Први васељенски сабор, фреска у манастиру Велика Лавара на Светој Гори 14 САБОР јул 2016
Надахнут ревношћу за Господа, не подносећи Аријево богохуљење, Никола удари јеретика по образу. Оци су тај поступак сматрали дрским. Никола је због тога чак био лишен архијерејског чина и заточен у тамницу. Николини хагиографи тврде да су тај његов посту - пак - као божанствену ревност поборника истине - одобрили сам Исус Христос и Пресвета Богородица. Јавили су се Николи у тамници и уручили му Свето јеванђеље и архијерејски омофор. Тај призор виде - ло је и неколико других учесника Сабора. Они су потврдили да је с леве Николине стране стајао Спаситељ, који му је пружи Јеванђеље, а с десне Богомајка. Она је на Николу ставила архијерејски омофор. Кад су архијереји схватили да је одважност Нико - лина била угодна Богу, они су га одмах ослободили тамнице. Затим су му вратили архијерејски чин и одали почаст као Божијем угоднику. По завршетку Сабора у Никеји, Никола се вратио својој пастви у Ликију. У седму недељу, после Васкрса, Црква слави успомену на Оце Првог васељенског сабора, који је одржан 325. године у граду Никеји. Сабор је осудио Аријеву јерес и усвојио Никејски Символ вере. Сама прослава празника укључује неколико значења, с једне стране то је кључ наше вере, с друге стране - то је несхватљиво многим људима данас. Шта је Васељенски сабор? Први васељенски сабор сазван је по узору на Апостолске саборе, који се помињу у поглављу 15. књиге, Дела апо - столских. На сабору апостола било је питање да ли би требало незнабожци да се обрезују и да ли требају да поштују закон Старог завета. Апостоли су одлучили да то није неопходно: "Јер угодно би Светоме Духу и нама да никакво бреме више не мећемо на вас осим овога што је неопходно; Да се чувате од жртава идолских и од крви и од удавље - нога и од блуда, (и што нећете да се чини вама не чините другима); од овога ако се чувате, добро ћете чинити. Будите здраво.” ( Дела 15: 28,29). Обратите пажњу на ове речи - ". Угодно би Духу Светом и нама“. Ово није нека врста формалности - то је исповедње живе вере у чињеници да је на сабору апостола дејствовао Свети Дух, и инспиришући их допринео је њиховој одлуци. Црква није само скуп људи уједињених заједничким ставовима. Црква - је стално прису - ство Христа у свету, као што је обећао својим ученицима: “И, ево, ја сам са вама у све дане до свршетка вјека (Мат.28, 20). Христос, који је "је исти јуче и данас и у вјекове" (Јев.13, 8) наставља да буде пастир своје Цркве и, као што је обећао, Дух Свети наставља да је упуђује у сваку истину. Стога, сматрамо да Васељенски сабори, на којима су се окупили апостолски наследници, епископи, нису били само скупови научника и благочестивих људи, јер је кроз њих деловао Свети Дух. Треба напоменути да се не меша рад Васељенског сабора са радом данашњег парла - мента и усвајање Символа Вере - са доношењем неког данашњег закона у држави. Епископи се нису окупили у Никеји, да би створили православну веру, или чак да би је допунили. Они су служили јасним језиком којим Црква верује у то време, и пре тога, од времена Апостола. Епископи нису изражавали своја лична размишљања - али су били сведоци вере, они који је чувају унутар своје заједнице. Сабор је назван ”васељенским” зато што су на њему учествовали сви Епископи, хришћан - ског света. Сазван је од стране цара, да би се на њему ставила тачка на неслагања изазвана од стране Арија и његове јереси. Јерес- још једна неразумљива реч, данас. За нас, то звучи као нека древна клетва - „што се уопште помиње реч јерес". Али у Цркви, та реч значила је и значи друго - тј. лажна доктрина, и лажно учење које нарушава саме темеље наше вере. (Не заслужује свако погрешно теолошко мишљење да се зове „јерес“). За верника најважнија ствар која може бити је само - познање Бога. Као што Господ каже, „А ово је вјечни живот да познају Тебе једнога истинитога Бога и кога си послао Исуса Христа”. (Јов. 17, 3) Ми смо сви створени да познамо Бога и да се радујумо Њему заувек. И да то познање није само ствар пуке информације или однос као што је однос са јул 2016 САБОР 15