Partijske borbe u Srbiji u postoktobarskom ... - Izborna Reforma

Partijske borbe u Srbiji u postoktobarskom razdoblju
opredeljenja vodeći računa o zahtevima »izbornog tržišta«, ali
postoje i ideološki principi koji bitno usmeravaju i ograničavaju
njihovu političku akciju, principi koji opstaju decenijama i čije
narušavanje vodi unutarpartijskim sukobima ili izbornim porazima.
Verujemo da ideologija (programsko opredeljenje) igra važnu ulogu
u svim relevantnim partijama Srbije. Tome, doduše, protivreče
polički potezi nekih partija kojima su dezavuisale svoje programske
postulate, ali ovde je reč o prividnom paradoksu jer, kao što ćemo
nastojati da pokažemo na sledećim stranicama, biračko telo je
strogo sankcionisalo ozbiljna programska ogrešenja uskraćujući
podršku takvim partijama.
Strateški ciljevi, ideje, vrednosti i opredeljenja zapisani su
uglavnom u partijskim programima (platformama, deklaracijama
principa, manifestima). « Promene u programu partije su reperi njene
istorije i ti programi će često », beleži Waller « sadržati fraze koje
zadržavaju ogromnu simboličku vrednost za članstvo, čak i kad
je njihovo bukvalno savremeno značenje postalo nejasno »(1996,
25). Pored dela programa koji sadrži temeljna načela i stavove,
program ima i drugi, konkretniji deo sastavljen od paradigmi koje
konkretnije određuju smisao pojedinih stavova ideološkog projekta
i obezbeđuju sledbenicima jasno uputstvo za političku akciju.
»Odnos ideologije i paradigme«, naglašava Gouldner, »srodan je
odnosu apstraktnog i konkretnog. I ideologija i paradigme služe,
između ostalog, kao standardi koji pomažu ljudima u donošenju
odluka i u formulisanju politike. Paradigma je, međutim, relativno
konkretna predstava onog što je poželjno i traženo, dok je ideologija
relativno opšta i apstraktna« (1968, 220). Budući da ciljevi,
stabilne programske vrednosti i opredeljenja neosetno prelaze
u promenljive paradigme, partijska ideologija se, umesto jasno
određenog sistema, može shvatiti kao niz koncentričnih krugova
koji označavaju različite nivoe operacionalizacije fundamentalnih
stavova, pri čemu stabilnost stavova pozitivno korelira sa nivoom
apstraktnosti; opšti stavovi su stabilniji od konkretnih opredeljenja
(Goati 1978, 47).
Pored eksplicitnog, postoji i implicitni aspekt partijskog programa
koji obuhvata verovanja i vrednosti članova - ili »partijski etos«
- koji partija ne skriva svesno, čiji važni delovi ili nisu artikulisani ili ih
članovi partija ne smatraju dovoljno vrednim da budu saopšteni. »Ti
12