GM DIGITALNO POVERENJE vanredno izdanje

mo­že do­ve­sti do to­ga da po­tro­ša­či
po­sta­nu sum­nji­ča­vi pre­ma ovoj indu­stri­ji
i pod­lo­žni kri­ti­ka­ma do­stupnim
na druš­tve­nim mre­ža­ma i tra­dici
o nal nim me di ji ma.
Da­kle, po­sta­vlja se ta­ko­đe pi­ta­nje
pot pu nih i kva li ta tiv nih in for ma ci ja
o pro iz vo du, re le vant nih za od lu ke
kup ca o ku po vi ni.
Evrop­ska re­gu­la­ti­va UE br. 1169/2011
– IN­CO je već­de­fi­ni­sa­la 12 ka­te­gori­ja
ka­ko bi se uskla­dio na­čin na koji
in for ma ci je o pro iz vo du tre ba da
bu­du pri­ka­za­ne kraj­njim po­tro­ša­čima
na pre hram be nim pro iz vo di ma.
Ako su tr­gov­ci na ma­lo i pro­iz­vo­đa­či
od­u­vek sa­ra­đi­va­li ka­ko bi bo­lje slu­žili
po­tro­ša­či­ma, sa­da mo­ra­ju još bli­že
da sa­ra­đu­ju ka­ko bi se pri­dr­ža­va­li regi
o nal nih i/ili lo kal nih pro pi sa i standar
da ka ko bi od go vo ri li na ovaj važan
iza­zov.
3. Apli ka ci je za pa met ne te le fone
su no vi uti caj ni fak to ri na potro­ša­če
U po sled njih tri do pet go di na vide­li
smo sve veće ini­ci­ja­ti­ve i apli­kaci
je za pa met ne te le fo ne za ske ni ranje
pro iz vo da to kom ku po vi ne namir­ni­ca,
kao što su „Smar­tLa­bel” u
SAD i „Yuka” u Evro­pi.
Sa­mo „Yuka” već­ima vi­še od 10
mi li o na ko ri sni ka u Evro pi ko ji dnevno
ske­ni­ra­ju 3 mi­li­o­na bar ko­do­va u
Fran­cu­skoj, Bel­gi­ji, Švaj­car­skoj, Luksem
bur gu, Špa ni ji i Ve li koj Bri ta ni ji.
Apli­ka­ci­ja oce­nju­je pro­iz­vo­de pre­ma
tri pon de ri sa na kri te ri ju ma: nu tri tivni
kva li tet, pri su stvo adi ti va i or ganski
aspekt.
Apli­ka­ci­je ove vr­ste po­sta­ju no­vi
uti­caj­ni „lju­di od po­ve­re­nja” ko­ji­će
obez be di ti tran spa rent nost ko ju traže
po­tro­ša­či.
Ko­li­ko je ovo kri­tič­no za pro­iz­vo­đače
uka­zu­je i to da je proš­log ju­na če­tvrti
pro­iz­vo­đač hra­ne i pića u Fran­cu­skoj
na­ja­vio da­će kom­pa­ni­ja pre­gle­da­ti sastav
od sko­ro 900 pro­iz­vo­da ka­ko bi
za­do­vo­lji­la kraj­nje po­tro­ša­če. Za­i­sta,
ka­ko su po­tro­ša­či sve vi­še i vi­še sve­sni
zdravlja proizvoda koji kupuju i konzumiraju,
svi proizvodi koje proizvodi
ova maloprodajna kompanija analizira­ni
su pu­tem Yuke. Čak 850 pro­iz­vo­da
je kla­si­fi­ko­va­no kao „cr­ve­no“. Zbog toga
kompanija menja recepturu takvih
pro­iz­vo­da u na­red­nih 18 me­se­ci kako
bi iz nji­ho­vih re­ce­pa­ta uklo­ni­la 140
aler­ge­na za­bra­nje­nih 2020.
4. Inteligentno pakovanje
Rastući zah­te­vi po­tro­ša­ča da ima­ju
transparentan pristup potpunom razumevanju
proizvoda koje konzumira­ju
i ko­ri­ste vo­de ka „in­te­li­gent­ni­jem“
pa­ko­va­nju, uključujući QR ko­do­ve koje
po­tro­ša­či mo­gu di­rekt­no da ske­nira­ju
pomoću svo­jih apli­ka­ci­ja za pamet­ne
te­le­fo­ne. QR ko­do­vi se po­vezuju
sa detaljima o proizvodu, kao što
su nutritivne vrednosti, sastojci, saveti,
po­da­ci o odr­ži­vo­sti, re­gu­la­tor­ni ser­ti­fika­ti,
pri­ča o bren­du i još mno­go to­ga.
Dodajući po­vrh to­ga mogućnost kreiranja
jedinstvenog digitalnog identite­ta
za sva­ko po­je­di­nač­no pa­ko­va­nje
teh­no­lo­gi­jom se­ri­ja­li­za­ci­je pro­iz­vo­đači
mo­gu po­di­ći svoj ni­vo, ne sa­mo što
olakšavaju transparentnost proizvoda,
već­se la­ko po­ve­zu­ju sa svo­jim kraj­njim
po­tro­ša­či­ma ka­ko bi omo­gu­ći­li per­sona­li­zo­va­no
an­ga­žo­va­nje po­tro­ša­ča i,
šta­vi­še, pru­ža­nje vi­dlji­vo­sti, sle­dlji­vo­sti i
uvi­da u la­nac snab­de­va­nja i sve fa­ze životnog
ciklusa proizvoda. Postavlja se
pi­ta­nje oda­kle po­ti­ču po­da­ci sni­mljeni
na QR ko­do­vi­ma. Gde su po­da­ci?
In­du­stri­ja po­tro­šač­ke am­ba­la­že upravlja
ogrom­nom ko­li­či­nom in­for­ma­ci­ja
o proizvodima, kako strukturiranih tako
i ne­struk­tu­ri­ra­nih. Ove in­for­ma­ci­je
o pro­iz­vo­du če­sto su za­tvo­re­ne i ni­su
do­bro odr­ža­va­ne ili se nji­ma ne upravlja
na ade­kva­tan na­čin unu­tar or­ga­nizacije.
Pored toga, podaci o proizvodu
se stal­no povećavaju zbog zah­te­va
za transparentnošću – od re­gu­la­tor­nih
or­ga­ni­za­ci­ja i or­ga­ni­za­ci­ja za us­kla­đenost
kao što je FDA u SAD i dru­gih
uprav­nih te­la. Šta­vi­še, pro­iz­vo­đa­či tako­đe
is­ti­ču da je di­gi­tal­ni tok po­da­taka
ko­ji se do­sta­vlja­ju pro­dav­ci­ma te­žak
za upravljanje: prodavci zahtevaju atribute
koji nisu standardizovani za industri­ju
i svi ima­ju raz­li­či­te zah­te­ve za slike.
Zbog to­ga se u ne­kim slu­ča­je­vi­ma
tra­že­ne in­for­ma­ci­je ne mo­gu pro­ve­ri­ti,
što pri­mo­ra­va pro­iz­vo­đa­ča da do­sta­vi
ne­tač­ne po­dat­ke u ro­ku, jer u su­protnom
rizikuje da bude nenaveden. Pored
toga, maloprodaje moraju da se
ba­ve sve većim bro­jem va­ri­jan­ti pro­izvoda,
uglavnom zbog regionalnih raz­li­ka
i kraćih ži­vot­nih ci­klu­sa. Zbog toga
ni­ka­da ni­je bi­lo va­žni­je da tr­govci
na ma­lo i pro­iz­vo­đa­či ra­de za­jed­no
u za­jed­nič­kom pri­stu­pu pre­ma standardima
uopšte i, preciznije, ka uspostavljanju
minimalnog skupa osnovnih
podataka za popunjavanje relevantnih
atributa proizvoda.
Ono što je de­fi­ni­tiv­no po­treb­no to
je „cen­tra­li­zo­va­na di­gi­tal­na ver­zi­ja
istine“ za proizvode i sinhronizacija
pri­bli­žno u re­al­nom vre­me­nu, tako
da svi ima­ju ak­tu­el­ne i ažu­ri­ra­ne
in­for­ma­ci­je. Io
IVanredno izdanje :: Digitalno poverenje