Partijske borbe u Srbiji u postoktobarskom ... - Izborna Reforma

Partijske borbe u Srbiji u postoktobarskom razdoblju
je u poslednjoj deceniji prošlog stoleća utisnuo, kao vladajuća
partija, neizbrisivi pečat na sva politička zbivanja u Srbiji. Od
početka pluralističkog razdoblja do 5. oktobra, SPS je menjao
svoja politička opredeljenja i saveznike sa ciljem da po svaku
cenu »ovekoveči sadašnjost« i zadrži vlast. Ta partija je, za razliku
od većine ex-komunističkih partija zemalja jugoistočne Evrope,
koje su 1989/1990. odlučno raskrstile sa svojom ideološkom
prošlošću, zadržala, uz kozmetičke promene, “demokratski socijalizam”
i društvenu svojinu a tržišnu privredu i parlamentarnu
demokratiju prihvatila je uz dalekosežne rezerve i ograde. U oba
programska dokumenta usvojena u prvoj polovini devedesetih godina
prošlog stoleća (Programske osnove SPS-a, 1990; Osnove
programa SPS-a, 1992), SPS je napustio ideju da zastupa interese
radničke klase i umesto toga se samodeklarisao kao instrument
interesa naroda kao kolektivnog subjekta. Tokom 1990. i u prvoj
polovini 1991. SPS se zalagao za opstanak SFRJ kao »čvrste federacije«
i za očuvanje samoupravnog socijalizma. Već sredinom
1991. SPS nastupa kao pobornik zaokruživanja srpskog etničkog
prostora u čemu se oslanja na Srpsku radikalnu stranku. Sredinom
1993. SPS pristaje, pod pritiskom međunarodne zajednice,
na okončanje rata u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, zbog čega
dolazi u sukob sa SRS-om. Posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma
(novembar 1995), SPS deluje kao pacifistički opredeljena
stranka, da bi sredinom 1997. odustao od toga i ponovo »zaigrao
na nacionalističku kartu«. Tim zaokretom SPS se približio radikalima
sa kojima je u martu 1998. obrazovao (uz učešće JUL-a)
republičku koalicionu vladu.
SPS je eliminisan sa vlasti 5. oktobra 2000. što je na VI kongresu
održanom u januaru 2003. ocenjeno kao »unapred pripremljeni
scenario« koji je »ostvaren pučem u državi i rušilačkim demonstracijama,
paljenjem Savezne skupštine, Radio-televizije Srbije
i pljačkanjem opštinskih odbora SPS-a« (Deklaracija Šestog kongresa
SPS-a, Beograd, 2003, 18). Na VI kongresu SPS je, međutim,
formulisao cilj nezamisliv u prethodnom razdoblju: uključivanje
Srbije (SRJ) u EU čime je označen raskid sa čvrstim antievropskim
opredeljenjem. Istini za volju, SPS je onemogućio praktičnu realizaciju
tog cilja odlučnim odbijanjem saradnje sa Haškim tribunalom
(Deklaracija VI kongresa SPS-a, 2003, 2).
36