Partijske borbe u Srbiji u postoktobarskom ... - Izborna Reforma
Partijske borbe u Srbiji u postoktobarskom ... - Izborna Reforma
Partijske borbe u Srbiji u postoktobarskom ... - Izborna Reforma
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
<strong>Partijske</strong> <strong>borbe</strong> u <strong>Srbiji</strong> u <strong>postoktobarskom</strong> razdoblju<br />
u višepartijskim sistemima. Ipak, prema nalazima do kojih su<br />
došli Budge i saradnici (prema: Ware 1996, 20) na osnovu analize<br />
programskih opredeljenja partija u zemljama stabilne demokratije,<br />
uključujući zemlje čiji je politički prostor višedimenzionalan,<br />
osnovna linija konfrontacije izražava se ipak kao sukob između<br />
levice i desnice. Podela na levicu i desnicu snažno se manifestuje<br />
i u Holandiji (Von Beyme 1985, 140-141; Von Beyme 2002, 78)<br />
koja se smatra prototipom socijalno heterogenog društva. Možda<br />
čak nije preterana ocena da dihotomija levica/desnica sublimira<br />
razlike u drugim dimenzijama i ukazuje na »stavove birača o nekim<br />
najvažnijim konfliktnim domenima i predstavlja eho većine biračevih<br />
osećanja o značajnim političkim objektima« (Sani and Sartori,<br />
prema: Mair 1997, 26).<br />
Srbija takođe pripada socijalno heterogenim društvima<br />
(Goati, 1996, 155-158) sa dubokim etničko-religioznim rascepom<br />
(cleavages). Etnički rascep u <strong>Srbiji</strong> čvrsto je povezan sa rascepom<br />
nacionalisti versus zapadnjaci koji je, kako beleži Von Beyme,<br />
“tradicionalan u 19. stoljeću u zemljama pravoslavne vjere. On se<br />
nije, dakako, pojavio u starom obliku, jer su marksisiti u 19. stoljeću<br />
bili najradikalniji zapadnjaci. No postmarksisti, koji su se borili za<br />
što obuhvatnije očuvanje mnogih komunističkih tekovina, povezali<br />
su se sa indogenističkim nacionalistima” (2000, 82). Osim rascepa<br />
koji pominje Von Beyme i četiri rascepa nastala na strukturalnim<br />
sukobima prouzrokovanih nacionalnom i industrijskom revolucijom<br />
(Lipset and Rokkan, 1967), neki pisci su identifikovali i rascep pro<br />
režim/contra režim (o tome Čular, 2002.) koji po našem mišljenju vrši<br />
snažan uticaj na oblikovanje partija i partijskog sistema Srbije. Na<br />
partijskom nivou taj se rascep izražava kao konflikt protagonista, sa<br />
jedne strane, prodemokratskiih i proevropskih koncepcija i, sa druge<br />
strane, pristalica ancien régime, a na nivou građana kao sukob<br />
između zastupnika prodemokratskih i autoritarnih vrednosti i ideja.<br />
(2) Novi sadržaj<br />
Sa nezadrživim povećanjem kompleksnosti savremenih visokoindustrijalizovanih<br />
društava i sa porastom važnosti novih socijalnih<br />
podela opada značaj klasične kontroverze između rada i kapitala<br />
koju politički izražava pojmovni par levica/desnica. (Lipset 2001,<br />
52
Change language