Partijske borbe u Srbiji u postoktobarskom ... - Izborna Reforma

Partijske borbe u Srbiji u postoktobarskom razdoblju
pitanja demokratizacije Srbije, reafirmišući svoj izvorni programski
postulat da je nacionalno pitanje, u stvari, demokratsko pitanje.
U prvoj polovini devedesetih godina DS nije pokazivao spremnost
za čvrstu saradnju sa drugim opozicionim partijama. O tome govori
odbijanje 1992. i 1993. da stupi u izborni savez DEPOS (sa SPO-om
i drugim opozicionim partijama). Do preokreta je došlo 1996. kad je
DS napustio politiku “sjajne izolacije“ i obrazovao izbornu koaliciju
“Zajedno” sa SPO-om i GSS-om. Početkom 2000. DS je preuzeo
centralnu ulogu u koaliciji DOS i posle sloma Miloševićevog režima,
došao na vlast u okviru te koalicije. Nije zato slučajno što DS ocenjuje
5. oktobar 2000. kao istorijsku prekretnicu, »nultu tačku«, od
koje počinje demokratski razvitak Srbije.
U Programu DS-a izglasanom u oktobru 2001, u vreme kada ta
stranka predstavlja okosnicu republičke vlade, ona još energičnije
nego ranije naglašava svoju demokratsku, građansku i evropsku
orijentaciju. Posle oktobarskog preokreta 2000. DS je podržavao
opstanak SRJ, ali se, početkom 2003, saglasio sa transformacijom
SRJ u državnu zajednicu SCG. U pogledu unutrašnjeg uređenja
Srbije, DS se od osnivanja suprotstavlja koncentraciji ovlašćenja
u jednom središtu i zalaže za decentralizaciju (Programska načela
DS, 1998, 3-4). Početkom 2000. dok je bio u opoziciji, DS je usvojio
deklaraciju Vojvodina posle promena u kojoj je, po prvi put,
odlučno podržao autonomiju te pokrajine. U skladu sa tim, DS se
kad je došao na vlast u okviru DOS-a založio u Narodnoj skupštini
Srbije za usvajanje tzv. omnibus zakona (4. februara 2002.) kojim
su vraćene izvesne nadležnosti Vojvodini oduzete zakonima
prihvaćenim posle stupanja na snagu Ustava Srbije 1990. godine.
DS je ostvarivao dominantan uticaj u DOS-ovoj vladi od njenog osnivanja
u januaru 2001. do raspuštanja Narodne skupštine u novembru
2003. Predsednik DS-a Zoran Ðinđić postao je republički
premijer, a posle njegovog ubistva (12. marta 2003) na taj položaj
izabran je potpredsednik DS-a Zoran Živković.
Simpatizere DS-a karakterisali su od osnivanja stranke viši stepen
obrazovanja i natprosečna zastupljenost stručnjaka, službenika
i tehničara, kao i pojedinaca angažovanih u privatnom sektoru. U
vrednosnom pogledu simpatizeri DS-a odlikuju se naglašenim liberalnim
opredeljenjem, otvorenošću prema drugim strankama i isticanjem
važnosti uključivanja u EU. U postoktobarskom razdoblju
42