E.sabor 3

говори: родио се Христос – и то ради чега? Ради
тога да би нас Својим страдањима спасао. У
проскомидији се углавном помиње Рођење Спаси -
тељево. У то време када свештеник кади покривене
воздухом дискос и путир, он као да у облаку
анђела види рођеног Сина Божијег и у усхићењу
узвикује три пута: „Благословен Бог наш, Који је
тако благоволео; слава Ти“. Благословен Бог наш
Који је тако благоизволео, који је до таквог степена
излио Своју милост, да је одлучио да прими
човечански лик. Ту се приказује запањеност анђела
пред неизрецивом тајном човекољубља Божијег.
Сами анђели су запањени рођењем Богочовека.
Затим се свештеник три пута са страхо -
поштовањем клања пред жртвеником, као пред
јаслама Богомладенца и чита задивљујуће чудесну
молитву предложења, коју отац Јован Кронштатски
није могао да чита без суза умиљења: „Боже, Боже
наш, Који си послао небески Хлеб, храну целоме
свету…“ Овом молитвом свештеник сведочи пред
Богом своју немоћ и моли да му се дозволи да
неосуђено свештенодејствује ради Сина Божијег
Који благосиља и освештава Своје људе. Свештеник
се не узда у своје снаге приступајући страшној
Божанственој литургији, већ у небеску помоћ
Божије благодати, која га окрепљује. Затим следи
отпуст. Након отпуста свештеник кади жртвеник и
свету трпезу и престо крстолико, говорећи: „У гробу
телесно, у аду с душом као Бог…“ Затим оба
свештенослужитеља, свесни све своје огрехов —
љености, прибегавају милосрђу Божијем, молећи
за опроштај грехова. Они пре свега читају 50.
псалам цара Давида који представља образац
покајања.
Затим у дирљивој молитви Духу Светоме они
Га моле да дође и очисти нас од сваке прљавштине
и немоћи људске. Ова молитва се завршава
химном анђела у част Рођења Христовог. Очисти -
вши се од својих грехова и уздајући се у милост
Божију, свештенослужитељи као да се прикључују
сабору анђела, који поју славословље Светлости
Једносуштној која је дошла у свет. „Слава на
висини Богу и на земљи мир, међу људима благо -
вољење“ – узвикују у усхићењу небеске силе, а с
њима и свештенослужитељи, поклонивши се за
време проскомидије. Они представљају анђеле.
Као што су небески житељи, угледавши Рођење
Спаситељево, објавили ту радост људима, тако се и
свештенослужитељи припремају да је објаве
верницима који стоје у храму. Читајући „Слава на
висини Богу“, свештеник подиже руке које пред -
стављају крила светлих анђела, задивљених чудом
ваплоћења Сина Божијег. „Господе, усне моје
отвори“ – моли се свештеник као да је захваћен
свештеним трепетом небеских житеља.С дубоким
поштовањем целива свештеник свето Јеванђеље на
Престолу, ђакон целива свети Престо, поздравља -
јући Самога Цара над царевима, Који седи на
светом престолу, и затим ђакон, приклонивши
главу, подигавши крај орара трима прстима десне
руке увис, говори свештенику: „Време је да се
служи Господу, Владико благослови“. На то свеш -
теник, осењујући га крсним знаком, одговара:
„Благословен Бог наш, свагда, сада и увек и у
векове векова. Амин“. „ђакон га моли: „Помоли се
за мене, владико свети“. Свештеник одговара: „Да
управи Господ кораке твоје на свако добро дело“.
„Помени ме, владико свети“ – још једном моли
ђакон. „Да те помене Господ Бог у царству Своме,
свагда и увек и у векове векова“ – одговара
свештеник.
Овај разговор ђакона и свештеника има
дубоко значење: према тумачењу Светих Отаца, он
приказује разговор небеских сила које су објавиле
људима радосну вест о рођењу Христовом. Како су
анђели са страхом и свештеним трепетом и сами
видели то велико чудо, тако су и људима објавили о
њему у свештеном страху. С тако великим трепетом
приступају објављењу те вести свештенослужитељи,
јер су они, људи немоћни и грешни, још мање
достојни да говоре о Рођењу Христовом. Управо
зато и моли тако усрдно ђакон свештеника да се
помоли за њега. Јер ђакон ће морати први да
донесе људима велику вест. Читајући славословље
анђела, свештенослужитељи као да их призивају
себи у помоћ. Ето каквим осећајем свештеног
страха морају да буду испуњене душе свештено -
служитеља и верника који присуствују служењу
проскомидије. Овим разговором небеских сила
завршава се проскомидија и почиње Литургија. У
древно време, када је олтар био отворен, тај
разговор свештеника са ђаконом одвијао се насред
храма, као данас приликом архијерејског служења.
јул 2016 САБОР 29