7/8

58-67pozoriste_rez_07-08.qxp 6.1.2008 19:02 Page 59
ponekad vjerujemo da su na{i vlastiti. Ali nisu. Put do
sebe podrazumjeva deranje te ko`e i pra`njenje te
glave. A to nije samo zadatak umjetnika, ve} svake
osobe koja `eli dotaknuti vlastitu misao. To je prvi
korak", ka`e Sajkova. \or|ev je prihvatio kreativni izazov
tekstova i u "rizi~nom balansiranju izme|u duboko
intimnih i megalomanski javnih tema" prepoznao
semanti~ki postupak Ivane Sajko.
Koliko bismo pozori{nim re~nikom dvadesetog veka
"Evropu" nazvali brehtovskom poemom, toliko bismo je
jo{ tradicionalnijim pozori{nim re~nikom nazvali
recitalom. Ali za{to to ne re}i, vrhunskim recitalom. Jer
tekst jeste dominanta. Rascepkan, pretumban, o`ivljen
100 odsto u`ivo pevanjem, pokretima, intonacijama i
diskretnom, no efektnom glumom. Svih sat i po vremena
provodimo slu{aju}i i razmi{ljaju}i, pri tom se nimalo
ne dosa|uju}i. Barem ja nisam.
Pozori{na serija o ratu i moru
Ve}ina glumaca i autorski tim dramatur{kinje
Ane Vujanovi}, kostimografkinje Maje
Mirkovi} i scenografa Sa{e Ili}a radili su i u
drugom delu projekta "Rizik 1". Od
osmomonolognog u ven~anicama romana o
ratu "Rio bar" pet celina o ratu i moru su
uprizorene. Kako? Kako sami autori isti~u,
primarna je instalacija Sini{e Ili}a u kojoj se
doga|aju monolozi/govori/ispovesti. Da, to je
izbegli~ki/prognani~ki podrum ili ~ak pre
deset godina podrum svedok masakra ispod
ru{evina u Vukovaru, Pakracu, Mostaru,
Kninu, Sarajevu... Krvavi tragovi po zidovima,
buvljivi madraci, hladno}a, nereciklirani
otpaci ne~ijih `ivota.
Sa uvodnom izlo`bom hronologija
politi~kih i ratnih fakata 1991-1995,
da slu~ajno ne pomislimo da ne{to
drugo mo`e biti u pitanju, atmosfera
je, sa dobrim razlogom, dovoljno
mu~na i neprijatna bilo kome ko ima
imalo mo}i empatije. Kako pisac ovih
redova ima upravo toliko saose}ajnosti
(imalo), mogao sam da prepoznam
pre`ivljavanje koje postoji u ledenom
podrumu u kome izvo|a~i i telima
do`ivljavaju patnje prognanika, mada
nam prenose mnogo vi{e jer nam i
tekst Ivane Sajko to nudi. Svaki novi
monolog donosio je nove predmete
koji su se nagomilavali dok su lica
nestajala. Da bi se ostvarila performansu
nu`na psiho-fizi~ka realnost, a
u najte`oj kombinaciji sa pre-tekstom,
glumci su samostalno birali prisustvo i
pona{anje sa re~ima. Cilj nije bio
u`ivljavanje u tekst ve} pre`ivljavanje
nemilosrdnog teksta.
U ovoj zahtevnoj raboti moramo ne
samo pohvaliti, ve} i istaknuti ili
aplaudirati Vladislavi \or|evi} jer je
svojim glasom i prisustvom tresla
utrobe i du{e gledalaca i zaista uspela
da prevazi|e tekst, tj. tekst je postao
posledica nje u situaciji, a ne uzrok i
ono prethode}e. Izvori{te njenog
monologa "Pobjeda... i to takva!" bila
je osveta, taj stra{ni demon i naslade i
besa, i mr`nje i pomame i zle namere
sa detaljnim planom. Sve to Vladislava
je uspela da odigra savr{eno paze}i,
tj. dr`e}i nas na udici percepcije, da
ne pretera pa da pomislimo da je u
pitanju samo gluma i u/(do)`ivljavanje.
Gluma/izvo|enje, da sada ne
raspredamo o mogu}im razlikama dva
termina, uvek balansira izme|u
pre`ivljavanja i simuliranja i to ve}inu
"Rio bara" ~ini mnogo klasi~nije
pozori{nim nego {to je "Evropa". Iako
podrum "Magacina" i slobodno kretanje
publike mogu da nam nagoveste
druga~ije, pet epizoda "pozori{ne serije
o ratu i moru" imali smo prilike da
vidimo i osetimo ne toliko brehtovski
/decembar/januar/2007/2008.godine/ 007/8
59