Partijske borbe u Srbiji u postoktobarskom ... - Izborna Reforma

Partijske borbe u Srbiji u postoktobarskom razdoblju
Uvereni smo da pluralizam pristupa i metoda na čije smo obrise
ukratko ukazali, nije mana nego naprotiv - prednost političke nauke
jer svaki od tih pristupa može da ponudi nešto izrazito vredno u
analizi “partijskog univerzuma” i uz to, različiti pristupi imaju koristi
od međusobne interakcije (slično: Stoker i Marsh 2005, 4). Zbog toga
ćemo se u ovoj knjizi, posvećenoj analizi partija u Srbiji od 5. oktobra
2000. do kraja 2005. godine osloniti na ideje, hipoteze i »teorije
srednjeg obima«, formulisane od strane autora koji u svojim radovima
koriste različite pristupe i metode. Jedini kriterijum kojim ćemo se
rukovoditi pri izboru je analitička nosivost pristupa u objašnjavanju
kompleksne partijske stvarnosti. Kad god to dopuštaju dostupna
saznanja i uvidi, upoređivaćemo zbivanja (procese, tendencije) u
partijama Srbije sa zbivanjima u zemljama stabilne demokratije i u
postokomunističkim zemljama Centralne i jugoistočne Evrope. Zbog
ograničenog opsega knjige, na mnogim mestima, umesto detaljnih
objašnjenja, uputićemo zainteresovane čitaoce na naše ranije
objavljene radove: Savremene političke partije, Komparativna analiza
(1984, drugo izdanje 1990) i Partije i partijski sistem Srbije (2004). O
nekim važnim temama obrađenim u potonjoj knjizi (partijski sistem
Srbije, tipovi partija) nećemo u ovom radu sistematski raspravljati,
a u analizi nekih drugih problemskih celina (finansiranje partija)
preuzećemo važne ideje iz pomenute knjige uz bitna skraćivanja i
dopune. U izlaganju materije navešćemo obimnu literaturu koja može
da posluži kao putokaz čitaocima za produbljene studije partija.
Početak prve glave knjige posvećen je političkom preokretu
ostvarenom 5. oktobra 2000, jer je taj događaj poput zemljotresa
korenito promenio partijsku scenu Srbije u odnosu na prethodni
period. Svesni smo da je taj datum predmet kontroverznih ocena,
divinizacije i dijabolizacije - kako od strane običnih građana tako i
od strane pristalica političkih partija. To izvanredno ilustruju rezultati
empirijskog istraživanja CESID-a sprovedenog u aprilu i maju
2005. na reprezentativnom uzorku od 1.376 građana Srbije (bez
Kosova i Metohije). Odgovor na pitanje o dometu promena posle
5. oktobra 2000. potpuno je podelio ispitanike. Najveći procenat
(37 odsto) ocenio je da je sve ostalo po starom, nešto manje (31
odsto) smatra da je to početak demokratskog preobražaja, 19 odsto
odgovara da je to početak propadanja, a 23 odsto nije znalo da
odgovori na pitanje.
18