7/8

standard_rez_07-08.qxp 6.1.2008 19:22 Page 98
98
Smem li da razmontiram budilnik
dandellion KIMBAN
Neke stvari radimo iz proste navike i zato {to "svi tako
rade", ne razmi{ljaju}i koliko imaju smisla. Ali kad samo
malo razmislimo, postaje jasno da je vreme da
potra`imo alternativu. Na primer slobodni softver,
nasuprot vlasni~kom ili komercijalnom softveru. [ta je
sad to? Pa, mo`da ne{to ovako…
Slu~aj 1: U|em u prodavnicu, kupim budilnik. Do|em
ku}i sa novim budilnikom, ne svi|a mi se boja, prefarbam
ga, usput zamenim onu plo~icu sa ispisanim brojevima
i zalepim plasti~nu figuricu na ku}i{te. Mo`da i
nije lepo, ali moj budilnik - moj problem. Nekoliko
meseci kasnije, dosadno mi je a i mu~i me neka
znati`elja (a ko to nije `eleo da zna {ta se to u budil-
niku krije?), uzmem {rafciger i otvorim budilnik. ^isto da
vidim {ta unutra ima i kako to radi. Treba mi malo sre}e
da vratim sve te zup~anike i opruge na svoje mesto,
znam. Ali, moj budilnik - moji zup~anici. Valjda smem
da pokvarim sopstveno vlasni{tvo.
Slu~aj 2: U|em u prodavnicu, kupim softver; do|em
ku}i, instaliram... next, next, ok, next, I agree, serijski
broj, next, finish installation. I nedugo zatim, ba{ kao i
sa budilnikom, mo`da bih ne{to promenila, mo`da bih
samo da vidim kako radi, mo`da sam paranoi~na pa
mislim da ne{to {pijunira gde se sve kre}em po
Internetu. U svakom slu~aju, otvorim program da vidim
{ta ima unutra... Moj program, onaj koji sam uredno
kupila pre ~etiri re~enice, mogu da otvorim i zvirnem
unutra. I po~inim krivi~no delo. Molim?!
Tamo negde pri instalaciji, izma|u klika na tre}e next i I
agree, onaj tekst koji nikada ne ~itam je zapravo ugovor.
Ugovor izma|u mene i proizvo|a~a softvera po kome ja
zapravo nisam kupila program nego samo pravo da ga
koristim. I to pod uslovima navedenim u ostatku ugovora.
Tako je to sa komercijalnim softverima. Postoji granica
slobode.
Zami{ljam ~asovni~ara koji mi saop{tava da zapravo
007/8 /decembar/januar/2007/2008.godine/
nisam kupila budilnik, nego pravo da ga
koristim, te da smo prvim navijanjem budilnika
sklopili pravosna`ni ugovor. A ugovor
ka`e da je otvaranje budilnika krivi~no delo,
da budilnik ne smem ni na koji na~in da
menjam, da budilnik ne smem da koristim ni
u koje druge svrhe sem ugovorom
predvi|enih. [ta mi drugo preostaje nego da
se zahvalim gospodinu ~asovni~aru i odem u
drugu radnju? Neku gde je zdrav razum jo{
uvek na ceni i gde se po{tuje `elja svakog
zdravog deteta da otvori budilnik i vidi {ta to
ima unutra.
I ve} ~ujem prigovor svih korisnika kompjutera
koji nisu programeri, koji ionako ne
bi otvarali programe, niti razumeju taj ~udan
SLOBODNI I BESPLATNI PROGRAMI, A LEGALNI!!!
Internet: Firefox (brauzer) i Thunderbird (e-mail) www.mozilla.org; Pidgin (instant mesind`er)
www.pidgin.im. Obrada teksta, prezentacije i ostale kancelarijske drangulije: Open Office
www.openoffice.org/ AbiWord www.abisource.com. Grafika: GIMP (crtanje i obrada fotografija)
www.gimp.org; Inkscape (vektorska grafika) www.inkscape.org; Blender (3D modelovanje, renderovanje
i animacija) www.blender.org. Audio/video plejeri: Amarok www.amarok.kde.org; VLC
www.videolan.org/vlc; Operativni sistemi: Bezbroj razli~itih Gnu/Linux i BSD distribucija, za
po~etnike preporu~ujemo Ubuntu www.ubuntu.com. Mnogo op{irniji spisak softvera za sve
mogu}e namene nalazi se na en.wikipedia.org/wiki/List_of_open_source_software_packages.
jezik unutra niti mogu, niti `ele bilo {ta
unutra da promene. Sa njihove ta~ke
gledi{ta, potpuno je svejedno da li je softver
koji koristimo otvoren ili ne.
Da li je ba{ svejedno? Nije.
Ne razumem se ni u ekonomiju, ni u pravo,
ali ipak `elim da javni ugovori budu javni.
Mo`da ja ne mogu da ih proverim, ali neki
moji prijatelji mogu. Ali pored tog li~nog
prava i interesa, postoji ne{to mnogo
va`nije. Razmena znanja je jedan od bitnijih
faktora u razvoju ~ove~anstva. Neko do|e
do nekog otkri}a, zatim neko drugi na
osnovu toga do|e do slede}eg, neko
tre}i isparavi gre{ku koja se potkrala
prethodnicima, na osnovu toga
~etvrta generacija stvara isto to samo
mnogo bolje. Verovali ili ne, na taj
na~in smo pre{li put od glinenih
plo~ica do miliona personalnih
ra~unara povezanih u Internet. Ne
radi se, dakle, o tebi ili meni nego o
svima nama.
Upravo neki od programa koji
povezuju sve te milione ra~unara u
Internet su zatvoreni tako da mo`e{
zavr{iti u zatvoru ako `eli{ da zna{
kako rade. Korak protiv evolucije? Da,
tako se ~ini. Na sre}u pa evolucija
nije bila raspolo`ena da se cenka sa
onima koji su je prodali za nekoliko
(milijardi) dolara. Jednostavna logika
ka`e da }e se slobodni softver na
kome paralelno rade hiljade volontera,
koji je otvoren za sve koje zanima,
koji nasle|uje znanje prethodih i
daje svoja iskustva naslednicima,
razvijati br`e i bolje od polutajnih
projekata namenjenih isklju~ivo prodaji.
Upravo zbog toga, ja koja ne programiram
i ne bavim se razvojem
ra~unara, ve} ih samo koristim imam
interes da softver koji koristim bude
otvorenog koda i dostupan svima.
Zatvaranje koda i stavljanje patenata
na softver pogoduje jedino onima
koji `ele da odr`e monopol nad onim
{to svi koristimo. Na kraju, slobodan
softver je ne uvek, ali u najve}em
broju slu~ajeva besplatan. Najve}i
broj programa je mogu}e besplatno a
legalno skinuti sa Interneta i
pokrenuti instalaciju.
OSLOBO\EN OD OGRANI^ENJA
Slobodni softver, kako ga defini{e Zadu`bina za slobodni softver, mo`e se
koristiti, umno`avati, prou~avati, menjati i distribuirati dalje bez ograni~enja.
Sloboda od takvih ograni~enja je u sredi{tu koncepta "slobodnog softvera",
tako da suprotnost slobodnom softveru ~ini vlasni~ki softver, a ne softver koji
se prodaje radi zarade, kao {to je komercijalni softver.
Ve}ina slobodnog softvera se distribuira bilo besplatno na Internetu ili van
njega za marginalnu cenu distribucije, ali to nije obavezno pa ljudi mogu da
prodaju kopije po kojoj god ceni `ele.