Teritorijalna agenda Evropske unije copy 6

Osnivanje klastera – dve prostorne dimenzije(47) Jedan vid stvaranja klastera je odabir lokacija u okviru funkcionalnihurbanih područja ili regiona, a drugi odabir lokacija izmeñu njih. Od početkadevedesetih, veze izmeñu urbanih područja i regiona su prevashodnonastajale u nacionalnom kontekstu. Danas se osnivanje klastera sve više odvijau meñunarodnim okvirima. Transnacionalne veze nastaju izmeñu susednihpograničnih regiona i gradova i razvojnih zona, ali i sve više u okviru mezoregiona,Evrope i sveta. „Žarišta“ konkurentnosti i inovacija nalaze se i vanEvrope. Evropa ne sme da se zatvori u sebe već mora da uspostavlja aktivneveze, posebno sa Severnom Amerikom, Rusijom i drugim zemljama bivšegSovjetskog Saveza, Azije, Bliskog Istoka i Afrike.Uticaj klimatskih promena na razvoj(48) Uticaj klimatskih promena na privredu evropskih regiona sve je veći, teona mora da se prilagodi. Klimatske promene, na primer, povećavaju rizik odprirodnih nepogoda jer donose nestabilnije vremenske prilike. Suše i vrućine bi,na primer, mogle da se intenziviraju, posebno u Sredozemlju. Iako za sadanema dokaza da bi pojava nepogoda na nekom prostoru mogla da podrijenjegovu konkurentnost, planiranje budućeg prostornog razvoja će morati daobuhvati upravljanje rizicima i njihovo ublažavanje. Povećanje rizika i šteta kao imere za njihovo ublažavanje postepeno postaju značajan deo komparativnihprednosti i ograničenja za ekonomski razvoj nekog područja. Posmatranodugoročno, klimatske promene mogle bi da ugroze neke geografske oblastiEvrope, na primer priobalja i rečne basene.Specifični prostorni potencijali u priobalnim područjima(49) Evropa je okružena vodom. Dve trećine EU granice čini priobalje. Danas35,6% stanovništva EU, plus Norveške i Švajcarske, živi blizu morske obale gde jesmeštena i polovina glavnih urbanih aglomeracija. Postoje, meñutim, i udaljenapriobalna područja u kojima opadaju i stanovništvo i zaposlenost i prihodi, štoznači da postoji značajan diverzitet u pogledu ekonomskog razvoja. Tipično,time su obuhvaćene lučke aktivnosti, ribarstvo i energetika. I velike svetske lukei one manje, koje služe za prevoz na kraćim relacijama, postaju sve važnijačvorišta za transport robe, a time i sve važniji ekonomski faktor. Privredni značajaktivnosti vezanih za ribarstvo varira. Iako je postojala tendencija da seribarstvo koncentriše u urbanim centrima, proizvodnja hrane poreklom iz moraje i dalje često locirana u mestima koja se nalaze van izohrona dnevnihmigracija. Pored toga, akvakultura je regionalnog karaktera i za regione ukojima postoji predstavlja važan razvojni faktor. Neka priobalna područja setakoñe oslanjaju na proizvodnju nafte, gasa i eolske energije.Lisabonska strategija i regionalna integracija(50) Uspeh Lisabonske strategije neće zavisiti samo od integracije evropskihregiona već i od njihove integracije sa susedima, pa čak i od globalnogpovezivanja. Pored Severne Amerike i Istočne Azije, Evropa je jedan od trinajveća ekonomska pola u svetu. Ova tri pola ne samo da imaju razvijeneintenzivne meñusobne ekonomske veze, već se i njihove veze sa novim40