Број 73-74

kwi`evni magazin
pesni~ki brevijar
poezija
34
*
Svaki veliki pesnik je za~etnig novog, pesnik
diskontinuiteta. Kontinuitet je mawe-vi{e replika.
Kontinuitet je reduktivan. Diskontinuitet
je sloboda.
*
Kwi`evni teoreti~ari i istori~ari rade na
uspostavqawu kontinuiteta, po svaku cenu. Diskontinuitet
je za wih remetila~ki faktor.
*
Fikcija je ono {to nije stvarno ali se takvim
prikazuje. To je rad svesnog dela na{eg stvarla~kog
bi}a na oneobi~avawu i o~u|avawu.
Imaginacija je rad nesvesnog, ili podsvesnog,
intuitivnog dela bi}a.
*
Za uobraziqu se mo`e re}i da je nevoqnog porekla.
Poseduju je i umetnici ali i du{evno bolesni,
samo {to se uobraziqa umetnika tretira kao
dru{tveno prihvatqiva, jer je ne{kodqiva po okolinu.
*
Fantazija (ma{ta, sawarewe...) je za razliku od
uobraziqe voqnog porekla. Ona se mo`e kontrolisati
iako joj je kao i uobraziqi isto poreklo, iz
imaginarnog, intuitivnog dela bi}a. Intuitivno
je iskqu~ivo `enski princip, ali ga mogu posedovati
i mu{karci.
*
Uobraziqa i fantazija su sestre od iste majke.
Samo {to je otac uobraziqe nagon, a fantazije
emocija.
*
Konkretno se neopravdano ~esto ozna~ava kao
trivijalno, apstraktno kao intelektualno, iako
apstraktno ~esto mo`e biti puko trabuwawe i
kvazi-filozofirawe.
*
Filozof sawa otvorenih o~iju, dok se za pesnika
to ne bi uvek moglo re}i.
*
U recepciji poezije, naro~ito kod kriti~ara,
bitniji su tema i motiv, ono o ~emu se peva, od toga
kako se peva, koja se sredstava koriste, koji je
krajwi rezultat. Zaboravqa se da poezija nije sadr`aj
nego forma.
*
Fikcionalno pesni{tvo preoblikuje stvarnost
u nestvarnost. Lirsko, pak, pesni{tvo, opona-
{a stvarnost.
*
^esto su pesnici veli~ani kao bo`ji izaslanici,
kao savest ~ove~anstva, wihova du{a pore|ena
je sa an|eoskom, malo ko veruje, da za pesnika nema
svetoga. Pesnik }e sve dati, i najve}u tajnu, najdubqu
intimnost, za dobar stih. To ne ostaje neka-
`weno. U tome le`i pesni~ka ukletost.
*
Telo poezije je du{a. Zapremina te du{e nadilazi
svaki oblik, prostor i vreme, pa i qudsko
bivstvovawe.
*
Melanholi~na supstanca obezbe|uje pesmi dugove~nost.
*
Tek kada napusti dominantan poeti~ki koncept,
va`e}i pesni~ki standard, pesnik postaje
svoj, autohton. To je uslov svake autenti~nosti.
*
Na primeru drugih pesnika dolazimo do saznawa
o sopstvenom pesni~kom putu.
*
Autenti~na objava sopstvenog pesni~kog
glasa biva u neprepoznavawu drugih glasova.
Radivoj [ajtinac
MAKAC PO STROGOM CENTRU
Padao je sneg i ranije
Svevide}i bili bez brige
U prizemqu palate Albanije
Prodavale se kwige
Krqu{ti kompakt diskova treperile kroz te{ko staklo
Potrudila se sama svetlost da ostane u pro{lom vremenu
@urnim korakom odmicao niz terazije
Odmeren, kasnije, vagom srpskih vladara
@urio da odnesem jo{ zamrznuto meso, neko gotovo jelo,
Aluminijumske folije ve} razdra`ene u prtqagu
Sve hitaju}i studentskim, de~jim sobama, zadihan od saznawa.
Pobogu, de{avale se i ki{e
Padale, kako bi se smisleno reklo
U kalendarski kli{e
Ne{to steklo ili uteklo
Sad se, naravno, zanesem, roditeqski, misionarski
Zabijam nevidqive klinove preko prekri`enih detaqa
Ruke, mo`da ~ak Hristove podi`em ko peteqke
Asistiram u preklapawu golih, jo{ neprobijenih stopala
Opona{am Bejkonovog magacionera u Podno`ju raspe}a
Ili pred Mek-om, preko od Moskve prkosno mumlam – Romani tar.
Bioskop Beograd, Nolit, Vasko Popa
Toliko puta je neza{ti}eno lice
Zbog odsjaja s niklovane raskrsnice
Pope~eno suncem prestonice
Izmrvqeno kao s trenice.
35
kwi`evni magazin
Zdravko Sekuli},
Leda i labud,
1936
Pri povratku, na autobuskoj stanici
Zabrinut za goluba da se ne udavi mekikom, iz prqave,
Tamne supe za~iwene upquvcima i pikavcima
Pratim krivudavu nit masnog, slinavog spektra
Gutam umesto wega, ose}am kqun ko trn
I udahnem duboko ube|en u povratno razre{ewe
Jer sam miran, jednostavan, jer ~ekam, jer ~ekam.