Novo Brdo Fortifications

UTVR}EYA SREDYOVEKOVNOG GRADA NOVOG BRDA 43
nakon turskog osvajawa, pa i kasnije tokom 16. veka, Novo Brdo ostalo zna~ajno
hri{}ansko duhovno sredi{te.
Tokom 16. i ve}im delom 17. veka nastavqen je rad u novobrdskim rudnicima,
ali je proizvodwa sve vi{e opadala. Neka bogata rudi{ta su ve} bila iscrpena,
ali je na rezultate u zna~ajnoj meri uticala i sve slabija organizacija
rada. U prvim decenijama posle turskog osvajawa iselio se veliki broj iskusnih
rudara, a Novo Brdo su napustili i svi primorski trgovci. Sve to je imalo
uticaja na postepeno opadawe grada i smawewe broja stanovnika. 71 Kovnica
novca, koja je nekada donosila zna~ajne prihode, prestala je sa radom za vlade
sultana Murata IV (1623–1640). 72
Prema podacima iz jednog od posledwih turskih deftera, sredinom sedme
decenije 17. veka, u Novom Brdu je bilo jo{ uvek 10 hri{}anskih mahala, sa 142
doma}instva. Neke od ovih mahala su zadr`ale svoja nekada{wa imena. Kao
najve}a, javqa se mahala Sveta Petka, sa 23 ku}e, gde je popisan i jedan sve{tenik,
pop Bo`a, a sa ranijim imenom je i mahala Sveti Petar, koja je tada imala
11 ku}a. 73
Pred austrijsko-turski rat jani~arska posada u Novom Brdu brojala je, kao
i ranije, oko 40 qudi. Oni nisu boravili u tvr|avi, gde se nalazilo svega desetak
polurazru{enih ku}a, ve} u Podgra|u, gde je jo{ uvek bilo oko 150 hri{}anskih
i muslimanskih domova. Austrijska vojska, kojom je komandovao general
Pikolomini, zauzela je Novo Brdo 1689. godine, ali su Turci ve} naredne godine
uspeli da ga preotmu. Tokom tih ratnih dejstava grad je postradao, a veliki
deo stanovni{tva se raselio. U 18. i 19. stole}u Novo Brdo je opstajalo kao
malo naseqe sa gotovo iskqu~ivo turskim stanovni{tvom. 74 71 Filipovi} 1954, 84–85.
72 Evlija ^elebi, 308.
73 Zirojevi} 1990, 7–14.
74 Kosti} 1922, 134–162.