Teritorijalna agenda Evropske unije copy 6

2.3.2 Energetske potrebe i snabdevanje energijomPotreba za stabilnim snabdevanjem energijom(74) Svetska tražnja za energijom raste, dok su rezerve nafte ograničene;posledice toga su manjak energije i/ili rast njene cene. Evropskoj privredi je,meñutim, potreban pouzdan osnov za snabdevanje energijom, štopodrazumeva veoma jaku prostornu komponentu. Usled različite strukturetražnje i raspoloživih energetskih izvora, evropski regioni su pogoñeni na različitenačine i u različitoj meri. Oni, pak, mogu da doprinesu pouzdanijemsnabdevanju kroz istraživanje novih izvora energije i/ili novih tehnologija (pa čaki vraćajući u funkciju stare energetske izvore i tehnologije). Evropi je potrebnatakva prostorna struktura koja bi, koliko je god to moguće, bila „otporna“ nanestašice energije ili na povećanje njene cene.Različita struktura zavisnosti od uvoza energije(75) U celini posmatrano, EU i susedne zemlje su postale manje zavisne oduvoza energije, jer se stopa nezavisnosti u periodu od 1990. do 2002. godinepovećala sa 60,9% na 64%. Na ovakav procentualni iznos je, meñutim, uticalaNorveška koja proizvodi 9 puta više energije nego što troši. Ostale zemlje morajuda uvoze ogroman deo potrebne energije, a zavisnost je veća u zemljamasusedimaEU.Uticaj cene nafte na Istočnu Evropu(76) Povećanje cene nafte treba očekivati, a neke regione će ono pogoditiviše nego druge. U zavisnosti od korišćenja energije, osetljivost na promenecena varira, jer ne zavise svi regioni od snabdevanja energijom i njene cene naisti način. Energetski intenzivne industrije rizikuju da više ne budu profitabilne tebi regioni u kojima se nalaze time mogli da budu veoma pogoñeni.Zapadnoevropske zemlje koriste 50% više energije nego istočnoevropske, ali dabi se zaradio jedan evro na Zapadu potrebno je svega 30% energije od onekoja se za jedan evro zarade utroši na Istoku. Regioni koji su veoma osetljivi nacenu i koji su najmanje nezavisni će biti najviše pogoñeni (na primer, regioni uLetoniji, Litvaniji, Mañarskoj, Sloveniji, Kipru, ali i u Francuskoj i Italiji), a za njimaslede regioni koji su veoma osetljivi na cenu, ali koji nisu toliko zavisni od uvoza(na primer, regioni u Poljskoj, Češkoj Republici, Rumuniji i Estoniji). Neki regioni izemlje bi čak mogli da profitiraju od rasta cene energije – područja u kojima seenergija proizvodi imaće dodatne koristi, posebno ona koja proizvode višenego što potroše.Uticaj rasta cene goriva na ruralna i udaljena područja(77) Nestašica energije i/ili rast cene energije imaće direktan uticaj natroškove prevoza, (energetski intenzivnu) industriju i stanovanje. U pogleduprevoza, porast cene nafte će se posebno negativno odraziti na ruralne,zaostale i periferne regione u istočnom delu EU, usporavajući njihov napor dadostignu odreñenu kilometražu. Ruralna područja u neposrednoj okolini urbanihcentara bila bi manje pogoñena nego udaljenija ruralna područja.53

2.2 Rast i inovacije2.2.1 Diverzitet privredne konkurentnostiPozicija Evrope u rastućoj globalnoj konkurenciji(32) Iako je bruto domaći proizvod (BDP) izražen u kupovnoj moći uposlednjih 50 godina u Evropi enormno porastao, udeo Evrope u svetskom BDPuopada. Privrede mnogih zemalja van Evrope rastu brže od evropske privrede,što utiče na konkurentnost evropskih kompanija i privlačnost Evrope kaolokacije. Lisabonska agenda je formulisana tako da Evropa do 2010. godinepostane najkonkurentnija svetska privreda zasnovana na znanju. Sadašnjekretanje BDP-a i potencijali za dostizanje ambicioznog cilja Lisabonske agendese na prostoru EU veoma razlikuju.Koncentracija BDP-a(33) Najveće vrednosti BDP per capita (izražene u kupovnoj moći) su u 2002.godini zabeležene u središnjem delu EU, pružajući se na jug do Severne Italije iRima i ka Severnoj Evropi. Slične vrednosti su, meñutim, zabeležene i napodručju Lisabona, Atine, Budimpešte, Bratislave i Praga. Najniže vrednosti BDPase javljaju u novim zemljama članicama EU.Ekonomski rast u istočnim delovima EU i bivšim kohezionim zemljama 37(34) Podaci o srednjem godišnjem porastu BDP-a per capita (izraženog ukupovnoj moći) u periodu od 1995. do 2002. godine pokazuju da regioniistočnog dela EU i bivše kohezione zemlje ubrzano nadoknañuju zaostajanje,iako imaju još dosta toga da urade. Čini se da glavni gradovi zemalja koje su uEvropsku uniju ušle 2004. i 2007. godine dobro stoje, jer im je stopa rasta iznad10%. Pored toga, u nekoliko zemalja, kao što su Poljska, Litvanija i Slovačka, idrugi regioni imaju dobar ekonomski učinak što utiče na harmoničniji razvojnacionalnog prostora. Što se tiče kohezionih zemalja, tj. Grčke, Irske, Portugala iŠpanije, veliki broj regiona pokazuje visoke stope rasta. Pomenute visoke stoperasta trebalo bi, ipak, uzeti sa rezervom jer je godišnji rast u evrima per capitana Istoku još uvek nizak u poreñenju sa Zapadom.Ekonomski rast u urbanim područjima(35) Znatan broj glavnih urbanih aglomeraciju u Evropi predstavlja motorevropske ekonomije. Neke od njih su i locirane u regionima sa najvećimstopama rasta. Primeri su Kork, Talin, Riga, Vilnius, Turku/Abo i Sevilja, kao ivećina urbanih aglomeracija u Poljskoj i Češkoj Republici. Kada se u obzir uzmui Budimpešta, Prag, Bratislava, Lisabon i Valensija, takoñe locirani u područjimavisokog ekonomskog rasta, jasno je da potencijal za ekonomski rast u urbanimpodručjima postoji i van središta EU. Veličina urbanog područja nije presudanfaktor za ekonomski rast. To ilustruju mesta poput Geteborga u Švedskoj, kojipokazuje veće vrednosti rasta nego Stokholm ili Minhen u Nemačkoj, koji ima37Misli se na zemlje koje su u ranijem periodu (pre poslednja dva proširenja EU) dobijale značajnu pomoć izEvropskih strukturnih fondova, a to su Irska, Grčka, Portugal i Španija. Prim. prev.36

veće vrednosti nego metropolitensko područje Rura. Manji i gradovi srednjeveličine na isti način predstavljaju motore regionalnog ekonomskog razvoja.Velika urbana područja kao glavna razvojna žarišta(36) Velika urbana područja igraju ključnu ulogu u smislu konkurentnosti irazvoja, a posebno u pogledu razvoja inovacija. Ipak, apsolutna veličina neodreñuje efikasnost prilikom stvaranja klastera: mali i gradovi srednje veličine,kao i ruralna područja, veoma su značajni za primenu znanja i stvaranjeinovacija. Manji regioni često su efikasniji i regenerativniji. Ukupan značajregiona i gradova može se uvećati kroz umrežavanje, generisanje ekonomijeobima i stvaranje sinergije. Kreativna, atraktivna i interesantna područjapredstavljaju razvojna žarišta u kojima visoko kvalifikovani profesionalci žele darade, čime utiču na privlačenje poslovnih investicija.Bolji uslovi u Severnoj i Centralnoj Evropi(37) Neki regioni imaju veću sposobnost da doprinesu budućemekonomskom rastu i ciljevima Lisabonske strategije. Prateći zvanične lisabonskeindikatore, može se zaključiti da u Evropi postoje značajne razlike: severni icentralni delovi Unije se, uopšteno govoreći, nalaze u boljoj poziciji nego južni iistočni. Prisustvo metropolitenskih područja od evropskog značaja i dobrapristupačnost širom EU, pozitivno utiču na ekonomski razvoj regiona u kontekstuzvaničnih lisabonskih indikatora.Dinamičniji razvoj u perifernim delovima EU(38) U proteklih deset godina ekonomski razvoj je bio dinamičniji u nekimperifernim delovima EU nego u njenom središtu. Najviše stope rasta zabeleženesu u Irskoj i baltičkim zemljama, ali je i razvoj u Istočnoj, Centralnoj i JugoistočnojEvropi bio dinamičniji nego u kontinentalnoj Zapadnoj Evropi. Iako je inicijalninivo razvoja bio daleko niži, ove veće stope rasta doprinele su teritorijalnojkoheziji i konvergenciji unutar EU. Veća ekonomska dinamika nije značila samokvantitativan već i kvalitativan napredak. Privreda je restruktuirana: intenzitetmaterijalne potrošnje, energije i saobraćaja značajno je smanjen. Udeo uslugau BDP-u značajno je porastao, a privreda postala otvorenija: obim izvoza iuvoza porastao je brže nego proizvodnja. Pored ovih, pozitivnih, odlika razvoja,u privredi perifernih područja se javljaju i geografska ograničenja, kao i nekeozbiljne strukturne slabosti i problemi, posebno u zemljama koje su se Evropskojuniji priključile 2004. i 2007. godine i u zemljama kandidatima za članstvo u EU.Različiti razvojni pravci najudaljenijih regiona(39) Pored perifernih regiona, postoje i oni koji su veoma udaljeni odEvropskog kontinenta. To su četiri prekomorska francuska departmana(Gvadalupa, Francuska Gvajana, Martinik i Reunion), španska autonomnazajednica Kanarskih ostrva i portugalski autonomni regioni Azorskih ostrva iMadeire. Njihova fizička udaljenost (mereno od Brisela) varira od 2.700 km zaMadeiru do 9.500 km za Reunion, i to je najveće ograničenje sa kojim se oviregioni suočavaju. Oni se veoma razlikuju i po površini, prirodnim uslovima,stanovništvu, privrednoj osnovi i perspektivama. Uopšteno govoreći, ovi regioniimaju poteškoća u postizanju ekonomije obima i bstvaranju profita od glavnih37

investicija, što se odražava na stope nezaposlenosti. Dok je BDP izražen ukupovnoj moći 2003. godine u provinciji Las Palmas (95,8) i Madeiri (90,4) bioveoma blizak proseku za Evropsku uniju od 25 članica (=100), FrancuskaGvajana (57,6), Reunion (60,2) i Azorska ostrva (61,1) imali su daleko niževrednosti.Potencijali i ograničenja pojedinih planinskih oblasti(40) Planinska područja se meñusobno razlikuju. Njihovi ekosistemi su čestoosetljivi, pritisak urbanizacije je ponegde jak, a pristupačnost često predstavljaograničenje. Privreda evropskih planinskih područja takoñe je veomaraznovrsna. Neka područja suočavaju se sa geografskim ograničenjima, dok sedruga nesmetano razvijaju. Iako se poljoprivreda i šumarstvo često smatrajuvitalnim za lokalnu privredu i kulturni identitet, zaposlenost u ostalimdelatnostima je generalno veća. Na primer, u Austriji polovina stanovništva živiu Alpima gde se stvara najveći deo dodatne vrednosti u zemlji, i to ne samo uturizmu već u gotovo svim privrednim delatnostima. U tom smislu, Alpski regionza Austriju nije samo zaštićeno područje prirode već se u njemu ostvaruju svefunkcije jedne veoma razvijene prostorne jedinice u kojoj se živi i privreñuje.Uopšteno govoreći, specifični ekološki i geografski uslovi u planinskimpodručjima Evrope (topografija, pristupačnost, klima, ograničena raspoloživostprirodnih resursa i zemljišta za naseljavanje i privrñivanje) ipak predstavljajuposebna ograničenja koja u pojedinim planinskim regionima mogu dasputavaju razvoj čak i kada je on prilično dinamičan.Direktne strane investicije u Istočnoj Evropi(41) U nekim zemljama (posebno u Mañarskoj i Slovačkoj), nosioci rasta sugotovo isključivo strane direktne investicije. Porast stranih direktnih ulaganjaveoma je podsticajan za zemlje u kojima se ostvaruje, posebno kada oveinvesticije angažuju lokalne snabdevače i lokalne ljudske, prirodne i uslužneresurse. U zemljama i regionima Istočne Evrope ovaj pozitivan efekat stranihdirektnih investicija još uvek nije dovoljno izražen.Koncentrisanje rasta u samo nekoliko regiona Istočne Evrope(42) U većini zemalja Istočne Evrope strane direktne investicije i rast sekoncentrišu u svega nekoliko regiona. Većinom su to regioni glavnih gradova,regioni na granici sa Zapadom i glavne luke. Razvoj se širi i na ostale regione, alije taj proces spor i neravnomeran. Tokom protekle decenije, regionalnenejednakosti su se povećale u gotovo svim novim zemljama članicama izemljama kandidatima. U mnogim zemljama najdinamičnije delatnosti,odnosno nosioci rasta, su: razmena, trgovina, nekretnine i finansijske usluge. Sajedne strane, ovo je logična posledica činjenice da su ove delatnosti u vremecentralizovane planske privrede bile nerazvijene, ali, sa druge, velikadisproporcija izmeñu ovih delatnosti i industrije i poljoprivrede mogla bi daugrozi konkurentnost i balans.38

Transformacija velikih državnih preduzeća na Istoku i porast malih i srednjihpreduzeća(43) Centralizovanu plansku privredu odlikovala je dominacija velikih državnihpreduzeća, dok su mala i srednja preduzeća jedva postojala. Porast brojamalih i srednjih preduzeća (MSP) je, stoga, nov fenomen budući da ovapreduzeća nisu ranije imala priliku da akumuliraju kapital i da se tržišnopozicioniraju. U većini slučajeva, ona su veoma mala, a većina njih nema nizaposlene, zbog čega je stvoren procep izmeñu velikih preduzeća, koja su ili uvlasništvu države ili u vlasništvu stranih investitiora, i „mikro“ preduzeća, koja su uvlasništvu pojedinaca iz lokalne sredine, dok prava mala i srednja preduzećane postoje. To takoñe znači da postoji jaz izmeñu visoko-mehanizovanih ivisoko-tehnoloških postrojenja multinacionalnih kompanija i lokalnih „mikro“uslužnih preduzeća bez zaposlenih. Preduzeća srednje veličine, koja bi sezasnivala na lokalnim veštinama, dostignućima i tradiciji mogla bi bitikonkurentna na meñunarodnom tržištu i mogla bi da angažuju raspoloživuradnu snagu u zapostavljenim delatnostima.Ekonomski rast i opadanje stopa aktivnosti(44) Zaposlenost nije išla u korak sa dinamičnim rastom BDP-a, te jenezaposlenost u većini perifernih zemalja i regiona prilično velika. Jednakoozbiljan problem predstavlja i niska stopa aktivnosti. Stope aktivnosti su u nekimzemljama u poslednjih deceniju i po drastično opale: mnogi su se ranopenzionisali, mnoge žene su napustile tržište rada, a neki su izgubili nadu da ćenaći posao i više se ne prijavljuju službama za zapošljavanje. Ovo je veomaozbiljan problem jer je bez podizanja nivoa aktivnosti nemoguće sustićirazvijene zemlje.Neravnomerne ekonomske i trgovinske veze u istočnim zemljama članicama(45) Ekonomske i trgovinske veze u bivšim zemljama centralizovane planskeekonomije su neujednačene. Meñunarodna razmena ograničena je na jednuili nekoliko razvijenih zemalja (Nemačka, Italija) i veze meñu njima su, sa nekimizuzecima (na primer, Slovačke), na niskom nivou. Nekadašnje veze unutarSaveta za meñusobnu ekonomsku pomoć (COMECON) su se nakon promeneprivrednog i političkog sistema urušile i trebalo je dosta vremena da se ponovouspostave. U poslednje dve godine (od pristupanja EU), ove trgovinske vezeponovo su dobile na značaju, ali još uvek nisu u potpunosti zaživele.Različiti recepti za uspeh(46) Razlozi za uspešan razvoj nekog regiona mogu biti raznovrsni. Dok seinicijativa Lisabonske strategije poklapa sa situacijom u mnogim regionima, nekidrugi regioni uspešnu privredu zasnivaju na sasvim drugim temama, vezanim zanjihove komparativne prednosti i prostorni potencijal. Na primer, Atina, Rim iBarselona pokazuju da kulturne i administrativne funkcije, kao i konvencionalnaindustrija, još uvek mogu biti održiv osnov regionalnog razvoja. Iako su u ovomprimeru uzeti veliki gradovi, konstatcija je još očiglednija kada se posmatrajumali gradovi i ruralna područja.39

Osnivanje klastera – dve prostorne dimenzije(47) Jedan vid stvaranja klastera je odabir lokacija u okviru funkcionalnihurbanih područja ili regiona, a drugi odabir lokacija izmeñu njih. Od početkadevedesetih, veze izmeñu urbanih područja i regiona su prevashodnonastajale u nacionalnom kontekstu. Danas se osnivanje klastera sve više odvijau meñunarodnim okvirima. Transnacionalne veze nastaju izmeñu susednihpograničnih regiona i gradova i razvojnih zona, ali i sve više u okviru mezoregiona,Evrope i sveta. „Žarišta“ konkurentnosti i inovacija nalaze se i vanEvrope. Evropa ne sme da se zatvori u sebe već mora da uspostavlja aktivneveze, posebno sa Severnom Amerikom, Rusijom i drugim zemljama bivšegSovjetskog Saveza, Azije, Bliskog Istoka i Afrike.Uticaj klimatskih promena na razvoj(48) Uticaj klimatskih promena na privredu evropskih regiona sve je veći, teona mora da se prilagodi. Klimatske promene, na primer, povećavaju rizik odprirodnih nepogoda jer donose nestabilnije vremenske prilike. Suše i vrućine bi,na primer, mogle da se intenziviraju, posebno u Sredozemlju. Iako za sadanema dokaza da bi pojava nepogoda na nekom prostoru mogla da podrijenjegovu konkurentnost, planiranje budućeg prostornog razvoja će morati daobuhvati upravljanje rizicima i njihovo ublažavanje. Povećanje rizika i šteta kao imere za njihovo ublažavanje postepeno postaju značajan deo komparativnihprednosti i ograničenja za ekonomski razvoj nekog područja. Posmatranodugoročno, klimatske promene mogle bi da ugroze neke geografske oblastiEvrope, na primer priobalja i rečne basene.Specifični prostorni potencijali u priobalnim područjima(49) Evropa je okružena vodom. Dve trećine EU granice čini priobalje. Danas35,6% stanovništva EU, plus Norveške i Švajcarske, živi blizu morske obale gde jesmeštena i polovina glavnih urbanih aglomeracija. Postoje, meñutim, i udaljenapriobalna područja u kojima opadaju i stanovništvo i zaposlenost i prihodi, štoznači da postoji značajan diverzitet u pogledu ekonomskog razvoja. Tipično,time su obuhvaćene lučke aktivnosti, ribarstvo i energetika. I velike svetske lukei one manje, koje služe za prevoz na kraćim relacijama, postaju sve važnijačvorišta za transport robe, a time i sve važniji ekonomski faktor. Privredni značajaktivnosti vezanih za ribarstvo varira. Iako je postojala tendencija da seribarstvo koncentriše u urbanim centrima, proizvodnja hrane poreklom iz moraje i dalje često locirana u mestima koja se nalaze van izohrona dnevnihmigracija. Pored toga, akvakultura je regionalnog karaktera i za regione ukojima postoji predstavlja važan razvojni faktor. Neka priobalna područja setakoñe oslanjaju na proizvodnju nafte, gasa i eolske energije.Lisabonska strategija i regionalna integracija(50) Uspeh Lisabonske strategije neće zavisiti samo od integracije evropskihregiona već i od njihove integracije sa susedima, pa čak i od globalnogpovezivanja. Pored Severne Amerike i Istočne Azije, Evropa je jedan od trinajveća ekonomska pola u svetu. Ova tri pola ne samo da imaju razvijeneintenzivne meñusobne ekonomske veze, već se i njihove veze sa novim40

astućim privredama intenzivno šire (Kina, ASEAN 38 , Indija, Južna Amerika). Dokse ekonomska integracija izmeñu Severa i Juga u Americi i Aziji intenzivira,velike ekonomske nejednakosti i politička nestabilnost ugrožavaju ovaj pravacintegracija izmeñu Evrope i Afrike i Evrope i Bliskog Istoka. Japanske firme, naprimer, investiraju četiri puta više, a američke čak šest puta više u susedneregione u razvoju nego što to čini Evropa. Ako ekonomska integracija na relacijiSever-Jug predstavlja prednost, nizak nivo regionalne integracije izmeñuEvrope i Afrike bi, dugoročno posmatrano, mogao da podrije globalnukonkurentnost i Afrike i Evrope.Obzervacije od značaja za formulisanje politika- BDP i „Lisabonski potencijal“ se koncentrišu u središtu i na severu Evrope, kaoi u mnogim urbanim aglomeracijama.- Nadprosečan rast vidljiv je u nekim regionima i Zapadne i Istočne Evrope,što bi, dugoročno posmatrano, moglo da doprinese većoj prostornojravnomernosti.- I manje i veće urbane aglomeracije mogu da doprinesu ravnomernijemrazvoju evropskog prostora.- Metropolitenska područja dobre pristupačnosti imaju najbolji potencijal zadostizanje Lisabonskih ciljeva.- Kada je reč o klasterima, potrebno je odrediti transnacionalne klastereevropskog i svetskog značaja, uzimajući u obzir benčmarking i nivokonkurentnosti, tokove i kretanje „mozgova“, razvojni kapacitet regiona(prestižni klasteri i inovativni staklenici), brendiranje i zajednički identitet, kao isposobnost i kapacitet za razmenu.- Klimatske promene bi mogle uticati na preduslove prostornog razvoja. Utom smislu, regionalne razvojne politike bi trebalo da razmotre smanjenjerizika od prirodnih nepogoda i katastrofa.- Maritimna i priobalna privreda i usluge igraju ključnu ulogu u integralnomrazvoju ovih regiona.- Specifična područja, poput planinskih oblasti i ostrva, imaju različitekarakteristike. U nekim slučajevima, njih ne treba posmatrati samo kaoturistička i zaštićena područja, već i kao razvijene prostorne celine pogodneza život i privredne aktivnosti, ali koje imaju specifična ograničenja.- Veći stepen regionalne integracije izmeñu Evropske unije i njenih susedamogao bi da, na duže staze, ojača konkurentnost Evrope u svetu.38Skraćenica od „Association of Southeast Asian Nations“, odnosno Asocijacije Nacija Jugoistočne Azije -političke, ekonomske i kulturne organizacije zemalja Jugoistočne Azije, osnovane 1967. godine, čije su članiceBruneji, Indonezija, Kambodža, Laos, Malezija, Mijanmar, Filipini, Singapur, Tajland i Vijetnam. Prim. prev.41

2.2.2 Mesta inovacija i istraživanja i razvojaInovacije koje su potrebne za budućnost(51) Inovacije predstavljaju važan segment jačanja evropske privrede. Kakobi se ojačao kapacitet za inoviranje i time osigurala budućnost Evrope uglobalnoj privredi, potrebno je, pored ostalih stvari, jačati istraživanje i razvoj(R&D 39 ). Mnoge države i regioni teže poboljšanju fonda znanja u skladu saciljevima Lisabonske agende. Ipak, trenutno postoje značajne prostorneneravnomernosti u smislu gde se istraživanje i razvoj javljaju, odnosno gde seinvestira u ove delatnosti.Jaka geografska koncentracija izdataka za R&D(52) Koncentracija izdataka za R&D u regionima glavnih gradova je, uapsolutnim iznosima, veoma očigledna u zemljama poput Austrije, ČeškeRepublike, Finske, Francuske, Mañarske, Grčke i Portugala, gde na polovinu„top“ regiona odlazi polovina izdataka za R&D u zemlji. U Francuskoj, 45%izdataka za R&D u zemlji se koncentriše u regionu Il-d-Frans (u apsolutnimiznosima ovaj region ima najveće izdatke od svih regiona u Evropskoj uniji), dokse svega 10% izdvaja u regionu Rona-Alpi, koji se nalazi na drugom mestu uzemlji po visini izdataka za R&D.Regionalni diverzitet intenziteta R&D(53) Intenzitet R&D u regionalnoj privredi (izražen kao udeo BDP-a, Brutodomaći izdatak za R&D (GERD 40 ) se često koristi kao pokazatelj ukupnog R&Dintenziteta zemlje ili regiona, pokazujući relativni značaj aktivnosti istraživanja irazvoja u okviru date privrede) veoma varira izmeñu regiona različitih zemalja,koncentrišući se često u malom broju regiona, a najčešće u blizini glavnoggrada. Regionalne varijacije R&D posebno su velike u Nemačkoj i Finskoj.Regionalna neravnomernost takoñe je izražena u nekoliko novih zemaljačlanica EU, posebno u Češkoj Republici i Poljskoj.Koncentracija značaja R&D(54) Kada se zajedno posmatra regionalni značaj R&D i istraživanja u regionu(prikazan kao izdatak u okviru BDP-a [GERD], kao i značaj drugih istraživanja uokviru sektora poslovnih preduzeća [BES 41 ], izračunat kao udeo u ukupnombroju zaposlenih u regionu), na nivou Unije se uočava jasna razlika izmeñucentra i periferije, dok se na nivou regiona javlja disperzija. Na nivou Evropskeunije, regionalne vrednosti intenziteta R&D pokazuju slabiju poziciju periferije, saizuzetkom Nordijskih zemalja. Kada se posmatraju pojedinačni regioni, može sekonstatovati da se metropolitenska područja nalaze u regionima sanadprosečnim ulaganjima u R&D. To je posebno slučaj u novim zemljamačlanicama EU, gde se metropolitenska područja nalaze u regionima sanajvećim izdacima za R&D, uključujući Bratislavu, Budimpeštu i Prag. Dablin,Geteborg, Tuluz i Lion imaju slične pozicije u svojim zemljama.39Skraćenica od „Research and Development“. Prim. prev.40Skraćenica od „Gross Domestic Expenditure on R&D. Prim. prev.41Skraćenica od „Business Enterprise Sector“. Prim. prev.43

Metropolitenska područja koja se ne oslanjaju na R&D(55) Neka važna metropolitenska područja ne oslanjaju se na značaj R&D. Toje slučaj sa Atinom i Rimom, čije najjače funkcije su kultura i uprava, a slično je isa Barselonom, koja se oslanja na konvencionalnu industriju, kulturu i turizam.Velik značaj R&D u urbanim područjima srednje veličine(56) Značaj R&D nije velik samo u metropolitenskim područjima već i uznatnom broju urbanih područja srednje veličine u Središnjoj i Severnoj Evropi.Najupečatljiviji primeri su Oulu u Finskoj i Braunšvajg u Nemačkoj. Ostali primerise posebno mogu naći u Nemačkoj i Holandiji.Kultura i kreativne veštine kao prostorni potencijal(57) Savremene teorije i regionalna konkurentnost ukazuju na značaj tzv.„mekih“ faktora kao što su ljudski, kulturološki (znanje i kreativnost) i socioekonomskikapital, kvalitet životne sredine itd. Ovi faktori su važni za privlačenjevisoko kvalifikovane radne snage i poboljšanje preduslova za inoviranje. Udeolokalne radne snage angažovane u kulturnim i kreativnim aktivnostimaodražava značaj ovih delatnosti u okviru lokalne privrede. Najveći udeozaposlenih u kulturi zastupljen je u urbanim regionima od kojih su mnogi regioniprestonica (na primer, Bratislava, Budimpešta, Pariz, Prag, Beč) ili aglomeracijeu Holandiji, Nemačkoj i Belgiji. Neke zemlje pokazuju visok stepen „kreativnosti“,odnosno sposobnosti da iskoriste kulturološke vrednosti u industriji zasnovanoj naznanju, kao što je to slučaj u Finskoj (telekom i dizajn), Švedskoj (dizajn ielektronika), Holandija (mediji i izdavaštvo) ili Švajcarskoj (dizajn i arhitektura).Obzervacije od značaja za formulisanje politika- Izdaci za R&D se koncentrišu u velikim metropolitenskim područjima.- Intenzitet R&D (kao udeo u BDP-u, GERD) ukazuje na velike koncentracije umalom broju regiona, odnosno u manjim metropolitenskim područjima igradovima srednje veličine.- Izdaci za R&D i broj istraživača u sektoru poslovnih preduzeća se koncentrišuu središnjem delu EU i Nordijskim zemljama.- Nemaju sva evropska metropolitenska područja izražen R&D profil.44

2.2.3 Žarišta informacionih i komunikacionih tehnologijaZnačaj pristupa informacionom društvu za budućnost privrede(58) Informacione i komunikacione tehnologije (ICT) su od velikog značaja zasvakodnevni život grañana i poslovnu komunikaciju u preduzećima i industriji.Da bi se podstakli rast i zapošljavanje i unapredio kvalitet života, potrebno jekoristiti moderna sredstva za razmenu informacija i komuniciranje. ICT jekompleksan i veoma dinamičan sektor, sa prostornim efektima koji se veomabrzo menjaju.Raznovrsnost kulture komuniciranja(59) Način na koji će se na nekom području pristupiti informacionom društvu ikoristiti informaciona i komunikaciona tehnologija u mnogome zavisi odkulturoloških aspekata. U kulturi telekomunikacija se meñu različitim zemljamajavljaju značajne razlike – Finsku i Švedsku, na primer, odlikuju vrlo razvijeneveštine komuniciranja i upotrebe računara, Češka Republika, Grčka i Italijaimaju razvijenu glasovnu komunikaciju, dok su Danska i Holandija veomakompjuterizovane. Pristup i vrsta pristupa informacionom društvu i tzv.„globalnom selu“, zavisi od geografske lokacije stanovništva i poslovnihaktivnosti. To, takoñe, znači da se kultura korišćenja ICT-a može smatratikomparativnom prednošću koja ističe specifičnost nekog područja.Informacione i komunikacione tehnologije na Severu(60) Neki regioni u zemljama na Severu, kao i u središtu Evrope, su premapristupu ICT-u i indeksu životnog ciklusa informacionog društva otišli najdalje.Stadijumi životnog ciklusa informacionog društva su: (a) spremnost za korišćenjeICT sredsatva, (b) intenzitet njihovog korišćenja i (c) uticaj njihovog korišćenja.Područja u kojima indeks ima najveće vrednosti imaju najviše izgleda daprofitiraju od uticaja korišćenja ICT-a i razvoja inovacija u ovom domenu.Visoko performantne regione posebno možemo naći u Velikoj Britaniji,Nordijskim zemljama, Nemačkoj i Švajcarskoj. Pariski i Madridski region, kao ipojedini regioni u Belgiji i Holandiji, takoñe pokazuju visoke performanse.Razlike ne postoje samo meñu zemljama, već i unutar njih. To se posebnoodnosi na udaljene i periferne regione čije se performanse, uopšteno govoreći,nalaze znatno ispod nacionalnog proseka.ICT na relaciji Istok- Zapad(61) Slično razlici izmeñu Severa i Juga, postoji i razlika na relaciji Istok-Zapad,gde je Zapad trenutno napredniji. Zemlje članice koje su EU pristupile 2004. i2007. godine su, u proseku, manje napredene u pogledu korišćenja ICT-a. Ipak,postoje različite situacije kada se posmatraju pojedini segmenti ICT-a. Tako seMalta, Slovenija i Estonija nalaze u boljoj poziciji kada je reč o vodećimtehnologijama, kao što su sistemi za brzi prenos informacija i elektronskatrgovina.Vodeća uloga metropolitenskih područja(62) Najrazvijenije komercijalne forme tehnologija za brzi prenos informacijanastale su kao posledica velike tražnje, te se javljaju u područjima velike gustine46

naseljenosti. One slede hijerarhijski model rasprostranjenosti, tako dametropolitenska područja imaju kritičnu masu za privlačenje investicija unajnovije komercijalno interesantne tehnologije. Iako bi ICT mogle, u principu,da pomognu ruralnim i udaljenim područjima da, kao lokacije, postanukonkurentnija, ruralna područja često nemaju kritičnu masu u smislu tražnje.Obzervacije od značaja za formulisanje politika- Kulturološka raznovrsnost korišćenja ICT-a može biti iskorišćena kaokomparativna prednost.- ICT sektor je izrazito fluidan, te podsticanje tražnje može privući investicije ukomercijalno najrazvijenije tehnologije i u područjima niže gustinenaseljenosti.- Ukupno gledano, Nordijske zemlje su trenutno vodeće u primeni ICT-a, temogu očekivati i najveći povraćaj u smislu uticaja i razvoja novih inovacija.- Kada se posmatraju pojedini segmenti ICT-a, različite zemlje se mogusmatrati vodećim.- Urbana područja imaju veće koristi od ICT-a nego ruralna, jer se širenje ICT-arukovodi gustinom naseljenosti.2.3 Saobraćaj i energetika2.3.1 Saobraćajne mreže i pristupačnostMaksimiziranje mogućnosti radi povećanja pristupačnosti(63) Pristupačnost je jedan od najvažnijih indikatora za opisivanje prostornihaspekata saobraćajnih sistema. Kvantitet i kvalitet regionalne infrastrukture injenih veza sa osnovnim saobraćajnim mrežama, koji odreñuje kvalitet pristupa(vreme i troškovi putovanja) stanovništvu i/ili privrednim centrima, igra, u tomsmislu, važnu ulogu. Pristupačnost odreñuje relativan položaj nekog područja iukazuje na njegov razvojni potencijal u pogledu raspoloživih saobraćajnihusluga i komunikacione infrastrukture. Pristupačnost na evropskom nivou semože razmatrati u odnosu na vid saobraćaja i pristup multimodalnomsaobraćaju. U razmatranje bi, takoñe, trebalo uzeti specifične problemepristupačnosti u planinskim, ostrvskim i slabo naseljenim područjima, kao iminimalne standarde za njihov pristup globalnom tržištu. Prilikom obezbeñivanjasaobraćajne infrastrukture u obzir se moraju uzeti njeni negativni uticaji naživotnu sredinu.Pristupačnost putevima - razlika izmeñu centra i periferije(64) Pristup mreži puteva karakteriše jasna razlika izmeñu centra i periferije,koja odražava različite gustine naseljenosti. Dostupnost putne mreže, kojastanovništvu obezbeñuje većinu saobraćajnih usluga, u Evropi karakteriše jasnarazlika izmeñu centra i periferije. Za sve ostale vidove saobraćaja indikatoripristupačnosti ne ukazuju na tako oštre razlike. Kretanja u strukturi pristupačnostiputeva u periodu od 2001. do 2006. godine pokazuju da se pristupačnost vansredišnjeg dela EU poboljšala. Pristupačnost u Istočnoj Nemačkoj, Zapadnoj47

Poljskoj i Češkoj Republici je povećana više nego u nekim drugim delovimaEvrope. U nekim delovima Istočne Evrope je potrebno razviti slične uslovepristupačnosti, kao, na primer, realizovati koridore koji se pružaju pravcemsever-jug.Koncentracija pristupa železnici(65) Dobra pristupačnost železnici se koncentriše u centralnim područjima igradovima koji predstavljaju glavna čvorišta brzih pruga ili se nalaze dužglavnih železničkih koridora. Investicije u veze i mreže brzih pruga mogu daprošire koridore koji sada imaju veći potencijal pristupačnosti mreži puteva. Ovoje naročito vidljivo u Francuskoj, gde, posmatrano u evropkom kontekstu, linijeTGV-a ka Sredozemnom moru i Atlantskom okeanu podrazumevaju koridorenadprosečne pristupačnosti železnici. Pored toga, promene u strukturipristupačnosti železnice u periodu od 2001. do 2006. godine pokazuju da sekod ovog vida saobraćaja razlike izmeñu centra i periferije smanjuju. Posebannapredak u povećanju pristupačnosti železnici u odnosu na ostale deloveEvrope ostvario je jugoistočni deo evropskog središta kao i većina italijanskih,španskih i irskih regiona.Veća policentričnost u dostupnosti vazdušnog saobraćaja(66) Dostupnost vazdušnog saobraćaja pokazuje da se u Evropi javlja„pačvork“ regiona visoke pristupačnosti, okruženih regionima niskepristupačnosti. Niska pristupačnost više nije problem samo regiona na evropskojperiferiji, već i regiona koji se nalaze u njenom središtu. To je posledica činjeniceda se područja najveće potencijalne pristupačnosti vazdušnom saobraćajuveoma izraženo koncentrišu oko najvećih aerodroma. Regioni koji imajuaerodrome u centralnom delu Evrope imaju, meñutim, bolju pristupačnostnego regioni sa aerodromima u drugim delovima Evrope. Zaleñe aerodroma jeveoma usko, što se ogleda u naglom opadanju pristupačnosti sa udaljavanjemod aerodroma.Unutrašnji plovni putevi i rečni baseni(67) Unutrašnji plovni putevi su nezamenjive arterije, sa velikim uticajem naindustrijski, urbani i kulturni razvoj mnogih evropskih zemalja i regiona EU i njenihsuseda. Neke veze, kao što su Rajna-Majna-Dunav, Rajna-Rona, Shelde-Sena,Havel-Odra, uživaju poseban značaj. U isto vreme, njihovi baseni i slivovi sekoriste u različite svrhe, odreñujuči na taj način pejzaž, privredne regione iekosisteme.„Žarišta“ multimodalne pristupačnosti(68) Kada se u obzir uzmu svi vidovi saobraćaja, regioni sa izraženomnadprosečnom pristupačnošću se uglavnom nalaze u luku koji se pruža odLiverpula i Londona preko Pariza, Liona, Beneluksa, zatim duž Rajne u Nemačkojpa do Severne Italije. I neke aglomeracije u udaljenim područjima, poputMadrida, Barselone, Lisabona, Dablina, Glazgova, Kopenhagena, Malmea,Geteborga, Osla, Rima i Napulja, uživaju, meñutim, dobru multimodalnupristupačnost, uglavnom zbog postojanja meñunarodnih aerodroma.48

Istovremeno, dešava se da neka centralna evropska područja imaju lošumultimodalnu pristupačnost.Značaj sekundarnih mreža(69) Razliku izmeñu centra i periferije na evropskom nivou prati i ista takvarazlika na nacionalnom nivou. U većini zemalja, najcentralnija područja imajubolju pristupačnost nego periferna priobalna ili pogranična područja,uključujući planinske regione i ostrva. To znači da od periferijalnosti u odnosu natržište ne pate samo periferni evropski regioni već i periferni regionipojedinačnih zemalja. U tom smislu, veoma važnu ulogu imaju sekundarnesaobraćajne mreže. Konstatacija o periferijalnosti u nacionalnom kontekstuobjašnjava teškoće sa kojima se suočavaju neki pogranični, planinski i ostrvskiregioni, a kojima bi se trebalo pozabaviti kako bi se sprečio dalji odlivstanovništva.Povećanje saobraćaja u Istočnoj Evropi i ruralnim područjima(70) Preopterećeni saobraćajni koridori predstavljaju sve značajniju temuprilikom razmatranja pristupačnosti. Porast drumskog saobraćaja očekuje seuglavnom u ruralnim područjima i Istočnoj Evropi. Porast železničkogsaobraćaja bi se uglavnom mogao desiti u središtu EU i duž glavnih koridora uŠpaniji i Italiji.Veze izmeñu kopna i mora – morski autoputevi(71) Roba se u okviru globalnog tržišta uglavnom prevozi morem, ali i u Evropiovakav prevoz na kratkim distancama sve više dobija na značaju. U tom smislu,povezanost sa trgovačkim morskim lukama predstavlja jedan od ključnihfaktora evropske konkurentnosti. Velike luke (poput Roterdama i Hamburga) senalaze u samom vrhu svetske mreže luka. Neke manje luke postaju sve važnijeusled porasta značaja prevoza robe morem na kratkim relacijama. Vezeizmeñu luka, kao čvorišta u okviru evropske saobraćajne mreže, i kopna kojetreba opslužiti, sastavni su deo koncepta „morskih autoputeva“ koji je definisankako bi se rešio problem sve većeg zakrčenja na kopnenim saobraćajnimkoridorima. Priobalni regioni u središtu Evrope, zajedno sa prolazom La Manš iSevernim morem, imaju najveće vrednosti pokazatelja povezanosti inajefikasnije veze iz luka ka zaleñu.Pristupačnost ostrva i njihova posebna razvojna ograničenja(72) Evropa poseduje ostrva velike raznovrsnosti. Postoje ostrva-države, zatimveća ostrva, grupe ostrva i arhipelazi, kao i ostrva koja imaju fizičku vezu sakopnom te se više i ne smatraju ostrvima. Pored toga, postoje još i periferna iultra periferna ostrva. Usled postojanja različitih tipova ostrva, javljaju se i različitirazvojni trendovi i ograničenja. Tipičan primer ograničenja je loša pristupačnost,posebno u slučaju malih ostrva na evropskoj periferiji, koja naročito ugrožavaekonomski i demografski razvoj. Čak i u evropskom središtu, mala ostrva suizolovanija i ekonomski slabija od njima susednih gradova i regiona na kopnu.Ako se, na primer, uzme demografski razvoj, postoje ipak i primeri ostrva-državai ostrva-regiona gde se javlja rast, kao što su ostrva Aland, Balearska ostrva,Kipar i Krit, čije se stanovništvo uvećava zahvaljujući pozitivnom migratornom49

saldu i pozitivnom prirodnom priraštaju. Ovaj primer upravo pokazujeraznovrsnost situacija.Uticaj rasta cena prevoza na najnerazvijenije regione(73) Porast cena prevoza, kao posledica porasta cene nafte ili saobraćaja(na primer, drumskog), će najviše pogoditi zaostala, ruralna i perifernapodručja, odnosno ona područja koja su, uopšteno govoreći, siromašnija odcentralnih.Obzervacije od značaja za formulisanje politika- Drumska i železnička pristupačnost je najbolja u središtu Evrope.- Pristupačnost vazdušnog saobraćaja ima policentričniji oblik, ali jefokusirana samo na gradove koji imaju aerodrom i na njihovo neposrednookruženje. Neki gradovi koriste svoj „prostorni potencijal“ kako bi bilipristupačniji u globalnom kontekstu.- Unutrašnji plovni putevi i njihove mreže igraju značajnu ulogu u povezivanjumnogih evropskih regiona.- Morski saobraćaj i „morski autoputevi“, kao i pripadajuća lučkainfrastruktura, od velikog su značaja za integralni razvoj pojedinih priobalnih iostrvskih regiona, utičući na ukupno povećanje njihove pristupačnosti.- Multimodalna pristupačnost ukazuje na značaj aerodroma za pristupačnostvan središta Evrope.- Periferijalnost u nacionalnom kontekstu ukazuje na činjenicu da i uevropskom središtu postoje područja lošije pristupačnosti.- Starteškim planiranjem stanica nekih vozova, linije brzih pruga mogupodstaći gradove koji se nalaze izmeñu glavnih čvorišta.- Sekundarne mreže imaju veoma velik značaj, posebno u kontekstuočekivanog povećanja saobraćaja u ruralnim područjima.- Iako još više povećavaju pristupačnost centralnih nego manje pristupačnihregiona, efekti evropskih saobraćajnih politika uglavnom podstičuravnomeran prostorni razvoj.50

Obnovljiva energija kao prostorni potencijal(78) U skladu sa svojim specifičnim regionalnim kapitalom, neki regioni bimogli da doprinesu proizvodnji energije na bazi različitih resursa, kao što sunafta i gas, vetar, voda, biomasa i solarna energija. Područja za proizvodnjuobnovljive energije se razlikuju prema tipu izvora energije (kao što su vetar,voda, biomasa i solarna energija). Regioni koji su prilično nezavisni i slaboosetljivi na cenu (većina regiona u EU) imaju najveći potencijal, a to su:• Potencijal za korišćenje eolske energije najveći je u zemljama poputNorveške, Irske, Grčke, Švedske, Portugala, Španije i Velike Britanije.• Potencijal za korišćenje biomase posebno je izražen u Italiji, Poljskoj,Holandiji, Nemačkoj, Velikoj Britaniji i Belgiji. Zemlje poput nordijskih, saogromnim rezervama šuma, takoñe imaju velik potencijal za korišćenjebiomase, na primer putem korišćenja sporednih proizvoda iz drvne industrije.• Potencijal za korišćenje solarne energije najveći je u Južnoj Evropi, ali seuz pomoć novih tehnologija povećava i kapacitet zemalja na Severu.U smislu kohezije, više regiona će proizvoditi energiju što bi moglo da dovededo smanjenja postojećih nejednakosti.Otkrivanje skrivenih prostornih resursa(79) Način na koji se danas generišu različiti saobraćajni tokovi, kao i načinna koji se prostorno organizuju ostale funkcije koje troše energiju, utiču na nivopotrošnje energije. I fizičke i prostorne strukture više doprinose potrošnji energijenego njenoj uštedi.Obzervacije od značaja za formulisanje politika- Visoka osetljivost na porast cena u istočnom delu Evrope stvara prostornenejednakosti u pogledu različitih efekata povećanja cene.- Porast cena energije pogodiće nove zemlje članice EU (i manje zemlje saniskim stepenom samodovoljnosti) više nego druge.- U pogledu prevoza, porast cene nafte će se posebno negativno odraziti naruralne, zaostale i periferne regione u istočnom delu EU, usporavajući njihovnapor da dostignu odreñenu kilometražu.- Potrebno je obezbediti efikasan transport energije (bez usputnih gubitaka) ivisok stepen bezbednosti proizvodnje energije.- Svi evropski regioni imaju neki potencijal za proizvodnju energije izobnovljivih izvora.- Manje dispergovane prostorne strukture mogle bi doprineti štednji energije.2.4 Upravljanje rizicima u kontekstu klimatskih promenaRizik od elementarnih nepogoda i tehnoloških akcidenata(80) Izmeñu elementarnih nepogoda i tehnoloških akcidenata postoji razlika,ali obe kategorije imaju transevropsku dimenziju. Elementarne nepogode moguse podeliti u nekoliko osnovnih grupa koje ugrožavaju evropske regione. JužnaEvropa, Sredozemna i Atlantska ostrva posebno su izloženi šumskim požarima isušama, ali i zemljotresima i vulkanskim erupcijama. Zapadna i Severna Evropa54

su najviše izložene zimskim nepogodama, plimskim talasima i poplavama, dokse u Istočnoj Evropi uglavnom dešavaju poplave, zemljotresi i visoketemperature. U planinskim područjima javljaju se još klizišta i lavine, dok sumnoga ostrva i priobalni regioni koji se nalaze u blizini tektonski aktivnih zonaizloženi cunamiju. Regioni koji su najugroženiji potencijalnim tehnološkimakcidentima obuhvataju lučka područja (uključujući priobalne zone) i glavnecentre naftne i hemijske industrije. U pogledu rizika od nukleanrnih akcidenata,ugroženi su gradovi i regioni koji se nalaze u blizini ili nizvodno od nuklearnihelektrana.Velik broj poplava u Centralnoj Evropi(81) Kao posledica ljudske intervencije na promeni, utvrñivanju, pa čak iizmeštanju rečnih korita iz njihovog prirodnog plavnog područja, a uzistovremeno naseljavanje u blizini reka, rečne poplave postale su velik problemza izgrañene površine. Plombiranje zemljišta i deforestacija su takoñe doveli dovećeg rizika od poplava, jer kišnica ide direktno u potoke, a vodenu masu kojase uliva u reke više ne usporava prirodna retenzija zemljišta. Najveći brojpoplava u periodu od 1987. do 2002. godine desio se u SeverozapadnojRumuniji, Jugoistočnoj Francuskoj, Centralnoj i Južnoj Nemačkoj, ČeškojRepublici i na istoku Engleske. U 2005. godini u Rumuniji je zabeležen najvećibroj velikih poplava.Suša u nekoliko evropskih regiona(82) Godine 2003, suša je bila krivac za gotovo trećinu privrednih gubitaka.Uticaj suša na ljudske aktivnosti u Evropi je znatan. Postoji nekoliko primera lošegupravljanja vodama koje utiče na pojavu suša, na primer, preteranoodvodnjavanje, plombiranje zemljišta, povećano oticanje i ograničenoobnavljanje podzemnih voda, preterano korišćenje vode u sušnim krajevima,intenzivna poljoprivreda i irigacija. Pored toga, u nekim regionima nestašicavode predstavlja sve veći problem. Iako su u proteklih 15 godina iskusile velikbroj poplava, istočnoevropske zemlje su tokom poslednjih sto godina imalevelikih problema i sa sušama.Rizik od šumskih požara u regionima Sredozemlja(83) Šumski požari mogu da nanesu popriličnu štetu u ekološkom, socijalnomi ekonomskom smislu. U nekim slučajevima šumski požari predstavljaju prirodnifenomen koji ima svoj značaj za životne procese u šumi. Najveći rizik od šumskihpožara javlja se u regionima Sredozemlja, ali delom i u Bugarskoj i ČeškojRepublici.Uticaj klimatskih promena na nepogode(84) Promena klime podrazumeva promenu elemenata vremena, kao što supromene prosečne ili ekstremne vrednosti temperature vazduha, padavina ivetra. Očekuje se da će promena klime u budućnosti najviše uticati naučestalost elementarnih nepogoda. Kada se posmatraju promene u dužinisušnih perioda, može se konstatovati da su južni delovi Evrope najugroženijiporastom elementarnih nepogoda koje se javljaju kao posledica klimatskihpromena. Promene u strukturi vetrova ili porast ekstremnih situacija može55

dovesti do znatno većeg rizika od zimskih nepogoda. Primeri ekstremnihdogañaja u 2005. godini su zimsko nevreme u regionu Baltičkog mora i drugezimske nepogode u drugim delovima Evrope. Uticaj povećanja padavina napojavu klizišta i lavina najvidljiviji je na lokalnom nivou.Neujednačenost rizika od elementarnih nepogoda na prostoru Evrope(85) S obzirom da prirodni, meteorološki, klimatski i geološki diverzitet formiraregionalizovanu, karakterističnu strukturu rizika, Evropski prostor nije svudapodjednako izložen rizicima od elementarnih nepogoda. Rizik od zemljotresa ierupcije vulkana, kao i od suša, šumskih požara i aktivnih klizišta većinom sekoncentriše u regionu Sredozemlja, na Atlantskim ostrvima i na prekomorskimteritorijama EU. Rizik od suša i šumskih požara takoñe je velik i u Centralnoj,Južnoj i Jugoistočnoj Evropi. Oluje i plimski talasi se većinom ograničavaju napriobalne zone i njihovo zaleñe, a duž obala Severnog i Baltičkog mora sejavljaju češće nego u drugim delovima Evrope. Poplave se javljaju duž gotovosvih velikih reka. Iznenadne poplave i klizišta se uglavnom javljaju u planinskimpodručjima, a lavine u snegovitim planinama alpskog tipa. Prirodne nepogodelokalnog karaktera mogu se javiti i van područja navedenih regija.Uticaj tehnoloških akcidenata na prostor(86) Primeri velikih katastrofa, poput onih u Sevesu, Černobilu ili prilikomizlivanja nafte iz tankera „Prestige“, pokazuju da ovakvi dogañaji, koje je upotpunosti izazvao čovek, u velikoj meri utiču na prostor i ljude. S obzirom naekstremne situacije koje mogu izazvati tehnološki procesi i postrojenja,tehnološki akcidenti se mogu javiti u većini evropskih regiona. Posledice takvihakcidenata su od značaja i za ljude i za privredu. Rizici od tehnološkihakcidenata se tradicionalno vezuju za visoko industrijalizovana područja, gdese i akumuliraju. Budući da su mnoga naselja razvila industriju, aglomeracije sarizikom od tehnoloških akcidenata se često nalaze u blizini područja koja suugrožena i rizikom od elementarnih nepogoda.Obzervacije od značaja za formulisanje politika- Na osnovu informacija o različitim rizicima konstatuje se da su rizicisveprisutni, kako na celokupnoj teritoriji EU, tako i na svim ostalim prostornimnivoima. U tom smislu, potrebna je bolja koordinacija.- Vulnerabilnost se odnosi na ljudsku i socijalnu stranu rizika, uključujući iprostornu strukturu.- Policentrični razvoj može da uravnoteži strukturu vulnerabilnosti u Evropi.Kada se u obzir uzmu svi aspekti vulnerabilnosti (ekonomski, socijalni iekološki), dobija se njena integralna analiza.- U razvoj i istraživanje bi trebalo uključiti i osnovne ciljeve i procedure zasmanjenje vulnerabilnosti i upravljanje rizicima.- Potrebno je razmotriti strategije prilagoñavanja za sve aktere.- Prilikom razmatranja mera u obzir treba uzeti tri vrste pristupa: „otpor“,„prilagoñavanje“ i „povlačenje“.- Upravljanje rizicima treba posmatrati kao integralni deo upravljanja,odnosno kao sveobuhvatnu strategiju.56

Uočeni efekti izabranih većih prirodnih katastrofa na evropske zemlje (1970-2005)*Broj katastrofa Broj žrtava Procenjena šteta (u 1000 €)Poplave 274 3.270 53.577.458Oluje 215 1.546 34.403.573Zemljotresi 123 19.644 43.936.462Ekstremne temperature 69 47.466 1.889.329Šumski požari 63 248 2.471.668Klizišta 46 1.314 1.023.464Suše 26 0 12.989.281Vulkanske erupcije 7 9 36.769Ukupno 823 73.497 150.328.003*Samo su katastrofe koje zadovoljavaju sledeće minimalne kriterijume unete u EM-DAT bazu podataka okatastrofama: (a) 10 ili više stradalih, (b) 100 ili više pogoñenih ljudi, (c) proglašavanje vanrednog stanja, (d)poziv meñunarodnoj pomoći.(Izvor: EM-DAT (2006): Trendovi i veze za period 1900-2005 42 , www.em-dat.net/disasters/trends.htm)42U originalu: Trends and Relationships for the Period 1900-2005. Prim. prev.57

2.5 Životna sredina, priroda i kulturaJedinstvenost evropskog prirodnog nasleña(87) U opštem smislu, ovaj mali kontinent poseduje kompleksan sistempredela koji ukazuje na obim i intenzitet razvoja njegovih prirodnih resursatokom vekova. Tragovi originalnog prirodnog predela Evrope i njenihraznovrsnih kulturnih pejzaža su stanište brojnih vrsta divlje prirode, zbog čega jeproteklih decenija ustanovljen sistem zaštićenih područja. U evropskimnacionalnim parkovima i rezervatima prirode, priroda se razvija slobodno, aprirodna evolucija se odvija nesmetano. Prirodna lepota ovih područja jesačuvana kako bi obogatila život stanovnika. Regionalni parkovi i parkoviprirode, kao i rezervati biosfere, predstavljaju kulturne pejzaže koji su oblikovanistotinama godina, u vreme kada su ljudi živeli u većoj harmoniji sa prirodom iokruženjem.Kulturni identitet(88) Oralno i neopipljivo nasleñe, na primer, predstavlja meñunarodnopriznat vitalni faktor kulturnog identiteta, promocije kreativnosti i očuvanjakulturnog diverziteta. Ovo nasleñe ima ključni značaj za nacionalni imeñunarodni razvoj, toleranciju i harmoničnu interakciju meñu kulturama. Kaoposledica kulturne standardizacije, oružanih sukoba, štetnih efekata masovnogturizma, industrijalizacije, ruralnog egzodusa, migracija i narušavanja životnesredine, danas, u epohi globalizacije, mnogim oblicima kulturnog nasleña pretinestajanje. Kulturno nasleñe Evrope je izraz njenog identiteta, a njen značaj jesvetskih razmera. Ono je, takoñe, deo svakodnevnog okruženja mnogih ljudi iobogaćuje njihov kvalitet života. Isto važi i za kulturne pejzaže i izgrañenookruženje.Prirodno nasleñe kao osnovna komponenta života(89) Razvoj prirodnih resursa u EU se odvija pod okriljem upravljanja životnomsredinom (vazduh, voda, zemljište) i ciljanom zaštitom pojedinih područja(zaštićena područja, ekološki osetljiva područja). Obuhvat zaštićenih područjau EU je tokom proteklih 15 godina povećan, iako mnoga područja i daljeizgledaju kao zaštićena „ostrva“. Evropska unija je ustanovila mrežu specijalnihzaštićenih područja „NATURA 2000“ koja podrazumeva standardizovane mere iprocedure. Veze i koridori izmeñu zaštićenih područja u vidu živih ograda išumskih pojaseva, omogućavaju migracije i genetsku razmenu biljaka i divljihživotinja. Pored toga, šira politika korišćenja zemljišta može da obezbedikontekst u okviru koga bi zaštićena područja mogla da napreduju bez izolacije.Samo zaštita, na primer, biotopa koji su posledica tradicionalne poljoprivrede ilidrugih ekonomskih aktivnosti, nije dovoljna da bi se ova područja sačuvala.Njegove manje osetljive delove bi trebalo ekonomski iskoristiti, na primer, zaturizam u prirodi ili organsku poljoprivredu, uz zadržavanje njihove ekološkefunkcije.Različita moć urbanih fluvijalnih predela(90) Reke oblikuju kulturne predele mnogih gusto naseljenih područja u EU.Urbani fluvijalni predeli Evrope poseduju ekonomsku moć i treba da imaju ulogu59

i saobraćajnih raskrsnica i naseljenih i kulturnih područja. Oni su, takoñe, i centrirekreacije i prirodna staništa, čak i kada se radi o sezonskim tokovima. Urbaniindustrijski regioni koji se nalaze pored evropskih reka ulaze u sve jačukonkurenciju sa područjima širom sveta.Situacija u Istočnoj Evropi(91) U istočnom delu Evrope institucionalni uslovi za očuvanje najvrednijihelemenata prirodnog nasleña već postoje i stvorena je široka mrežanacionalnih parkova. Više od polovine područja koja su u EU proglašena zanacionalne parkove se nalaze u novim zemljama članicama i zemljamakandidatima, ali u pogledu upravljanja i održavanja još uvek ima prostora zapoboljšanja. Mreža fleksibilnije zaštićenih predela još uvek nije velika, a njihovoregulisanje u mnogim slučajevima još uvek nije detaljno definisano. Posebnupažnju treba posvetiti područjima u kojima su vredni ekosistemi, ekološkiosetljive oblasti ili kulturni pejzaži ugroženi poplavama, sušama, erozijom,požarima, zemljotresima i klizištima. Delta Dunava, kao najveće prirodno vlažnopodručje u Evropi, može da posluži kao primer. Područja koja su izložena takvimrizicima od elementarnih nepogoda je potrebno utvrditi, registrovati i za njihdefinisati pravila za adekvatno kultivisanje, izgradnju, zaštitu i iznenadnesituacije.Restitucija zemljišta kao novi izazov(92) U istočnom delu EU, restitucija (privatizacija) zemljišta predstavlja noviizazov za očuvanje prirodnog nasleña. Nekoliko područja koja su proteklihdecenija proglašena zaštićenim vraćena su nekadašnjim vlasnicima ili njihovimnaslednicima. U tom smislu, potrebno je doneti adekvatne pravne i finansijskemere koje bi motivisale ili primorale sadašnje vlasnike da ova područja koriste uskladu sa ciljevima zaštite životne sredine.Pogranična područja kao centralna područja(93) Velik broj najvrednijih ekosistema se nalazi u pograničnim područjima.Granice se tradicionalno pružaju duž reka, planina ili planisnkih lanaca,odnosno duž mesta koja su najpogodnija za razvoj pomenutih ekosistema.Pored toga, mnoge granice su decenijama bile zaboravljene za turizam,putovanja i ekonomske aktivnosti, zahvaljući čemu su ekosistemi moglinesmetano da se razvijaju.Rizici koji ugrožavaju kulturno nasleñe(94) Rizik od zagañivanja životne sredine, poplave, zemljotresi, vibracije,oštećivanje i „sakupljanje suvenira“ su prateće pojave masovnog turizma.Glavni rizici se mogu definisati i za njih se mogu pripremiti zajedničke strategijeupravljanja rizicima. Ali, postoji rizik za koji je prevencija moguća samo uzmeñunarodnu saradnju. U citatu deklaracije UNESCO-a stoji: „Prateći svetskedogañaje, postali smo svedoci tragičnog uništavanja kulturnog nasleña, jernasleñe može postati glavna meta, posebno u slučajevima unutarnacionalnihkonflikata, iz razloga simbolike, identiteta, agresivnosti, pogrešnog tumačenja iodbacivanja.“ Nažalost, takvi dogañaji su se desili i na području proširene EU(Centralna i Jugoistočna Evropa, Kipar), kao i u njenom susedstvu. Čak i kada60

se otvorena destrukcija ne dogodi, etnički orijentisane politike često potencirajujednu vrstu kulturnog nasleña, a zapostavljaju druge. Za očuvanje respekta isećanja na sve nacionalnosti, jezičke ili religijske grupacije koje čine specifičnokulturno nasleñe Evrope, potrebno je kreirati pravne i stručne aranžmane. To seodnosi i na nove urbane i ruralne strukture i druge promene u nameni zemljištakoje ugrožavaju postojeće kulturne vrednosti i nasleñe.Transnacionalna dimenzija(95) U tesnoj vezi sa prethodno navedenim stoji transnacionalna, ali ipogranična dimenzija kulturnog i prirodnog nasleña. Kulturni procesi, kao što jeto slučaj sa privrednim i društvenim procesima, predmet su prostorne difuzije.Umetnici i umetnička dela (sa izuzetkom arhitekture) su prostorno pokretljivi.Nekadašnji kanali, odnosno koridori kretanja su se delimično poklapali sadanašnjim, a delimično su bili vrlo različiti od njih. Granice nisu bile iste i nisuimale istu ulogu kao u 20. veku. Granice arhitektonskih ili umetničkih regija se nepoklapaju sa današnjim granicama. Zone u kojima se javlja koncentracijakatoličkih ili pravoslavnih manastira su prekogranične.Turizam kao ekonomski faktor(96) Tokom poslednjih decenija turizam je postao najveća svetska industrija,jača od automobilske i hemijske. Ali kao što je UNESCO definisao: „... poznata ječinjenica da turizam za razvoj može biti smrtni neprijatelj isto koliko i verniprijatelj.“ Uticaj turizma zavisi od konstelacije različitih faktora i njihovihkvalitativnih i kvantitativnih veza. Postoje regioni koji su veoma ili malo zavisni odturizma vezanog za kulturno i prirodno nasleñe, zatim regioni i gradovi koji su„preopterećeni“ kulturnim nasleñem, regioni sa neiskorišćenim kapacitetima ipotencijalima, kao i regioni i gradovi u kojima je uticaj kulturnog turizma na nivorazvijenosti i zapošljavanje odlučujući, osrednji ili zanemarljiv.Obale koje imaju problem sa održivošću(97) Kulturne, društvene ili privredne strukture priobalnih područja mora ijezera u mnogim slučajevima zavise od uslova životne sredine. Ova područjaimaju nekoliko zajedničkih odlika i ograničenja u pogledu životne sredine iodrživosti. Primeri nekih tipičnih zajedničkih ograničenja su: nekontrolisanoširenje izgrañenih površina i letovališta koje dovodi do smanjenja pristupa jezeruili morskoj obali, zatim naglo povećanje broja stanovnika, sezonsko korišćenjeinfrastrukture i objekata, visok udeo vlasnika vikendica i starije (penzionisane)populacije, degradacija ekosistema i eko-koridora, tretman otpadnih voda izagañenje voda.Obzervacije od značaja za formulisanje politika- Može se uočiti da intenzivnije istraživanje i planiranje na evropskom nivoumože pomoći EU da zadrži lidersku pozicju u svetu u oblasti prirodnog ikulturnog nasleña i može doprineti ostvarenju Lisabonskih ciljeva.- Može se zaključiti da promovisanje bolje saradnje izmeñu zemalja članicaEU, Evropske komisije i drugih meñunarodnih organizacija koje imaju iste61

ciljeve, može dovesti do ostvarivanja dodatne vrednosti prilikom valorizacije,zaštite i korišćenja evropskog kulturnog i prirodnog nasleña.- Urbani fluvijalni predeli imaju različitu moć i njihova uspešnost umeñuregionalnoj konkurenciji će zavisiti i od njihovog endogenogpotencijala.- Valorizaciju kulturnog nasleña i ekološki efikasnu zaštitu moguće je uključiti urazvojne strategije i strategije planiranja, kao i u podsticanje obrazovnih idrugih programa za obučavanje i transfer znanja.- Planiranjem integralnog i održivog razvoja kao i očuvanja evropskih urbanihi ruralnih okruženja, pokretno i nepokretno nasleñe se može valorizovati,zaštititi, sačuvati i unaprediti kako bi se poboljšao kvalitet života.- Time se treba hitno pozabaviti u područjima koja imaju problem održivosti,kao što su priobalja mora i jezera.62

2.6 Prostorne strukture i izazovi2.6.1 Uticaj demografskog disbalansa na tržište rada i usluge u budućnostiUticaj opadanja broja stanovnika i starenja na evropsko društvo(98) Evropa se suočava sa stagniranjem, a u mnogim delovima i saopadanjem broja stanovnika, praćenim porastom prosečne starostistanovništva. Kao posledica toga, smanjenje obima radne snage će senegativno odraziti na preduslove za dinamičnu privredu, na tržište rada, kao ina sistem socijalne zaštite i pružanje usluga. Mogućnosti za promenu trendastarenja i opadanja broja stanovnika su ograničene, te politike moraju da budufokusirane na strategiju prilagoñavanja. Ključni izazov za kreatore regionalnepolitike je da privuku i razviju visoko kvalifikovanu radnu snagu. Demografskirazvoj pokazuje, meñutim, regionalnu raznovrsnost, kako u samoj Evropi, tako iizmeñu Evrope i njenih južnih suseda koje očekuje znatan porast brojastanovnika.Porast demografskih nejednakosti(99) Demografski razvoj posebno zavisi od dva faktora: (a) prirodnogpriraštaja (odnosa izmeñu broja roñenih i broja umrlih) i (b) migracionog salda(odnos izmeñu imigracije i emigracije). U mnogim delovima Evrope oba faktorasu ili negativna, te broj stanovnika opada, a stanovništvo stari, ili pozitivna, te sebroj stanovnika uvećava. Postoji jasna prostorna struktura sve veće polarizacijeu okviru koje se stanovništvo koncentriše u visoko urbanizovanim područjima,čime se pogoršavaju već postojeće nejednakosti u pogledu gustinenaseljenosti. Priliv imigranata iz zemalja van EU, posebno iz Afrike, predstavljadrugo ključno pitanje. Kao posledica se javlja preklapanje rasta i opadanjabroja stanovnika, gde nekim područjima preti ozbiljno demografsko pražnjenje,dok druga rastu i delimično odolevaju negativnim uticajima naglogpopulacionog rasta.Evropa stari, ali sporije na Severu i Istoku(100) U mnogim delovima Evrope prosečna starost stanovništva je na poloviniili krajem tridesetih godina. Ova situacija će se tokom nekoliko sledećihdecenija znatno promeniti. Godine 2030, prosečna starost će u većini delovaEvropa biti iznad 40 godina, a u nekim mestima i iznad 50. Italija (posebnoseverna Italija), Severna Španija, Istočna Nemačka, neki delovi Finske i Škotskeimaće prosečnu starost oko 55 godina, dok će 2030. godine prosečnu starostispod 40 godina imati samo Irska, Južna Engleska, neki delovi Istočne Evrope iSkandinavija. Porast prosečne starosti će se negativno odraziti na tržište rada,socijalnu zaštitu i obezbeñivanje usluga.Niska stopa fertiliteta van evropskog središta(101) Manji broj roñenih od broja umrilh je jedan od glavnih razloga opadanjabroja stanovnika. Negativan prirodni priraštaj se može uočiti u mnogimevropskim regionima, posebno u manje centralnim područjima kao što su većidelovi Švedske, delovi Škotske, unutrašnjost Španije, Istočna Nemačka, većidelovi Mañarske, Rumunije, Bugarske, Estonije, Letonije i Litvanije. U ovim64

područjima će se na tržištu rada javiti velika tražnja za mladim ljudima. Ovajfenomen se, možda, ne uklapa u današnju sliku o velikoj nezaposlenosti mladihu mnogim delovima Evrope.Uticaj opadanja broja stanovnika na tržište rada(102) Prirodni priraštaj stanovništva odreñen je stopama fertiliteta i starosnomstrukturom. Ova dva faktora su meñusobno povezana. Niske stope fertilitetadovode do neravnoteže u starosnoj strukturi, odnosno do starenja i timeopadanja broja stanovnika. Interakcije izmeñu starenja i stope fertilitetanaročito su izražene u Južnoj Evropi, dok se u većem delu Severne periferijestarenje dovodi i u vezu sa migracionim saldom, gde su regioni u kojima jeizraženo starenje stanovništva istovremeno i regioni iz kojih stanovništvo odlazi.Nekadašnji odliv stanovništva uticao je na pojavu neravnoteže unutarregionalne starosne strukture, u kojoj sve veći udeo ima kontigent starogstanovništva. Promena prosečne starosti stanovništva u nekom regionu imaočigledne posledice na tržište rada i odnos izmeñu aktivnog i izdržavanog(mladog i starog) stanovništva koje se ne nalazi na tržištu rada.Prostorna diferencijacija migratornih kretanja(103) Migracije imaju snažna regionalna, evropska i globalna obeležja.Postojeće stanje ukazuje na činjenicu da su područja iz kojih je nekadastanovništvo odlazilo (uglavnom na području nekadašnje Unije od 15 članova)postala atraktivnija za naseljavanje, na primer Grčka i Irska. U nekim zemljamase, meñutim, mogu uočiti drugačiji trendovi. U Poljskoj veće urbaneaglomeracije i oblasti uz zapadnu granicu predstavljaju imigraciona područja,dok je većina ostalih delova zemlje emigracionog karaktera. U Italiji, kao i uVelikoj Britaniji, postoji jasna razlika izmeñu Severa i Juga, dok je u Francuskojjugoistok zemlje i dalje imigraciono područje, a severoistok emigraciono.Uopšteno govoreći, metropolitenska područja su najatraktivnija za spoljnuimigraciju. Pored toga, neka turistička područja su postala imigraciona usledboljeg kvaliteta života, privlačeći penzionere („seda migracija“) i stanovnike izekonomski ugroženih zemalja i regiona.Odliv mozgova i konkurencija urbanih područja u pogledu kvalifikovane radnesnage(104) Kada se u razmatranje uzme tržište rada, može se konstatovati da odpostojećih demografskih trendova uglavnom profitiraju urbana područja imetropolitenske aglomeracije. To, takoñe, podrazumeva sve veću meñusobnukonkurenciju. U budućnosti će biti potrebno uložiti više napora da bi se privuklostanovništvo, te će i konkurencija u pogledu radne snage u urbanimpodručjima sve više rasti, a iz te situacije neće sva urbana područja izaći kaopobednici. Štaviše, već možemo da uočimo opadanje broja stanovnika unekim starim industrijskim oblastima, što može dovesti do pomanjkanja ljudskihresursa (radne snage) u bliskoj budućnosti.Regioni kojima preti depopulacija i deficit javnih službi(105) U nekim delovima Evrope obim opadanja broja stanovnika je priličnovelik. Kombinovanim uticajem opadanja prirodnog priraštaja i iseljavanja65

(posebno mlañeg stanovništva), naročito mogu biti pogoñena retko naseljenai udaljena područja. Primeri iz Istočne Nemačke, Švedske, Škotske i delovašpanske unutrašnjosti pokazuju koliko drastično može biti opadanje brojastanovnika. Kao posebni problemi u regionima koji su suočeni sadepopulacijom pojavljuju se privlačnost za investiranje i funkcionisanje javnihslužbi. U momentu kada neko područje više nema kritičnu masu stanovnika zafunkcionisanje javnih službi, postavlja se fundamentalno pitanje organizaciježivota lokalne zajednice.Obzervacije od značaja za formulisanje politika- Budući disbalans u demografskom razvoju samo će povećati postojećeneravnomernosti.- Obrazovani mladi ljudi će biti ograničen resurs tržišta rada u mnogimdelovima Evrope.- Metropolitenska i urbana područja uglavnom imaju koristi od demografskihkretanja, ali će konkurencija za privlačenje stanovništva i radne snage(posebno visoko kvalifikovane) rasti.- Retko naseljena i udaljena područja, ali i stara industrijska područja, bićeposebno pogoñena gubitkom stanovništva što će na ovim područjimadovesti u pitanje nivo opsluženosti javnim službama.- U nekim regionima se javlja začarani krug starenja, opadanja brojastanovnika, iseljavanja i imigracije stanovništva koje dolazi iz zemalja van EU.- Na nekim područjima starenje će se odraziti na starosnu strukturu, nekapodručja mogla bi da se transformišu u „sede“ zajednice sa visokimkvalitetom života, dok će neka područja biti dugoročno izložena narušenojstarosnoj strukturi i opadanju broja stanovnika.- Specifična područja, poput regiona Alpa, bi trebalo posmatrati kao veomarazvijene prostorne jedinice za život i privredne aktivnosti, a ne samo kaoturistička područja.66

2.6.2 Urbani regioni i najvažniji gradoviBuduća čvorišta ravnomernije Evrope(106) Van dominirajućeg područja evropskog središta postoje reñe, alipravilno rasprostranjene mreže individualnih metropolitenskih i drugih urbanihregiona koji, u konteksu policentrične strukture EU, predstavljaju kontratežudominantnom središnjem području. Meñu njima su Madrid, Barselona, Rim iAtina na jugu, Dablin na zapadu, Kopenhagen, Stokholm i Helsinki na severu.Pored toga, na istoku nastaju nova metropolitenska područja, kao što suBudimpešta, Prag, Bratislava ili Varšava, koja imaju ključni značaj za integracijunovih zemalja članica EU.Metropolitenska područja van središta Evrope(107) Metropolitenska područja koja se nalaze van evropskog središta suuglavnom ona koja, u evropskom kontekstu, imaju dobru pristupačnost. Zbogpostojanja aerodroma, ona imaju jaču privredu u odnosu na svoje okruženje imogla bi i u budućnosti da privuku mladu radnu snagu i tako postanu važnačvorišta u budućoj prostornoj strukturi Evrope. Saradnja bi i najvećim urbanimcentrima u EU mogla da donese dodatnu vrednost i to uglavnom u pogleduglobalne konkurentnosti. Uopšteno govoreći, ova područja predstvljaju motorerazvoja koji bi mogli da doprinesu smanjenju razlika izmeñu centra i periferije.Kada se u obzir uzmu neki specifični ekonomski faktori, neka od ovih područjasu čak i performantnija od metropolitenskih područja u evropskom središtu.Regioni koji se nalaze izmeñu vodećih i razvojno zaostalih regiona(108) U zavisnosti od nacionalnog urbanog sistema, uloga i značajmetropolitenskih područja u odnosu na gradove i urbana područja koja senalaze van metropolitena se razlikuju. U mnogim zemljama EU javlja se razlikaizmeñu centra i periferije. Od 1990. godine u većini evropskih zemalja je došlodo porasta regionalne polarizacije izmeñu centralno smeštenih regionagradova, sa jedne strane, i periferno lociranih regiona i regiona u restruktuiranju,sa druge. Ovo se posebno odnosi na nove zemlje članice, sa izuzetkom Poljske iLitvanije. Urbana područja van metropolitenskih područja su često važni motoriregionalnog razvoja i neka od njih imaju vodeću poziciju u pogledu istraživanjai razvoja ili visoko specijalizovanih usluga i proizvoda.Gradovi male i srednje veličine kao važna razvojna središta u Evropi(109) Neki gradovi male i srednje veličine imaju funkcije većeg značaja odvećih gradova, pokazujući čak bolje indikatore ekonomskog rasta nego većeaglomeracije. Ove funkcije su tesno vezane za prostorni potencijal i endogenikapital područja. Pored toga, gradovi male i srednje veličine imaju značaj za širigeografski prostor (posebno u regionima van evropskog sedišta imetropolitena), a značaj nekih njihovih funkcija može biti i meñunarodni. Kadase, na primer, uzme R&D, postoje gradovi srednje veličine koji imaju izražen R&Dprofil i koji su u ovoj oblasti meñunarodno pozicionirani. Značaj gradova male isrednje veličine u širem regionalnom kontekstu, takoñe zavisi od prostornestrukture regiona. U slabije naseljenim regionima oni mogu predstavljati poloverazvoja ruralnih područja i centre javnih službi. U gušće naseljenim oblastima,68

- Metropolitenska i urbana područja bi mogla postati jača i konkurentnija akobi se bolje fokusirala na svoje individualne profile i razvijala ih.- Socijalni balans i razlike u okviru urbanih tržišta rada imaju velik značaj zaekonomski razvoj i gradova i regiona, ali i razlike unutar samih gradovamogu biti veoma značajne.2.6.3 Ruralni diverzitetNeiskorišćen potencijal ruralnih područja(112) Mnoga udaljena i nerazvijena ruralna područja imaju široku paletuprirodnih resursa i elemenata životne sredine. Kada se posmatraju i podneblje iljudi, stiče se utisak da potencijal ruralnih područja nije u potpunosti iskorišćen.Odnos izmeñu opipljivih i manje opipljivih resursa i njihova interakcija u lokalnojsredini dovode do stvaranja različitih mogućnosti i ograničenja za lokalni razvoj.Za ekonomski uspeh obično nisu toliko bitni opipljivi resursi već socijalni kapital isposobnost lokalnog stanovništva da koristi raspoložive resurse i pretvori zalihe utokove, odnosno da valorizuje prirodne i stvorene vrednosti, ojača ekonomskookruženje i poboljša institucionalni kapacitet.Polovi razvoja u ruralnim područjima(113) Gradovi i varošice u ruralnim područjima predstavljaju važne razvojnepolove koji obezbeñuju opšti pristup različitim uslugama, posebno u retkonaseljenim područjima. U isto vreme, aktuelna diverzifikacija ruralne privrede umnogim područjima povećava funkcionalnost i ulogu ruralnih gradova kaorazvojnih polova, ističući njihov značaj za regionalni razvoj. Razvoj privrednihklastera koji kombinuju lokalne potencijale sa novim informacionimtehnologijama predstavlja, u tom smislu, važan element koji bi dalje trebalojačati kroz partnerstvo izmeñu ruralnih prostora i urbanih entiteta koji se nanjima nalaze.Simbioza izmeñu susednih urbanih i ruralnih područja(114) Neka ruralna područja imaju direktne koristi od obližnjih urbanihpodručja, a ljudi se kreću iz ruralnog područja u ruralnu okolinu i obrnuto. Fizičkei funkcionalne granice urbanih i ruralnih područja se sve više brišu, dokmeñusobna zavisnost postaje sve kompleksnija i dinamičnija, obuhvatajućistrukturne i funkcionalne tokove na relaciji grad-selo i kretanje ljudi, kapitala,dobara, informacija, tehnologija i životnih stilova. Broj stanovnika ruralnihpodručja, posebno onih koja se nalaze nadomak većih gradova iaglomeracija, postepeno raste, dovodeći do nastanka dispergovanih naselja ilisuburbanizacije i pritiska na zemljište. Preterana eksploatacija zemljišta ururalnim područjima, kao i konkurencija izmeñu zahteva i interesa mogu daugroze celokupan ruralni diverzitet, a posebno obezbeñivanje odgovarajućeinfrastrukture, zatim elemente kulturnog nasleña i kvalitet životne sredine.Istovremeno, odliv stanovništva iz gradova može pozitivno uticati na onapodručja koja su bila izložena depopulaciji i svim njenim posledicama.70

Depopulacija u udaljenim ruralnim područjima(115) Demografski problemi su naročito izraženi u ruralnim područjima koja senalaze na udaljenim lokacijama. Starenje i odliv stanovništva je veoma ozbiljanproblem za mnoga ruralna područja. Usled očiglednih poteškoća u pogleduočekivanog zaposlenja, obrazovnih i zabavnih sadržaja, populacija u radnomuzrastu, a posebno obrazovanija mlaña populacija, teži da ode dalje, upotragu za boljim prilikama. Gubitak, posebno mlañe populacije, praćendoseljavanjem penzionisanih lica u nekim mestima, učinio je da je mnogaruralna područja zahvatilo starenje i opadanje broja stanovnika. Ovakvakretanja obično prati tendencija koncentracije stanovništva u visokourbanizovanim područjima, utičući na zaoštravanje već postojećih razlika ustrukturi gustine naseljenosti. Pomenuta demografska kretanja ugrožavajururalno tkivo, a posebno udaljena ruralna područja. Veliki broj ruralnih, aposebno udaljenih ruralnih područja, suočiće se sa tendencijom depopulacije,problemom zadržavanja radno sposobnog stanovništva srednjih godina iproblemom održanja usluga od opšteg ekonomskog interesa. U nekim ruralnimpodručjima na taj način može doći do stvaranja začaranog kruga koji nosi rizikod depopulcaije.Tradicionalna poljoprivredna područja na Istoku(116) Klasična ruralna područja sa tradicionalnom poljoprivredom seuglavnom nalaze u istočnom delu Evrope u kome je, uključujući i Bugarsku iRumuniju, više od 16,4% radne snage zaposleno u poljoprivredi. To se ujednoodražava i na gustinu naseljenosti i način korišćenja zemljišta u ruralnimpodručjima koja pokazuju visok stepen ljudskog uticaja u istočnim delovima EU,kao i u Danskoj, Istočnoj Nemačkoj, Bugarskoj i Rumuniji. Ovi, tradicionalnopoljoprivredni regioni, imaju velike resurse i potencijale koji bi mogli bitiiskorišćeni za, na primer, intenzivnu i/ili ekološku poljoprivredu, bio-proizvodnju,proizvodnju alternativne energije itd. Ukoliko proizvodnja obnovljive energije uEvropi postane zastupljenija, mnoga ruralna područja bi se mogla suočiti sakonfliktom interesa u smislu korišćenja zemljišta za proizvodnju hrane i energije,ali bi istovremeno mogla da utiču na stvaranje novih, a možda i boljih radnihmesta, i boljih uslova za život.Diverzifikacija ruralne privrede(117) Ruralni razvoj obuhvata različite perspektive i prioritete. S obzirom naslabije performanse privrede u poreñenju sa urbanim područjima, ekonomskirazvoj i održivost ruralnih područja predstavljaju ključna pitanja za budućnost.Dok su „opipljivi“ faktori, poput prirodnih i ljudskih resursa, investicija,infrastrukture i ekonomske strukture tradicionalno bili smatrani glavnimdeterminantama različitog privrednog učinka, novija istraživanja ističu značajmanje „opipljivih“ ili „mekših“ faktora, kao što su različite vrste društvenog,kulturološkog, institucionalnog, ekološkog i lokalnog znanja koje predstavljaosnovni kapital regionalnog razvoja. To ilustruje diverzifikacija privredne osnoveruralnih područja koja se razvija i van okvira poljoprivrede i turizma. Utvrñeno jeda je glavni aspekt za kapitalizaciju prostornog potencijala ruralnih područjalokalni preduzetnički kapital. Ono što je u tom smislu potrebno stvoriti je efikasnoi otvoreno upravljanje sa pozitivnim odnosom prema malim lokalnim71

preduzećima i preduzetnicima. Isto tako, potrebno je stvoriti javne lokalneinstitucije koje bi bile dovoljno autonomne da politike i mere prilagodekolektivnim potrebama lokalnih preduzeća. Otvorene i inkluzivne „meke“ mrežese pozitivno odnose prema mobilizaciji preduzetničkog kapaciteta i lokalniminicijativama.Povećanje saobraćaja na sekundarnim mrežama koje je potrebno unaprediti(118) Sekundarne mreže koje povezuju mesta unutar ruralnog područja i kojepredstavljaju vezu sa urbanim centrima, a time i sa saobraćajnominfrastrukturom višeg reda, su često nezadovoljavajuće, posebno u istočnimdelovima EU. Ova konstatacija se odnosi na sve vidove prevoza, a posebno namultimodalne saobraćajne veze. Uprkos nezadovoljavajućoj saobraćajnojinfrastrukturi, ruralna područja će postepeno preuzimati sve veći obimsaobraćaja koji danas opterećuje urbana područja. Najveći porastsaobraćajnih tokova do 2020. godine se, u stvari, očekuje u ruralnimpodručjima sa relativno visokim prisustvom antropogenog uticaja. U ruralnimpredelima sa malim antropogenim uticajem, očekivani porast saobraćaja iznosi45%, a u područjima velikog uticaja ljudskog faktora, 58%. U isto vreme, ruralnapodručja će najviše biti ugrožena većom cenom prevoza, kao posledicompovećanja cene nafte. Ipak, porast saobraćaja se neće desiti u svim ruralnimpodručjima. U depopulacionim područjima osnovni zadatak je da se postojećamreža održi u takvom stanju da može da zadovolji potrebe opadajućepopulacije koja će postati sve više zavisna od individualnog prevoza.Obzervacije od značaja za formulisanje politika- Ruralna područja zauzimaju veliki deo evropske teritorije i mnogo ljudi jošuvek u njima živi. Ipak, ova područja proizvode disproporcionalno mali deoBDP-a jer njihov potencijal nije u potpunosti iskorišćen.- Ruralna područja u blizini urbanih aglomeracija će imati lokacione koristi upogledu populacionog i ekonomskog razvoja, ali će se, takoñe, suočiti sanekontrolisanim urbanim širenjem i konfliktima izmeñu zahteva za urbanim iruralnim namenama prostora.- Udaljena područja bi se mogla suočiti sa problemom opadanja brojastanovnika i teškoćama u funkcionsanju javnih službi.- U ruralnim područjima će se dogoditi porast saobraćaja iako postojećesekundarne mreže nisu zadovoljavajuće, posebno u istočnim delovimaUnije.- Porast cene energije će imati negativne posledice na mnoga ruralnapodručja, posebno u smislu povećanja cene transporta.- Dugoročno gledano, mogu se očekivati konflikti namena izmeñuproizvodnje hrane i proizvodnje alternativne energije, jer će mnoga ruralnapodručja imati priliku da profitiraju od sve veće prizvodnje obnovljivihenergetskih resursa.- Na diverzifikaciju privredne osnove ruralnih područja može se uticatipodsticanjem preduzetništva i kreiranjem lokalnih mreža i lokalne vlasti saodgovarajućim nadležnostima.72

R&D Politika EU(126) Efekti Okvirnih R&D programa (FPs 48 ) se najviše osećaju u bogatimregionima središnjeg dela EU, gde se R&D aktivnosti i koncentrišu. Ovi regioniprivlače više sredstava iz Okvirnih programa zahvaljujući postojećoj akademskoji privatnoj istraživačkoj infrastrukturi i „kritičnoj masi“ koja smanjuje rizik koduključivanja u potencijalno kompleksne transnacionalne projekte. Postojećeregionalne prednosti predstavljaju, stoga, ključni faktor za dobijanje sredstava izOkvirnih programa. Ipak, približno visoko učešće R&D u okviru BDP-a manjerazvijenih regiona ukazuje na činjenicu da Okvirni programi doprinosesmanjenju razlika meñu evropskim regionima. O direktnom prelivanju sredstavaiz projekata finansiranih iz Okvirnih programa na okolne regione ima veomamalo dokaza. Učešće ovih sredstava može biti značajno za jačanjeregionalnog R&D profila.(127) Izdvajanje sredstavava za R&D iz Strukturnih fondova veoma varira, čak imeñu veoma sličnim regionima. Strukturni fondovi više podržavaju R&D u okvirubiznis sektora (posebno u slučaju malih i srednjih preduzeća) nego što je toslučaj sa Okvirnim programima iz kojih se sredstva prevashodno izdvajaju zajavne i akademske R&D ustanove. Nivo koordinacije izmeñu dva glavnaoslonca R&D Politike EU (Okvirni programi i Strukturni fondovi) je na regionalnomnivou veoma nizak. Posmatrani zajedno, izgleda kao da, u kontekstu prostornograzvoja, ova dva finansijska instrumenta imaju jak potencijal za meñusobnojačanje. Za budućnost je jako važno da se R&D Politike EU oslone na postojećeveze izmeñu manjih i većih gradova (kao i izmeñu firmi i institucija) unutar iizmeñu evropskih regiona.Energetska politika EU(128) Energetska politika EU uticaj na prostor prevashodno vrši putem variranjacena energije, proizvodnje energije, energetskih izvora i lociranja transevropskihenergetskih mreža (TEN-E 49 ). Isto važi i za prostorne i urbane strukture koje utičuna količinu i vrstu potrebne energije. Cene energije imaju primetan, ali maliuticaj na ekonomski rast. Otvaranje energetskog tržišta je glavna komponentaEnergetske politike EU. Iako tržište još ni iz bliza nije potpuno formirano, ono jeuticalo na smanjenje cena energije, bilo da se radi o domaćinstvima ili industriji.Pored toga, prisustvo transevropskih energetskih mreža predstavlja važan uslovza obezbeñivanje energije potrošačima po povoljnim cenama. Energetskapolitika EU se danas oslanja na razvoj obnovljivih energetskih izvora i energetskuefikasnost. Kroz povećanje upotrebe endogenih energetskih resursa, obekomponente mogu biti od velikog značaja za lokalni nivo. Glavni oslonacEnergetske politike u predstojećem periodu biće proizvodnja bio-goriva zasaobraćaj i proizvodnja biomase, eolske i hidro energije (u manjim centralama)za dobijanje električne energije. Sigurnost snabdevanja energijom predstavlja48Skraćenica od: Framework Programmes. Prim. prev.49Skraćenica od: Trans-European Energy Networks. Prim. prev.77

novi izazov za budućnost jer se, zbog prekomerne zavisnosti od nekolikozemalja, EU nalazi u osetljivoj situaciji.Projekat BTN (Mreža za transfer tehnologije bioenergije 50 ), finansiran iz inicijativeINTERREG III B Baltic Sea Region, u kome učestvuju partneri iz pet zemalja, za ciljima praktičnu primenu najnovijih rezultata istraživanja i tehnologija kod lokalnih iregionalnih snabdevača. Da bi se ovaj cilj dostigao, osnovana je Mrežacentara za razvoj bioenergije 51 koja kao zadatak ima podsticanje šire upotrebebioenergije i stvaranje dodatne vrednosti na regionalnom nivou. Sprovedeneaktivnosti su donosiocima odluka pomogle da se upoznaju sa regionalnimbioenergetskim resursima, a doprinele su i boljem razumevanju pozitivnih uticajakorišćenja bioenergije na regionalnu privredu i zapošljavanje, boljem umećukorišćenja raspoloživih i planiranju budućih tehnologija i utvrñivanju i otklanjanjuuskih grla u lancu korišćenja bioenergije.► www.bdc-network.jypoly.fiPolitika rabarstva EU(129) Politika ribarstva EU vrši značajane (planirane i neplanirane) uticaje naprostor – izmeñu i unutar priobalnih regiona. Uticaji se razlikuju u zavisnosti odtoga da li nekim regionom dominira priobalno ribarstvo i male brodice,ribarenje na otvorenom moru sa većim brodovima, pristaništa za pretovar robeili uzgoj ribe i školjki (akvakultura). Dokazano je da Politika ribarstva EU favorizujeprosperitetne regione i to na štetu najudaljenijih regiona koji veoma zavise odribarstva. Razvijeniji regioni mogu na mnogo bolji način da iskoriste mere kojepropisuje Fond za ribarstvo (FIFG 52 ), jer imaju bolji pristup proizvodima i tržištima.Isto se dešava i sa planovima preporoda koji za cilj imaju „kažnjavanje“ ili barograničavanje flota koje prevoze uzgajanu ribu. Nenameran delimični uticaj naprostor ogleda se u tome da se različite flote nalaze u različitim situacijama.Veći brodovi mogu da koriste resurse daleko od matične luke, dok ovamogućnost za manje priobalne brodice ne postoji. Najmanja plovila, pak, nisuta koja ugrožavaju ribu i njihova staništa. Zanimljivo je da neki regioni mogu dadobiju veća sredstva EU na osnovu pretpostavki koje nisu uopšte ili su samodelimično u vezi sa situacijom u kojoj se nalazi sektor ribarstva, što neke regionestavlja u bolju poziciju od drugih. Pored toga, analize ESPON-a pokazuju daodreñene zemlje i regioni dobijaju veoma značajan deo EU pomoći.Maritimna politika EU(130) Kada je u pitanju maritimna politika, Evropska komisija je nedavnoobjavila Dokument za diskusiju pod nazivom „Ka budućoj maritimnoj politici50U originalu: Bioenergy Technology Transfer Network. Prim. Prev.51U originalu: Bioenergy Development Centres Network. Prim. Prev.52Skraćenica od: Financial Instrument for Fisheries Guidance (Finansijski instrument za usmeravanje ribolova).Prim. prev.78

Unije: Evropska vizija za okeane i mora 53 “, koji poziva na integralan pristupmaritimnoj politici.Politike urbanog razvoja EU(131) Strukturni fondovi predstavljaju glavne finansijske instrumente EU u oblastipolitika urbanog razvoja, čiji je osnovni zadatak da podstaknu izradu integralnihkoncepata urbanog razvoja. Tradicionalan sektorski pristup i prateća podelanadležnosti i odgovornosti na različitim nivoima odlučivanja su onemogućilirešavanje urbanih problema. Zahtev za integralnom politikom urbanog razvojaje istovremeno usklañen sa „Deklaracijom o Vodećim principima održivograzvoja 54 “ Evropskog saveta (16/17. jun 2005).Projekat rehabilitacije istorijske četvrti predstavlja celovitu i integralnuintervenciju za kreiranje niza javnih površina u mestu Peristerona na Kipru, krozpovezivanje tri značajna lokalna elementa (dve istorijske zgrade i sezonskereke). Projekat za cilj ima unapreñenje istorijskog kvarta kroz isticanje seoskecrkve i džamije koje predstavljaju važne elemente lokalnog i regionalnogidentiteta i koje su postale simbol mirne koegzistencije dve religije na Ostrvu,kao i stvaranje atraktivnog prostora za socijalnu interakciju. Intervencijepodrazumevaju transformaciju seoskog trga, predeono oblikovanje javnihpovršina, uvoñenje mera za upravljanje saobraćajem, izgradnju mostova išetališta i obnovu podzemne infrastrukture.► www.peristerona.org.cy/english/projects.shtm► www.moi.gov.cyEU Politike unutrašnjeg tržišta i konkurencije(132) Utičući na lociranje biznisa, regulisanje konkurencije od strane EU, (kroz,na primer, ograničavanje pomoći države, liberalizaciju tržišta i anti-monopolskezakone) na strukrure prostornog razvoja može imati i pozitivne i negativneefekte. Poseban problem u tom smislu može predstavljati liberalizacija tržištavazdušnog saobraćaja („Jedinstveno evropsko nebo 55 “) koja će uticati i namobilnost i na lociranje kompanija. Ova liberalizacija je podstakla razvojregionalnih aerodroma i niskobudžetnih avio-kompanija. Pored podsticanjaprivatizacije, najznačajnija novina je i pravilo tzv. „domaćeg prevoznika“ kojenacionalnim avio-kompanijama omogućava da polete iz bilo koje vazdušneluke u EU. Potpisivanjem bilateralnog Sporazuma o otvorenom nebu 56 izmeñuEU i SAD, stvoriće se još veće unutrašnje tržište koje će omogućiti poletanje iz53U originalu: Green Paper on Towards a Future Maritime Policy for the Union: A European Vision for theOceans and Seas. Prim. prev.54U originalu: Declaration on Guiding Principles of Sustainable Development. Prim. prev.55U originalu: Single European Sky. Ova inicijativa Evropske komisije ima za cilj da se izvrši restruktuiranjevazdušnog prostora u smislu njegovog stavljanja u funkciju saobraćajnih tokova, zatim povećanje kapacitetavazdušnog saobraćaja i povećanje ukupne efikasnosti sistema upravljanja vazdušnim saobraćajem. Prim.prev.56U originalu: Open Skies Agreement. Prim. prev.79

ilo koje vazdušne luke u EU i SAD i koje će najverovatnije dovesti do dodatnekorporativne konsolidacije. Udruživanje KLM-a i Air France je jedan od primera.Ostale EU Politike(133) U narednom periodu potrebno je sprovesti opsežnija istraživanja outicaju EU politika na prostor. Druge EU politike, poput fiskalnih, ekonomskih imonetarnih politika EU ili Politika spoljne trgovine, bezbednosti hrane,preduzeća i industrije, mogu, takoñe, vršiti uticaj na prostor, kako posredstvomnjihove specifične aktivnosti, tako i kroz njihovu usaglašavanje sa drugim EUpolitikama.Heterogenost sistema planiranja, različiti instrumenti i kulturološki aspektiprostornog razvoja u regionu Baltičkog mora često dovode do usporavanja iličak do onemogućavanja transnacionalne saradnje i komunikacije u pogleduzajedničkih aktivnosti i odluka od prostornog značaja. Projekat COMMIN 57(Podsticanje prostornog razvoja kroz kreiranje zajedničkih mentalnih mapa), kojiokuplja svih jedanaest zemalja u okviru inicijative INTERREG III B Baltic SeaRegion, stvara efikasnu osnovu komunikacije i saradnje za postojeće i budućetransnacionalne aktivnosti i investicije. Za transnacionalnu razmenu znanja iiskustava u vezi sa prostornim izazovima (na primer, TENT-T i ICZM), kao i zaodrživ prostorni razvoj i ekonomsko ujedinjenje u regionu Baltičkog mora,razvijeni su strateški instrumenti. Glavno oruñe je javni vebsajt sa ekvivalentniminformacijama i praktičnim primerima iz svih jedanaest zemalja, odnosno sajt nakojem se nalazi prikaz svih sistema planiranja i uprave na engleskom inacionalnim jezicima.► www.commin.org3.2 Ukazivanje na značaj uticaja EU Politika na prostorKratak prikaz procesa izrade i primene EU PolitikaPripremna faza: Ovo je, u pravnom smislu, najotvorenija faza. Formalnogledano, inicijativu za izradu politike pokreće Evropska komisija. Ipak, prezvaničnog pokretanja akteri (institucije EU, vlasti zemalja članica EU, nevladineorganizacije, akteri iz privatnog sektora, itd.) pokušavaju da putem lobiranja EUpredlože teme koje smatraju interesantnim za donošenje politika. U ciljuusmeravanja takvih političkih debata i formulisanja preporuka, Evropskakomisija često donosi saopštenja u vidu Dokumenata za diskusiju 58 iSaopštenja/Izveštaja 59 ili periodičnih Kohezionih izveštaja pre zvaničnogpredloga neke politike. U ovoj, pripremnoj, fazi Evropska komisija se, uopštenogovoreći, oslanja na mišljenje eksperata zemalja članica EU, nevladinihorganizacija i aktera iz privatnog sektora. Pre predstavljanja predloga, Evropska57Skraćenica od “COMmon MINdscapes” – Zajedničke mentalne mape. Prim. prev.58U originalu: Green Papers. Prim prev.59U originalu: White Papers. Prim. prev.80

komisija sprovodi procenu njegovog mogućeg uticaja i interne konsultacijemeñu svojim službama.Faza odlučivanja: U ovoj fazi Komitet regiona (CoR 60 ) i Ekonomski i socijalniKomitet (EESC 61 ) daju savete Evropskoj komisiji u vezi sa predlogom politike. Opredlogu dalje odlučuju Evropski savet i (u zavisnosti od procedure) Evropskiparlament. Pravno gledano, ovo je veoma komplikovana faza. U zavsinosti odtoga na koji način se predlog temelji na Sporazumu o osnivanju Evropskezajednice, moguće je primeniti više formalnih procedura odlučivanja.Faza implementacije: EU regulativa direktno obavezuje zemlje članice, te je EUDirektive potrebno ugraditi u nacionalno zakonodavstvo. Evropski savetponekad regulatornu nadležnost i nadležnost za implementaciju prenosi naEvropsku komisiju. U tim slučajevima, Evropska komisija koristi komitete u kojimasarañuje sa nacionalnim predstavnicima. Ovi komiteti mogu da donose pravnoobavezujuće odluke, kao što je upravljanje programima Strukturnih fondova(većinom se radi o tehničkim pitanjima, ali koja, ponekad, imaju političkeimplikacije).(134) Kao što je pomenuto u Delu A, ministri zemalja članica EU nadležni zaprostorni razvoj i Evropska komisija mogu da igraju ključnu ulogu u podizanjusvesti o uticaju EU politika na prostor i podsticanju koherentnosti politika isaradnje. Ipak, dokle god za teritorijalnu koheziju ne postoji pravni osnov, nepostoji ni formalna obaveza ili podsticaj da se prilikom izrade politika EU u obziruzme uticaj na prostor. Iz tog razloga, efikasno upravljanje prostornim uticajimaje jedino moguće uz postojanje jakog političkog liderstva i širokog političkogangažmana na nivou EU. To podrazumeva snažnu mrežu aktera, formiranu nabazi dobrog poznavanja prostornih problematika, informacija i ekspertize, i kojaima efikasne veze sa procesom formulisanja, donošenja i sprovoñenja EUpolitika. Pravno gledano, za isticanje uticaja na prostor u okviru politika postojedobre mogućnosti, posebno u pripremnoj fazi koja je u pravnom i političkomsmislu najotvorenija. Ključni izazov u tom pogledu predstavlja sektorskaorganizacija u procesu izrade i primene EU politika.Političko liderstvo u upravljanju uticajima EU Politika na prostor(135) Minsitri zemalja članica EU nadležni za prostorni razvoj su najpozvaniji daistaknu značaj i povećaju svest o uticajima EU Politika na prostor, kao i dapokrenu debatu o koherentnijem pristupu u okviru EU Politika. Njihovaneformalna uloga u EU im daje slobodu da problem analiziraju u otvorenojatmosferi i da definišu ključne političke izazove. Ministri, meñutim, ne mogu daidu dalje od pružanja čvrstih dokaza i stavljanja prostorne dimenzije EU Politikana dnevni red Evropske unije. Efikasno upravljanja uticajima EU Politika naprostor, pak, zavisi od angažovanja zvaničnih institucija EU, a posebno Evropskekomisije kao inicijatora EU Politika. Drugim rečima, liderstvo u upravljanju60Skraćenica od “Committee of the Regions”. Prim. prev.61Skraćenica od: Economic and Social Committe. Prim. prev.81

uticajima EU Politika na prostor je moguće jedino ako Evropska komisija i minsitrizemalja članica EU nadležni za prostorni razvoj ostvare tesnu saradnju i postanupokretačka snaga za druge aktere.(136) U Izveštaju o evropskom upravljanju 62 stoji sledeće: „Uticaj EU Politika naprostor u oblastima poput saobraćaja, energetike i životne sredine, je potrebnoistaći. Kao što je naznačeno u Drugom izveštaju EU o ekonomskoj i socijalnojkoheziji, ove politike treba da čine koherentnu celinu; suviše sektorski orjentisanulogiku treba izbegavati. Na isti način i odluke koje se donose na regionalnom ilokalnom nivou treba da budu koherentne sa širim spektrom principa koji bipodstakli održiviji i ravnomerniji prostorni razvoj u okviru EU.“ (Pogledati Izveštaj oevropskom upravljanju.) Evropska komisija namerava da iskoristi započetidijalog sa zemljama članicama EU i njihovim gradovima i regionima za razvojindikatora na osnovu kojih bi se ustanovilo gde nedostaje koherentnost. Ovajpoduhvat će se oslanjati na postojeće radove, kao što je ESDP. Podsticanjeveće koherentnosti izmeñu aktivnosti prostornog razvoja na različitim nivoima bitrebalo da posluži i za revidiranje politika u kontekstu Strategije održivog razvoja.U Izveštaju takoñe stoji da je potrebno promeniti fokus EU Politika„...podržavajući prostorni diverzitet.“ (Pogledati Izveštaj o evropskomupravljanju.) Evropska komisija je već 2001. godine utvrdila da je neophodnojasno odrediti prostorni uticaj EU Politika.(137) U Trećem izveštaju o ekonomskoj i socijalnoj koheziji i Strateškimsmernicama Zajednice za period 2007-2013. godina, ova ideja je daljerazrañena u delu koji se odnosi na teritorijalnu koheziju. Evropski parlament iKomitet regiona (CoR) podržali su ovaj pristup u svojim poslednjim izjavama oteritorijalnoj koheziji, a CoR je čak osnovao poseban komitet za teritorijalnukoheziju. Ipak, još uvek nije poznato kakav će biti uticaj ideje o većojkoherenciji u praksi donošenja i sprovoñenja politika. Vrlo pažljivo se možeizvesti zaključak da je Evropska komisija napravila inicijalni pokušaj da pokreneosetljivo političko pitanje o koherentnom pristupu uticaju EU Politika na prostorkroz Kohezionu politiku EU. Čini se, ipak, da je ova tema još uvek preuranjena iosetljiva.Politički angažman: Dijalog aktera o teritorijalnoj koheziji(138) Kako bi se učvrstio angažman oko teritorijalne kohezije, ministri zemaljačlanica EU nadležni za prostorni razvoj su započeli dijalog sa ključnim akterimapoput institucija EU, predstavnika nacionalne, regionalne i lokalne vlasti,nevladinih organizacija i privatnika koji su uključeni u poltike koje vrše uticaj naprostor. Najvažniji prioriteti ovog dijaloga su razmena informacija i jasan uvid uprostorni uticaj EU politika. Dijalog je do sada bio vrlo neformalan i fleksibilan, anjegov osnovni cilj je bio da se doñe do jedinstvenog razumevanjaproblematike. U tom smislu, on još uvek nije došao do faze postojanjastrukturisane i dobro organizovane mreže aktera koji bi pratili i razmatraliprogram rada Evropske komisije i predsedavajućih zemalja u pogledu62U originalu: White Paper on European Governance. Prim. prev.82

dokumenata koji vrše uticaj na prostor, te je u ovom momentu još uvek ranodoneti ocenu o efikasnosti ovog dijaloga.Prostorne analize i procene uticaja u kontekstu EU(139) Drugi ključni element za upravljanje prostornim uticajem EU Politika jepostojanje solidne baze činjenica o osnovnim prostornim strukturama,procesima, trendovima, scenarijima, tipologijama, pokazateljima, podacima,kartama, metodologijama i uticajima politika na nivou EU. Osnovni izazov je dase doñe do ciljanih analiza koje bi ključni akteri mogli da koriste u presudnimmomentima procesa kreiranja i sprovoñenja EU Politika, počevši od prve faze ukojoj se odreñuje predmet politike i u kojoj o njemu debatuju eksperti širom EU.Drugi važni momenti su: procena uticaja, konusltacije meñu službama Evropskekomisije, formulisanje mišljenja u okviru Komiteta regiona i Ekonomskog isocijalnog komiteta i odluke Evropskog saveta i Evropskog parlamenta.(140) Iako je činjenična osnova još uvek u formiranju (uglavnom kroz ESPON),prostorne analize su već odigrale značajnu ulogu prilikom kreiranja Kohezionepolitike EU za period 2007-2013. godina. Pored toga, ESPON razvijametodologiju i za ex ante procenu uticaja na prostor predloga Evropskekomisije. Ukoliko bude postojala politička volja, ex ante procena bi se moglauključiti u formalnu proceduru integralne procene uticaja. Ova mogućnost zasada još uvek nije istražena. ESPON takoñe radi na analizama u čijem fokusu senalaze specifična područja EU, a postignuti rezultati deluju obećavajuće.Prostorna ekspertiza u procesu izrade, donošenja i sprovoñenja EU Politika(141) U procesu formulisanja EU politika eksperti imaju veoma važnu ulogu.Evropska komisija eksperte može da pozove da učestvuju u radu formalnihkomiteta, kao i da učestvuju na neformalnim sastancima. Eksperti se običnopozivaju iz različitih EU mreža. U tom smilsu, potrebno je ustanoviti EU mrežueksperata za prostorna pitanja i pratiti dnevni red Evropske komisije kako biKomisija na vreme bila informisana o raspoloživim ekspertima.(142) Zahvaljujući najviše ESPON-u i radu ministara zemalja članica EUnadležnih za prostorni razvoj na Teritorijalnoj agendi, široka mreža eksperatasada dobija obličje. Evropska komisija je neke od eksperata za prostornapitanja već angažovala u nekoliko slučajeva, a posebno prilikom kreiranjaKohezione politike EU za period 2007-2013. i pojedinih dokumenata iz oblastiživotne sredine, kao što su Tematska strategija urbanog okruženja 63 , DirektivaINSPIRE 64 i inicijativa za Integralno upravljanje priobaljem. Ipak, Evropska63U originalu: Thematic Strategy of Urban Environment. Prim. prev.64Reč je o Direktivi 2007/2/EC Evropskog parlamenta i Evropskog saveta kojom se osniva Infrastruktura zainformacije o prostoru u Evropskoj zajednici (Infrastructure for Spatial Information in the European Community– INSPIRE), odnosno Internet pristup „relevantnim, usklañenim i kvalitetnim geografskim informacijama kojesluže kao podrška za formulisanje, implementaciju, praćenje i evaluaciju politika i aktivnosti koje vrše direktanili indirektan uticaj na životnu sredinu.” Ovaj geoportal ne sadrži podatke već daje pristup geografskimpodacima i uslugama širom Evrope. Prim. prev.83

komisija i ministri nadležni za prostorni razvoj još uvek nisu istražili mogućnost daeksperte za prostorna pitanja angažuju na organizovan način.Prostorna dimenzija Komitologije 65 EU(143) Komitologija EU predstavlja drugu značajnu mogućnost za isticanjeuticaja politika na prostor. Iako su komiteti Evropske komisije uglavnom nadležniza tehnički deo sprovoñenja ili regulatorna pitanja, njihove odluke imaju uticajna prostor kroz, na primer, uspostavljanje normi životne sredine.(144) Evropska komisija je 2001. godine ustanovila radnu grupu za prostorni iurbani razvoj kao pod-komitet Upravljačkog komiteta za Regionalnu politiku EU.Na taj način debate o prostornim pitanjima mogu da se povežu sa zvaničnomkomitologijom EU za Kohezionu politiku. Radna grupa je produbila prostornu iurbanu dimenziju Kohezione politike EU. Ipak, ova saradnja se pokazala teškomusled razlike u interesima i odgovornostima unutar i izmeñu zemalja članica EU iEvropske komisije. Potraga za efikasnom strukturom i raspravom u okvirukomitologije EU stoga i dalje predstavlja izazov.(145) Kada se sve rezimira, postojeće mogućnosti za uključivanje prostornihaspekata u proces formulisanja, donošenja i sprovoñenja politika EU su sledeće:65Pojam komitologije u EU označava regulisan sistem odnosa izmeñu Evropske komisije i njenih komiteta očemu je odluku doneo Evropski savet. Prim. prev.84

Postojeće mogućnosti za uključivanje prostornih aspekata u proces formulisanja, donošenja i sprovoñenja EUPolitikaPripremna fazaEksperti za prostorna pitanja u okviru ekspertskihgrupa i Evropske komisije (zemlje članice, Evropskakomisija)Prostorne analize (ESPON)Procena uticaja na prostor (ESPON)Dijalog sa akterima (zemlje članice, Evropskakomisija)Neformalni politički sastanci o teritorijalnoj koheziji(zemlje članice, Evropska komisija)Konsultacije izmeñu službi o pitanju uticaja naprostor (Evropska komisija)Stavljanje na dnevni red EU:Odluke Saveta i Parlamenta, strategijeEvropske komisije, programi rada itd.Odreñivanje predmeta politike:Dokumenti za diskusiju i Izveštaji,Kohezioni izveštaji itd.Formulisanje predloga:Evropska komisija, ekspertske grupeProcena uticaja, konsultacije izmeñuslužbiPredlog politike (Evropska komisija)Faza odlučivanjaKonsultacije o uticaju na prostor u okviru Komitetaregiona i Evropskog ekonomskog i socijalnogkomiteta (Evropski parlament, Komitet regiona)Dijalog sa akterima (zemlje članice, Evropskakomisija)Procena uticaja na prostor (ESPON)Procena uticaja na prostor u nacionalnim okvirima(zemlje članice)Mišljenje Komiteta regiona i Evropskogekonomskog i socijalnog komitetaPregovori izmeñu Evropskogparlamenta i Evropskog saveta:Radne grupe Saveta, Coreper 66 itd.Usvajanje pravnog akta:Pravilnici, uredbe itd.Faza sprovoñenjaEksperti za prostorna pitanja u postupkukomitologije EU (zemlje članice)Uloga organa nadležnih za prostorni razvoj usprovoñenju politike u nacionalnim okvirima(zemlje članice)Komitologija EU, nacionalne procedure(Izvor: Sopstvena skica)Perspektiva EU u okviru politika prostornog razvoja zemalja članica(146) Jačanje koherentnosti politika EU koje vrše uticaj na prostor nepredstavlja izazov samo za proces formulisanja, donošenja i sprovoñenjapolitika (horizontalna koherencija) već i za povezivanje politika prostornograzvoja u zemljama članicama sa EU politikama i to tako da one jedne drugestrukturno osnaže, kako bi se evropski prostorni kapital efikasno iskoristio(vertikalna koherencija). Ovaj „bottom-up“ pristup u kontekstu teritorijalnogupravljanja je u Evropskoj uniji bio tradicionalno slab. U poslednjih nekolikogodina uvedeni su, meñutim, instrumenti i podsticajne mere koje treba daojačaju vertikalnu koherenciju poput, na primer, Kohezione politike EU,Lisabonske strategije i novih pristupa upravljanju u kontekstu prostornog razvoja.66Komitet stalnih predstavnika zemalja članica EU. Prim. prev.85

Perspektiva EU u okviru nacionalnih i regionalnih strategija prostornog razvoja(147) Tokom proteklih nekoliko godina mnoge regionalne i nacionalne politikeprostornog razvoja su prevazišle izolovano posmatranje teritorije kojom se bave,uzimajući u obzir aspekte evropskih politika i transevropske prostorne strukture,procese i meñuzavisne veze već na samom početku. Gradovi i regioni se sveviše trude da svoj jedinstven prostorni kapital identifikuju i da se pozicioniraju ukontekstu EU i Lisabonske strategije. Pored toga, neke zemlje su izmenile pravniokvir koji se odnosi na planiranje i uvele odrednice koje proističu iz koncepta iciljeva ESDP-a.(148) Istovremeno, mnoge zemlje članice EU preuzimaju inicijativu daanticipiraju sve veći prostorni uticaj EU Politika. Čini se da to baš i nijejednostavan zadatak jer se izmeñu relevantnih politika EU i nacionalnih iregionalnih politika prostornog razvoja javljaju ozbiljne prepreke u smislu razlikau ciklusima donošenja politika, ciljevima, prioritetima, raspodeli nadležnosti,procesima pregovaranja i postizanja konsenzusa. Pored toga, organi nadležniza prostorni razvoj se sve više uključuju u izradu dokumenata EU, posebnozahvaljujući izazovima koje nosi Koheziona politika. U, otprilike, polovini zemaljačlanica EU nadležnosti za prostorni razvoj i regionalni ekonomski razvoj suobjedinjene u jednom ministarstvu. U drugim zemljama članicama EUministarstva nadležna za prostorni razvoj su u periodu 2000-2006. godinakoordinirala INTERREG III B programe, što je mnogima od njih omogućilo daučestvuju u formulisanju nacionalnih uputstava za pregovore oko Kohezionepolitike EU i finansijskih aranžmana za period 2007-2013. i na taj način uključeprostorne aspekte.(149) Holandsko Ministarstvo za spoljne poslove i prostorni razvoj je nedavnoiniciralo debatu o prostornom uticaju predloženih politika Evropske komisije uokviru Nacionalne planske komisije, u čijem radu učestvuju svi zvaničnipredstavnici relevantnih institucija. Nacionalna planska komisija priprema sveodluke Vlade koje se tiču prostornog razvoja, a ideja o razmatranju prostornoguticaja predloženih politika Evropske komisije podrazumeva da se već u samomstartu novi pravni akti EU što bolje integrišu u odluke o prostornom razvoju isistem prostornog planiranja.Strategije prostornog razvoja i Strateški okviri EU(150) U kontekstu prethodno navedenog, većina zemalja članica EU je uspelada prioritete prostornog razvoja poveže sa referentnim strateškim nacionalnimokvirima za sprovoñenje Kohezione politike i Politike ruralnog razvoja EU uperiodu 2007-2013. Uključivanje ministarstava nadležnih za prostorni razvoj uformulisanje nacionalnih Lisabonskih akcionih programa za period 2005-2008. je,pak, bilo relativno slabo što je mahom posledica i daljeg slabog zvaničnoguvažavanja činjenice da politike prostornog razvoja mogu da dovedu dostvaranja povoljnih uslova za ostvarivanje Lisabonskih ciljeva.86

Transgranične i transnacionalne strategije prostornog razvoja(151) Transevropska saradnja ne samo da može da poveća ekonomiju obimai sinergiju već i da smanji manjkavosti i nekonzistentnosti u politikama.Prevazilazeći granice i razvijajući zajedničke prekogranične i transnacionalnestrategije prostornog razvoja, mnogi regioni pokušavaju da se boljepozicioniraju u evropskom kontekstu. S obzirom da te regione odlikuju veomarazličiti sistemi uprave, razlike u nadležnostima, jeziku, ciklusu donošenja politika,političkim prioritetima i dr. stiče se utisak da Koheziona politika EU, a posebnoinstrumenti evropske prostorne saradnje, u mnogim slučajevima predstavljajucondition sine qua non ovakve saradnje.ELAT – Vrhunski tehnološki trougao Ajndhoven, Luven, Ašen 67 je jedan od prvihregiona u Evropi koji je rešio da sprovede Lisabonsku strategiju utransnacionalnom kontekstu. Zahvaljujući položaju ELAT-a koji se nalazi izmeñuflamanskog urbanog sistema, Rura i holandskog Randstada, značaj saradnje uokviru trougla ELAT prevazilazi obuhvat ova tri regiona. ELAT za cilj ima stvaranjepovoljnih prostornih uslova koji bi uslovili nastanak vrhunskog tehnološkogregiona. Utvrñujući svoj jedinstven prostorni kapital i jačajući ekonomiju obima isinergiju kroz zajedničke transnacionalne strategije prostornog razvoja, region,uz pomoć inicijative INTERREG III B Severozapadna Evropa, teži jačanju svojepozicije u evropskom, pa čak i globalnom kontekstu.► www.elat.org3.3 Zaključci(152) Kada se u razmatranje uzmu ciljevi, prioriteti i preduzete mere, čini se dasektorske i ekonomske politike EU i politike prostornog razvoja zemalja članicaEU ne jačaju strukturno jedne druge. U nekim slučajevima se dešava i potpunosuprotna situacija. Ipak, sve ove politike predstavljaju dobru priliku za boljekorišćenje mogućnosti koje pruža proces izrade, usvajanja i sprovoñenja politikaEU. U isto vreme, mnoge zemlje članice EU pokušavaju da anticipiraju uticaj EUPolitika na prostor, ali nailaze na ozbiljne prepreke u vidu razlika koje se javljajuu ciklusu donošenja politika, ciljevima, prioritetima, raspodeli nadležnosti,procesu pregovaranja i postizanja konsenzusa o relevantnim poltikiama EU inacionalnim i regionalnim politikama prostornog razvoja.(153) EU Politike vrše jak direktan i indirektan, ali isto tako i raznovrsan i čestoskriven uticaj na prostorna kretanja u Evropskoj uniji. Iako su EU Politike važne zajačanje teritorijalne kohezije, značajna nekoherentnost i preklapanja se javljaju,kako izmeñu njih tako i u pogledu njihovog prostornog uticaja. Istovremeno,stiče se utisak da postoji značajan potencijal za stvaranje sinergije izmeñu ovihpolitika. Treba reći i to da su, uprkos nepostojanju nadležnosti EU za prostornirazvoj, indirektne, a time i nedovoljno uočljive konsekvence politika već danasznačajne, dok se u budućnosti očekuje da će biti još veće.67U originalu: the Eindhoven, Leuven, Aachen Top Technological Triangle (ELAT). Prim. prev.87

(154) Mogućnosti za efikasno upravljanje prostornim uticajem EU Politika susamo delimično i vrlo obazrivo iskorišćene. I Evropska komisija i ministri zemaljačlanica EU nadležni za prostorni razvoj mogu da učvrste svoju vodeću ulogu utom pogledu. Široka mreža prostornih aktera koja se stvara još uvek nema jasnustrukturu i organizaciju. Razvoj analitičke osnove za procenu uticaja politika naprostor deluje obećavajuće. Uopšteno govoreći, strateško razmišljanje idelovanje je sve potrebnije.(155) Jačanje koherencije izmeñu nacionalnih i regionalnih politika prostornograzvoja i sektorskih i ekonomskih politika EU predstavlja izazov koji, zahvaljujućiLisabonskim ciljevima i Kohezionoj politici, postepeno postaje važno pitanje uzemljama članicama EU. Dimenzija EU postaje sve prisutnija u politikamaprostornog razvoja. Zajedničke prekogranične i transnacionalne razvojnestrategije izrañuje sve veći broj regiona. Organi nadležni za prostorni razvojbivaju sve više uključeni u debate o EU u okviru zemalja članica. Ipak, proći ćejoš neko vreme pre nego što politike prostornog razvoja i EU Politike počnumeñusobno da se jačaju.Deo C – Razvijanje perspektiva za budućnost(156) Ključni izazovi za jačanje teritorijalne kohezije (u kontekstu Lisabonskihciljeva) su jačanje prostornog kapitala i potencijala EU regiona i podsticanjeprostorne integracije kroz, na primer, promovisanje transevropske sinergije iosnivanje klastera konkurentnih i inovativnih aktivnosti. Ovim izazovima trebapristupiti na odgovarajući način, promovišući eko-efikasne investicije i očuvanjei razvoj prirodnih i ekoloških potencijala, prateći demografska kretanja ipodstičući permanentno obrazovanje. U praktičnom smislu, konceptteritorijalne kohezije podrazumeva sledeće:• Usmeravanje regionalnih i nacionalnih politika prostornog razvoja kaboljem iskoriščavanju regionalnog potencijala i prostornog kapitala, odnosnoevropskog prostornog i kulturnog diverziteta;• Bolje pozicioniranje regiona u evropskom kontekstu, kako putem jačanjanjihovih profila, tako i kroz transevropsku saradnju koja za cilj ima njihovopovezivanje i prostornu integraciju;• Podsticanje horizontalne i vertikalne koherencije EU Politika koje vršeuticaj na prostor, kako bi one podržale održivi razvoj na nacionalnom iregionalnom nivou.Ako je teritorijalna kohezija cilj Kohezione politike, onda politike prostornograzvoja predstavljaju njeno oruñe. U tom kontekstu, izazov teritorijalne kohezijeje širi od uskog poimanja Kohezione politike EU. Teritorijalna kohezija donosiintegralan i dugoročan pristup procesu eksploatacije prostornih potencijala uEU koje je potrebno istaći, i to kroz različite političke nivoe (regionalni,nacionalni, prekogranični, transacionalni i nivo EU) i različite sektore(poljoprivreda, saobraćaj, životna sredina, regionalni ekonomski razvoj,konkurentnost itd.). Izazov ravnomernog i održivog razvoja, ugrañenog u ESDP irazmotrenog u kontekstu Lisabonskih ciljeva, predstavlja ključni politički osnovza ocenjivanje pravca prostornih kretanja u EU u periodu nakon donošenja88

ESDP-a, a u odnosu na smernice koje je ovaj dokument definisao. Trendovi ipolitike su u tom smislu ocenjene u odnosu na njihov doprinos jačanjuteritorijalne kohezije, odnosno doprinos boljem iskorišćavanju internogregionalnog potencijala ili komparativnih prostornih prednosti.4. Potencijalni prioriteti za jačanje prostorne strukture EU(157) Analize su pokazale da prostorna struktura Unije u kontekstu Lisabonskihciljeva nosi velike izazove poput neravnomerne distribucije faktorakonkurentnosti, težnje za stvaranjem jakih klastera konkurentnih aktivnostiputem umrežavanja gradova, sve većih pritisaka na životnu sredinu, ozbiljnihzagušenja na transevropskim saobraćajnim sistemima i manjka saobraćajnihveza, ICT-a i ekoloških mreža. U skladu sa opisanom situacijom, moguće jeodrediti šest potencijalnih prioriteta koji za cilj imaju jačanje prostornog kapitalai potencijala EU regiona i podsticanje prostorne integracije. Kada se u obziruzme velika raznovrsnost prostornih potencijala u EU, jasno je da ove prioritetetreba postaviti na fleksibilan način, u zavisnosti od društvenog, fizičkog igeografskog konteksta i političkog nivoa na kom će biti primenjeni. Prva triprioriteta se fokusiraju na ključnu ulogu gradova kao motora razvoja, ističućipotencijal za jače partnerstvo na relaciji grad-selo, (trans)nacionalnafunkcionalna urbana područja i strateška funkcionalna urbana područja naevropskom, pa čak i svetskom nivou. Druga tri prioriteta se fokusiraju na drugestrukturne transevropske elemente teritorije EU koji su od suštinskog značaja zajačanje teritorijalne kohezije. Šest prioriteta koji će biti navedeni u daljem tekstupredstavljaju okvir za odreñivanje prioriteta za jačanje prostorne strukture uokviru Teritorijalne agende EU.1. Promovisanje teritorijalne politike za metropolitenske regione, gradove idruga urbana područja, koji treba da budu motori evropskog razvoja u okvirupolicentričnog sistema;2. Jačanje partnerstva izmeñu grada i sela i obezbeñivanjezadovoljavajućeg nivoa opremljenosti javnim službama za potreberavnomernog prostornog razvoja;3. Promovisanje (trans)nacionalnih klastera konkurentnih i inovativnihaktivnosti (putem jačanja meñunarodnog identiteta i specijalizacijegradova/regiona i putem utvrñivanja prioriteta za saradnju i sinergiju investicija,uključujući saradnju u oblasti prostornog razvoja, tržišta rada, obuke,obrazovanja, R&D-a, finansijskih rizika u sektoru malih i srednjih preduzeća, itd.);4. Jačanje glavnih transevropskih transportnih, ICT i energetskih mreža ucilju povezivanja važnih ekonomskih polova u EU i kreiranja veza sasekundarnim mrežama (sa posebnim osvrtom na razvojne koridore, napristupačnost nerazvijenih regiona sa prirodnim i geografskim ograničenjima,na pomorske veze i veze sa zemljama u susedstvu);5. Promovisanje transevropskog upravljanja rizicima od elmentarnihnepogoda i tehnoloških akcidenata, uključujući integralni razvoj priobalnihzona, maritimnih basena, rečnih basena i planinskih područja6. Jačanje glavnih transevropskih ekoloških struktura i kulturnih resursa.89

4.1 Promovisanje teritorijalne politike za metropolitenske regione, gradove idruga urbana područja koji treba da budu motori evropskog razvoja u okvirupolicentričnog sistema(158) Jačanje teritorijalne kohezije zahteva snažno fokusiranje na uloguevropskih gradova kao motora rasta i razvoja. Kako pokazuju izvršene prostorneanalize, u Evropi postoji velika raznolikost urbanih karakteristika i izazova. U istovreme, javlja se i sve veća transevropska prostorna integracija u vidu mrežametropolitenskih i manjih urbanih regiona. U takvoj situaciji efikasna intervencijapolitika na nivou EU je neophodna, ali teško sprovodljiva. Ona nalaže daljipomak od čisto sektorskog i „top-down“ pristupa ka integralnom pristupu naviše nivoa za svaki od prostornih parametara. Stvaranje jake evropske mrežemetropolitenskih regiona, koja bi Evropi omogućila da bude potpunokonkurentna u globalnoj privredi, posebno zahteva izuzetan napor. U tomsmislu, u periodu 2007-2013. je potrebno razraditi sledeće grupe aktivnosti:Jačanje metropolitenskih regiona i njihova meñunarodna konkurentnost(159) Konkurentni i dobro integrisani metropolitenski regioni, poput područjaizmeñu Tokija i Kjota u Japanu ili izmeñu Vašingtona i Bostona u SAD-u,predstavljaju motore svetske privrede. Najvažnije metropolitensko područje kojese konstituiše u Evropi je tzv. Severozapadna evropska delta na čijem područjuse nalazi nekoliko važnih urbanih klastera kao što su Randstad i Rur. I nekadruga područja imaju, meñutim, potencijal da postanu metropolitenski regionisvetskog ranga, što pred teritorijalnu koheziju postavlja dvostruki izazov: prvo,da se pronañe efiaksan sklop komplementarnosti i konkurentnosti unutar iizmeñu urbanih klastera u svakom metropolitenskom regionu i, drugo, da sedostigne ravnomernija evropska struktura metropolitenskih regiona. Politike EUmogu da stimulišu saradnju i razvoj i mogu da stvore održivo i konkurentnookruženje. Oblasti prostornih politika koje do sada nisu adekvatno razmatrane uevropskom kontekstu, a koje bi trebalo uključiti u periodični izveštaj osprovoñenju Kohezione politike EU i novi izveštaj o saobraćaju u EU su:• Utvrñivanje potencijala i meñusobnih veza izmeñu metropolitenskihregiona u EU. Evropska komisija i ministri zemalja članica nadležni za prostornirazvoj trebalo bi da stimulišu izradu ciljnih analiza potencijala i meñusobnihveza izmeñu metropolitenskih regiona u EU i njihove uloge u evropskojkonkurentnosti (koristeći ESPON, ali i druge izvore), uključujući i analizu efikasnogupravljanja.• Doprinos Politika EU konkurentnosti i integrtisanju metropolitenskihregiona EU. Potrebno je oceniti potencijal za stimulisanje metropolitenskihregiona kroz Kohezionu i druge politike EU, kao što su politike saobraćaja,unutrašnjeg tržišta i konkurentnosti. Takoñe bi se mogla izraditi i ocena rezultataprograma Evropske prostorne saradnje. Na trećem mestu, akcioni plan zagradove kao razvojne motore trebalo bi da se zasniva na dokumentu Evropskekomisije o urbanom razvoju i saradnji sa organima nadležnim za sprovoñenjeurbanih politika.90

METREX – Mreža evropskih metropolitenskih regiona i područja 68 , koja jeosnovana 1996. godine i koja obuhvata petnaest zemalja, je mreža političara,zvaničnika i drugih savetnika koji se bave prostornim razvojem i planiranjem nanivou metropolitena. Kroz intenzivno umrežavanje i brojne projekte, finansiraneuglavnom iz INTERREG-a, METREX nalaže izradu Dokumenta za diskusiju Evropskekomisije o „Metropolitenskoj budućnosti Evrope. Doprinos metropolitenskihregiona i područja rastu, konkurentnosti, održivosti i socijalnom izgledu Evrope“(Nalazi talenata, Forum o tehnološkoj toleranciji, Komitet regiona, Brisel, 7. mart2006) 69 .► www.eurometrex.orgJačanje nacionalne i meñunarodne uloge i pozicije gradova i urbanihpodručja van metropolitenskih regiona u cilju promovisanja policentričnijegrazvoja u nacionalnom kontekstu(160) Prekomerna koncentracija razvoja u najvećim metropolitenskimregionima (najčešće u regionima nacionalnih prestonica) posebno je izraženau novim zemljama članicama EU. Izazov koji se u tom smislu namećepodrazumeva da je potrebno sprečiti da se rast i inovacije u metropilitenskimregionima odvijaju na uštrb gradova srednje veličine. Jačanje metropolitenskih idrugih urbanih mreža treba, naprotiv, da se dešava istovremeno i uzmeñusobno jačanje. U skladu sa navedenim konstatacijama, oblasti prostornihpolitika koje bi trebalo uključiti u periodični izveštaj o sprovoñenju Kohezionepolitike EU i novi izveštaj o saobraćaju u EU su:• Uloga i potencijal sekundarnih urbanih područja u urbanom sistemu EU.Evropska komisija i ministri zemalja članica EU trebalo bi da stimulišu izradu ciljnihanaliza o ovim pitanjima (koristeći, na primer, ESPON), uključujući i analizupotencijala za bolje povezivanje sekundarnih urbanih područja sametropolitenskim područjima. Detaljna istraživanja su neophodna kako bi seutvrdile mogućnosti za saradnju i specijalizaciju u specifičnim područjima.• Uloga Politika EU u jačanju urbanog sistema EU. Potrebno je nastavitidiskusiju o tome da li, i u kojoj meri, različite Politike EU (saobraćajna, R&D,Koheziona itd.) mogu da pospeše povezivanje izmeñu različitih nivoaevropskog urbanog sistema, kao i saradnju izmeñu malih i gradova srednjeveličine, po mogućstvu u prekograničnom i transnacionalnom konetkstu. Ovopitanje bi moglo biti uključeno u Akcioni plan o ulozi gradova kao razvojnihmotora.Projekat VITAL CITIES 70 , u kojem učetvuju partneri iz sedam zemalja, koristipristup suprodstavljanja negativnim uticajima razvoja na urbano stanovanje,stambena područja, infrastrukturu i slobodne površine, koji nastaju kao68U originalu: METREX – Network of European Metropolitan Regions and Areas. Prim. prev.69U originalu: Green Paper of the European Commission on „The Metropolitan Future of Europe. Thecontribution of Metropolitan Regions and Areas to Growth, Competitiveness, Sustainability and the SocialFace of Europe“ (Findings of the Talents, Tolerance Technology Forum, Committee of the Regions, Brussels, 7March 2006). Prim. prev.70U prevodu: Vitalni gradovi. Prim. prev.91

posledica izgradnje tržnih centara na zelenim površinama i koji dovode donekontrolisanog urbanog širenja, povećanja obima saobraćaja i promeneživotne sredine. Projekat za cilj ima ravnomerniji regionalni razvoj krozpodsticanje maloprodaje u samim gradovima kako bi se kroz inicijativuINTERREG III B CADSES ojačao policentričan urbani sistem. U Projektupredstavnici javnog sektora sarañuju na uspostavljanju transnacionalnogpartnerstva izmeñu javnog i privatnog sektora. U Evropskoj povelji pod nazivom„Mreža vitalnih gradova 71 “ (usvojenoj u Berlinu 12. maja 2006) stoji „(...)maloprodaja je važan činilac ravnomernog prostornog razvoja. Kada jetrgovina jaka, dinamični gradovi i regionalni centri se razvijaju, šireći uticaj naokolna područja i održavajući partnerske odnose izmeñu grada i sela. Ni biznisni politika ne mogu da garantuju takav razvoj. Ključ uspeha leži u saradnji svihaktera. (...)“► www.vital-cities.net4.2 Jačanje partnerstva izmeñu grada i sela i obezbeñivanje zadovoljavajućegnivoa opremljenosti javnim službama za potrebe ravnomernog prostornograzvoja(161) Kako analize pokazuju, snaga evropskog prostora prevashodno leži unjegovoj raznovrsnosti. Iz tog razloga debatu o ruralno-urbanim odnosima bitrebalo raščlaniti prema različitim ruralno-urbanim odlikama kao što su ruralnapodručja u blizini urbanih aglomeracija, ruralna područja sa urbanim razvojnimpolovima i udaljena ruralna područja. Funkcije ruralnih područja se ubrzanomenjaju i jasno je da diverzitet nameće adekvatna rešenja za različite situacije.Drugim rečima, diverzitet zahteva da se kroz rešenja politika istraži potencijalurbanih i ruralnih područja i njihove interakcije, da se poboljšaju uslovi zauspešan razvoj i da se utvrde ograničavajući faktore i uska grla kako bi sepostojeće mogućnosti iskoristile na najbolji način. U tom smislu, u periodu 2007-2010. godina je potrebno definisati sledeće grupe aktivnosti:Jačanje partnerstva izmeñu grada i sela(162) U mnogim ruralnim područjima prostorni i endogeni potencijali imoguća partnerstva na relaciji selo-grad nisu dovoljno iskorišćena. Ovo seodnosi, kako na opipljive resurse, tako i na socijalni kapital, institucionalnuorganizaciju, razvoj ruralne zajednice i lokalni preduzetnički kapacitet partnera.Izazov koji se javlja podrazumeva integralno sagledavanje ruralnog i urbanograzvoja (uzimajući urbana i ruralna područja kao jednake partnere) irazmatranje zajedničkih razvojnih mogućnosti i strategija koje bi mogle dapodstaknu bolje iskorišćavanje postojećeg potencijala. Pored toga, trebalo biistražiti i nove oblike upravljanja. U kontekstu napred navedenog, sledećeoblasti prostornih politika trebalo bi staviti na dnevni red EU u periodu 2007-2010, a posebno bi ih trebalo uvrstiti u periodični izveštaj o sprovoñenjuKohezione politike i Politike ruralnog razvoja EU, 7. Akcioni program za životnusredinu i sledeći Izveštaj o saobraćaju. Evropska komisija i ministri zemalja71U originalu: European Charta „Network VITAL CITIES“. Prim. prev.92

članica EU nadležni za prostorni razvoj trebalo bi da podstaknu debatu meñuakterima o tome na koji način bi Politike EU mogle da pospeše efikasnijepartnerstvo izmeñu grada i sela u ovim oblastima:• Uloga saobraćaja i ICT mreža. Pristupačnost je u ruralnim područjimauglavnom slaba, posebno kada se u obzir uzme pristupačnost koja neobuhvata prevoz privatnim automobilom. Iz tog razloga, potrebno je sprovestidebatu o mogućnostima za unapreñenje multimodalnih saobraćajnih veza isekundarnih mreža. Pored toga, očekuje se da će u narednoj dekadi drumskisaobraćaj mnogo brže rasti u ruralnim nego u urbanim područjima, te jepotrebno sprovesti debatu o mogućnostima za suprotstavljanje negativnimuticajima (na primer, na životnu sredinu) ovog rasta i načinima na koje biruralna područja od ovog trenda mogla da imaju koristi u pogledu održivogekonomskog razvoja i pristupačnosti.• Efekti cena energije u ruralnim područjima. Ova oblast zahteva daljaistraživanja (na primer, u okviru ESPON-a). Ruralna područja niske pristupačnostibi posebno mogla biti ugrožena porastom cena energije. U tom smislu,potrebno je sprovesti debatu o načinima na koje bi se mogli ublažiti veomanegativni uticaji rasta cena energije na ekonomski razvoj ruralnih područja, kaoi o načinima za maksimalno iskorišćavanje pozitivnih efekata proizvodnjeobnovljive energije.• Uticaj metropolitenskih regiona i urbanih područja na šire zaleñe.Ključno pitanje koje se postavlja je: kako pospešiti pozitivne uticaje. U oblastimau kojima se urbana i ruralna područja intenzivno integrišu, do izražaja posebnodolazi izazov jačanja partnerstva izmeñu sela i grada u cilju stvaranja većih imoćnijih regiona koji bi iskorišćavali različite prostorne potencijale. Ključne reči uovom kontekstu su: nekontrolisano urbano širenje, „brown field“ obnova,„socijalna pravda“, pravičnost, ruralne i urbane namene prostora i identitet. Upretežno ruralnim područjima u kojima postoji samo jedan urbani centar,pitanje koje se postavlja je: na koji način bi partnerstvo na relaciji grad-selomoglo da, sa jedne strane, pomogne jačanju urbanog centra kao pola rastačitavog regiona, a sa druge, da obezbedi usluge ruralnom delu i omogućiendogen i održiv razvoj, a da pri tom smanji njegovu zavisnost od urbanogcentra.• Značaj ekonomske vrednosti udaljenih i nerazvijenih područja.Zahvaljujući prirodnim resursima i prednostima životne sredine, udaljena inerazvijena područja imaju značajnu ekonomsku vrednost – planinska i šumskapodručja, na primer, obezbeñuju vodu, zemljište, čist vazduh, upijanje gasovasa efektom staklene bašte, biodiverzitet i sve veći broj alternativnih izvoraenergije u korist svih grañana Evrope.Projekat REMEDY – Daljinska telematska rešenja za dijagnosticiranje pacijenata iobuku zdravstvenih radnika u retko naseljenim oblastima 72 , u okviru inicijativeINTERREG III B Northern Periphery, koji okuplja partnere iz tri zemlje, za cilj imapraktičnu primenu telematskih rešenja u različitim granama zdravstvenih imedicinskih usluga u retko naseljenim, udaljenim područjima Severne periferije.72U originalu: the REMEDY Project – Remote telematic solutions for patient diagnoses and the training ofhealth care professionals in sparsely populated areas. Prim. prev.93

Svrha projekta je povećanje bezbednosti pacijenata, unapreñenje kvalitetausluga i zaštita prava pacijenata na polju telemedicine. Program obukezasnovan na informacionim tehnologijama, namenjen pojedincima, grupama iorganizacijama, osmišljen je u tesnoj saradnji sa pacijentima i njihovim bližnjimakako bi poslužio ka osnov za uspostavljanje novih standarda u evropskoj obuci.► www.vannas.se/kommun/forvaltningar/vord-omsorg/MEMO/Utkast.htmObezbeñivanje zadovoljavajućeg nivoa javnih službi u cilju ravnomernogprostornog razvoja(163) U udaljenijim ruralnim područjima sa samo jednim urbanim centrom,ključni izazov koji se javlja predstavlja podrazumeva odgovor na pitanje kakourbani centar može da postane pol razvoja koji bi obezbedio zadovoljavajućefukcionisanje javnih službi (posebno zdravstva i obrazovanja) na širem području,u skladu sa veličinom populacije i udaljenošću od većih centara. U tomkontekstu, sledeće oblasti prostornih politika bi trebalo uvrstiti u periodičniizveštaj o sprovoñenju Kohezione politike i Politike ruralnog razvoja EU. Evropskakomisija i ministri zemalja članica EU nadležni za prostorni razvoj trebalo bi dapodstaknu debatu meñu akterima u ovim oblastima:• Eksploatacija ruralnih resursa. Koji su to ključni resursi koji se nalaze uudaljenim ruralnim područjima: poljoprivreda, proizvodnja obnovljive energije,turizam, rekreacija, kultura, netaknuta priroda? Odgovorom na ovo pitanjemože se utvrditi i osnov za diverzifikaciju privrede. Od aktiviranja opipljivogruralnog potencijala još je važnije podstaći ljude koji žive u ruralnim i udaljenimpodručjima. Doprinos odgovarajućih politika bi trebalo da bude ocenjen uodnosu na njihov podsticaj za formiranje socijalnog kapitala i korišćenjeraspoloživih resursa od strane lokalnog stanovništva, u smislu njihovogpretvaranja iz zaliha u tokove (na primer, vrednovanje stvorenih potencijala,jačanje privrednog okvira i unapreñenje institucionalnog kapaciteta).• Uticaj demografskih kretanja na regionalni razvoj. Starenje i emigracijakoji dovode do opadanja broja stanovnika ugrožavaju održivost iobezbeñivanje usluga u udaljenim i retko naseljenim područjima. Iz tog razloga,neophodne su integralne mere koje bi ovim područjima omogućile daobezbede održiv kurs ekonomskog i socijalnog razvoja.• Uticaj povećanja cena energije u udaljenim područjima. Udaljenapodručja niske pristupačnosti su posebno ugrožena porastom cena energije,što može dovesti do stvaranja začaranih krugova. Shodno tome, neophodno jeizraditi strategije koje bi predupredile slabljenje ekonomske osnove u ovimpodručjima usled povećanja cena energije.• Pristup informacionim i komunikacionim tehnologijama. Savremeneinformacione i komunikacione tehnologije često mogu da pomognu u pružanjuusluga u udaljenijim područjima. U isto vreme, u ruralnim, a posebno uudaljenim i slabo naseljenim područjima, pristup najnovijoj ICT infrastrukturi,meñutim, najčešće izostaje. Kako bi se obezbedio zadovoljavajući pristup ICT-ui kako bi ruralna područja održala tražnju na polju informacionog društva,potrebno je što više raditi na uspostavljanju sistema za brzi protok informacija.94

U okviru Ruralnog projekta Severnog mora 73 , finansiranog u okviru inicijativeINTERREG III B North Sea Region u kojem učestvuju partneri iz šest zemalja, šestregiona za cilj ima stvaranje inovativnih rešenja za ruralni razvoj u oblastidostupnosti društvenih usluga, efikasnog javnog prevoza i ekonomskog razvoja.Pretpostavljeno je da će, ukoliko se ove tri meñusobno povezane oblastirazmatraju simultano i koordinisano, perspektive za pozitivan razvoj biti većenego kada bi se ove oblasti tretirale zasebno. Inovativna rešenja su testirana umnogim pilot-projektima, kao na primer u projektu osnivanja Zajedničke klinikeza lekare opšte prakse kroz sistem javnog zdravstvenog osiguranja u mestu Thy(Savet okruga Viborg). Zajednička klinika omogućuje da se neophodnizdravstveni radnici angažuju sa šireg područja, pružajući im profesionalan radniambijent, savremene uslove i priliku za fleksibilan rad.► www.northsearural.org4.3 Promovisanje (trans)nacionalnih klastera konkurentnih i inovativnihaktivnosti(164) Analize pokazuju da su se od početka devedesetih, regionalni klasteriprevashodno razvijali u nacionalnom kontekstu. Kao posledica globalizacije,povećanja konkurencije izmeñu regiona i potrebe za održivim korišćenjemresursa, danas se javlja sve veća potreba za razvijanjem prekograničnihklastera. Pored toga, neophodno je napraviti i pomak od samo upravljanjaklasterima ka usmeravanju klastera da postanu globalno konkurentni. Glavnuulogu u podsticanju umrežavanja imaju nacionalni akteri, ali je potrebno da onipromene politiku subvencionisanja siromašnih oblasti u politiku investiranja urazličita područja. U tom smislu, u periodu od 2007. do 2010. je potrebnorazraditi sledeće grupe aktivnosti:Promovisanje (trans)nacionalnih klastera konkurentnih i inovativnih aktivnostiputem jačanja meñunarodnog identiteta i specijalizacije gradova/regiona,kao i putem utvrñivanja prioriteta za saradnju i sinergiju investicija(165) Gradovi i regioni su lokaliteti u kojima se sprovodi Lisabonska strategija,za šta je potrebno snažno partnerstvo. Ključni izazov EU u tom pogledu je da seovaj „bottom-up“ pristup što efikasnije podstakne. Iako je potrebno formiratiprave evropske klastere, politike klastera i inovacija još uvek su nacionalne.Politike inovacija bi bile efektnije kada bi se jače i direktnije povezale saregionalnim razvojnim politikama. Prilikom izrade periodičnog izveštaja oKohezionoj politici EU, Evropska komisija i ministri nadležni za prostorni razvoj bitrebalo da pokrenu debatu o izradi EU Politike ili strategije klastera. Debatom oPolitici klastera EU bi trebalo obuhvatiti sledeća prostorna pitanja:• Meñunarodni benčmarking. S obzirom da je za efektivnu razmenuznanja i iskustava neophodno utvrditi detaljne profile regiona i gradova, ESPONi drugi instrumenti EU (poput Urban Audit-a) bi mogli da doprinesu detaljnijemmeñunarodnom benčmarkingu evropskih gradova i regiona.73U originalu: North Sea Rural Project. Prim. prev.95

• Stimulisanje specijalizacije i raspodele radne snage. Mnoge informacijekoje nastaju u svetskim centrima se dalje adaptiraju i rafinišu u manjim centrimai obratno (dvosmerna distribucija i difuzija znanja). Mali i gradovi srednjeveličine, kao i ruralna područja, trebalo bi da se funkcionalno povežu sa većiminovativnim centrima i nacionalnim inovativnim sistemima, izbegavajućifavorizovanje samo onih uspešnih.• Podrška postojećim prednostima regiona. Regione i gradove sličnih ikomplementarnih profila (funkcionalni klasteri) trebalo bi podstaći da istražemogućnosti za umrežavanje. Budući da specijalizacija nosi odreñene rizike,trebalo bi razmotriti mogućnost za formiranje tzv. „bezbednosne mreže“ za oneregione i gradove koji sprovode strategiju specijalizacije, za slučaj da spoljnifaktori ugroze izabranu specijalizaciju. Ovo se posebno odnosi na ostrva, uzavisnosti od njihove veličine.• Obuka i obrazovanje. Klasterski pristup zahteva obimnu i meñusektorskuobuku koja obuhvata upravu, sektor biznisa i nevladine organizacije. U vladinimagencijama je potrebno razviti preduzetnički duh i odgovarajućekompetencije, a meñu zaposlenima osećaj za poslovanje i profesionalizam.• Trojstvo. Klastere formiraju akteri iz tri domena: biznisa, istraživanja ijavnog sektora. Uloga javnog sektora je da pospeši interakciju izmeñu biznisa iistraživanja, kao i da uspostavlja transnacionalne mreže. Ovakav pristup bitrebalo da bude i sastavni deo regionalnog razvoja. U tom smislu, potrebno jepodstaći dalje jačanje socijalnog kapitala meñu akterima regionalnig razvoja.S obzirom na jaku sektorsku orijentaciju, partnerstvo u okviru javnog sektorapredstavlja još veći izazov od partnerstva izmeñu javnog i privatnog sektora.Aktivnosti EU bi mogle da učvrste partnerstvo izmeñu javnog i privatnog sektorau oblasti inovacija (uključujući i R&D) i aktivnosti koje proističu iz politikainovacija na regionalnom i nacionalnom nivou.• Balans i širi kontekst. Svi vidovi inoviranja i različite faze procesainoviranja, počevši od osnovnih istraživanja do komercijalizacije, treba da budupokriveni investicijama. Naučno-intenzivne usluge su često od velikog značaja,te je potrebno postići balans izmeñu opipljivih (na primer, mašina, objekata) ineopipljivih investicija (na primer, R&D, različitih vidova saradnje).• Prostorna saradnja za potrebe formiranja klastera. Jasno je da kritičnamasa za formiranje klastera ne postoji u svim regionima. U tom smislu, potrebnoje podržati saradnju meñu regionima u slučajevima kada je uska grla, koja suposledica relativne veličine, moguće rešiti uz pomoć transfera tehnologije,obuke i poslovne podrške.Pozitivna iskustva iz Finske, koja su primenjena u različitim evropskim zemljama,čine deo Programa ekspertskih centara 74 , koji je u periodu 1994-2006. biousmeren ka untrašnjim kretanjima, dok će u periodu 2007-2013. biti fokusiran naregionalizovane mrežne klastere, što znači da će bar dva urbana regionamorati da dele isti interes. Umrežavanje urbanih regiona tako postaje konačnikriterijum, a širenje obuhvata ovog modela do meñunarodnog nivoa će,prirodno, biti korak ka formiranju Evropskog ekspertskog programa.► www.oske.net/in_english/centres_of_expertise74U originalu: Centres of Expertise Programme. Prim. prev.96

4.4 Jačanje glavnih transevropskih transportnih, ICT i energetskih mreža u ciljupovezivanja važnih ekonomskih polova u EU i kreiranja veza sa sekundarnimmrežama(166) Dobra infrastruktura i usluge predstavljaju preduslov za razvojkonkurentnih regiona u Evropi. Infrastrukturne mreže i saobraćajne usluge, ICT ienergetika su teme od velikog značaja na evropskom nivou. Analizapostojećeg stanja prostora pokazuje da u sva tri navedena segmenta postojeznačajne prostorne razlike. Dok neki regioni imaju pristup dobrim infrastrukturnimmrežama i uslugama, drugi se nalaze u nepovoljnijoj poziciji ili na njih postojećepolitike i razvojni trendovi deluju negativno. Kako bi se postojeći potencijal isinergija izmeñu različitih politika iskoristili na najbolji način, politike treba dabudu prilagoñene različitim prostornim preduslovima za razvoj. U tom smislu, uperiodu od 2007. do 2010. godine potrebno je razraditi sledeće grupeaktivnosti:Jačanje glavnih transevropskih saobraćajnih mreža (drumskih, železničkih,vazdušnih i maritimnih) i njihovih veza sa sekundarnim mrežama(167) Glavni izazov za teritorijalnu koheziju je stvaranje efektnije i održivijeintegracije izmeñu transevropskih saobraćajnih mreža i sekundarnih mreža,fokusiraju ći se, po mogućstvu, na železnički i priobalni maritimni saobraćaj(„cabotage“). U tom smislu, sledeće oblasti prostornih politika bi trebalo uvrstitiu periodični izveštaj o sprovoñenju Kohezione politike i Politike ruralnog razvoja,novi Izveštaj o saobraćaju i 7. Akcioni program za životnu sredinu kao i usprovoñenje Okvirne direktive o vodama i različite programe podrše EU.Evropska komisija i ministri zemalja članica EU nadležni za prostorni razvojtrebalo bi da podstaknu debatu meñu akterima u ovim oblastima:• Pristupačnost na periferiji. Potrebno je sprovesti dodatna istraživanja omodalitetima za koje bi pristupačnost u perifernim područjima mogla bitipoboljšana na održiv način i o tome kako kompenzirati slabu pristupačnost. Tose posebno odnosi na ostrva, uzimajući u obzir njihovu različitu veličinu itipologiju. Posebno pitanje koje treba rešiti odnosi se na negativne uticajeporasta drumskog saobraćaja, naročito u ruralnim područjima i Centralnoj iIstočnoj Evropi.• Sekundarne mreže i multimodalnost. Nepovoljna pristupačnost ineadekvatne saobraćajne mreže i usluge u ruralnim i perifernim područjimatrebalo bi rešavati kroz unapreñenje sekundarnih saobraćajnih mreža. Pitanjekoje se ovde postavlja odnosi se na odreñivanje prave mere koja bi uslovilaodrživost povezivanja zaleña sa saobraćajnim centrima i mrežama. Posebanizazov predstavlja multimodalno povezivanje primarnih i sekundarnihsaobraćajnih mreža.• Pruge velikih brzina. Dalji razvoj i unapreñenje pruga za velike brzine ipovezivanje železničkih centara velikih brzina sa širim zaleñem predstavljajuvažne teme za budućnost saobraćajnog sistema EU. Isto se odnosi i na prevozrobe železnicom.• Vazdušni saobraćaj. Održivi regionalni aerodromi sa dobrim kargouslugama su od velikog značaja za periferna područja. U tom smilsu, potrebno97

je produbiti diskusiju o tome kako regionalni aerodromi mogu da osigurajuvisoko kvalitetne usluge i bolje proučiti postojeće primere.• Unutrašnji i maritimni plovni putevi. Kako bi se ovi, do sada nedovoljnoiskorišćeni, vidovi saobraćaja bolje iskoristili i kako bi se na taj način izbegladalja saobraćajna zagušenja, lučke usluge (i na unutrašnjim i na maritimnimplovnim putevima), objekte i obale bi trebalo meñusobno povezati. Poredtoga, potrebno je poboljšati i standarde maritimne bezbednosti, a naučno jedokazano i da je neophodno realizovati integralno upravljanje i planiranjerečnih basena, jer ono nudi i ekonomska i ekološka rešenja.• Cene energije. Potrebno je razmotriti mere za suočavanje sa sve većimprostornim razlikama u nivou pristupačnosti koje će se javiti kao posledicapovećanja cena energije.Preusmeravanje teretnog saobraćaja na području Alpa sa drumskih naželezničke pravce, uz korišćenje inovativnih regionalnih i supraregionalnihkoncepata. Projekat AlpFrail (Alpska teretna železnica 75 ), koji u okviru inicijativeINTERREG III B Alpine Space okuplja partnere iz četiri zemlje, za cilj ima dastimuliše nov način razmišljanja meñu političarima i železničkim kompanijamakoji podrazumeva prelazak sa stare šeme pravaca sever-jug i istok-zapad nastvaranje integralnih mreža i sistema. Projekat teži jačanju mreža i razvojuupravljačkih struktura koje bi efikasnije koristile postojeće infrastrukturne veze.Transalpski saobraćaj i njegova pristupačnost su od suštinskog značaja zaEvropu, što su dokazale i nedavne katastrofe u alpskim tunelima i saobraćajnegužve koje su se javile kao posledica ovih katastrofa.► www.alpfrail.comJačanje glavnih transevropskih ICT mreža i njihovo povezivanje na sekundarnemreže(168) Obezbeñivanje i stimulisanje razvoja infrastrukture i usluga putem boljegiskorišćavanja prostornih razlika u ICT kulturi, pismenosti, politikama i dr.predstavlja glavni izazov. U tom smislu, sledeće oblasti prostornih politika bitrebalo uvrstiti u periodični izveštaj o sprovoñenju Kohezione politike i Politikeruralnog razvoja, kao i u debatu o novom Izveštaju o saobraćaju. Evropskakomisija i ministri zemalja članica EU nadležni za prostorni razvoj trebalo bi dapodstaknu debatu meñu akterima u ovim oblastima:• Ruralna i periferna područja. Usredsreñenost razvoja ICT infrastrukture iusluga na urbana i gusto naseljena područja bi evropski, nacionalni i regionalniakteri trebalo da dopune setom mera za ruralna i periferna područja.• Digitalna pismenost. U skladu sa direktnim uticajem koje vrše nakvalifikovanost radne snage, razlike u digitalnoj pismenosti u Evropi predstavljajuvažan segment politika namenjenih dostizanju Lisabonskih ciljeva.• Životni ciklus informacionog društva i znanja. Kako bi se stvorili dobripreduslovi (u smislu učenja tokom celog života) za konkurentnost svih evropskihregiona u budućnosti, prostorne neravnomernosti je potrebno razmotriti uodnosu na sve aspekte životnog ciklusa informacionog društva (počevši od75U originalu: Alpine Fright Railway. Prim. prev.98

spremnosti da se koriste ICT sredstva, preko njihove intenzivne upotrebe douticaja njihovog korišćenja).• Kulturni diverzitet. Različite komunikacione i kompjuterske kulture u Evropibi trebalo razmotriti u kontekstu boljeg iskorišćavanja evropskog diverziteta.Prijekat HERMES, koji u okviru inicijative INTERREG III B CADSES okuplja partnere izosam zemalja, za cilj ima podsticanje održivog regionalnog razvoja puteminovativnih interakcija izmeñu kulturnog nasleña i resursa i novih elektronskihmedija. Projekat je posebno fokusiran na poboljšanje regionalnog identitetakroz unapreñenje percepcije kulturnih resursa uz pomoć novih medijskih alatki,kao i na očuvanje lokaliteta kulturnog nasleña kroz uvoñenje novih namena, atime i kroz valorizaciju kulturnih resursa. Sve aktivnosti se zasnivju na potpunonovom pristupu interakcijama izmeñu urbnog, regionalnog, kulturnog imedijskog prostora. Koriščenjem novih medijskih alata, na primer, Internet radija(Radio Lotte), projekat pomaže u premošćavanju velikih fizičkih distanci beznužnog obezbeñivanja tradicionalne fizičke infrastrukture. Obuka je posebnonamenjena mladim ekspertima u oblasti kulture.► www.swkk.de/hermesJačanje glavnih transevropskih energetskih mreža(169) Evropa je danas suočena sa globalnim porastom potreba za energijom,ograničenim rezervama neobnovljivih energetskih izvora, pitanjem sigurnoguvoza energije i porastom cena energije. Sledeće konstatacije se odnose naprostorne strategije namenjene održivom, konkurentnom i sigurnomsnabdevanju energijom u Evropi. Razlike u načinu i stepenu pogoñenostievropskih regiona se javljaju kao posledica razlika u strukturi tražnje i raspoloživihresursa. Evropski regioni mogu da doprinesu sigurnijem snabdevanju energijomkroz pronalaženje novih energetskih izvora i tehnologija; prostorna strukturaEvrope u budućnosti treba da postane „otporna“ na porast cena energije. Utom smislu, sledeće oblasti prostornih politika bi trebalo uvrstiti u periodičniizveštaj o sprovoñenju Kohezione politike i Politike ruralnog razvoja i 7. Akcioniprogram za životnu sredinu kao i u rad Visokopozicionirane grupe zakonkurentnost, energetiku i životnu sredinu 76 (osnovanu 2006. godine od straneEvropske komisije). Evropska komisija i ministri zemalja članica EU nadležni zaprostorni razvoj trebalo bi da podstaknu debatu meñu akterima u sledećimoblastima:• Cena energije. U mnogim regionima je potrebno izvršiti procenunegativnih posledica porasta cene energije na privredu i doneti odgovarajućepolitike kako bi se očuvala vitalnost regionalne privrede. Ovo se posebnoodnosi na regione čija je privreda veoma osetljiva na promene cena energije ikoja ima nizak stepen energetske samodovoljnosti.• Novi resursi. Istraživanje novih energetskih izvora predstavlja ključniaspekt gde je za utvrñivanje prostornih potencijala (posebno onih kojiuslovljavaju decentralzovanu proizvodnju obnovljive energije) neophodan uvidu prostornu diferencijaciju.76U originalu: High-Level Group on Competitiveness, Energy and Environment. Prim. prev.99

• Jačanje prekograničnih kapaciteta za prenos električne energije. UDokumentu za diskusiju pod nazivom „Evropska strategija za održivu,konkurentnu i sigurnu energiju“ 77 (2006), Evropska komisija predlaže donošenjeAkcionog plana za povezivanje prenosnih mreža 78 koji bi doprineo rešavanjuorganizacionih pitanja u pogledu zagušenja i koji bi pospešio sigurnosnabdevanje. Ovaj akcioni plan je povezan sa uspostavljanjem Jednistvenogevropskog energetskog tržišta 79 . Pažnju, takoñe, treba posvetiti i kritičnimtačkama u okviru nacionalnih mreža.• Bezbednije i čistije snabdevanje energijom. Potrebno je dalje istraživatinačine za efikasniju, bezbedniju i ekološki prihvatljiviju proizvodnju, tehnologiju itransport energije. Takoñe je potrebno uzeti u obzir izolovana energetskapodručja u EU (Irska, Malta, baltičke zemlje), uska grla (na primer, izmeñuFrancuske i Španije), kao i potrebu za boljim eksternim vezama (na primer,izmeñu Evrope i Afrike). Energetsku infrastrukturu i resurse potrebno je zaštititi odprirodnih, tehnoloških, političkih i terosrističkih rizika i neprilika.• Stvaranje radnih mesta. Kada se u obzir uzme njihovadecentralizovanost, obnovljivi vidovi energije mogu imati veoma pozitivanuticaj na kreiranje radnih mesta i stvaranje prihoda (posebno u ruralnim iudaljenim područjima) kroz korišćenje prirodnih resursa (biomasa, šume, vetar,vode, Sunčevo zračenje).• Energetska efikasnost. U Dokumentu za diskusiju o energetskojefikasnosti 80 iz 2005. godine, Evropska komisija je pokazala da bi se 20% energijekoja se u EU koristi moglo uštedeti. Najveće mogućnosti za uštedu odnose se nainfrastrukturu i objekte, a posebno na saobraćaj i stanovanje. Minsitri nadležniza prostorni razvoj, saobraćaj, stanovanje ili urbani razvoj bi mogli da igrajuključnu ulogu u sprovoñenju i podsticanju evropskih politika energetskeefikasnosti.• Sinergija politika. Evropa je jedan od vodećih regiona u svetu po pitanjuenergetske efikasnosti i tehnologija za proizvodnju obnovljive energije.Prevazilazeći sopstvene potrebe, Evropa je postala glavni ekspert u ovojindustriji. Koheziona politika i energetska politika se upravo po ovom pitanjusustiču u Lisabonskoj strategiji, a sinergiju koja se meñu njima javlja je potrebnodalje proučavati i unapreñivati. Pored toga, nedavno su uvedeni i sertifikati oprometu i instrumenti poput Šeme prometa emisija EU 81 i sistema evropskih„belih sertifikata“ 82 . Evropska unija podržava dalju razradu i širenje ovakvihinstrumenata u svetu. Uticaji i primena na regionalnom nivou još uvek nisudovoljno proučeni, zbog čega efekti primene ovih instrumenata paralelno sadrugim evropskim politikama (posebno Kohezionom politikom) još uvek nisudovoljno poznati i tek treba da budu istraženi.77U originalu: Green Paper „The European Strategy for Sustainable, Competitive and Secure Energy“. Prim.prev.78U originalu: Action Plan of Interconnection of Transmission Networks. Prim. prev.79U originalu: Single European Energy Market. Prim. prev.80U originalu: Green Paper on Energy Efficiency. Prim. prev.81U originalu: EU Emissions Trading Scheme. Prim. prev.82U originalu: „White certificates“. Reč je o sertifikatima koji se izdaju proizvoñačima energije i koji potvrñujuda je došlo do smanjenja potrošnje energije. Prim. prev.100

Projekat NSBE (Bioenergija u regionu Severnog mora) 83 , koji u okviru inicijativeINTERREG III B North Sea Region okuplja partnere iz tri zemlje, za cilj imaubrzavanje uvoñenja proizvodnje bioenergije u regionu Severnog mora.Projekat nudi nova rešenja za postojeće probleme i stvara inovativne procesekoji vode optimizaciji korišćenja biomase za proizvodnju energije. Uspostavljenaje strukturisana mreža za razmenu informacija o praktičnim, regulatornim itehničkim pitanjima koja sprečavaju dalje širenje postrojenja za proizvodnjuenergije iz biomase. Važan cilj projekta je da svi nalazi o regulativi kojapodstiče ili sprečava proizvodnju bioenergije privuku pažnju kreatora politika.Tim putem će se stimulisati harmonizacija regulative EU u korist sektorabioenergije. Projektom je, takoñe, planirano da se uspostavi virtuelno tržište nakome će zemlje Severnog mora moći da trguju biomasom i energijom on-line.► www.northseabioenergy.org4.5 Promovisanje transevropskog upravljanja rizicima od elmentarnihnepogoda i tehnoloških akcidenata, uključujući integralni razvoj priobalnihzona, maritimnih basena, rečnih basena i planinskih područja(170) Uopšteno govoreći, elementarne nepogode predstavljaju rizik za ljude istvorene vrednosti, dok se priroda i ekosistemi na elementarne nepogodeprilagoñavaju. Elementarne nepogode se mogu intenzivirati pod uticajemljudskih aktivnosti i na taj način mogu ugroziti ekosisteme, bar sa ljudske tačkegledišta. Tehnološke hazarde u potpunosti izaziva čovek, te oni predstavljajurizik i za ljude i za prirodu. Njih, takoñe, mogu inicirati i dogañaji u prirodi.Tehnološki akcidenti mogu dovesti do dugoročnih poremećaja ekosistema iljudskog zdravlja.(171) Sve veća i konstantna izloženost priobalnih zona, maritimnih basena,rečnih basena i planinskih područja ljudskim aktivnostima, kumulativnougoržava ova područja i njihov granični kapacitet. Nastala šteta može da sesanira samo uz utrošak velike količine novca. Iz tog razloga, na ovom polju jepotrebno pomiriti ekonomske interese i ekološke potrebe, uzimajući u obzirekološku i geografsku realnost. Rizici imaju različite prostorne odlike i na različitnačin opterećuju odreñena područja. Shodno tome, potrebno je razmotritiposebne mere za prevenciju, sanaciju ili prilagoñavanje rizicima. U periodu2007-2013. godina potrebno je, stoga, razraditi sledeće grupe aktivnosti:Promovisanje transevropskog (prekograničnog i transnacionalnog) upravljanjarizicima od elmentarnih nepogoda i tehnoloških akcidenata(172) Ključni izazov teritorijalne kohezije odnosi se na način za kontrolisanje iliuticanje na glavne uzroke rizika. Ekonomski rast i koncentracija stanovništva upodručjima sklonim nepogodama ili akcidentima povećava njihovu osetljivost,čak i kada se ovi dogañaji ne dešavaju češće nego što je to ranije bio slučaj.Kombinacija prirodnih i antropogenih faktora je glavni uzrok rapidnogpovećanja štete koju u Evropi pričinjavaju elementarne nepogode. U tom83U originalu: NSBE Project (North Sea Bio Energy). Prim. prev.101

smislu, sledeće oblasti prostornih politika bi trebalo uvrstiti u periodični izveštaj osprovoñenju Kohezione politike. Evropska komisija i ministri zemalja članica EUnadležni za prostorni razvoj trebalo bi da podstaknu debatu meñu akterima usledećim oblastima:• Smanjenje vulnerabilnosti. Elementarne nepogode predstavljaju rizik zaljudska bića i socio-ekonomske sisteme kada su naselja, infrastruktura, objekti iindustrija smešteni u područjima izloženim riziku od elementarnih nepogoda. Sobzirom da je elementarne nepogode nemoguće potpuno sprečiti,najadekvatnija strategija bi bila da se smanji vulnerablnost kroz, na primer,sprovoñenje mera za prevenciju i prilagoñavanje. Ovaj proces je u nekimregionima započet, ali još uvek nedostaje pristup za smanjenje vulnerabilnosti iliproces opšteg prilagoñavanja na nivou EU (uključujući uticaj klimatskihpromena na pojavu elementarnih nepogoda).• Sveobuhvatne strategije. Što se tiče tehnoloških akcidenata, mere zaprevenciju se uspostavljaju koliko god je to moguće. Ipak kada se izuzmuoperativne regulatorne smernice, dolazi se do konstatacije da aspektivulnerabilnosti do sada nisu uzimani u obzir. Drugim rečima, aspektimavulnerabilnosti, koji nepogodu pretvaraju u rizike, a akcidente u katastrofe, dosada su se bavile samo pojedinačne ustanove, dok su sveobuhvatne strategijeizostale. U tom kontekstu je potrebno razmotriti moguću ulogu EU.• Politika višestrukih rizika. Naučne zajednice još uvek teže izolovanomposmatranju rizika, budući da intrekacija van granica pojedinačnih sektora,disciplina, regiona i kultura u tom pogledu gotovo i ne postoji. Kao posledicatoga, javljaju se različiti metodi za procenu različitih tipova rizika. Kada seposmatra prostorna dimenzija rizika, uputnije bi bilo da se odluke donose ukontekstu višestrukih rizika. Shodno tome, za procenu i upravljanje rizicimapotrebno je usvojiti homogen i interdisciplinarni koncept.• Definisanje prioriteta. S obzirom da je rasprostranjenost rizika na područjuEvrope neravnomerna, potrebno je napraviti prioritete za prostornu procenurizika. Ovi prioriteti trebalo bi da budu fokusirani na uticaj svih potencijalnih rizikana prostorni razvoj regiona. Pored toga, „prihvatljivi rizici“ bi mogli biti definisanirazličito za različite evropske regione, čak i u smislu uporedivih pretnji, jer sociokulturološkiaspekti i adaptibilnost na rizike takoñe utiču na percepciju rizika.Potrebno je razmotriti ulogu EU u tretiranju višestrukih rizika i definisanju prioriteta.• Upravljanje rizicima. Upravljanje rizicima je postalo veoma ispolitizovano ikonfliktno. Statistička merenja i opaženi rizici se često ne poklapaju. Posledičnotome, oni koji upravljaju rizicima i koji o njima obaveštavaju javnost treba dapočnu od razumevanja emotivne reakcije ljudi koji su rizicima pogoñeni. Razvojtakvog procesa „upravljanja rizicima“ podrazumeva da se u celokupan procesprocene i upravljanja rizcima uključe svi relevantni akteri. U tom kontekst jepotrebno razmotriti i ulogu EU.Fokusirajući se na region Baltičkog mora, Projekat ASTRA (Razvoj politika istrategija prilagoñavanja klimatskim promenama u regionu Baltičkog mora) 84 ,finansiran u okviru inicijative INTERREG III B Baltic Sea Region i u čijem radu84U originalu: „ASTRA Project (Developing Policies and Adaptation Strategies to Climate Change in the BalticSea Region). Prim. prev.102

učestvuju partneri iz sedam zemalja, vrši procenu uticaja tekućih globalnihklimatskih promena na regione i, u skladu sa tim, razvija adekvatne strategije ipolitike za prilagoñavanje klimatskim promenama. Početkom 2006. godine,Savet estonskog grada Pärnu, kao partner u Projektu, rešio je da svoje konačneplanske odluke o merama za zaštitu zgrada i infrastrukture u zonama izloženimpoplavama zasnuje na rezultatima ovog projekta.► www.astra-project.orgIntegralni razvoj u priobalnim zonama, maritimnim basenima, rečnim basenimai planinskim područjima(173) Ključni izazov predstavlja pomirenje ekonomskog razvoja i ekološkogkapaciteta ovih područja. U tom smislu, sledeće oblasti prostornih politika bitrebalo uvrstiti u periodični izveštaj o sprovoñenju Kohezione politike i Politikeruralnog razvoja, 7. Akcioni program za životnu sredinu i Maritimnu politiku EU.Evropska komisija i ministri zemalja članica EU nadležni za prostorni razvoj bitrebalo da podstaknu debatu meñu akterima u sledećim oblastima:• Integralne politike i upravljanje. Integralne politike prostornog razvoja bitrebalo poboljšati, kako uz pomoć adekvatne regulative, tako i uz pomoć merakoje iz nje proističu. Takoñe su potrebni novi oblici upravljanja i prostornestrategije prilagoñavanja. Na nivou EU, potrebno je dalje produbiti debatu otome na koji način bi sektorske politike EU mogle da podstaknu ravnomerniji iodrživ razvoj u ovim područjima (na primer, u oblasti energetike, saobraćaja,naseljske strukture, poljoprivrede, šumarstva, turizma, zaštite zemljišta ikontrolisanja erozije, zdravstva, upravljanja vodama i upravljanja otpadom).Kvalitetne upravljačke alate je potrebno razviti u saradnji sa svim relevantnimakterima, sprovodeći ih na osnovu zajedničog shvatanja. Programi Integralnogupravljanja priobaljem (ICZM) i Prostornog planiranja na moru (SPS 85 ) mogu daposluže kao primeri. Krucijalni deo procesa konceptualizacije je detaljnaanaliza i procena kroz, na primer, Stratešku procenu uticaja (SEA).• Konkurentna industrija. U kontekstu Lisabonske agende, potrebno jeodrediti preduslove iz kojih bi proistekli podsticaji za konkurentnu industriju umaritimnim, rečnim i planinskim područjima. Takoñe je potrebno podržatiinovativne proizvodne cikluse.• Urbani fluvijalni pejzaži Evrope. Ljudske resurse, pozitivne preduslove zarast i meke lokacijske faktore u ovim područjima je potrebno ojačati kako bi seprivukle investicije i učvrstio regionalni identitet.• Upravljanje rizicima u područjima jezera. Jezerska područja u Evropiimaju nekoliko zajedničkih karakteristika i susreću se sa brojnim zajedničkimproblemim u pogledu životne sredine i održivosti. Uspostavljanje profesionalnemreže bi pomoglo da se pripreme zajednički evropski principi i smernice zaupravljanje i planiranje u ovim područjima, u skladu sa programom Integralnogupravljanja priobaljem (ICZM). Jedan od zadataka ove mreže bilo biupravljanje rizicima.• Usklañeni podaci. Kako bi se ocenila i procenila prostorna dimenzijapriobalnih zona, maritimnih i rečnih basena i planinskih područja, i na taj način85Skraćenica od: Spatial Planning on Sea. Prim. prev.103

formulisale integralne politike, potrebno je obezbediti usklañene podatke iredovno ih ažurirati. U tom smislu, neophodno je ustanoviti virtuelnu mrežurelevantnih institucija. U obzir, takoñe, treba uzeti i moguću ulogu ESPON-a.Projekat Balt Coast, finansiran u okviru inicijative INTERREG III B Baltic Sea Regioni u čijem radu učestvuju partneri iz pet zemalja, predstavlja pilot-inicijativu zapodsticanje integralnog upravljanja priobaljem i razvoja regiona Baltičkogmora. Rezultati projekta će biti korišćeni za novi PlanCoast projekat, koji se,takoñe, finansira iz inicijative INTERREG III B Baltic Sea Region i u čijem raduučestvuju partneri iz jedanaest zemalja, a koji će podsticati održiv razvojpriobalja Baltičkog, Jadranskog i Crnog mora. PlanCoast projekat će, nakoherentan način, razviti, uvesti i implementirati novu oblast prostornogplaniranja – planiranje u maritimnim zonama („sea use planning“) u priobalnimzonama EU, u skladu sa meñunarodnim standardima i uz podsticanjemeñunarodne razmene i poreñenja informacija, odražavajući u isto vremelokalne i regionalne podele. Projekat će kroz jačanje uloge prostornogplaniranja pojačati implementaciju programa Integralnog upravljanjapriobaljem (ICZM).► www.baltcoast.org► www. plancoast.orgKonvencija iz Albufeire (Konvencija iz Abufeire o saradnji u oblasti zaštite iodrživog korišćenja voda u špansko-portugalskim rečnim basenima 86 ),zaključena 1998. godine izmeñu dve zemlje, za cilj ima ostvarivanjeneophodnog balansa izmeñu zaštite životne sredine i korišćenja voda kako bise osigurao održivi razvoj obe zemlje i kako bi se, uz koordinisan napor,obezbedilo najbolje umeće i upravljanje vodama u zajedničkim rečnimbasenima. Saradnja se zasniva na četiri fundamentalna elementa (regularnoj isistematskoj razmeni informacija; konsultacijama posredstvom posebnihbilateralnih tela; usvajanju mera koje omogućavaju kompatibilneadministrativne procedure u pogledu korišćenja voda u obe zemlje; regulisanjurečnih tokova) kojima su obuhvaćeni i Procena uticaja na životnu sredinu (EIA) iupravljanje rizicima i vanrednim pojavama poplava i suša. Koordinacijaplanova upravljanja, programa i mera koje proističu iz Konvencije je usklañenasa Okvirnom direktivom o vodama EU iz 2001. godine. Obe zemlje su usaglasilezajedničke ciljeve i na nacionalnom nivou donele programe i mere za njihovodostizanje uz permanentnu razmenu informacija.► www.cadc-albufeira.org►www.mma.es/portal/secciones/acm/aguas_continent_zonas_asoc/ons/medias_ons/acuerdos.htmProjekat TUSEC-IP (Tehnike evaluacije gradskog zemljišta u gradovimaregionima.Implementacija u procesu planiranja) 87 , koji se odvija u okviru86U originalu: Convention of Albufeira on the Cooperation for the Protection and Sustainable Use of theWaters of the Spanish-Portuguese River-Basins). Prim. prev.87U originalu: TUSEC-IP Project (Techniques of Urban Soil Evaluation in City Regions. Implementation inPlanning Process). Prim. prev.104

inicijative INTERREG III B Alpine Space i koji okuplja partnere iz pet zemalja, zacilj ima da stimuliše ekonomski razvoj, uzimajući u obzir aspekte zaštite zemljišta,kao i degradaciju zemljišta u planinskim područjima. Projekat će podstaćirelevantne aktere (uključujući i sekor biznisa) da donesu odgovarajuće odlukeza budućnost.► www.tusec-ip.org4.6 Jačanje glavnih transevropskih ekoloških struktura i kulturnih resursa(174) Analize stanja prostora pokazuju da su prirodno i kulturno nasleñeosnovne komponente stanja životne sredine i životnog okruženja (i manjinskihgrupa, takoñe) i da imaju velik značaj za privredni razvoj pojedinih regiona.Pokrivenost područjima pod zaštitom je u proteklih petnaest godina u EUdrastično porasla, ali su ona većinom i dalje izolovana.(175) Prirodno i kulturno nasleñe je izloženo mnogobrojnim rizicima meñukojima se mogu izdvojiti: zagañenje životne sredine, poplave, zemljotresi,vibracije, oštećenja i „sakupljanje suvenira“, kao prateća pojava masovnogturizma. Sobzirom da je ove rizike moguće definisati, moguće je i pripremitizajedničke strategije upravljanja rizicima. U tom smislu, u periodu 2007-2010. jepotrebno razraditi sledeće grupe aktivnosti:Jačanje glavnih transevropskih ekoloških struktura(176) Glavni izazov je da se postojeća mreža razvije u integralnu, solidnu iodrživu transevropsku ekološku strukturu. U tom smislu, sledeće oblasti prostornihpolitika bi trebalo uvrstiti u periodični izveštaj o sprovoñenju Kohezione politike iPolitike ruralnog razvoja, 7. Akcioni program za životnu sredinu, Maritimnupolitiku EU i evaluaciju Direktive NATURA 2000. Evropska komisija i ministrizemalja članica EU nadležni za prostorni razvoj bi trebalo da podstaknu debatumeñu akterima u sledećim oblastima:• Jačanje delotvornosti Direktive o staništima. Skora evaluacija Direktive ostaništima će biti dobra prilika za povećanje njene delotvornosti i ekoefikasnosti.Postojeće ekološke mreže, koje povezuju zaštićena područja odevropskog, nacionalnog i regionalnog značaja potrebno je dalje razvijati. Stičese utisak da je mreža nacionalnih parkova u novim zemljama članicama EUdobro uspostavljena, te ove zemlje u budućnosti treba da se fokusiraju nasprovoñenje pravila zaštite i proširivanje područja pod fleksibilnijom zaštitom,posebno područja zaštićenih kulturnih pejzaža. U ekološke mreže je potrebnouključiti i zemlje kandidate za članstvo u EU, a, ukoliko je to moguće, i susednezemlje. Potrebno je, takoñe, preispitati i delotvornost pravila i procedura uokviru Direktive NATURA 2000, posebno u pogledu izazova koje nosi integralanprostorni razvoj u gusto naseljenim područjima.• Koheziona politika EU i Politika ruralnog razvoja. Strukturni fondovi iKohezioni fond danas imaju daleko veći uticaj na korišćenje zemljišta nego štoje to slučaj sa Direktivom NATURA 2000, jer ovi fondovi odreñuju obiminfrastrukture i preduzetničke investicije koje finansijski podržava EU. Isti je slučaj i105

sa izdacima za agro-okruženje i podršku ruralnom razvoju posredstvomZajedničke poljoprivredne politike. Iz tog razloga, važno je da ovi fondovi budukomplementarni sa Direktivom NATURA 2000 i da doprinesu ostvarivanju njenihciljeva. Pored toga, potrebno je oceniti doprinos ovih fondova stvaranjuzajedničkih prekograničnih zaštićenih područja i očuvanju i razvojukarakterističnih pejzaža u područjima kojima preti odumiranje poljoprivrede.• Udaljena područja. Koheziona politika EU je definisala najudaljenijapodručja koja se bore sa siromaštvom i drugim ozbiljnim ekonomskimproblemima. Ovim područjima je obuhvaćeno 25 ostrva (uključujući Kanarskaostrva, Madeiru i Azorska ostrva) i prekomorskih područja (Gvajana).Geografske prepreke ne podrazumevaju, meñutim, uvek i nepovoljnuekonomsku situaciju. Zajedničke geografske odlike bi mogle biti ključni faktorkomparativne prednosti ovih područja i to ne samo za ljude koji u njima živeveć i za funkcionisanje biznisa. Pomenute aspekte bi trebalo dodatno istražiti uokviru ESPON-a i drugih izvora.Projekat SOSTENP (Strategije održivog razvoja u zaštićenim područjima prirodeMakaronezije) 88 , u okviru Inicijative INTERREG III B Açores, Madeira andCanarias, predstavlja inicijativu portugalskih (Azorska ostrva, Madeira) i španskih(Kanarska ostrva) regionalnih vlasti u Makaronezijskom arhipelagu čiji cilj jeodrživ razvoj ruralnih naselja u okviru ili u blizini zaštićenih područja prirode isprečavanje njihove depopulacije. Nametnuta redukcija tradicionalnihaktivnosti (poljoprivreda, ribarstvo), uključujući i neke negativne stavove ozaštićenim područjima prirode, kao i skorašnji prelazak na razvoj uslužnogsektora (na primer, turizma), su povećali potrebu za uspostavljanjem zaštićenihpodručja prirode kako bi se očuvali ekosistemi i bogat biodiverzitet, ali isocioekonomski ruralni razvoj. U realizaciju Projekta su uključeni svi relevantniakteri: lokalne zajednice, poljoprivrednici, turistički agenti, lolane i regionalnevlasti. Projekom je ustanovljen set planerskih i razvojnih alata koji obuhvata:integralno upravljanje pejzažima, integralno upravljanje priobaljem, upravljanjezemljištem i indekse održivosti. U Projektu takoñe učestvuju predstavniciZelenortskih ostrva i Makaronezijskog arhipelaga.► www.gobiernodecanarias.org/cmayot/interregJačanje glavnih transevropskih kulturnih resursa(177) Kultuno nasleñe Evrope je izraz njenog identiteta, a njegov značaj jesvetskih razmera. Ono je, takoñe, deo svakodnevnog okruženja mnogih ljudikoji obogaćuje kvalitet njihovog života. Rigorozne mere zaštite, kao što su merepredviñene za arhitektonsku konzervaciju pojedinih područja, lokaliteta ispomenika, mogu da obuhvate samo mali deo kulturnog nasleña. Zaštitavećeg dela kulturnog nasleña iziskuje kreativan pristup kako bi se ovo nasleñe88U originalu: SOSTENP Project (Sustainable Development Strategies in Nature Protection Areas in theMacaronesia). Makaronezija je zajednički naziv za grupu ostrva u severnom delu Atlantskog okeana koja senalaze u blizini Evrope i Severne Afrike i koja pripadaju trima državama: Portugalu, Španiji i Zelenortskimostrvima (Azorska ostrva, Madeira, Kanarska Ostrva, Zelenortska ostrva...). Naziv „makaronezija“ potiče izstarogrčkog jezika i znači „srećna ostrva“ i njime su Stari Grci nazivali ostrva zapadno od Gibraltara. Prim.prev.106

prenelo budućim generacijama. U tom smislu, sledeće oblasti prostornih politikabi trebalo uvrstiti u periodični izveštaj o sprovoñenju Kohezione politike i Politikeruralnog razvoja, vodeći računa i o sadržini programa CULTURE 2007 (predlogEU programa CULTURE 2007 namenjen je projektima koji podržavajutransnacionalnu mobilnost zaposlenih u sektoru kulture i koji promovišuinterkulturni dijalog i time povećavaju svest o kulturnom diverzitetu Evropskeunije). Evropska komisija i ministri zemalja članica EU nadležni za prostorni razvojbi u tom kontekstu trebalo da podstaknu debatu meñu akterima u vezi sasledećim pitanjima:• Stvaranje dohotka i radnih mesta. Kulturno nasleñe može da dovede dostvaranja dohotka i novih radnih mesta na direktan i indirektan način. Poznatikulturni spomenici su mesta gde se često održavaju festivali, spektakli i drugikulturni i politički dogañaji koji predstavljaju izvor dodatnih prihoda i novihradnih mesta. Posredstvom efekta multiplikacije, ovi direktni prihodi generišudodatne prihode. Jednako važni su i indirektni efekti. Sa rapidnim povećanjemnivoa obrazovanja menadžera i drugih zaposlenih, značaj kulturnog okruženjaprilikom izbora lokacija postaje sve veći. Korist koju gradovi koji posedujukulturne lokalitete imaju od lociranja različitih proizvodnih postrojenja ilikancelarijskog prostora ogleda se i u pridobijanju novih sponzora i pobornikanjihovog kulturnog života i usluga. Ulogu EU u odnosu na ovu problematiku jepotrebno razmotriti u kontekstu Lisabonske strategije.• Očuvanje tradicije. Pod kulturnim nasleñem se podrazumeva ineopipljivo nasleñe, koje bi se moglo definisati kao okosnica kulturološkog isocijalnog izraza koji karakteriše neku zajednicu i koji se zasniva na tradiciji.Neopipljivi oblici nasleña, koji se prenose sa generacije na generaciju, menjajuse kroz vreme i kolektivnu svest i veoma su osetljivi. Oralno i neopipljivo nasleñeje meñunarodno priznat faktor kulturnog identiteta, promocije kreativnosti iočuvanja kulturnog diverziteta. Ono igra suštinsku ulogu u nacionalnom imeñunarodnom razvoju, toleranciji i skladnoj interakciji meñu kulturama. U eriglobalizacije, mnogim oblicima kulturnog nasleña preti nestajanje usledizloženosti kulturnoj standardizaciji, oružanim sukobima, štetnim posledicamamasovnog turizma, industrijalizaciji, ruralnom egzodusu, migracijama inarušavanju životne sredine.• Regulativa EU i prostorni identitet. Očuvanje seoske i predeonearhitekture, folklorne umetnosti, kulinarske tradicije i izradu umetničkihpredmeta za svakodnevnu upotrebu bi trebalo posmatrati kao važan deokulturnog nasleña. To nasleñe može da bude i deo privredne osnove lokalnezajednice i instrument za jačanje lokalnog i regionalnog identiteta. Pravnazaštita prirodnih i kulturnih vrednosti je važna i neophodna mera, ali se ona nemože primeniti na sve vrednosti, a trebalo bi da se zasniva i na kulturnim i naekonomskim pretpostavkama. Sa druge strane, uticaj politika EU na velikdiverzitet evropskih tradicija i identiteta (koji bi trebalo posmatrati kaopotencijal za razvoj nekih područja) trebalo bi detaljnije proučiti. Regulativa EUu oblasti hrane i poljoprivrede, na primer, vrši negativan uticaj na ove razvojnepretpostavke, a na taj način i na lokalnu podršku EU.• Jačanje kulturnih itinerera. Koordinisane transnacionalne intervencije biza cilj trebalo da imaju razvoj „kulturnih itinerera“, čime bi se obezbedila zaštitajedinstvenog karaktera različitih zajednica i istakle zajedničke vrednosti, i čime107

i se, pre svega, doprinelo valorizaciji nasleña, a time i njegovom razvoju.Programe EU za Evropsku prostornu saradnju bi trebalo oceniti u odnosu nanjihov doprinos stvaranju kulturnih itinerera.Za veće transnacionalne evropske regione kulturno nasleñe predstavlja važanfaktor jačanja regionalnog identiteta i unapreñenja poslovnog ambijenta. Kroztransnacionalnu saradnju i projekte kao što su ERIH, ARTERY i EuRoB (sva tri uokviru inicijative INTERREG III B Northe West Europe i Baltic Sea Region, sapartnerima iz pet, sedam i tri zemlje) nastali su evropski primeri za očuvanje,marketing i održivo upravljanje važnim kulturnim dobrima ili predelima u višezemalja. Pored razvoja turizma, u fokusu ovih projekata je stvaranje atraktivnih iinovativnih poslovnih okruženja koji podrazumevaju industrijske inovacije,kreativno stanovanje i visoko-kvalitetne kulturne dogañaje. Lokaliteti na kojimaje uspostavljen zajednički menadžment takoñe služe kao „ulazne kapije“ zadruge regionalne atrakcije i kao generatori rasta zapošljavanja u kulturi i drugimdelatnostima.► www.erih.net► www.eurob.org► www.artery.eu.com(178) Opis potencijalnih prioriteta ne pruža potpunu sliku o tome šta jemoguće i šta bi trebalo uraditi. Posredstvom njega se ističu neke važne vezeunutar širokog spektra mera sektorskih politika na odreñenom prostoru.Posmatranjem pristupa različitih sektorskih politika dolazi se do zaključka da jepolitike neophodno formulisati na integralan način, uzimajući u obzir njihoveprostorne implikacije. Kreatori politika na polju prostornog razvoja ne osećajuda je niihova uloga u stvaranju tih politika dovoljno velika. Ipak, cilj je daravnomeran razvoj evropskog prostora bude koordiniran, što direktno namećepitanje upravljanja.5. Potencijalni prioriteti za koherentnije Politike EU koje vrše uticaj na prostorKako formulisati koherentne EU Politike?(179) Efektivno teritorijalno upravljanje predstavlja preduslov za jačanjeteritorijalne kohezije. Jedan od ključnih izazova je taj da sektorske i ekonomskiepolitike EU i politike prostornog razvoja zemalja članica treba jedne druge daosnaže kako bi se obezbedila efikasna eksploatacja prostornog kapitala EU.Ministri zemalja članica EU nadležni za prostorni razvoj bi u periodu 2007-2010.godina trebalo da pokrenu dijalog o ovim pitanjima sa svim ključnim akterima,a posebno sa Evropskom komisijom. Najzad, teritorijalno upravljanje je veomakompleksna i osetljiva problematika.108

5.1 Uključivanje prostorne dimenzije u proces izrade, donošenja i sprovoñenjaPolitika EU(180) Političko voñstvo za jačanje teritorijalne kohezije podrazumeva timski radizmeñu Evropske komisije i ministara zemalja članica nadležnih za prostornirazvoj kako bi ono na dijalog pokrenulo i druge aktere. U tom smilsu, u periodu2007-2010. godina potrebno je razraditi sledeće grupe aktivnosti:Usvajanje Teritorijalne agende EU 2007-2010.(181) Izazov Teritorijalne agende EU je stvaranje koherentnijeg pristupateritorijalnoj koheziji u okviru Politika EU, a posebno ostvarivanje Lisabonskih iGeteborških ciljeva kroz bolje iskorišćavanje raznovrsnih evropskih potencijala.Agenda treba da bude:• Operativna: posmatrajući detaljno aktuelne prostorne izazove u Evropi igradeći što sadržajniju bazu činjenica (na osnovu istraživanja ESPON-a inacionalnih analiza i iskustava);• Fokusirana: posmatrajući detaljno ključne EU dokumente koji utiču naprostor i koji će biti razmatrani u periodu 2007-2010, uključujući Lisabonskustrategiju, Kohezionu politiku, Zajedničku poljoprivrednu politiku (CAP) i Politikururalnog razvoja, Strategiju održivog razvoj (SDS), Politiku životne sredine, Politikukulture, Saobraćajnu politiku, Energetsku politiku, Politiku istraživanja i razvoja,Politiku unutrašnjeg tržišta i konkurentnosti i ustavne i upravljačke poslove(pogeldati uokviren tekst);• Otvorena: utvrñujući i razmatrajući ključna prostorna pitanja koja seodnose na pomenute dokumente u interaktivnom dijalogu sa akterima;• Orjentisana ka konkretnim rezultatima: vršeći ispitivanja navedenihdokumenata, izrañujući operativniju procenu stanja i perspektiva prostora Unijeu 2010. godini i utvrñujući specifične izazove prostornog razvoja i pristupeupravljanju u EU.Sledeća lista primera postojećih i budućih aktivnosti u vezi sa Politikama EU,koja bi mogla biti relevantna za utvrñivanje potencijalnih prioriteta Teritorijalneagende EU (naznačenih u Delu C, Poglavlje 4), mogla bi da bude osnov zarazmišljanje. Ministri bi ove primere mogli da uzmu u obzir prilikom dogovaranjaoko zajedničke strukture rada i oko procesa za utvrñivanje, procenu i praćenjenajrelevantnijih dokumenata EU:Lisabonska strategija EUAktivnosti EU: (revidirani) nacionalni programi Lisabonske reforme (2008-2010);godišnji izveštaji; revizija integralnih smernica (2008); debata o Lisabonskojstrategiji nakon 2010. godine.Prostorne teme koje je potrebno uzeti u obzir: mobilizacija i promocijaraznovrsnih regionalnih potencijala i prostornog kapitala svih EU regiona; razvojpolitike transevropskih klastera, uključujući specijalizaciju i podelu radne snage,obuku i obrazovanje i komercijalizaciju inovacija; uspostavljanje konkurentne109

evropske mreže metropolitenskih i urbanih regiona u globalnom kontekstu;izrada integralnih strategija ravnomernog prostornog razvoja.Koheziona politika EUAktivnosti EU: Saopštenje o Kohezionoj politici i gradovima (jul 2006); 4.Kohezioni izveštaj (maj 2007) i godišnji izveštaji; Saopštenje o „Konkretnomsprovoñenju Lisabonske agende: programi Kohezione politike za period 2007-2013“ (oktobar 2007), pregled Finansijskih perspektiva EU 2008/2009; periodičniizveštaj programa Kohezione politike 2010; debata o Kohezionoj politici nakon2013.Prostorne teme koje je potrebno uzeti u obzir: konkurentni i integralnimetropolitenski regioni i urbana područja; policentrična i ravnomernametropolitenska mreža i urbani sistemi; prekogranični i transevropski klasteri;integralna politika urbanog razvoja; zajedničke odluke o prostorniminvesticijama aktera iz javnog i privatnog sektora; partnerstvo na relaciji gradselo;obezbeñivanje usluga i infrastrukture (saobraćaj, ICT) u skladu sademografskim kretanjima; zaštita područja prirode; jačanje kulturnog nasleña.Zajednička poljoprivredna politika (CAP) i Politika ruralnog razvojaAktivnosti EU: pregled Finansijskih perspektiva EU 2008/2009; zbirni izveštaji osprovoñenju Politike ruralnog razvoja (2010); periodični izveštaj o sprovoñenjuPolitike ruralnog razvoja (2010); provera reformi CAP (2008); debata o CAPnakon 2013. godine.Prostorne teme koje je potrebno uzeti u obzir: integralne i namenske strategijeza različite ruralne strukture; uloga gradova male i srednje veličine kao motoraregionalnog razvoja; integralan pogled na ruralni i urbani razvoj i partnerstvoizmeñu grada i sela na jednakim osnovama; obezbeñivanje zadovoljavajućegnivoa usluga od opšteg interesa i povezivanje (uključujući ICT); demografskakretanja; održiva eksploatacija prirodnih resursa i diverzifikacija ekonomskeosnove (na primer, proizvodnja obnovljive energije), podrška ciljevimaprograma NATURA 2000; očuvanje i eksploatacija kulturnih resursa.Startegija održivog razvoja EU (SDS)Aktivnosti EU: revizija Strategije održivog razvoja EU; (revidirane) nacionalnestrategije; izveštaj o sprovoñenju SDS (jesen 2007); tekući pregled sprovoñenja iprioriteta; sveobuhvatni pregled SDS EU (najkasnije 2011).Prostorne teme koje je potrebno uzeti u obzir: očuvanje socijalne i ekološkeodrživosti; pomirenje ekonomskog razvoja i ekološkog kapaciteta krozintegralne razvojne strategije za ekološki osetljiva područja; transevropskaprevencija i upravljanje rizicima (smanjenje vulnerabiliteta, sveobuhvatnestrategije i politike višestrukih rizika).110

Politika životne sredine EUAktivnosti EU: revizija 6. Akcionog programa za životnu sredinu (EAP, 2007) injegovih tematskih strategija (na primer, startegije urbanog okruženja, zemljišta,održivog korišćenja prirodnih resursa, morskog okruženja), izrada 7. EAP-a(2010); revizija/izmene Direktive o staništima; Saopštenje pod nazivom„Zaustavljanje gubitka diverziteta do 2010. i dalje“ (2006); Saopštenje obudućim koracima za formulisanje Maritimne politike (novembar 2006);Saopštenje o zajedničkom maritimnom evropskom prostoru (2008/2009) 89 .Prostorne teme koje je potrebno uzeti u obzir: prostorno planiranje za potrebesmanjenja emisija i ekološke naseljske strukture; inteligentno upravljanjeprirodnim i kulturnim resursima i vrednostima; očuvanje i povezivanje ekoloških ikulturnih struktura od evropskog, nacionalnog i regionalnog značaja; integralnirazvoj priobalja, maritimnih basena, rečnih slivova i planinskih regiona;zajednički pristup savladavanju klimatskih promena i rizika.Politika kulture EUAktivnosti EU: sprovoñenje i revizija Programa kulture 2007.Prostorne teme koje je potrebno uzeti u obzir: jačanje kulturnog nasleña idiverziteta; tradicija i regionalni identiteti kao glavni transevropski kulturni resursii važan prostorni kapital.Saobraćajna politika EUAktivnosti EU: periodični izveštaj o Saopštenju o saobraćaju (2006); Dokumentza diskusiju o gradskom saobraćaju 90 (septembar 2007); Akcioni plan za logistikuu teretnom saobraćaju 91 (jesen 2007); Strategija inkluzivnog informacionogdruštva (novembar 2008); Saopštenja za unutrašnje plovne puteve, luke imaritimni transport (2007); debata o Saobraćajnoj politici nakon 2010.Prostorne teme koje je potrebno uzeti u obzir: jačanje transevropskih mreža;regionalno i prekogranično upravljanje saobraćajem; efikasne, bezbedne,održive i multimodalne saobraćajne veze i sekundarne mreže; prsitup ICT-u idigitalna pismenost; povezanost ruralnih i perifernih regiona; održivo upravljanjesve intenzivnijim saobraćajem; unutrašnji i maritimni plovni putevi.Energetska politika EUAktivnosti EU: „Energetski paket komisije“ 92 (2007); periodični izveštaj oAkcionom planu za energetsku efikasnost (2009); Direktiva o energetskojefikasnosti u zgradama; saopštenje pod nazivom „Ograničavanje promeneglobalnog klimata na 2 stepena celzijusa – do 2020. i kasnije“ 93 (januar 2007);89U originalu: White Paper on a common European maritime space (2008/2009). Prim. prev.90U originalu: Green paper on urban transport. Prim. prev.91U originalu: Freight Transport Logistics Action Plan. Prim. prev.92U originalu: „Commission Energy Package“. Misli se na paket mera koje donosi Evropska komisija. Prim. prev.93U originalu: „Limiting Global Climate Change to 2 degrees Celsius – The way ahead for 2020 and beyond“.Misli se na saopštenje od 10. januara 2007. koje je Evropska komisija uputila Evropskom savetu, Evropskom111

Dokument za diskusiju o Politici o klimastkim promenama u periodu nakon2012. 94 (april 2007), Saopštenje pod naslovom „Ka evropskom programuprilagoñavanja na klimatske promene“ 95 (novembar 2007).Prostorne teme koje je potrebno uzeti u obzir: otpornost evropskih prostornihstruktura na povećanje cena energije; konkurentno, bezbedno i ekološkirazumno snabdevanje energijom (novi izvori i tehnologije za proizvodnjuenergije); decentralizovana, efikasna, bezbedna i ekološki prihvatljivaproizvodnja obnovljive energije; energetski efikasna struktura naselja i prostornirazvoj (na primer, stanovanje i saobraćaj); unapreñenje prekograničneenergetske infrastrukture.EU Politika istraživanja i inovacijaAktivnosti EU: sprovoñenje i revizija 7. Okvirnog programa za istraživanje i razvoj.Prostorne teme koje je potrebno uzeti u obzir: promocija transnacionalnihkonkurentnih i inovativnih regionalnih klastera kroz partnerstvo izmeñu biznissektora, naučnih institucija i uprave; povezivanje politika inovacija sa politikamaregionalnog razvoja, uzimajući u obzir prostorne prioritete prilikom alociranjaistraživačkih fondova i infrastrukture; razvoj transevropskih inovativnih profilametropolitenskih područja, gradova-regiona i regionalnih centara.Politika unutrašnjeg tržišta i konkurentnostiAktivnosti EU: Saopštenje o „Evropskoj strategiji za službe od opšteg interesa“ 96(novembar 2006); Zakonski paket direktiva iz oblasti javnih nabavki (2004);Priručnik i Saopštenje o partnerstvu izmeñu javnog i privatnog sektora 97 ; Akcioniplan državne pomoći (2005-2009).Prostorne teme koje je potrebno uzeti u obzir: obezbeñivanje zadovoljavajućegnivoa usluga od opšteg interesa; meñuopštinska saradnja i partnerstvo narelaciji grad-selo; partnerstvo izmeñu javnog i privatnog sektora za potrebeobezbeñivanja infrastrukture i usluga.Ustavni i upravljački posloviAktivnosti EU: debata o Ustavu EU (2007-2009) i tekuća debata o upravljanju(procena uticaja, meñusektorski pristupi i zajednički pristupi na više nivoauprave itd).Prostorne teme koje je potrebno uzeti u obzir: prostorna koherencija sektorskihpolitika sa prostornim implikacijama na svim nivoima; koherencija i sinergijaizmeñu Politika EU i nacionalnih ili regionalnih prostornih strategija; novi vidoviteritorijalnog upravljanja kroz partnerstvo i umrežavanje regiona i gradova,parlamentu, Evropskom ekonomskim i socijalnom komitetu i Komitetu regiona i u kojem predlaže da EUpreduzme mere i aktivno učestvuje na meñunarodnom planu u limitiranju porasta prosečne globalnetemperature na 2°C u odnosu na predindustrijsko doba. Prim prev.94U originalu: Green Paper on Post-2012 Climate Change Policy. Prim. prev.95U originalu: White Paper „Towards a European Climate Change Adaptation Programme“. Prim. prev.96U originalu: Communication on „A European Strategy for Services of General Interest“. Prim. prev.97U originalu: Green Book and Communication on Public Private Partnership. Prim. prev.112

uključujući prekograničnu, transnacionalnu i meñuregionalnu saradnju iuključivanje privrede; integralni pristupi i pristupi na više upravnih nivoa za svakipojedinačni prostorni parametar.Upravljanje prostornim uticajem Politika EU(182) U odsustvu formalne obaveze ili podstcaja da se u procesu formulisanja,donošenja i sprovoñenja Politika EU u obzir uzme uticaj na prostor, glavni izazovza upravljanje prostornim uticajem Politika EU je da Evropska komisija i ministrizemalja članica EU nadležni za prostorni razvoj obezbede političke smernice ioperativno rukovoñenje u skladu sa svojim specifičnim ulogama. U periodu od2007. do 2010. godine trebalo bi ostvariti sledeće:• Bazu činjenica treba učvrstiti i fokusirati na teme kojima se bave PolitikeEU.• Ministri treba da rade na podizanju svesti o izazovima koji se odnose naprostorni uticaj Politika EU i na organizovanju debata sa ključnim akterima uskladu sa različitim nacionalnim kontekstima.• Evropska komisija treba da formira odgovorno telo za teritorijalnukoheziju i uključivanje procene uticaja na prostor prilikom formulisanja,donošenja i sprovoñenja Politika EU kroz, na primer, proceduru procene uticajai konsultacije meñu službama Komisije.(183) Jaka mreža za jačanje teritorijalne kohezije podrazumeva ne samopolitičko voñstvo već i političko pravo meñu akterima. Aktivnosti unastupajućem periodu stoga treba da budu usmerene ka produbljivanju iproširivanju mreže aktera. U tom smilsu, u periodu 2007-2010. je potrebnorazraditi dve grupe aktivnosti:Strukturisanje i voñenje dijaloga meñu akterima(184) Glavni izazov ogleda se u stvaranju dobro organizovane mreže koja ćeključna pitanja utvrditi, diskutovati i uključiti u proces formulisanja, donošenja isprovoñenja Politika EU. Takva mreža zahteva više od političkog voñstva itrebala bi da se prevashodno zasniva na sledećim elementima:• Upravljačkom telu: uključujući predstavnike predsedavajuće zemlje iEvropske komisije, sa adekvatnim sekretarijatom za sprovoñenje Teritorijalneagende EU na svakodnevnoj bazi, a posebno za komunikaciju sa i meñuakterima;• Vebsajtu: za prikupljanje, razmenu i diseminaciju informacija, kojim biupravljala predsedavajuća zemlja.Jačanje prava aktera nad pitanjima kojima se bavi Teritorijalna kohezija(185) Glavni izazov za ministre zemalja članica EU nadležne za prostorni razvojje da na interaktivan način uključe aktere, priznajući njihove specifične interesei pomažući im da istaknu prostornu dimenziju Politika EU. To јe moguće uraditina sledeće načine:• Izradom ciljnih analiza;113

• Organizovanjem konferencija EU i cilnjih sastanaka sa odreñenimakterima;• Širenjem dijaloga sa akterima koji su uključeni u izradu sektorskih politikaEU, sa akterima koji su uključeni u izradu politika prostornog razvoja zemaljačlanica EU, sa gradovima i regionima i sa predstavnicima privatnog sektora.(186) Optimalno korišćenje postojećih mogućnosti za isticanje prostornoguticaja u okviru procesa formulisanja, donošenja i sprovoñenja Politika EUpodrazumeva bolju upotrebu „činjenične baze“ za potrebe teritorijalnekohezije, a koja se zasniva na istraživanjima ESPON-a i nacionalnim izvorima. Utom smilsu, u periodu 2007-2010. je potrebno razraditi dve grupe aktivnosti:Isporuka ciljnih proizvoda ESPON-a za potrebe Politika EU u periodu 2007-2010(187) Glavni izazov je da se urade ciljne prostorne analize koje će koristitiakteri, a naročito Evropska komisija. Za to je potrebno da:• ESPON nastavi da razvija prostorne indikatore, tipologije, scenarije,metodologije itd, a posebno analize koje se bave pomenutim dokumentimaEU;• Upravljačko telo stimuliše izradu ciljnih analiza, informiše aktere i razmotrina koji način bi ove analize mogle da se uključe u proces formulisanja,donošenja i sprovoñenja Politika EU.Isticanje prostornog uticaja kroz proceduru procene uticaja(188) Poseban izazov u ovom pogledu predstavlja izrada procena prostornoguticaja (TIAs 98 ), koje bi „zumirale“ specifične izazove politika koje namećurazličite teritorije. TIAs bi mogle biti uključene u zvaničan izveštaj o proceniuticaja ili bi mogle biti prikazane posebno, kao input za diskusiju meñuslužbama Evropske komisije o nacrtu izveštaja o proceni uticaja. Da bi TIA bilauspešno urañena potrebno je:• Da se ustanovi opšti obrazac koji bi mogao da se formuliše na osnovuESPON metodologije;• Da se procene prostornog uticaja dalje razrañuju u skladu sa mišljenjemupravljačkog tela;• Da se povede računa o drugim analizama uticaja Evropske komisije uperiodu 2007-2010.(189) Za uključivanje prostorne dimenzije u proces formulisanja, donošenja isprovoñenja Politika EU nije potrebno posedovati samo znanje i informacije oprostoru, već i ekspertizu. U tom smislu, potrebno je utvrditi koje vrste prostornihekspertiza bi mogle doprineti debati o prostorno relevantnim dokumentima EU,što je jedino moguće ako se uspostavi aktivna EU mreža. Upravljačko telo bimoglo igrati glavnu ulogu u odabiru odgovarajućih eksperata.Efikasan proces komitologije za period Strukturnih fondova 2007-2013. i kasnije98Skraćenica od: Territorial Impact Assessments. Prim. prev.114

(190) Da bi se u okviru procesa komitologije EU moglo diskutovati o starteškimpitanjima prostornog razvoja potrebne su i politička volja i efikasna struktura. Utom smislu, glavni izazov u periodu 2007-2013. je da se prostorne analize uključeu operativno političko odlučivanje o teritorijalnoj koheziji, posebno u kontekstuustavnog sporazuma EU koji će biti ratifikovan. Uspeh ove aktivnosti zavisi od:• Jasnog razgraničenja izmeñu neformalnih diskusija o prostornimpitanjima i zvaničnih odluka, o, na primer, sprovoñenju Regionalne politike EU,iako bi diskusije i odluke trebalo da se meñusobno dopunjavaju;• Fokusiranja na operacionalizaciju teritorijalne kohezije na osnovuprostornih analiza i praktičnih primera, gde bi posebnu pažnju trebalo posvetitiulozi gradova i regiona kao razvojnih motora;• Uticaja na periodični izveštaj o Kohezionoj politici EU 2010. godine.5.2 Uloga nacionalnih i regionalnih strategija prostornog razvoja uunapreñivanju teritorijalnog upravljanja u EU(191) Evropski gradovi i regioni se suočavaju sa rapidnom globalizacijom – njihmeñunarodna konkurencija tera da što jasnije definišu svoje specifičneprostorne prednosti i da se što bolje pozicioniraju u evropskom kontekstu. U istovreme, Politike EU postavljaju sve strožije uslove za formulisanje politikaprostornog razvoja, forsirajući ih da aktivnije prate debate na EU sceni kako bise dostigao odreñen stepen koherentnosti. U tom smislu, u periodu izmeñu2007. i 2010. godine je potrebno sprovesti sledeće grupe aktivnosti:Jačanje prostornog identiteta, specijalizacija i pozicioniranje u Evropi(192) Glavni izazov u periodu 2007-2010. godina je da gradovi i regioni budupodstaknuti da u okviru politika prostornog razvoja definišu svoje prostorneprednosti u kontekstu EU. U tu svrhu je neophodno ispuniti sledeće uslove:• Raspolaganje uporedivim i operativnim prostornim podacima EU ianalizama koje omogućavaju „zumiranje“ specifičnih prostornih potencijala;• Raspolaganje EU okvirom za razmenu iskustava i znanja;• Podizanje svesti o izazovima i angažovanju gradova i regiona u dijalogusa akterima.Anticipiranje i uključivanje Politika EU u politike prostornog razvoja(193) Glavni izazov predstavlja ugrañivanje uslova i mogućnosti koje nudi EU unacionalnu i regionalnu meñusektorsku koordinaciju prostorno relevantnihrazvojnih politika. Da bi se to ostvarilo, prilikom implementacije predloga EU (kojisu obično sektorski) u nacionalnom kontekstu u obzir je potrebno uzetimeñuserktorsku prostornu dimenziju. Pristup se razlikuje od zemlje do zemlje, alirazmena mišljenja o različitim pristupima upravljanju bi akterima mogla bitiveoma korisna u debati o jačanju prostorne dimenzije koju sprovodi Evropskisavet.115

(194) Povezivanje nacionalnih i regionalnih politika prostornog razvoja sanajrelevantnijim strateškim okvirima EU za teritorijalnu koheziju podrazumeva (uskladu sa napred navedenim) uključivanje prostornih prioriteta u zvaničnenacionalne pregovore. U tom smislu, sledeće dve grupe aktivnosti bi trebalorazraditi u periodu od 2007. do 2010. godine:Korišćenje Periodičnog izveštaja o Kohezionoj politici i Politici ruralnog razvojaEU 2010.(195) Osnovni izazov je da se utvrde ključna prostorna pitanja koja proističu izovih politika i da se o njima u samom startu diskutuje sa akterima nanacionalnom nivou, kako bi ona bila uzeta u obzir tokom pregovora. Iz tograzloga, utvrñivanje ključnih pitanja i dijalog treba da započnu u 2007. godini.Korišćenje Pregleda Nacionalnihl lisabonskih akcionih programa u 2008.(196) U ovom slučaju, izazov je sličan ali teži jer prostorna dimenzija Lisabonskihciljeva još uvek nije zvanično priznata. Aktivnosti koje su navedene u prethodnojgrupi aktivnosti bi trebalo da podstaknu jače priznavanje prostorne dimenzijeLisabonskih ciljeva.(197) Prekogranične i transnacionalne strategije prostornog razvoja mogu daigraju ključnu ulogu u jačanju evropske prostorne integracije, ali su u tomslučaju neophodni efikasni upravljački aranžmani. U tom smislu, osnovni izazovje da se na strateškom nivou podstakne saradnja izmeñu evropskih gradova iregiona, uključujući saradnju koja podupire strateške razvojne prioritete EU, kroznjihovo prevoñenje u specifičan transevropski prostorni kontekst. U tom smislu, Uperiodu 2007-2010 je potrebno ispitati sledeće aktivnosti:• Evropska komisija i ministri zemalja članica EU nadležni za prostorni razvojbi, u okviru dijaloga sa akterima, mogli da pruže jasniji evropski kontekst kroz:o Prostorne analize EU (ESPON)o Razmenu dobrih iskustava (INTERRACT);• Ministri zemalja članica EU nadležni za prostorni razvoj bi mogli da igrajuznačajnu ulogu u podsticanju gradova i regiona na stratešku saradnju u okviruEvropske prostorne saradnje, kao i da obezbede ljudske i druge potrebneresurse;• Ministri zemalja članica EU nadležni za prostorni razvoj bi mogli da igrajuznačajnu ulogu u podsticanju bolje koherentnosti i koordinacije izmeñu A, B i Csegmenata Evropske prostorne saradnje 99 u okviru svojih zemalja.Deo D – RezimeEvropa je kontinent velikog prostornog diverziteta čije je potencijale potrebnobolje kapitalizovati, a koji u isto vreme predstavljaju i glavne izazove i izvorenejednakosti i rizika za povoljan, održiv i ravnomeran razvoj Evrope u celini. Ovaj99Misli se na prekograničnu (A), transnacionalnu (B) i meñuregionalnu (C) saradnju. Prim. prev.116

dokument iznosi činjenice i obzervacije koje bi trebalo uzeti u obzir prilikomformulisanja „Teritorijalne agende EU“ i pruža odgovor na sledećih pet pitanja:1) Zašto je potreban prostorni pristup razvoju, kao i Lisabonskoj iGeteborškoj strategiji?2) Šta znači prostorni diverzitet i koje su glavne odlike i izazovi prostora EU?3) Zašto je potrebno istaći Politike EU i koji je njihov uticaj na prostor?4) Kako Evropu raznovrsnih regiona učiniti konkurentnijom i uz pomoć kojihtematskih prioriteta?5) Kako postići koherenciju izmeñu Politika EU koje vrše uticaj na prostor?Lisabonska i Geteborška strategija predstavljaju glavne političke ambicijeEvropske unije koja teži da postane „najkonkurentnija i najdinamičnija svetskaprivreda zasnovana na znanju, koja je sposobna za održiv ekonomski rast, kojipodrazumeva veći broj i bolji kvalitet radnih mesta, i socijalnu koheziju.“ Iako tonije eksplicitno navedeno, obe strategije imaju jasnu prostornu dimenziju.Politike prostornog razvoja mogu u velikoj meri da doprinesu održivom rastu,inovacijama i zapošljavanju, kao i socijalnom i ekonomskom razvoju. Glavnizadatak podrazumeva jačanje prostornog kapitala svih evropskih gradova iregiona koristeći njihov endogeni potencijal na održiv način, podstičući njihovuintegraciju i povezivanje sa drugim delovima Evrope i sveta i uspostavljajućimudro i sveobuhvatno teritorijalno upravljanje. S obzirom na različite regionalnekontekste i politike, za ovaj poduhvat su, meñutim, neophodne diferenciranepolitike koje podrazumevaju tematsku integraciju sektorskih politika i partnerstvosa svim relevantnim akterima iz javnog i privatnog sektora.Kako bi se postigao koherentniji pristup prostornom razvoju, na prvom mestu jepotrebno upoznati se bolje sa specifičnim karakteristikama i glavnim izazovimaevropskog prostora. Posmatrano iz evropskog ugla, prostor Evrope i dalje pratidihotomija na relaciji centar-periferija: BDP, kapaciteti za inovacije i visokostručni poslovi se koncentrišu u središtu, na severu i u pojedinim urbanimaglomeracijama van evropskog središta. Uopšteno govoreći, evropski urbanisistem,koji čine metropolitenski regioni, manji i veći gradovi, viñen je kao ključnipokretač ravnomernijeg i održivijeg razvoja. Dispariteti su se naglo povećaliuglavnom kao posledica proširenja EU, a nove zemlje članice EU, iako namnogim poljima sustižu stare, još uvek imaju velike probleme da se suoče sarazličitim izazovima. Porast ekonomskih i socijalnih neravnomernosti takoñe jeposledica konkurentske dislokacije radnih mesta unutar i van Evropske unije.Integracija naših regiona u globalnu ekonomsku konkurenciju i istovremenameñusobna zavisnost država i regiona u svetu se intenzivira. Prostorni razvoj ćeu budućnosti, meñutim, biti izložen i snažnom uticaju starenja stanovništva,imigracije i emigracije, kao i internim migracijama na tržištu rada. To će direktnouticati na obezbeñivanje usluga od opšteg interesa, na tržište stanova i nanačin života u našim gradovima i regionima. Može se očekivati da će veze narelaciji grad-selo nastaviti da evoluiraju, te da će se razlika izmeñu urbanog iruralnog u nekim slučajevima izbrisati.117

Neki od najvećih izazova za uspostavljanje ravnoteže izmeñu ekonomskograsta i ekološke održivosti će se javiti na polju saobraćaja i energetike. Evropaće morati da nañe rešenje za porast saobraćajnih problema u vidupreopterećenih koridora i to bez smanjenja mobilnosti grañana i dobara ililokacijskih prednosti privrednih područja. Povećanje cena energije će stvoritinove neravnomernosti: u nekim regionima (posebno u Istočnoj Evropi) i ruralnimpodručjima izražena je osetljivost na promene cena dok su prostornemogućnosti za energetsku paradigmu koja se zasniva na proizvodnju obnovljiveenergije neravnomerno rasporeñene. Pored toga, klimatske promene ćeveoma različito uticati na preduslove prostornog razvoja zbog čega je uregionalne politike neophodno uključiti ublažavanje rizika koji se odnosi naelementarne nepogode. Mnoga gusto naseljena urbana područja će iskusitiprekomernu eksploataciju ekoloških resursa i sve veći gubitak biodiverziteta,posebno kroz proces nekontrolisanog urbanog širenja, dok će udaljenapodručja zahvatiti depopulacija.U kontekstu Lisabonskih i Geteborških ciljeva i raznovrsne prostorne strukture iizazova u EU, moguće je izdvojiti šest potencijalnih prioriteta za jačanjeprostornog kapitala i potencijala svih EU regiona i podsticanje prostorneintegracije:• Promovisanje prostorne politike za metropolitenske regione, gradove idruga urbana područja unutar policentrične strukture kao motore evropskograzvoja;• Jačanje partnerstva na relaciji grad-selo i obezbeñivanjezadovoljavajućeg nivoa javnih službi za potrebe ravnomernog prostornograzvoja;• Promovisanje (trans)nacionalnih klastera konkurentnih i inovativnihaktivnosti (kroz jačanje meñunarodnog identiteta i specijalizacije gradova iregiona, kao i kroz utvrñivanje prioriteta za saradnju i sinergiju u investiranju);• Jačanje glavnih transevropskih saobraćajnih, ICT i energetskih mreža ucilju meñusobnog povezivanja važnih ekonomskih polova u Evropi i njihovogpovezivanja na sekundarne mreže;• Promovisanje transevropskog upravljanja rizicima od tehnološkihakcidenata i elemntarnih nepogoda, uključujući integralni razvoj priobalja,maritimnih basena i planinskih područja;• Jačanje glavnih transevropskih ekoloških struktura i kulturnih resursa.Ove prioritete je potrebno istaći na fleksibilan način, u zavisnosti od socijalnig,fizičkog i geografskog konteksta i političkog nivoa na kojem se sprovode. Prvatri prioriteta se fokusiraju na ključnu ulogu gradova kao motora razvoja, ističućipotencijal za jače partnerstvo izmeñu grada i sela i (trans)nacionalnihfunkcionalnih urbanih područja i klastera na nivou Evrope, pa čak i sveta.Poslednja tri prioriteta odnose se na druge transevropske strukturne elementeprostora EU koji su od suštinske važnosti za jačanje teritorijalne kohezije.118

Aneks – Dodatni izvori najboljih iskustava prostorne saradnjeAgglomération Franco-Valdo-Genevoise – Ligne Ferroviaire du CEVA (Cornavin– Eaux-Vives – Annemasse)► www.ceva.chAlsace / Bade-Wurtenberg / Nord-Ouest de la Suisse : BioValley – un RéseauTrinational à la Pointe des Biotechnologies► www.biovalley.comAlps-Adriatic Working Community► www.alpeadria.orgArc Jurassein – Mise en Place d’un Radar Météorologique Transfrontalier► www.interreg.ch/newsl_f_nl08_3a_jura_f.htmBaltic String Project► www.balticstring.netBEEN Project► www.been-online.netCentre Transfrontalier de Développement Industriel et Commercial► www.cfdic.comCER 2 Project► www.cer2.netClimChAlp Project► www.climchalp.netCOINCO Project► www.coinco.nuCompetence Centre Programme of Stuttgart Region► www.rekiz.deConnect Baltic Sea Region Project► www.connectnordic.comContrat de Rivières Transfrontalier « Pays de Gex – Léman »► www.geneve.ch/eauCréation d’une Chaîne de Télévision Franco-Esapgnole► www.lepetitjournal.com/content/view/1623/270/Cross-Border Air Rescue Project119

► www.drf.de/Englisch/Niebuell.htmDanube Regions Project► www.cadses.net/projects/apprpro.htmlDesertification Information System for the Mediterranean (DISMED)► www.dismed.eionet.europa.euDesertWATCH – Desertification Monitoring Service► www.dup.esrin.esa.it/desertwatch/ELLA Project► www.ella-interreg.orgENLOCC Project► www.enlocc.netEurocité Basque Bayonne San Sebastian► www.eurocite.orgEuropäischer Verflechtungsraum Oberrhein► www.region-suedlicher-oberrhein.deGreater Cambridge Partnership► www.gcp.uk.netGrüzug (Green Space) Neckartal Project► www.bbr.bund.deHARBASINS Project► www.harbasins.orgHôpital Transfrontalier à Puigcerda► www.espaces-transfrontaliers.org/detail_projet.php?idprojet=113InServNet Project► www.inservnet.netINTERPORTS Project► www.interports.orgIPAM Project► www.ipam.infoISA Map Project► www.isamp.info120

Identification and Characterisation of the Landscapes of the Iberian Peninsulaand Islands Study► www.mma.es/portal/secciones/desarrollo_territorial►www.dgotdu.pt/PresentationLayer/dgotdu_site_docpub02.aspx?PublicacaoID=54LHASA Project► www.lhasa-online.netLille Eurométropole Franco-Belge► www.lillemetropole.fr► www.euro-met.comMalopolska Informatics Cluster► www.eklaster.orgMETEORISK Project► www.meteorisk.comMOSETO Project► www.sensiblegebiete.at/eng/frameset.htmOderRegio Project► www.oderregio.orgParc Marin International des Bouches de Bonifacio► www. espaces-transfrontaliers.org/detail_projet.php?idprojet=21Partenariat entre les CCI et Perpignan et de Girona► www. espaces-transfrontaliers.org/detail_projet.php?idprojet=59Perpignan / Leida : Création d’un Centre de Produits Agricoles Biologiques► www.interreg3france-espagne.org/article.php3?id_article=106Podkarpacka Aviation Valley► www.dolinalotnicza.plPOWER Project► www.offshore-power.netPUSEMOR Project► www.pusemor.netRadar du Nord► www. espaces-transfrontaliers.org/detail_projet.php?idprojet=107Regional centre Programme► www.intermin.fi/intermin/hankkeet/aky/home.nsf/pages/indexeng121

Region Sachsendreieck► www.region-sachsendreieck.deREGINS Project► www.regins.orgRéseau des Places Fortes► www.fortifications.orgRiver basin Agenda Alpine Space Project► www.flussraumagenda.deScanBalt Campus Project► www.scanbalt.orgSEAPLANE Project► www.seaplane-project.netSchéma de Développement Durable Transfrontalier pour l’Espace Mont-Blanc► www.espace-mont-blanc.comTECNOMAN Perspectives Project► www.tecnoman.netTicaderu : Les Nouvelles Technologies au Service du Développement Rural► www.ticaderu.comTisza River Basin Initiative► www.rec.hu/tisza/Urban Sustainability Indicators and the URBANGUARD Tool► www.moi.gov.cy/moi/urbanguard/urbanguard.nsfWielkopolski Furniture Cluster► www.klastermeblarski.warp.org.pl122