Novo Brdo Fortifications

UTVR}EYA SREDYOVEKOVNOG GRADA NOVOG BRDA 15
zlatni“. 3 Isti do`ivqaj grada imao je i nekoliko decenija kasnije Konstantin
iz Ostrovice, koji ga naziva „gora srebrena i zlatna“. 4 Divqewe bogatstvu
Novog Brda iskazuje i vizantijski hroni~ar Duka, nazivaju}i ga „majkom gradova“,
a wegov savremenik Kritovul, tako|e Grk, posebno isti~e bogatstvo Novog
Brda u srebru i zlatu. 5 Francuski putnik iz Burgundije, Bertrandon de la
Brokijer (Bertrandon de la Broquiere), koji je kroz Srbiju pro{ao 1433. godine,
tako|e je zabele`io kazivawe kako „despot ima jedan grad zvani Novo Brdo …
(gde) postoji rudnik zlata i srebra zajedno i svake godine se iskopa vi{e od
200.000 dukata, a da nije toga verujem da bi ve} bio izgnan iz svoje Srbije.“ 6
Nesrazmerno zna~aju koje je Novo Brdo nekada imalo, `ivot tog sredwovekovnog
grada, posmatran u celini, ostao je nedovoqno poznat i samo delimi~no
prou~en. Sa~uvana izvorna istorijska gra|a, koja je gotovo iskqu~ivo ograni-
~ena na dokumenta iz primorskih arhiva, Dubrovnika i Kotora, osvetqava na
prvom mestu delovawe novobrdskih `iteqa, naj~e{}e stranaca, poreklom iz
ovih gradova. O lokalnom srpskom stanovni{tvu, koje je ~inilo ve}inu gra|ana
Novog Brda, raspola`e se sa znatno mawe podataka, i to uglavnom posrednih.
Sa izuzetkom poznatog Zakona o rudnicima despota Stefana, u kome se nalazi
i deo novobrdskog gradskog statuta, 7 o ovom gradu gotovo da i nema sa~uvane
srpske izvorne gra|e. Uprkos ~iwenici da raspolo`ivi izvori, izrazito neujedna~eni,
za sada ne pru`aju mogu}nost da se u celini sagleda razvoj Novog
Brda tokom 14. i 15. veka, oni ipak daju osnovnu sliku grada, koju }e dopuwavati
budu}a istra`ivawa. Ovom prilikom na{a pa`wa bi}e usmerena na saznawa
o sistemu odbrane ovog grada, wegovom Zamku, bedemima i kulama.
3 @itije despota Stefana 1989, 98.
4 Konstantin iz Ostrovice 1986, 121.
5 Jire~ek, Radoni} 1978, 406.
6 Brokijer 1950, 133.
7 Radoj~i} 1962, 51–57;
Jovanovi} i dr. 2004, 162–177
(S. ]irkovi}).