GM DIGITALNO POVERENJE vanredno izdanje

in ter net do me na na iz u zet no ni skom
ni vou. Dok ko ri sni ci tvr de da su dovolj
no upo zna ti sa pret nja ma kao
što su pre va ra (63,2%), zlo sta vlja nje
(59,6%), vi­ru­si (57,9%), kra­đa po­data
ka (56,9%) itd, sa pre u zi ma njem
(„kid na po va njem“) in ter net do me na
do volj no je upo zna to sve ga 37,2%,
pri če­mu čak 27,8% pri­zna­je da ne
zna niš­ta o to­me, što je i do 10 pu­ta
ve­ći pro­ce­nat ne­go kod ne­kih drugih
bez bed no snih ri zi ka. „Kid na pova
ni“ do men je ozbilj na pret nja za
sve ko ri sni ke in ter ne ta, jer su ugrože­ni
i vla­sni­ci saj­to­va na ta­kvim dome
ni ma, kao i ko ri sni ci tih saj to va, a
ipak je svest o toj pret­nji da­le­ko ni­ža
u od no su na sve osta le ri zi ke.
Zaš to je „kid na po va nje“
in ter net do me na ta ko
ozbiljan bezbednosni rizik?
Go diš nje se iz vr ši vi še sto ti na mili
o na us peš nih na pa da na do me ne,
pri če­mu se na­pad­nu­ti do­me­ni preu
sme ra va ju ka ser ve ri ma i ser vi sima
ko­je kon­tro­li­še na­pa­dač. Za­hvalju­ju­ći
pre­u­sme­ra­va­nju sa­o­bra­ća­ja
na la­žni sajt iden­tič­nog iz­gle­da, veli
ki broj in ter net ko ri sni ka ha ke ri ma
osta vlja svo je kre den ci ja le za pri stup
ser vi si ma ba na ka ili dru gim ser vi sima
za po slo va nje na in ter ne tu. Pritom,
po red saj to va mo gu bi ti po gođe­ni
i ser­vi­si e-poš­te, kao i svi dru­gi
in ter net ser vi si po ve za ni sa „kid napo­va­nim“
do­me­nom, što če­sto dovo­di
do kra­đe ose­tlji­vih po­slov­nih i
pri vat nih po da ta ka.
Ana li ze na kon na pa da po ka za le su
da „kid na po va ni“ do me ni ni su imali
ak tiv nu ni jed nu vr stu zaš ti te (za .rs
i .срб do­me­ne po­sto­je tri raz­li­či­te vrste
zaš ti te), što ih je či­ni­lo la­kim ple­
nom za na­pa­da­če. Na in­ter­net domen
tre­ba gle­da­ti kao na va­žan poslov
ni re surs, i uvek ima ti u vi du da
ha­ko­van do­men mo­že ozbilj­no da
ugro zi i po slo va nje i kre di bi li tet vlasni
ka saj ta, kao i da na ru ši teš ko steče­no
po­ve­re­nje i po­slov­nih part­ne­ra
i ko ri sni ka.
Uti caj veb-saj ta
i bren di ra ne e-poš te
na on lajn po slo va nje
Po­ve­re­nje u di­gi­tal­nom sve­tu čak
je bit ni je od „oflajn po ve re nja“. S
ove stra ne ekra na ku pac je u pri lici
da ro bu po gle da, pip ne ili pro ba,
ali kad se na la zi sa one stra ne ekrana,
on ne zna ko li ko je neš to vi so ko
ili ši ro ko, ka kva je tek stu ra, ka kav je
mi ris a ka kav ukus, da li je to baš ta
pla va bo ja ko ja je na sli ci... Jer na inter
ne tu se sve svo di na sli ku i opis.
I po ve re nje da je sli ka ade kvat na a
opis ve ran. Za to je osnov ni pred u-
slov sva kog us peš nog e-po slo va nja
po ve re nje.
Ono se gra di spo ro i upor no, a gubi
se vr lo br zo. Po ve re nje je raz log
zbog kog ku pac ne od la zi kod konku
ren ci je ko ja je na sa mo je dan klik
da­le­ko. Zbog to­ga je va­žno da i sama
in ter net lo ka ci ja na ko joj se raz
vi ja on lajn po slo va nje uli va po vere­nje.
Ni­je sve­jed­no da li to fir­ma či­ni
na druš­tve­noj mre­ži, on­lajn tr­go­vač­koj
platformi ili svom vlastitom sajtu.
Ok­to­bra 2021. RNIDS je spro­veo
is­tra­ži­va­nje ko je je po ka za lo da vebsajt
i e-poš ta osta ju naj bit ni ji za kup­ce
kad že­le da is­tra­žu­ju po­nu­de
e-tr go va ca i stu pe u ko mu ni ka ci ju
sa nji ma, a iz u zet no su bit ni i za stvara­nje
i odr­ža­va­nje po­ve­re­nja kod kupa
ca.
Po tom is­tra­ži­va­nju, 9 od 10 ku­paca
u Sr bi ji sma tra veb-sajt iz u zet no
bit nim za pri su stvo fir me na in ter netu,
jer vi­še ve­ru­ju ta­kvom pred­u­ze­ću
i sprem ni ji su da ku pu ju od nje ga, a
ra­do će ta­kvu fir­mu pre­po­ru­či­ti i poro­di­ci
i pri­ja­te­lji­ma. Kad pred­u­ze­će
ne­ma zva­nič­ni veb-sajt, kup­ci imaju
pro blem da po tvr de iden ti tet pred­u­ze­ća,
pa čak i da ta­kve fir­me prona­đu
na in­ter­ne­tu.
Isto vre me no, vi še od 3/4 on lajn
ku pa ca vi še ve ru je fir ma ma sa brendi
ra nim imej lom (adre sa e-poš te
ko­ja u se­bi sa­dr­ži in­ter­net do­men
fir me) i pre bi od go vo ri lo na e-poš tu
pred­u­ze­ća sa bren­di­ra­nim imej­lom
ne go onom ko je ko mu ni ci ra pre ko
bes plat nih ser vi sa (gmail.com i slič­nim).
Re zul ta ti su ge ri šu i da kup ci prida­ju
ve­li­ki zna­čaj do­men­skim eksten­zi­ja­ma,
ta­ko da čak 62% in­ter­net
ko ri sni ka ve ru je pre sve ga .rs dome
nu, dok du plo ma nji broj (28%)
ve ru je .com do me nu. Kao glav ne
raz lo ge is pi ta ni ci su na ve li to što .rs
do men su ge ri še da je u pi ta nju firma
re gi stro va na u Sr bi ji i pret postav
ka je da je nje no po slo va nje u
skla du sa na šim za ko ni ma, za tim,
la­ko se mo­že pro­ve­ri­ti ko je vlasnik
do­me­na, ko­ri­snič­ki ser­vis takve
fir­me je naj­češ­će u Sr­bi­ji, a ve­ća
je i si­gur­nost u slu­ča­ju po­tre­be za
re kla ma ci jom ili pri po ja vi bi lo kakvog
pro ble ma sa ku plje nim proiz
vo dom.
Kao što se vi di iz spro ve de nih istra­ži­va­nja,
in­ter­net do­men, po­seb­no
.rs do­men, kad je reč o Sr­bi­ji,
bi tan je ele ment di gi tal nog po ve renja,
sto ga ga tre ba tre ti ra ti ade kvat­no,
kao bi­lo ko­ji dru­gi va­žan poslov
ni re surs. Io
IVanredno izdanje :: Digitalno poverenje