Број 73-74

kwi`evni magazin
8kwi`evni magazin
proza
proza
Ratko Dangubi}
BACA^ NO@EVA
spred prodavnice kolonijalne robe
I
stoji kamion koji raznosi mleko. Na
horizontu se leluja siva zavesa, kao
da je od tila. Ju~e su u Pragu, od jutra
do podne, padale sitna ki{a i slatka
pra{ina. Onaj ko lizne list sa drveta
ima {ta da oseti na jeziku. Starica
izbrazdanog lica prosi na }o{ku, trese konzervom:
ogla{ava se sitni{. Plavo-sivi oblaci tumaraju
nebom. Na jugoistoku, na obodu grada, iza linije
deponije {qake, nalik na crne obrve, ispred {ume i
poqa, prostire se naseqe `elezni~ara. Predgra|e je
prese~eno prugom. Pija~ni trg, na koji gleda prosjakiwa,
pust je, podne je, a u dnu, ispred ku}e Ha{ekovih,
ostatke piqarske ponude kqucaju golubovi i koko{ka,
zovu je Lili Marlen.
Porodica Ha{ek ima deset ~lanova. U domu smeha
i suza ima na pretek. Jutros je ve}ina odraslih
iza{la u grad, u potrazi za novcem i hranom. U predgra|u
`ive qudi pristigli u Prag u potrazi za korom
hleba. Ju~e je sa novinarom Janom i{ao do Karlovog
mosta. Kroz prozor posmatra trg, qude koji promi~u.
Izme|u kamenih plo~a klizi mlaz vode, boje `ive.
Sino} su kroz dowi grad, ka`e gazdarica, proneli
glas da je Karl Miler postao milioner u Americi.
^esima, smeje se, ne treba saop{tavati ovakve vesti:
odu{eve se preko mere.
U ku}i uz Ha{ekove, kod Marije Hrubine, iznajmio
je stan Nikola Okiqevi}: Sin kroja~a za gospodu,
Luke Okiqevi}a – iz Hercegovine. U Pragu `ivi,
uz putovawa, sedam godina. Polako sla`e fotografije
u kutiju od ~okoladnih bombona: nagledao se
gradova i qudi, trideset mu je godina. Nema, veruje,
mudrijeg naroda od ^eha i zemqe gde se novac vi{e
ceni. I voli i ne voli ovaj narod. U dru{tvu ne pri-
~a o tome. Vodi dnevnik: o sebi pi{e kao o nekome
drugom.
Opru`io se na somotnom bidermajer trosedu. On
je jedan od poznatijih baca~a no`eva. Okiqevi}i su
iz Gacka, rasuti su po svetu, poput semena borova i
jela. Dopada mu se ova soba koja miri{e na vanilu i
cimet. Pradeda je bio kova~ u Salcburgu, u vreme dok
je Hercegovina, odlukom sila na Berlinskom kongresu
1878, bila komad monarhije K und K. Mre{kaju se
misli, uspomene. Sredina je maja, 1978, sto godina od
Berlinskog kongresa, deset od Pra{kog prole}a.
Podsmeva se sebi, posramqen se}awem na pretke. Sedi,
uz hladnu kaqevu pe}, stisnuo je usne: Ulica Pivarska
broj 7.
Wegov ~e{ki, stanodavka ka`e, zvu~i boqe nego
kod dosta ^eha. Otac Luka radio je kao kroja~ za gospodu
i dame u Beogradu, u Ulici Cara Uro{a 5. Popio
je ~a{u soka i kafu. Iz Gacka se otac otisnuo
1946, da kroji i {ije odela za mar{ala Tita, \ilasa,
Mo{u Pijade – karakonxule, tako je otac zvao one koji
vladaju zemqom. Kapqice znoja presijavale su se
na nosu gazdarice. Krajem ~etrdesetih godina Luka
se o`enio Ma|aricom Ilonkom, koja je rodila }erku
Jelenu i sina Nikolu. Vra}aju mu se slike sa o~eve
sahrane, pogled mu je uko~en, kao kod qudi koji se retko
fotografi{u.
^uo se lave` pasa. Otvorio je i drugi prozor, miri{e
jorgovan, prole}e je. Ne bez nostalgije se}a se:
Malo je porodica u Beogradu u kojima se `ivelo tako
lepo i slo`no, kao kod Okiqevi}a. Gazdarica se
~udi pri~i kako se pru`io po podu kroja~nice i rekao:
[ta god ho}ete radite sa mnom, odoh u cirkus.
Majka ga je prekliwala da se opameti. Otac je pqunuo
za wim. Pro{lo je, od tada, deset godina; sla`e
dane i `ivot kao cigle. Obilazi u Dr`avnom ~e-
{kom cirkusu varo{i i zemqe. Ispred nogu mu se
prote`e bela ma~ka stanodavke, na zidu kuca starinski
sat.
Stara gazdarica je krupna, na woj drhti salo. Uz
wegovu pri~u ho}e da pusti i po koju suzu. Ma{ta kako
}e cirkus do}i u Gacko. Voleo bi, ne zna za{to, da
to bude pred zimu. Uzdahnuv{i, pali cigaretu. To je
sve lepo, smeje mu se povremeno, vidi ga u dimu duvana,
kowu{ar Karlo, snevaj i ~ekaj da se zaqubi{ u no-
}i punog meseca.
Pro{ao je sat pre nego {to se povratio od prebirawa
po uspomenama. Podsmevao mu se kowu{ar
Karlo ili ne, veruje da }e obele`iti dolazak u Gacko.
Nakon ratova i seoba, koji su Hercegovinu zadwih
sto godina opusteli, on }e u Gacko prvi doneti cirkusko
veseqe. Koliko vredi pesma, govorio mu je Lazar
Kruq iz Trebiwa, jo{ vi{e zna~i i vredi peva~
– koji pesmu nosi. Otac ga je, zaista, odvra}ao od zanata
baca~a no`eva. Znao je i Luka makaze put vrata
da hitne, tako da se oba vrha zabodu. Jo{ su vrata na
kroja~koj radionici ku}e na Dor}olu, u Beogradu, koju
su kupili od Jevrejina Kona, unaka`ena od uboda
makaza. Skide ko{uqu, krenu da se umije.
Iznuren je mislima, sumwama i snovima. Pro-
{log meseca je Nikola na Karlovom mostu sreo devojku
kakve u pesmama u Hercegovini zovu vilama.
Desilo se ne{to lepo u wegovom `ivotu. Divqa
strast je ovladala Nikolom. Koliko je bilo putovawa,
devojaka, i ba{ tu da se zaqubi, u carstvu uspomena
dede Alekse. Se}a se star~evih pri~a, ovde je deda
stranstvovao kao kondukter voza Sarajevo–Prag. Voz
je zvao bo`jom, zemaqskom ko~ijom za snove.
Licem okrenut ogledalu na zidu – zastade. Zapalio
je jo{ jednu cigaretu. Ve} zna ko `ivi iza koga
zida u ku}i. Uze da svira usnu harmoniku. Cirkus se
sprema na turneju po Rumuniji. Odmara deset dana.
Usuo je vino i zagledao se u ~a{u. Lik devojke titra
mu pred o~ima. Iznajmqena soba je plave boje. Saznao
je da devojka radi u banci na Vaclavskim namjestima.
Zami{qa sva{ta, nesiguran je. Igra igre u
glavi – nalik na rugalice.
U Beogradu, pored Save, kasnih {ezdesetih, Nikola
je u`ivao u cvetawu topole, bagrema i {u{tawu
trske, raspravama o dadaizmu i kraju dvadesetog veka.
Savetovala ga je majka: niko nije doku~io misli Boga.
Devojka `ivi u jednoj od onih umivenih ku}ica,
zidanih sobu po sobu, kako su se, davno, prido{licama
u Pragu ra|ala deca. Pogledala ga je krupnim o~ima.
Odlo`i usnu harmoniku na prekriva~. Ako ne jede{,
kao da ~uje glas majke Ilonke, ne vodi{ ra~una
o sebi i drugima. Prepoznao bi devoj~ine o~i me|u
stotinu. Osmeh joj je, ~ini mu se, kao bistra voda. Se-
}a se dama koje je sretao po lokalima Amsterdama.
[ta ako je ^ehiwa udata? Nakon susreta na mostu ne
mo`e da se oslobodi wenoga lica. Vreme curi kao
crvoto~ina iz stola. Daj sebe, daj qubav, kao da ~uje
pijanistu Avrama iz restorana Zlatni Prag, daj
{to ima{, ali – da se ne vidi, da ti ne bude `ao. De-
{avaju se ~udesa, cerio se Avram, ali ~udesa odlete
na nebesa.
Sawao je ve{ala: `utu om~u koja se klati na vetru.
Treba, ka`e xelat, da ga obese zbog ne~ega {to je
u~inio neki Jan Kot. Odgurnuo je xelata. Da nije maske
na glavi krvnika, video bi – ko zna ~ije lice? Xelat
je, sumwa, krupna {ankerica iz restorana Pastrmka.
Spavao je s wom pro{le godine, pijan. Se}a
se {ankericine stra`wice. Neveselo se sme{i, kao
da je ugazio u balegu. Xelat – {ankerica – |avo, ima
crvene o~i: kao maline. U snu je video i sebe bez lica.
Mo`da to nije samo san, ve} poruka? Popeo se na
klupu ispod om~e, mirisala je na kukutu. Na prozoru,
s druge strane, stajala je devojka koju je sreo na Karlovom
mostu – mahala je buketom belih ru`a? Na woj
su bile ~izme koje je nosio on, kupqene u Trstu, kod
modne ku}e More{i. Kao de~ak jahao je golog crnog
kowa na hipodromu Careva }uprija u Beogradu: utekao
je u snu ispod ve{ala, ba{ mu se posre}ilo, kao u
kaubojskom filmu.
U starom ~ajniku stoji pra{wavo ve{ta~ko cve-
}e koje mu je dala Vera J. Ne prestaje da mu se udvara.
Devojka je u kojoj se sudaraju tuga i pro{lost. U qubavi
nema prostora, branio se, sve je vreme i nada.
Sudbina je, sle`e ramenima, magija: ne mo`e se vikom
oterati.
Gatara Miroslava gledala je jedne ve~eri Nikoli
u karte. Ni{ta je ne podse}a na qubav. Gatara Miroslava
pu{i lulu od tre{wevog drveta, ima bla`eno
lice, sedi pred cirkusom, kao maskota. Smeje se kao
kad kow r`e. Miroslava ka`e: Ne zabode se svaki kolac
na pravo mesto. Bio joj je drag. Nekada je s ~ergarima
krstarila Dalmacijom. Za wu je zaqubqen ~ovek
budala, prazna pojava.
Ima Nikola i druga u cirkusu, Rusa. On an|ela
uvek vidi s trubom. Sve je u prozra~noj magli. Nikolu
pomalo pla{i ono {to mu se de{ava. Povetarac
se oglasio na prozoru. Ispod velikog mesinganog
kreveta, s ukrasima, izvu~e kutiju, a iz we no}nu futrolu,
u kojoj su skupi no`evi za nastup u cirkusu –
rad starih, be~kih majstora.
Otvorio je vrata te{kog, jednokrilnog ormana i
na wima nacrtao karminom `ensku konturu. Dugo je
sedeo miran na podu. Ko ima glavu, uzdahnu, mora da
ma{ta i pati. Vaqa na jeziku re~i: prigu{ena lepota.
Ponovio je to tri-~etiri puta. Zamislio je devojku
golu.
Odre|ena mesta na telu pokrio je papirnim cvetovima
– glavama margarite iz ~ajnika. Prekrstiv-
{i noge, krenu da re|a no`eve oko nacrtane konture,
mrmqaju}i: ne mo`e se sre}a iznajmiti. Izlu|uje ga
put. A ti, pazi, u~io ga je stari \ula Molnar, baca~
no`eva nema sporedno zanimawe. S no`evima, priznao
mu je, ume. U ku}i se ~uo smeh, gazdarica se ne~emu
radovala. Samo da ne proma{i, da ne pogodi u konturu:
bio bi to lo{ znak. Vidi devojku, zove je Lea,
kako se sme{i, no`evi je okru`uju. No`eve baca mehani~ki.
Pogledom miluje vrat, dojke i butine.
Otvara – zatvara zamku u koju je upao. Qubav je
treperewe sastojaka od kojih je du{a sazdana. I jo{
jednom posegnu rukom – futrola je ve} bila prazna.
Lice mu je rumeno. Usporeno je disao. Setio se kako
se kupao u zale|enoj reci Savi, i to ga vrati u stvarnost.
^e{ka prstima glavu crnu kao ugaq. ^ovek pravi
ludorije, ni on se tu sudbini ne mo`e da odupre.
Sedi sa prekr{tenim nogama. Tr`e se: oznoji{e mu
se dlanovi. U figuri devojke, u predelu srca, bilo je
zabodeno ne{to nepoznato. Zna da nije pogre{io. U
glavi se, dok je ustajao, pojavi{e vrtlozi. Ose}a se
kao muva u paukovoj mre`i. Pru`i ruku ka onome {to
je stajalo u srcu devojke i i{~upa malu, takve je gledao
na reprodukcijama poznatih slikara, Amorovu
strelicu. U prozoru se, na trenutak, ukaza gologuzi
an|el~i}, pqeskao je belim ru~icama.
Iz malog sata sa klatnom, sli~nog onome u velikoj
sobi stanodavke, izlete kukavica. ^ini se da je
pro{la ve~nost. Vi{e nije bilo ni an|el~i}a. Izroni
iz piqevine lik gatare Miroslave: Ove karte
poma`u kao gladnome molitva. Tra`io je upori{te,
razmi{qao: da li mu an|el~i} {aqe poruku, opomenu
ili mu se ruga?
Beli~asti mesec proviruje kroz prozor. Amorovu
strelicu stavi u xep i iza|e na ulicu. U konzervu
starice na }o{ku, koja je jo{ bila tu, ubaci nov~i}.
Slu{a kako starica zahvaquje, trese konzervom: ne
sluti da je ona wegova sudbina. Upade u gomilu dokonih
koji su u maraku skakali na trgu. Igra se amorovom
strelicom u xepu, kao otkinutim dugmetom kaputa.
Nada, uzdahnu, tiwa, gasi se i rasplamsava: zaqubqeni
je i svetac i mu~enik.
Drugi dan, ne videv{i Nikolu, u sobu u|e stanodavka
Marija. Bila je to navika: pona{a se kao da mu
je majka. Krstila se pred ikonom svetog Arhangela
Mihajla, koju je Nikola doneo sa Svete Gore. ^udila
se no`evima oko konture `ene nacrtane karminom na
vratima ormana. Pa`wu joj privuko{e papirni cvetovi.
Di`e o~i prema nebu. Nikolu je, kaza glasno, jela
qubav. Oh, Bo`e, stresla se. Propiwu}i se iza
stanodavke, skakutala je kom{inica Vera J, koja je
Nikoli poklonila papirno cve}e. Mrmqala je: Idiot.
Na licu joj je grimasa kao da muze kravu. Oglasila
se usna harmonika, na krevetu, kao da je onaj drugi
Nikola bio tu. Udovica se opet prekrsti, pogleda
kroz prozor. Na zidu Doma za slepe je stajao grafit:
Dole Predsednik. Palila su se uli~na svetla, drhtava
kao nada. Na vrhu hladne pe}i stoji maska klovna,
Nikola ju je dobio od Johana, majstora na citri. On,
izgleda, muca Marija, ne}e puzati pred sudbinom.
Zurila je Vera J. u konturu devojke, u masku. Po{la
bih i ja za wim gola, uzdahnula je. Na maski je klizila
suza: da ju je neko od wih dve video, liznuo,
za~udio bi se kako je, poput pra{ine koja je
dan ranije padala na grad, slatka.
9