E.sabor 3

тумачењу Светих Отаца, одвајање Агнеца од ње
представља праслику Рођења Христовог.
Свештеник изображава Духа Светога кроз
Којег се извршило ваплоћење Сина Божијег; ђакон
подсећа на архангела Гаврила, весника ваплоћења
Исуса Христа. Стављајући Агнеца на дискос, свеш -
теник представља праслику полагања Исуса Христа
у јасле – дискос подсећа на јасле и пећину, али он
такође подсећа и на гроб нов, где су Јосиф и
Никодим положили Христа. Узевши другу прос -
фору, свештеник говори: „У част и спомен Пре -
благословене Владичице наше Богородице…“ – и,
извадивши частицу, ставља је на десну страну од
Агнеца, говорећи: „Стаде Царица с десне стране
Теби, одевена у позлаћене ризе, преукрашена“.
Ова частица приказује Пречисту Деву Марију, чије
молитве и призива свештеник зато што се Мајка
Божија непрестано моли за свет пред престолом
Божијим. Трећа просфора се назива деветочином.
Она се тако назива зато што се из ње вади девет
частица у част светих Божијих угодника. Анђеоска
војска се, према учењу Цркве, дели на девет
чинова. Исто се тако и свети – победничка Црква –
деле на девет чинова. Ето у част тих девет чинова
се и ваде частице из треће просфоре. Тој просфори
се придаје посебан значај, јер се свештеник
нарочито дуго моли над њом. Свети који се
призивају приликом вађења частице треће прос -
форе као да овој дају своју благодат – ето зашто ту
просфору посебно дају болесницима, патницима,
онима којима је потребно укрепљење духовних
снага. Узевши ову просфору свештеник изговара:
Часног и славног пророка, претече и Крститеља
Јована“ – вади частицу, почиње први ред и ставља
је с леве стране од Агнеца. Затим, вадећи прву
частицу првог реда, говори: „Светих славних
пророка: Мојсија и Арона, Илије и Јелисеја,
Давида и Јесеја, светих трију младића, пророка
Данила и свих светих пророка“ – и ставља извађену
частицу поред прве. Друга частица је посвећена
свим пророцима који су објавили долазак Хрис -
тов, /Трећа је посвећена светим апостолима/. Прва
частица из другог реда служи као успомена на
архијереје: прво се помињу велики светитељи
Василије Велики, Григорије Богослов, Јован Злато -
уст, а затим светитељи васељенски и руски. Вадећи
другу частицу другог реда, свештеник помиње
свете мученике и мученице. Шеста частица се
посвећује успомени на преподобне жене и матере.
Том се частицом завршава други ред. Прва частица
трећег реда служи као успомена на свете бе -
сребренике и чудотворце. Осма частица се ставља
у част светих богоотаца Јоакима и Ане који су
послужили делу спасења кроз Пресвету Дјеву
Марију. Вадећи ову частицу, свештеник помиње
још светога, који се празнује тога дана и у чији
помен је основан храм, и све свете. Последња,
девета частица посвећује се успомени на Јована
Златоуста и њоме се завршава трећи ред. На тај
начин, на дискосу се појављује девет частица које
нас подсећају на наше заступнике пред Богом.
Узевши четврту просфору, свештеник поми -
ње патријарха, васељенске патријархе и месног
епископа и, извадивши частицу, ставља је испод
Агнеца; затим вади частице за живе, понављајући:
„Помени Господе…“ – и ставља извађене частице
испод прве. Пету просфору посвећује умрлима.
Помињући њихова имена свештеник понавља:
„Помени, Господе…“ Извађене частице ставља
испод частица, извађених за здравље. Последњу
частицу свештеник вади помињући своју не -
достојност. На тај начин, четврта просфора служи
за помињање свих чланова Цркве живих, а пета
Цркве упокојених. То помињање на проскомидији
има велики значај зато што на крају Литургије
свештеник спушта све извађене частице у чашу са
Светим Тајнама и моли се: „Омиј, Господе, светом
Крвљу Твојом, грехе овде поменутих слугу Твој -
их…“ За све које је помињао на проскомидији
свештеник моли од Господа да их очисти од
грехова, да их омије животворном Крвљу. Ето
зашто је тако важно да се умрли помињу на
проскомидији. Частица извађена за њих биће
омивена Крвљу Искупитељевом и тиме се тајан -
ствено олакшава бреме грехова уснуле наше
браће. Ако волите ваше умрле рођаке и најближе,
помињите их. Ако сами немате могућности,
замолите друге да дају за њих на проскомидији.
Бољи поклон не можете да направите својим
драгим умрлима. На Атону постоји древни обичај:
кости умрлог монаха након годину дана се
откривају и ако су чисте и беле, поново их
сахрањују с почашћу, радују се томе што је брат
угодан Богу. Зато што се чисте беле кости сматрају
знаком да је добро души умрлог у загробном
животу. Ако су пак откривене кости тамне, монаси
их преносе у посебну просторију и много се моле
Господу за умрлог зато што тамне кости указују на
тежину грехова умрлог. И тек онда када се кости
просветле, братија прекида своје молитве за
умрлог којег је Господ очистио од грехова.
Ето како је важно помињање, ето како оно
помаже уснулима. Не пропуштајте прилику да их
поменете, да би се и они помолили за вас. Они
себи не могу да помогну са оне стране гроба, али
нама они могу да помогну зато што они боље од
нас виде наш живот, оно што нам је потребно и
моле се за нас нарочито када их ми сами помиње -
мо у молитвама. Завршивши помињање, свештеник
узима кадионицу и говори: „Кад тамјана Ти при -
носимо, Христе Боже…“ Затим, окадивши звездицу,
ставља је на дискос, читајући: „И звезда дошавши
стаде над местом где беше Дете“. У том тренутку се
помиње рођење Спаситељево и појава чудесне
звезде приликом тог догађаја. Тамјан означава дах
Духа Божијег. Свештеник и ђакон приказују
небеске житеље који су са страхом угледали
рођење Спаситеља света. Затим свештеник, окади -
вши покрива покривачем свети хлеб и дискос с
речима: „Господ се зацари, у лепоту се обуче…“
Другим покривачем покрива путир говорећи:
„Врлина Твоја, Христе покри небеса, и хвале Твоје
пуна је сва земља“. Најзад воздухом, окадивши га,
свештеник покрива путир и дискос, говорећи:
„Закрили нас, Господе, окриљем крила Твојих“. Ти
покривачи приказују у исто време пелене којима је
био повијен Богомладенац и погребну плаштаницу
којом је био обавијен Христос Спаситељ приликом
погребења.Тако се у проскомидији помињу два
највећа догађаја: Рођење Христово и Његова крсна
смрт, страдања Његова. Они се помињу као у
предсказању; у проскомидији Црква као да нам
28 САБОР јул 2016