Partijske borbe u Srbiji u postoktobarskom ... - Izborna Reforma

Partijske borbe u Srbiji u postoktobarskom razdoblju
ca SPS-a Mirka Marjanovića. Davanje prednosti Šešelju u odnosu
na Marjanovića svedoči, zapravo, o izuzetnoj političkoj bliskosti
SPS-a i SRS-a u čemu treba tražiti jedno od važnih objašnjenja
brzog transfera simpatizera SPS-a u simpatizere SRS-a tokom
2003, 2004. i 2005. godine. Sledbenici SPS-a u ovoj anketi pokazuju
veoma malo poverenje u »naš višestranački sistem« (7,8
odsto) što je samo jedan od elemenata koherentnog »sindroma
nezadovoljstva« političkim poretkom uspostavljenim oktobarskim
preokretom 2000. (Gavrilović, 2002 a). U tom pogledu simpatizeri
SPS-a su demonstrirali radikalniji stav od srednjih i viših nivoa piramide
SPS-a koji su, kao što smo prethodno naveli, na VI kongresu
početkom 2003. demonstrirali znatno izbalansiraniji stav o
strateškim političkim pitanjima. Nije isključeno da je upravo takav
blaži i kompromisniji stav rukovodstva SPS-a podstakao pred parlamentarne
izbore 2003. seobu dela simpatizera ka beskompromisnom
SRS-u. To je, međutim, samo preliminarna hipoteza, jer
je u ovoj anketi, kao i prethodno citiranoj anketi o SPO-u, korišćen
mali prigodan uzorak (97 jedinica), zbog čega iznete nalaze treba
shvatititi samo kao naznake koje zahtevaju proveru.
Iznećemo još nekoliko elemenata vrednosnog profila sledbenika
SPS-a. U citiranom istraživanju BCLJP (2003.) samo 3 odsto
pristalica te stranke ima pozitivan stav prema Haškom tribunalu,
76 odsto negativan, dok 21 odsto izražava ambivalentan stav. U
istraživanju IDN-a pozitivan stav simpatizera SPS-a prema Haškom
sudu kreće se u okviru statističke greške (2 odsto), a spremnost
na izručenje optuženih izražava samo 7 odsto simpatizera. Za
uključenje u EU zalaže se početkom 2005. 49 odsto pristalica SPSa
(Mihailović i ost. 2005), što je indikativno jer je to na VI kongresu
SPS-a početkom 2003. postalo zvanično opredeljenje partije, što je
je još jedna naznaka razlika između vrha i osnove u stranci. Uzrok te
razlike treba, možda, tražiti u uobičajenom time-lag-u sa kojim simpatizeri
slede programske zaokrete partije, ali ne treba isključiti ni
neslaganje simpatizera sa novim proevropskim opredeljenjem rukovodstva.
U prilog druge hipoteze govori sve dublja interna podela
SPS-a koja se krajem 2005. manifestovala i u faktičkom rascepu
parlamentarnog kluba stranke, o čemu će kasnije biti više reči. U
istraživanju CESID-a (oktobar-novembar 2005.) simpatizeri SPS-a
su, u skladu sa očekivanjima, naveli SRS kao najbližu partiju (26
38