Partijske borbe u Srbiji u postoktobarskom ... - Izborna Reforma

Partijske borbe u Srbiji u postoktobarskom razdoblju
dumu. Uzrok nedovoljne preciznosti programskih opredeljenja rezultat
je verovatno kratke istorije te partije, zbog čega nije imala
vremena za celovitu elaboraciju. Nipošto ne treba isključiti ni to da
su neke programske praznine namerne i da su rezultat smišljenog
izbegavanja da se odsečnim izjašnjavanjem o spornim pitanjima
oteža privlačenje novih sledbenika i smanji mogućnost rukovodstva
PSS-a da traži saveznike sa obe strane “oktobarskog rascepa”.
O socijalnom sastavu pristalica PSS-BK izvesne indicije nudi
istraživanje CESID-a (septembar-oktobar 2005.). Za PSS-BK više
od opšteg proseka (4 odsto) spremni su da glasaju đaci i studenti
(7 odsto), službenici, stručnjaci i KV i VKV radnici (po 5 odsto), dok
je to manje slučaj sa NK i PK radnicima i domaćicama (1 odnosno
2 odsto). »Robot potret« pristalica PSS-a može se rekonstruisati
na onovu ankete među učesnicima završne konvencije koju
je ta stranka organizovala 10. juna 2004. u Beogradu, tri dana
pre prvog kruga predsedničkih izbora na kojime je učestvovao i
Boboljub Karić. Anketom je obuhvaćeno 100 učesnika tog skupa
odabranih metodom prigodnog uzorka. Među anketiranim dominiraju
mlađa i srednja generacija, dok stariji (iznad 55 godina) čine
jednu četvrtinu. Od socioprofesionalnih kategorija najzastupljeniji
su stručnjaci (24,2 odsto), a za njima slede učenici (22,6 odsto)
i penzioneri (14,5 odsto). O političkim preferencijama sledbenika
posredno svedoče odgovori učesnika skupa na sledeće pitanje
»Ako se desi da Bogoljub Karić ne uđe u drugi krug, da li ćete glasati
i za koga«? Zanemarujući one koji nisu odlučili, koji neće glasati
ili će u glasanju poslušati Karića, većina ispitanika opredelila se za
kandidata DS-a Borisa Tadića (9,2 odsto), a dvostruko manjem procentu
(4,6 odsto) za kandidata SRS-a Tomislava Nikolića (Gavrilović
2002). S obzirom na to što DS i SRS predstavljaju političke antipode
na partijskoj sceni Srbije, jer prva zastupa evropsko-demokratsku
a druga tradicionalnu orijentaciju, pretpostavljamo da većina sledbenika
PSS-a inklinira evropsko-demokratskoj orijentaciji. Tu pretpostavku
snažno potkrepljuje nalaz empirijskog istraživanja CESIDa
sprovedenog početkom 2005. da se 93 odsto pristalica PSS-BK
zalaže za ulazak u EU (Mihailović i ost. 2005).
Po oceni pristalica PSS-BK njima je nabliža stranka DSS (21
odsto) i u najvećoj meri podržavaju (26 odsto) koaliciju sa tom
strankom, tako da se između PSS-BK i DSS-a, na nivou simpa-
46