ЗДАРВЉЕ ПРАВОСЛАВЉЕ И ДЕПРЕСИЈА Др Сања Илић-Ћоћић У православној традицији израз психа озна - чава духовни елемент који у јединству са душом сачињава ипостас (лично постојање), психа човека предмет је интересовања и свештеника и лекара те је зато неопходна сарадња цркве и здавственог система у лечењу психичких обољења од којих велики удео чини депресија. 40 САБОР март 2016 36 САБОР јул 2016
Према подацима Светске Здравствене Органи - зације депресија представља једно од водећих обољења модерног времена. Процењује се да тренутно 350 милона људи болује од ове болести. Код око 50 процената оболелих, прва депресивна епизода се јавила пре 32. године, жене обољевају дупло чешће од мушкараца. Ток и прогноза обољења су вро различити, иако се епизоде болести често понављају. Оболела особа описује трајно лоше распо - ложење, губитак инересовања, немогуђност да се радује, смеје или чак плаче, умор, несаницу или претерану потребу за сном, смањену концент - рацију , губитак самопоуздања, смањен апетит или нападе неконтролисаног узимања хране, негативно виђење будућности и губитак жеље за животом. Депресију треба разликовати од сличних стања која настају као последице органских оштећења нервног система, хормонских поремећаја или услед нежељених дејстава неких лекова. Сваки човек може да оболи од депресије, болест настаје као збир генетских фактора и карактеристика личности са бројним стресним ситуацијама у току живота. Што је личност стабилнија може да поденсе више „стреса“ без испољавања болести и обрнуто. Уколико се ради о блажем облику болести, лечење се одвија амбулантно, нажалост велики број пацијената није више у стању да устане из кревета и све мале свакодневне обавезе пред - стављају велики напор, у оваквим случајевима као и код особа које помишљају на самоубиство неопходно је лечење на клиници за психијатрију или психосоматску медицину као и лекови. Психотерапија односно психолошко социјални видови терапије представљају поред лекова важну карику у лечењу депресије. Психотерапеут у разговору упознаје образ - це понашања свог пацијента, покушава да утврди зашто поједине ситуације изазивају интензивна осеђања, да ли начин на који пацијент размишља и делује штети његовом здрављу или здрављу њего - вих ближњих и које активности помажу да се носи са свакодневним обевезама. У свом раду на клиници за психосоматску медицину и психо - терапју, поред објашњења тока и природе болести, дијагностике, дејства лекова и сличних неопходних тема лекарске свакодневице, разговарам радо са својим пацијентима о љубави, породици и вери. Уколико је пацијент сагласан, позивам и чланове његове породице на разговор. Здравим особама је понекад тешко разумети понашање оболелих јер њихови проблеми и ожиљци нису видљиви као што је то случај код повреде ноге или операције срца. Сусрет са члановима породице помаже лекару у његовом раду и доприноси бољем разумевању болести од стране укућана, што позитивно утиче на прогнозу обољења. У православној традицији израз психа озна - чава духовни елемент који у јединству са душом сачињава ипостас (лично постојање), психа човека предмет је интересовања и свештеника и лекара те је зато неопходна сарадња цркве и здавственог система у лечењу психичких обољења од којих велики удео чини депресија. Руски психијатар и психотерапеут Димитрије Авдејев у својој књизи „100 питања православном психотерапеуту“ говори да помоћ психички болесним људима треба да буде разноврсна, не треба супростављати лечење код лекара и духовну помоћ , већ треба се и молити и лечити. Уколико је могуђе, наводи, у психијатријским болницама треба створити право - славни амбијент, тегобе болесника треба олакшати не само медицинском помоћи, већ и молитвом за здравље болесних слугу Божијих. Њима је веома потребна таква молитва, зато што су њихове душевне снаге растројене, ослабљене тегобама болести. Треба позивати свештенике у болнице, служити молебане, ширити православну литературу како би заједно омогућили пацијенту најбоље изгледе за оздрављење. Многе Православне Цркве у својим просторијама имају и центре за кризне интервенције у којима раде лекари и психолози, руски психолог Хсмински, руководилац једног таквог центра кризне психологије наглашава важно правило да у свом раду не требамо као лекари улазити у област духовног руковођења, јер за то немамо ни благослов, ни власт ни искуство, веђ је наш задатак поред лечења упутити особу на свештеника који ће сагледати духовне аспекте болести, а све у циљу да заједничким напорима приближимо Богу човека који страда. јул 2016 САБОР 37
Change language