Teritorijalna agenda Evropske unije copy 6

2.2 Rast i inovacije2.2.1 Diverzitet privredne konkurentnostiPozicija Evrope u rastućoj globalnoj konkurenciji(32) Iako je bruto domaći proizvod (BDP) izražen u kupovnoj moći uposlednjih 50 godina u Evropi enormno porastao, udeo Evrope u svetskom BDPuopada. Privrede mnogih zemalja van Evrope rastu brže od evropske privrede,što utiče na konkurentnost evropskih kompanija i privlačnost Evrope kaolokacije. Lisabonska agenda je formulisana tako da Evropa do 2010. godinepostane najkonkurentnija svetska privreda zasnovana na znanju. Sadašnjekretanje BDP-a i potencijali za dostizanje ambicioznog cilja Lisabonske agendese na prostoru EU veoma razlikuju.Koncentracija BDP-a(33) Najveće vrednosti BDP per capita (izražene u kupovnoj moći) su u 2002.godini zabeležene u središnjem delu EU, pružajući se na jug do Severne Italije iRima i ka Severnoj Evropi. Slične vrednosti su, meñutim, zabeležene i napodručju Lisabona, Atine, Budimpešte, Bratislave i Praga. Najniže vrednosti BDPase javljaju u novim zemljama članicama EU.Ekonomski rast u istočnim delovima EU i bivšim kohezionim zemljama 37(34) Podaci o srednjem godišnjem porastu BDP-a per capita (izraženog ukupovnoj moći) u periodu od 1995. do 2002. godine pokazuju da regioniistočnog dela EU i bivše kohezione zemlje ubrzano nadoknañuju zaostajanje,iako imaju još dosta toga da urade. Čini se da glavni gradovi zemalja koje su uEvropsku uniju ušle 2004. i 2007. godine dobro stoje, jer im je stopa rasta iznad10%. Pored toga, u nekoliko zemalja, kao što su Poljska, Litvanija i Slovačka, idrugi regioni imaju dobar ekonomski učinak što utiče na harmoničniji razvojnacionalnog prostora. Što se tiče kohezionih zemalja, tj. Grčke, Irske, Portugala iŠpanije, veliki broj regiona pokazuje visoke stope rasta. Pomenute visoke stoperasta trebalo bi, ipak, uzeti sa rezervom jer je godišnji rast u evrima per capitana Istoku još uvek nizak u poreñenju sa Zapadom.Ekonomski rast u urbanim područjima(35) Znatan broj glavnih urbanih aglomeraciju u Evropi predstavlja motorevropske ekonomije. Neke od njih su i locirane u regionima sa najvećimstopama rasta. Primeri su Kork, Talin, Riga, Vilnius, Turku/Abo i Sevilja, kao ivećina urbanih aglomeracija u Poljskoj i Češkoj Republici. Kada se u obzir uzmui Budimpešta, Prag, Bratislava, Lisabon i Valensija, takoñe locirani u područjimavisokog ekonomskog rasta, jasno je da potencijal za ekonomski rast u urbanimpodručjima postoji i van središta EU. Veličina urbanog područja nije presudanfaktor za ekonomski rast. To ilustruju mesta poput Geteborga u Švedskoj, kojipokazuje veće vrednosti rasta nego Stokholm ili Minhen u Nemačkoj, koji ima37Misli se na zemlje koje su u ranijem periodu (pre poslednja dva proširenja EU) dobijale značajnu pomoć izEvropskih strukturnih fondova, a to su Irska, Grčka, Portugal i Španija. Prim. prev.36