KUŠ! maj 2022.

MLADI I KREATIVNI
foto: Damjan Manojlović
Izraz „bufonerija” potekao je iz rečnika pozorišnih termina i označava lakrdiju i
šalu, a postoji i posebna forma komedije koja se tako zove. Komični žanrovi su
sekciji najviše odgovarali, a tome svedoče i drame Dr, Branislava Nušića, i Putujuće
pozorište Šopalović, Ljubomira Simovića, koje su igrali. Interesantno je što reč
„bufonerija” u sebi sadrži skraćenice BU (Beogradski univerzitet) i FON (Fakultet
organizacionih nauka), međutim, članovi i članice Bufonerije mogu biti mladi sa
svih fakulteta i sa drugih domaćih univerziteta.
Jeste li se ikada zapitali šta je koren reči amater? Da nije možda
nastala od italijanskog glagola „amare”? Članovi i članice Bufonerije
žele upravo da nas podsete da biti amater ne znači biti neznalica,
već da amaterizam znači rad iz ljubavi, te je amater svako ko svom
poslu pristupa časno, odgovorno i sa posvećenošću.
Fakultet organizacionih nauka odlikuje se brojnim studentskim
organizacijama, od kojih se jedino Bufonerija bavi menadžmentom
u kulturi. Upravo na ovom polju deluje Emilija Gavrilović, članica
organizacije s kojom smo imali prilike da proćaskamo i saznamo
kako je to biti deo jedne entuzijastične, kreativne i marljive družine.
Od kada si članica Bufonerije?
Deo sam Bufonerije već šest meseci. U oktobru je bio raspisan
konkurs kada je započela selekcija od četrdeset pet studenata
gde je na samom kraju primljeno nas petoro.
Koja je tvoja uloga u organizaciji?
Bavim se obrazovnim odnosima sa javnošću kroz društvene
mreže. Prenosim i pričam inspirativne priče, osmišljavam
sadržaj i kampanje, vodim komunikaciju u vezi sa projektima,
radionicama i uspostavljam saradnju sa medijima. Dakle, priče,
odnosi sa publikom i zajednicom su moj separe (ha-ha).
Smatram da svako ko ima stvaralački i aktivistički duh može
ovde pronaći svoje mesto, zato što našu organizacionu
strukturu, pored dramske sekcije, čini četiri tima gde svako po
svom afinitetu bira da li će biti pripovedač, estetičar, etičar ili
producent, a udruženim snagama, podeljenom odgovornošću
i znanjima preko malih koraka dolazimo do većih, o kojima će
kasnije biti reči.
Što se tiče uloge u dramskoj sekciji, svaki od parova ima zadatak
da jednom u mesecu organizuje i vodi radionicu, a svačija uloga je
važna, bio učesnik ili vođa, jer i kada si učesnik, treba da razmišljaš
o (samo)refleksiji, fidbeku koji negujemo, gde jedni drugima
dajemo i prihvatamo kritike, a sve to zaokružimo vrednostima
koje smo tog dana osnažili kroz određena ponašanja.
Emilija nam je otkrila kako izgleda jedna radionica dramske
sekcije i kakvi su im planovi za leto koje je pred nama.
Mnogo je ideja u planu, ali za sada je u pripremi predstava koja
zahteva veću posvećenost i angažovanost, pa sa probama
počinjemo od leta. Biće to naša prva procesna predstava, tj.
predstava koja nema unapred dramski tekst, već ga stvaramo
mi kroz proces radionica i istraživanja na temu. S obzirom na
to da smo participativno pozorište, i publika će imati priliku
da učestvuje i doprinese dramskoj radnji. Ko želi da iskusi
kako je to, može doći na našu javnu radionicu koju planiramo
za 29. maj. Pozivamo vas da nas zapratite na stranici i uskoro
očekujte link za prijavu na radionice. Tu ćemo kasnije objaviti
i poziv za učešće u pomenutoj predstavi koja će biti u formi
debate.
Na koji način je angažovanje u ovakvoj organizaciji uticalo na
dalji tok tvog života i kakve ti je promene donelo?
Rad u Bufoneriji pružio mi je zaista značajne promene, pa
nisam sigurna kako da se odlučim za par najvažnijih. Počevši
od toga da se sama ideja o Bufoneriji „rodila” na FON-u, ne
mogu da ne kažem da me je naučila i tome kako da se bolje
organizujem (ha-ha) (i to još kroz igru), kako da moj produkt
bude efektivniji, temeljno i dobro pripremljen.
Otkrila sam koliko je fidbek važan ne samo u pozorištu i
organizaciji, nego i u životu, potrebno je prihvatiti ga bez
ikakvih pravdanja, jer, da bismo napredovali, treba pre svega
da razumemo tu konstruktivnu kritiku, a potom je u sebi
i procesuiramo. Razvijala sam veštine upravo kritičkog i
kreativnog razmišljanja, veštine slušanja, samoefikasnost,
učila se disciplini, optimizaciji i shvatila da svačiji glas i te kako
vredi, da mogu da budem i lider, i estetičar. Videla sam kako na
prvi pogled nestvarna atmosfera između ljudi (p)ostaje i jeste
stvarna!
Nisam bila ni svesna da toliko mogu, dok nisam pokušala i
uvidela da sve što je potrebno jeste da želiš, veruješ i istraješ,
te će uz trud uspeh doći sam po sebi, što je dovelo do toga da
steknem dozu hrabrosti i najzad samopouzdanje. Zato mogu
da potvrdim istinitost jednog Diznijevog citata:„Ako nešto
možeš da sanjaš – možeš i da uradiš”.
Zavolela sam Bufoneriju kao životnu školu u kojoj umesto ocena
stoji naš rad, učenici su i učitelji, okruženi smo igrama iz kojih
izvlačimo lekcije i znanja, ne učimo ništa napamet, već smo u
oblastima direktno i aktivno uključeni, trudimo se da konstantno
bude prisutna motivacija, saradljivost i entuzijazam u svemu što
radimo kao impuls za dalji podstrek, napredak i razvoj.
foto: Bufonerija, privatna arhiva
Imaš li savet za mlade koji bi želeli da se oprobaju u pisanju,
glumi, režiji, menadžmentu?
Jedna sam od onih koje zanima skoro sve od navedenog (haha),
tako da bih savetovala da budu radoznali, izađu iz zone
komfora i uvek pokušaju, probaju i vide gde najviše pronalaze
svoj dalji razvojni put.
„Nemoj odustati od pokušavanja da radiš ono što zaista želiš
da radiš. Gde ima ljubavi i inspiracije, mislim da čovek ne može
da pogreši”, može potvrditi Ela Ficdžerald čiji citat, čitaoče,
možeš pronaći na našem profilu.
U opisu našeg Instagram profila nalazi se i link ka kontakt
formi putem koje ćemo te (ako je popuniš!) pozvati da nam
se pridružiš kada se ukaže prilika kroz neki naredni konkurs.
Pokažimo da ima mladih koji imaju aspiracije ka kulturi,
umetnosti i novim znanjima, i pružimo jedni drugima priliku
da kroz igru otkrivamo talente nove i ostvarimo svoje snove!
6 7