konkurs je posle velikog zaka{wewa, pra- }enog ogromnom medijskom bukom, kona~no uspe{no priveden kraju. Dok se sve to zbivalo, s Ki{om sam se dva-tri puta video, pa sam mu pri~ao o tim svojim doìvqajima vezanim za „aferu“. Jedino mu nikad nisam spomenuo preporuku [pira Galovi}a, ocewuju- }i da bi to bilo nekorektno prema onome ko ju je izrekao, ukoliko je bila izre~ena samo kao li~na sugestija, a ne kao zvani~na direktiva. Osim toga, nisam verovao da bi me taj motiv mogao u Ki{ovim o~ima opravdati za moj glas dat Jeremi}evom Snovawu i stvarawu. Prilikom jednog od tih sastanaka Ki{ mi je rekao da pi{e kwigu o „aferi“. Reagovao sam veoma zainteresovano: „Pretpostavqam da }e{ je dati meni da je objavim?“ „Ne}u. Imam drugog izdava~a u vidu“, odgovorio je on. Shvatio sam da pla}am cenu za jedan trenutak pomra~ewa svesti. Nekoliko meseci kasnije, u svojoj kancelariji u BIGZ-u, razgovarao sam sa pesnikom Vaskom Popom, urednikom u „Nolitu“. Nastoje}i da za Xepnu kwigu osvojim oblast poezije, objavio sam u toj ediciji, u visokom tiraù, wegove Pesme 2 . Do{ao je po primerke svoje tek od{tampane kwige. „Nikoli Bertolinu, prijatequ i izdava~u“, napisao je posvetu na mom uredni~kom primerku. Pitao me kako mi je u BIGZ-u. „O~ajno“, odgovorio sam. Objasnio sam tu svoju sumornu ocenu nizom ~iwenica iz kojih se video nezavidan poloàj izdava~ke delatnosti u toj velikoj ku}i. „Uz to“, dodao sam, „ovde me primoravaju da budem glavni urednik, pa ~ak i direktor, a meni je stalo da se bavim samo uredni~kim poslom.“ „Pa do|i u ’Nolit’“ rekao mi je Popa. „Kod nas }e{ mo}i da se bavi{ samo uredni~kim poslom.“ Da do|em u „Nolit“! Da ostvarim èqu staru nekoliko decenija! „@abu ne treba terati u vodu“, kaè narodna izreka. Koji mesec kasnije, odazvav- {i se tom pozivu, na{ao sam se na uredni~kom poslu u „Nolitu“. 3 U „Nolitu“, malo posle mog dolaska u tu ku}u, pojavio se Danilo Ki{ sa rukopisom kwige o kojoj mi je govorio. Bio je to âs anatomije. Nedugo potom, ~ovek koji me pozvao u „Nolit“, Vasko Popa, pri{ao mi je posle redakcijskog sastanka. Predloìo mi je da pre|emo „preko puta“, na drugu stranu Terazija, u kafanu „Moskva“. Da porazgovaramo. Pre{li smo, seli i naru~ili kafu. U prvi mah, ose}ao sam se po~a{}en ~iwenicom da jedan Vasko Popa èli da sa mnom porazgovara tête-à-tête o nekoj, po svemu sude}i, va`noj stvari; me|utim, wegovo lice obi~no smirenog izraza, ~esto i nasme{eno, bilo je namrgo|eno. Gledao je u sto pred sobom, a potom, verovatno osetiv{i da ga upitno posmatram, sagnuo se iznad stola k meni, zagledao mi se u lice, i tako ostao nekoliko trenutaka. Imao sam utisak da me pomno prou~ava. „Moram da ti kaèm“, progovorio je najzad, „da si postao ~lan jednog skladnog kolektiva, Uredni~kog kolegijuma ’Nolita’, koji je svih ovih godina dosad radio kao sloàn tim. Svi smo stavqali svoj uredni~ki potpis na sve kwige doma}ih pisaca birane na godi{wem konkursu. U tom na{em poslu nikad nije bilo nikakvih trzavica.“ „Sre}an sam {to je tako“, odgovorio sam. „Da, ali izgleda da svojim dolaskom upravo ti preti{ da naru{i{ tu harmoniju.“ Bio sam zapawen. „Da naru{im harmoniju u Uredni~kom kolegijumu ’Nolita’... Kako to misli{? îme ja to radim tako ne{to?“ „Time {to u ’Nolit’ dovodi{ Danila Ki{a i wegov âs anatomije.“ Moja preneraènost nije toliko bila uzrokovana jednom tako neo~ekivanom optu`bom koliko ~iwenicom da tu optu`bu izri~e jedan tako uman, tako razborit ~ovek kakav je Vasko Popa. „Da ja dovodim Ki{a u ’Nolit’... Na osnovu ~ega si to zakqu~io?“ „Jednostavno, na osnovu ~iwenice da je on kod tebe, u BIGZ-u, objavio Grobnicu za Borisa Davidovi~a, a sad obojica dolazite istovremeno u ’Nolit’ – ti na mesto urednika, a on sa âsom anatomije.“ „Najpre, ja sam u ’Nolit’ do{ao jer si me upravo ti pozvao. O tom mom prelasku Ki{ nije znao ni{ta. Mnogo pre tvog poziva on mi je saop{tio da priprema kwigu o aferi. Izrazio sam nadu da }e meni poveriti weno objavqivawe. Imao sam u vidu BIGZ, razume se, jer tada nisam ni sawao da }u se na}i u ’Nolitu’. Odgovorio mi je da ima u vidu drugog izdava~a. Nije mi ~ak rekao ni koji je to izdava~.“ „Pri~aj to nekom drugom. O~igledno si ti doveo Ki{a. To je bio va{ dogovor, da ne kaèm ujdurma ili podvala. Nemoj sad da me vu~e{ za nos i pri~a{ mi bajke.“ Zate~en, ostao sam nekoliko trenutaka bez re- ~i. Ali nisam bio samo za~u|en, bio sam i rasr|en. Kad sam se koliko-toliko sabrao, odgovorio sam: „Ne znam otkuda ti neshvatqiva pomisao da bih ja mogao dovoditi Ki{a! S wim se nisam video jo{ od onog dana kad mi je stavio na znawe da kwigu koju pi{e ne}e poveriti meni za objavqivawe... A {to se ti~e na~ina na koji mi se obra}a{, Vasko, moè{ ti sto puta biti Vasko Popa, ne mogu ti dozvoliti da sa mnom tako govori{!...“ Taj mu~ni razgovor potrajao je skoro puna tri sata. Kad mi se pred o~ima sve po~elo vrteti od uzbu|ewa, kad me, uz damare u slepoo~nicama, ve} dugo mu~ila èstoka glavoboqa, moj sagovornik dopustio je, najzad, mogu}nost da ja „mo`da ipak nisam doveo Ki{a“, ali je i daqe tvrdoglavo nastojao da postigne nemogu}i ciq – da ubedim svog prijateqa, autora âsa anatomije, da iz „Nolita“ povu~e tu kwigu koja „unosi razdor“, kwigu koja }e od dosad tako skladnog kolektiva, Uredni~kog kolegijuma „Nolita“, u~initi „u~esnika u kwièvnom skandalu“, kwigu na koju on, Vasko Popa, nipo{to ne}e staviti svoj uredni~ki potpis... Na kraju, nije mi izgledao nimalo uveren u ono {to sam mu neprestano tvrdio – da se to {to je od mene zahtevao nalazi van doma{aja mojih mogu}nosti. Od tada pa do mog posledweg vi|ewa sa Vaskom Popom, posle wegovog penzionisawa, wegov odnos prema meni bio je samo u granicama korektnosti. Vi{e nisam bio „prijateq“. Ciq ovog svedo~anstva nije da umawi sjaj izvanrednog ~oveka i velikog pesnika kakav je Vasko Popa. Ono treba da pruì uvid u jednu samo uèm krugu poznatu stranu te sloène li~nosti i da uka- è na neke idiosinkrazije ili frustracije kakve su u tim vremenima ispoqavali i tako izuzetni qudi. Jo{ jedan primer Popine preosetqivosti na ono {to je odudaralo od vladaju}ih normi i „duha sistema“ pruìo mi je slu~aj Peki}evog romana Kako upokojiti vampira. Tim delom Peki} je u~estvovao u konkursu Udruènih izdava~a. Oceniv{i ga kao izuzetno ostvarewe (tema dela je geneza zlo- ~ina~ke li~nosti, dakle ne{to {to me uvek naro- ~ito zanimalo i ~emu su bile posve}ene moje po- ~etni~ke proze, pripovetka Na àlu i kratki roman Na vu~jem tragu), zaloìo sam se, kao ~lan Zajedni~ke redakcije, da mu bude dodeqena nagrada Udruènih izdava~a, {to sam postigao tek znatnom uporno{}u i kompromisom: pristao sam da s tim romanom nagradu podeli zbirka pesama Gojka \oga Kukuta, koja na mene nije ostavila neki sna`niji utisak. Kasnije sam saznao da je Peki}ev roman bio neku godinu ranije odbijen u „Nolitu“, i da je glavnu ulogu pri dono{ewu odluke o odbijawu odigrao Vasko Popa. Na{av{i se u „Nolitu“, potrudio sam se da ta gre{ka bude koliko-toliko ispravqena: „Nolit“ je 1982. objavio drugo izdawe romana Kako upokojiti vampira. Moja re{enost „da ne sedim zajedno sa Draganom M. Jeremi}em“ stavqena je na te{ko isku{ewe. Opet sam bio primoran da sedim s wim, jer on je bio skoro svuda. Bio je, dakle, i u Programskom savetu „Nolita“, ~ijim sam sednicama morao da prisustvujem kao urednik. Ve} na prvoj sednici ~iji sam bio u~esnik, morao sam da posmatram wegovu impozantnu figuru – koja se ovaj put, dodu{e, nervozno vrpoqila. Zapo~eo je raspravu o stvari koju je nazvao „problemati~nom“: o objavqivawu âsa anatomije. Zahtevao je, tvrde}i da kao ~lan Saveta na to ima zakonsko pravo, da mu se rukopis te kwige dâ na uvid. Tome se odlu~no usprotivio glavni urednik Milo{ Stamboli}, ~ijem sam se mi{qewu i ja pridruìo, zasluìv{i time da me Jeremi} diskvalifikuje kao „prenosnika Ki{ove voqe“, wegovog prijateqa i „advokata“. Predsednik Saveta, Eli Finci, upitao je podnosioca zahteva je li „siguran da je to {to traì u skladu sa zakonskim propisima“. „Apsolutno“, odgovorio je Jeremi}. „Jeste li se dosad u nekom Programskom savetu koristili tim pravom, traè}i da vam se rukopisi daju na uvid?“ pitao je Finci. „Nisam.“ „Da li vam je poznato da se bilo koji ~lan bilo kog Programskog saveta ikad koristio tim pravom?“ „Nije.“ „Nije li o~igledno da vi za taj zahtev imate i neke sasvim li~ne motive?“ „Ako ih i imam, ne vidim {ta to mewa na stvari. @elim da koristim svoje zakonsko pravo.“ „A ne ~ini li vam se da va{ zahtev, ~ak i ako je u skladu sa zakonskim propisima, nije u skladu sa nekim eti~kim normama?“ „Ja samo èlim da koristim svoje zakonsko pravo“, odgovorio je Jeremi}. Te re~i, „zakonsko pravo“, ponovio je jo{ mnogo puta u toj raspravi. Wegovom zahtevu nije udovoqeno, pa je podneo tu`bu, nastoje}i da oni koji su prekr{ili wegovo „zakonsko pravo“ budu ka`weni. Nije uspeo. Da sam ostao u BIGZ-u, rukopis Ki{ove kwige o „aferi“ ostao bi mi nedostupan, ali ~udnovatim sticajem okolnosti ipak mi je, kao uredniku u „Nolitu“, dospeo u ruke. Stavqeno mi je u du`nost da poslove oko wega obavqam u svojstvu „izvr{nog urednika“. Prvi koji ga je pro~itao, razume se, bio je Milo{ Stamboli}, glavni urednik. On je na jednom mestu intervenisao traè}i od Ki{a da izostavi fragment u kome je bio opisan „incident u Francuskoj 7“: jednom, ulaze}i u Klub kwièvnika, Ki{ je zatekao Miodraga Bulatovi}a na delu, kako prisutne upoznaje sa skandalom zvanim „plagijat“. Ki{ je od Buleta zatraìo da smesta napusti prostoriju. U incident, koji je ogor~ena ~ar{ija okvalifikovala kao vrhunac (Ki{ovog, razume se) bezobrazluka i prostakluka, uplela se i milicija. Milo{ Stamboli} je s pravom ocenio da je taj fragment ispod nivoa ostalog teksta âsa anatomije. Ki{ je prihvatio wegovu sugestiju. Rukopis je u moje ruke dospeo bez tog fragmenta, o kome nisam znao ni{ta. Prvi put sam taj fragment video na CD-romu Danilo Ki{, Ostav{tina, u izdawu Narodne biblioteke Srbije i Mirjane Mio~inovi}. Meni je, me|utim, jedan drugi deo kwige privukao pa`wu. Bio je to uvodni tekst onog (kra}eg) dela kwige u kojemu se Ki{ bavi Branimirom [}epanovi}em. Bila je to Pri~a o majstoru i u~eniku, ve} objavqena, prethodnog leta, u listu „Kwièvna re~“. Videv{i u mojoj Xepnoj kwizi, prethodne godine, [}epanovi}eva Usta puna zemqe, Ki{ me donekle maglovitim aluzijama navodio na za~u|uju}u pomisao da je on u~estvovao u nastajawu tog dela, {tavi{e, da ga je dobrim delom napisao, pretvaraju}i „bezvrednu tvorevinu“ u ne{to {to moè imati izvesnog uspeha. O 15
kwièvni magazin ogledalo citat vinaver 16 kwièvni magazin tome je bila re~ u Pri~i o majstoru i u~eniku. Kasnije }e Ki{, u Post scriptumu kwige Enciklopedija mrtvih, napisati slede- }e: U woj je [u toj pri~i] re~eno, dalekovido mada psiholo{ki sasvim predvidqivo, da }e u~enik povesti „nepo{tednu i dugotrajnu borbu protiv Majstora, sluè}i se pri tom ’spletkama i klevetama kojima je pokazao da nije li{en ba{ svakog dara’.“ Na taj na~in, ova je pripovetka vremenom sve vi{e gubila od svog alegorijskog zna~ewa i sve vi{e preme{tala svoje teì{te na realisti~ki, ~ak dokumentarni plan. Ki{ je o ovome otvorenije govorio (mada ne pomiwu}i ime „u~enika“) u intervjuu datom Charlesu Julieru za Radio France Culture 1986: „Na ideju o toj pripoveci, govore}i anegdotski, {to ~itaocu mo- `da i nije va`no, do{ao sam posle izvesnog nesporazuma sa jednim piscem kome sam popravqao ono {to je napisao, wegov roman koji je imao izvesnog uspeha. Taj pisac me posle toga izbegavao i postao jedan od mojih neprijateqa.“ Na tog pisca Ki{ je aludirao u tekstu Niska od niskih pobuda (odgovoru Dragoqubu Golubovi}u-Pigeonu u zagreba~kom „Oku“), nazivaju}i ga „korpulentnim“, a Predrag Matvejevi} je u tekstu U znaku ovna, u sjeni Nerona doveo tog „korpulentnog pisca“ u vezu sa Pri- ~om o majstoru i u~eniku. U Pri~i o majstoru i u~eniku Ki{ je pokazao, mada ne izlaze}i iz okvira alegorije, kako je izvr- {io montaù tu|eg kwièvnog dela, dav{i mu, ako ne „puno}u“, a ono „privid puno}e“. U poglavqu âsa anatomije koje nosi naslov Dupli gula{ Branimira [}epanovi}a Ki{ je demontirao drugo delo („antologijsku“ pripovetku Smrt gospodina Goluè) tog istog pisca kome je prethodno pruìo neobi~nu literarnu uslugu. Pri~a o majstoru i u~eniku, uvr{tena u âs anatomije, stavqala je sasvim jasno na znawe da je Majstor Ki{, a da je u~enik [}epanovi}. Ali istovremeno je zna~ila, po mom uverewu, i priznawe o u~e{}u u ~udnovatom kwièvnom falsifikatu. Kititi se tu|im perjem i kititi drugoga svojim perjem u osnovi su sli~ne stvari. Stoga sam sugerisao Ki{u da iz ove polemi~ke kwige izostavi tu pripovetku. On se u prvi mah protivio. Kasnije se ipak predomislio, mada mi o tome ni{ta nije rekao: verovatno je na tu odluku uticalo jo{ neko mi{qewe, autoritativnije od mog. Najzad, maestralno polemi~ko delo âs anatomije postalo je stvarnost i potisnulo pokreta- ~e „afere“ u potpunu defanzivu. Wihova reakcija svodila se na nemo}no, besno {krgutawe zubima. Kwiga je nosila imena ~etvorice urednika (Milo- {a Stamboli}a, Jovana Hristi}a, Slobodana Galogaè i moje). Vasko Popa, kao {to mi je i najavio, nije je potpisao. Izostalo je i ime Bore Radovi}a koji je èleo da ostane sasvim neume{an u „aferu“. To je u istoriji „Nolita“ bila prva kwiga jednog doma}eg pisca koju nije potpisao ceo Uredni~ki kolegijum. A onda se, kao {to se moglo o~ekivati, pojavio Dragan M. Jeremi} sa odgovorom, rukopisom ~iji je naslov-bumerang, Narcis bez lica, bio u skladu sa sadràjem te zametne pisanije u kojoj se sve, analize i argumenti, okretalo protiv vlastitog autora. Ne bih tu kwigu ni pomiwao da za wu nije vezana moja posledwa polemi~ka rasprava u ovoj aferi. U Uredni~kom kolegijumu „Nolita“ izjasnio sam se protiv objavqivawa te kwige. „Mi nismo du`ni“, tvrdio sam, „da poput redakcije nekih novina ili neke televizijske stanice po{tujemo zakonsku obavezu na jednak tretman obeju strana u nekom sporu. Mi smo izdava~ka ku}a koja ima pravo na sopstveni stav. A on, u ovom slu~aju, po mom mi{qewu, treba da se poklapa sa stavom Danila Ki{a. To zna~i da s na{eg stanovi{ta âsu anatomije ne bi smela da bude potrebna nikakva replika. Tom je kwigom kona~no i su{tinski stavqena ta~ka na ovaj spor. Ako Dragan Jeremi} èli da odgovori, neka to uradi kod nekog drugog izdava~a.“ Moj stav nije dobio podr{ku. Sve {to sam mogao, bilo je da ne potpi{em kwigu Dragana M. Jeremi}a. Pored mog, izostao je i potpis Bore Radovi}a, koji je ostao dosledan svom opredeqewu da bude sasvim neume{an u „aferu“. Bio sam, dakle, jedini urednik „Nolita“ koji je potpisao Ki{ovu, a ne i Jeremi}evu kwigu. „Afera“ je bila okon~ana, ali ne i wene posledice. U woj su se zloslutno nazirali koreni strahota koje, iako poznate i ponavqane, stalno pokazuju neko novo, na uvek druk~iji na~in uàsavaju}e lice. Na posledwoj sednici Programskog saveta BIGZ-a na kojoj sam u~estvovao kao glavni urednik, ve} u jeku „afere“, jedan od prisutnih ~lanova okvalifikovao je Ki{ove re~i i postupke kao ~ivutska posla. Molim ~itaoca da mi oprosti {to ne mogu da se setim lika i imena te individue koju je moja podsvest ocenila kao nedostojnu da bude zadràna u pam}ewu. Glavni razlog hajke povedene na Ki{a povodom Grobnice za Borisa Davidovi~a nije bio tobo`wi antikomunizam te kwige – ideolo- {ki motivi te vrste sluìli su uglavnom kao kamuflaà. Glavni razlog bila je mr`wa koju je Ki{ navukao na sebe ~uvenim intervjuom u kojemu je izrekao najreskije, najnemilosrdnije, najta~nije ocene nacionalizma. A nacionalizam se upravo tada budio, {irio poput kuge, cvetao i bujao u „kwi- èvnim“ i „umetni~kim“ tvorevinama, ostvarivao kobnu simbiozu sa vladaju}om ideologijom. Ve} u prvom tekstu kojim se „afera“ oglasila u javnosti, u Pigeonovom ~lanku u „Oku“, traèno je da o Ki- {u izreknu sud „svi oni koji brinu o osobenosti nacionalnih kultura“, a u ime te iste brige govori}e i tuìlac, na su|ewu Ki{u, pozivaju}i pri tom i na „borbu u ime narodne samosvojnosti“. Bili su to prvi, ili skoro prvi, odjeci i reagovawa koji }e uskoro na najtragi~niji na~in promeniti na{u sudbinu. 1 „Golub“ (fr.). 2 Ne{to ranije objavio sam u Xepnoj kwizi, tako|e u veoma visokom tiraù, kwigu poezije Du{ana Mati}a, pod naslovom Tajni plamen. Kad sam se posle mnogo godina ponovo javio ~oveku koji je nekad hteo da me „lansira“, i koga sam nekoliko puta za~udio, on me, ~uv{i moj predlog, ponovo posmatrao sa ~u|ewem. Ali bio je i obradovan. 3 O pojedinim okolnostima tog prelaska bi}e vi- {e re~i u slede}em poglavqu. Gojko Te{i} STANISLAV VINAVER, NAJEVROPSKIJI SRPSKI PISAC tanislav Vinaver je najevropskiji srpski pizac modernoga duha, ali i najsrpskiji pisac evropske duhovne orijentacije srpske kwièvnosti, umetnosti i kulture protekloga veka. Najve}em srpskom jezikotvorcu materwi jezik je bio poqski, dodu{e, ravnopravno sa nema~kim jezikom. Zar to nije najve}i stvarala~ki paradoks o materwem jeziku kao odrednici pripadnosti jednoj nacionalnoj kulturi – naravno kada je o Vinaverovom slu~aju re~. Hodi li se magijskim jezi~kim lavirintima Vinaverovim, onda je on od retkih onih koji je svojom ingeniozno{}u u~inio najvi{e za srpsku kwi- èvnost, i mnogo {ire, i mnogo vi{e. Dakle, po materwem jeziku pripadao bi poqskoj ili nema~koj kwièvnosti. Ali na tim jezicima nije stvarao. Uz malenu dopunu: s tih jezika je prevodio. [abac je varo{ica koja je iznedrila najve}ega jezi~koga genija srpskoga jezika – i to zavi~aj, naro~ito, mora da zna. Vinaver je u srpskoj literaturi XX veka postao simbol poetskog moderniteta, ona vrsta stvaraoca koji je ve} u prvoj deceniji svojim radikalnim poeti~kim zahvatima (naro~ito u sporu sa tzv. larpurlartisti~kim konceptom Bogdana Popovi- }a i pozitivisti~kom, pragmatisti~kom estetikom Jovana Skerli}a) inicirao projekat srpske avangarde (zajedno sa Svetislavom Stefanovi}em, Dimitrijem Mitrinovi}em). Prelom, prevrat, razarawe klasi~nih formi i normi (sa Pri~ama koje su izgubile ravnoteù, telegrafskim sonetima sa~iwenim od jednoslo`nih stihova), sa parodijama kao specifi~nom formom kriti~kog pre/vrednovawa poetske tradicije itd.) ono je {to je Stanislava Vinavera kao francuskoga |aka bergsonovsko/malarmeovsko/valerijevskog tipa na~inilo radikalnim za~etnikom modernisti~ko-avangardnog projekta. Nesporno je da je Stanislav Vinaver najevropskiji intelektualac moderne srpske kwièvne umetnosti XX veka – {irokoga obrazovawa, nesvodqivog i nekanonizovanoga duha, uvek u èstokom sporu sa onom vrstom dogmatskog, ideologizovanog, normativisti~kog, pozitivisti~koga mi{qewa i pevawa koje je tekovina mrtve tradicije. Uvek je iz evropskoga okru`ja u srpski poetski kontekst kriti~ki prenosio, prepevavawem i prevo|ewem ostra{}eno i zaneseno, prkosno i u inat zakonodavcima i propovednicima poetske prakse i promi{qawa ono {to je negde, tamo u svetu, najvrednije, najzna~ajnije... Stanislav Vinaver – jeste paradigma srpskog poetskog moderniteta, magi~na stvarala~ka pojava srpske avangarde, jezi~ki mag i ~udotvorac, prenosnik onoga {to je u evropskoj poetskoj modernisti~koj tradiciji najsvetije, najplodotvornije, najìvqe u matici najvrednijega. Stanislav Vinaver je u srpskoj kwièvnoj umetnosti, ponavqam, s razlogom – najevropskija, najsvetskija pojava modernoga kova – najve{i, najboànskiji Institut srpske poetske modernosti u kome je jezik vrhunaravni, najvrhovniji Bog nad bogovima... Taj jezi~ki, poetski i kriti~ki genije za svoga ìvota nije imao slavqeni~kih kwièvnih manifestacija wemu u ~ast, za ìvota je bio bez ijednog priznawa za kwièvni rad. Za wega, ve~itog prznicu, inaxiju, neugodnog i opakog polemi~kog protivnika po nekom nepisanom pravilu, ostao je prezir, nepo{tovawe, ignorancija – onih vladaju}ih starih socrealisti~kih spisateqskih vlastodràca s kojima je bio u permanentnom kwièvni~kom (ne samo ideolo{kome!) sporu. Dodu- 17
Page 1 and 2: oj 73-74 juli - avgust 2007 sadràj
Page 3 and 4: kwièvni magazin 4kwièvni magazin
Page 5 and 6: kwièvni magazin 8kwièvni magazin
Page 7: kwièvni magazin ogledalo ogledalo
Page 11 and 12: kwièvni magazin poezija poezija 20
Page 13 and 14: kwièvni magazin ~itawe ~itawe 24 k
Page 15 and 16: kwièvni magazin poezija poezija Di
Page 17 and 18: kwièvni magazin pesni~ki brevijar
Page 19 and 20: kwièvni magazin iz sveta iz sveta
Page 21 and 22: kwièvni magazin tribina skd tribin
Page 23 and 24: kwièvni magazin tribina skd proza
Page 25 and 26: kwièvni magazin 48 kwièvni magazi
Page 27 and 28: kwièvni magazin tribina skd tribin
Page 29: se}awe Svetlana Nenadovi} O DU[KU R

ÐÑÐ¾Ñ 73-74

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?

ÐÑÐ¾Ñ 73-74