Partijske borbe u Srbiji u postoktobarskom ... - Izborna Reforma

Partijske borbe u Srbiji u postoktobarskom razdoblju
sticaja brzog smanjivanja njene izborne »klijentele« u korist Srpske
radikalne stranke koja dosledno zastupa izrazito antihaški stav.
Važan element političkog portreta sledbenika DSS-a predstavlja
njihovo viđenje političke bliskosti sa drugim strankama. Prema
nalazima istraživanja CESID-a sprovedenog od 27. oktobra do 1.
novembra 2005. na reprezentativnom uzorku građana Srbije (u
okviru projekta: Izgradnja proevropske demokratske kulture kroz
jačanje kapaciteta kreatora javnog mnjenja) pristalice DSS-a u jednakom
procentu ocenjuju DS i PSS-BK kao bliske stranke, premda
po pitanju udruživanja u koaliciju daju neznatnu prednost PSS-
BK nad DS-om (26 prema 24 odsto). Podatke iz ovog istraživanja
koristićemo i u analizi stavova pristalica drugih stranaka, ukoliko je
njihov broj dovoljan za pouzdano zaključivanje. U junu 2005. DSS
je od statusa posmatrača postao pridruženi član Evropskih narodnih
partija (ENP), u Evropskom parlamentu, što je najviši status koji
može da zadobije partija iz zemlje koja nije član EU.
Druga partija po snazi u vladajućoj koaliciji je G17 plus. Iako je
G17 plus prerastao u stranku tek 16. decembra 2002, pogrešno bi
bilo smatrati ga političkim akterom bez prošlosti s obzirom na upornu
borbu protiv Miloševićevog režima nevladine organizacije G17
iz koje se razvio. Politička platforma G17 plus ima tri uporišne tačke:
tržišne reforme, demokratiju i uključivanje Srbije u EU. Važno je
istaći da je G17 plus jedini u koalicionoj vladi i jedini od relevantnih
partija koji podržava nezavisnu Srbiju, ocenjujući da je uspostavljanje
državne zajednice SCG (2003) pogrešno. »Jer u današnjoj
situaciji, Srbija samo trpi troškove zbog fiktivne zajednice sa Crnom
Gorom« (G17 plus, Državni program evropske Srbije, 2003, 5). Iz tih
razloga, G17 plus se zalaže za »hitno razdruživanje« Srbije i Crne
Gore, odnosno za njenu dezintegraciju. G17 plus podržava autonomiju
Vojvodine i novi Ustav. Prema shvatanjima te stranke, Vovodini
bi trebalo omogućiti »veći stepen raspolaganja budžetskim
sredstvima koja se ubiraju na njenoj teritoriji, ali i veće obaveze prema
građanima koji tamo žive« (G17 plus, Državni program evropske
Srbije, 2003, 3). U junu 2005. G17 plus je, kao i DSS, zadobio
status pridruženog člana Evropskih narodnih partija u Evropskom
parlamentu.
Procenjujemo da se sastav simpartizera G17 plus kao partije
nije promenio u odnosu na sastav njenih članova dok je delovala
32