Me-Dij - Savez druÅ¡tava Vojvodine za borbu protiv Å¡eÄerne bolesti
Me-Dij - Savez druÅ¡tava Vojvodine za borbu protiv Å¡eÄerne bolesti
Me-Dij - Savez druÅ¡tava Vojvodine za borbu protiv Å¡eÄerne bolesti
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Gojaznost i tip 2 šećerne <strong>bolesti</strong>:<br />
Ko? Kako? Koliko?<br />
Piše. pof. dr Edita Stokić, endokrinolog<br />
Klinika <strong>za</strong> endokrinologiju, dijabetes i <strong>bolesti</strong> metabolizma,<br />
Klinički centar <strong>Vojvodine</strong>, <strong>Me</strong>dicinski fakultet Novi Sad<br />
U Vojvodini 2005.<br />
godine ustanovljeno<br />
je da je 58% stanovništva<br />
gojazno<br />
ili ima prekomernu<br />
telesnu masu. Od<br />
tog broja 23% je<br />
gojazno, a 35% stanovništva<br />
ima prekomernu<br />
telesnu<br />
masu.<br />
Gojaznost je oboljenje koje<br />
se karakteriše uvećanjem<br />
masne mase tela u meri<br />
koja dovodi do narušavanja<br />
zdravlja i razvoja ni<strong>za</strong><br />
komplikacija. Smatra se da je gojaznost<br />
jedan od najstarjih metaboličkih<br />
poremećaja kod čoveka. O tome<br />
svedoče razne skulpture drevnih<br />
civili<strong>za</strong>cija, grčke karijatide, egipatske<br />
sfinge kao i mnoge umetničke<br />
slike iz prošlosti. Poslednjih godina,<br />
naročito u industrijski razvijenim<br />
zemljama, gojaznost pokazuje tendenciju<br />
stalnog porasta. U nekim<br />
područjima prisutna je kod 20-40%,<br />
a u nekim i u preko 50% odraslog<br />
stanovništva.<br />
U Vojvodini 2005. godine ustanovljeno<br />
je da je 58% stanovništva gojazno<br />
ili ima prekomernu telesnu masu.<br />
Od tog broja 23% je gojazno, a 35%<br />
stanovništva ima prekomernu telesnu<br />
masu.<br />
Uvećana masna masa tela može<br />
biti raspoređena po čitavom telu, ali<br />
se uglavnom deponuje na specifičnim<br />
mestima. Razlika u distribuciji<br />
masne mase najbolje se vidi između<br />
muškaraca i žena. Kod žena masna<br />
masa nagomilava se uglavnom u<br />
predelu <strong>za</strong>dnjice i butina, dok se kod<br />
muškaraca nagomilava u predelu trbuha.<br />
Zato postoji podela na ženski<br />
- ginoidni i muški - androidni tip gojaznosti.<br />
Bez obzira na naziv, oba tipa<br />
gojaznosti <strong>za</strong>stupljena su kod oba<br />
pola. Krajem prošlog veka <strong>za</strong>počinju<br />
intezivna epidemiološka i klinička<br />
ispitivanja koja potvrđuju da „muški<br />
„ tip gojaznosti nosi vrlo visok rizik <strong>za</strong><br />
razvoj kardiovaskularnih oboljenja<br />
i tipa 2 šećerne <strong>bolesti</strong>. „Ženski „tip<br />
gojaznosti opterećuje venski sistem<br />
i koštano zglobne strukture donjih<br />
ekstremiteta.<br />
Poremećaji svakodnevnog načina<br />
života su vrlo često uzroci gojaznosti.<br />
Prekomerno unošenje hrane visoke<br />
kalorijske vrednosti prednjači<br />
među ovim uzrocima. Danas, što je<br />
naročito izraženo kod mlađih generacija,<br />
brzo se i lako odlučujemo<br />
<strong>za</strong> konzumiranje brzo pripremljene,<br />
energijom bogate hrane. Sve je veći<br />
asortiman raznih „grickalica“ lakše<br />
se poteže <strong>za</strong> čipsom, kokicama, štapićima<br />
i drugim proizvodima nego,<br />
na primer, <strong>za</strong> svežim voćem. Drugi<br />
važan uzrok je smanjena fizička aktivnost.<br />
Moderan čovek sve više vremena<br />
provodi u kolima, ispred televizora<br />
i računara, a manje vremena<br />
posvećuje svakodnevnim rekreativnim<br />
i sportskim aktivnostima.<br />
Nastanak tipa 2 šećerne bolesati i<br />
poremećaji glikozne tolerancije predstavljaju<br />
česte kompliakcije gojaznosti.<br />
Smatra se da je 80% bolesnika sa<br />
tipom 2 šećerne <strong>bolesti</strong> gojazno. Takođe,<br />
dobro je poznato da u slučaju postojanja<br />
gojaznosti svaki drugi muškarac<br />
i svaka treća žena starosti preko<br />
50 godina mogu u toku daljeg života<br />
očekivati pojavu šećerne <strong>bolesti</strong>. Matematički<br />
proračunato, učestalost šećerne<br />
<strong>bolesti</strong> kod osoba sa BMI preko<br />
30 kg/m 2 , što je kriterijum <strong>za</strong> definisanje<br />
gojaznosti, dvostruko je veća nego<br />
kod osoba s prekomernom telesnom<br />
masom i oko 10 puta veća u odnosu<br />
na normalno uhranjene osobe.<br />
Lečenjem prekomerne telesne<br />
mase kod gojaznih osoba sa tipom<br />
2 šećerne <strong>bolesti</strong> ostvaruju se brojni<br />
povoljni efekti: poboljšava se glikemijska<br />
kontrola. Snižava se nivo glikoze<br />
i HbA 1c<br />
, smanjuje se potrebna<br />
do<strong>za</strong> oralnog hipoglikemika i/ili insulina.<br />
Ukoliko se redukuje prekomerna<br />
telesna masa već <strong>za</strong> 5-10% inicijalne<br />
telesne mase, očekuje se smanjenje<br />
rizika <strong>za</strong> nastanak šećerne <strong>bolesti</strong> <strong>za</strong><br />
čak preko 50%, sniženje nivoa glikoze<br />
natašte <strong>za</strong> čak 30-50% i nivoa HbA 1c<br />
<strong>za</strong><br />
15%. Lečenje gojaznosti sprovodi se<br />
primenom dijetskog režima ishrane,<br />
povećanjem nivoa fizičke aktivnosti i<br />
po potrebi uvođenjem medikamentske<br />
terapije. Danas postoje mogućnosti,<br />
ukoliko je potrebno, sprovesti i<br />
hirurško lečenje.<br />
Dakle, nema velike dileme: redukcija<br />
telesne mase kod gojaznih osoba<br />
dovodi do smanjenja rizika <strong>za</strong> pojavu<br />
tipa 2 šećerne <strong>bolesti</strong>, a kod onih sa<br />
već postojanjem ovog oboljenja, povoljni<br />
efekti se odnose na poboljšanje<br />
stanja glikoregulacije što otvara<br />
mogućnosti smanjenja doze oralnog<br />
hipoglikemika i/ili insulina.<br />
Preneto iz časopisa<br />
Eko-<strong>Me</strong>d plus br.10<br />
22<br />
23
Change language