7/8

68-73film_rez_07-08.qxp 6.1.2008 22:28 Page 68
Krah bioskopa u Srbiji
Ivan BEVC
Gotovo nestvarno deluju cifre od 300.000 ili
400.000 gledalaca koje su veliki filmski
hitovi imali u doma}im bioskopima pre samo
pola decenije. Ima li spasa posrnuloj
bioskopskoj mre`i ili smo na putu da
odgledamo "poslednju bioskopsku predstavu"?
Za pravljenje kratke ali pou~ne pri~e o slomu
bioskopskog tr`i{ta u Srbiji nije neophodno,
kao za mnoge druge propasti, posezati za
pore|enjima sa vremenom velike biv{e
dr`ave. Niti je svrsishodno porediti tr`i{te od
preko 22 miliona ljudi i ogroman broj {to
pravih, {to improvizovanih bioskopskih dvorana,
koji su bili respektabilni ~ak i za
evropske uslove, pa su pojedini "blokbasteri"
poput legendarne Tesne ko`e umeli da
privuku i nekoliko miliona gledalaca, a
ozbiljni, umetni~ki filmovi mogli su da
ra~unaju na nekoliko "skromnih" desetina
hiljada poklonika.
Dovoljno je posegnuti za podacima starim
svega nekoliko godina i do}i do poraznog
zaklju~ka da je ovde na delu savr{en slu~aj
kombinovanja lo{ih tendencija iz sveta
"oboga}enih" lokalnih {mekom.
Tokom 90-ih doma}i distributeri su `iveli po
sistemu toplo-hladno. Ugovori koje su imali
sa tzv. major kompanijama bivali su ~as
zamrznuti (sankcije, bombardovanje), ~as
aktivni, a ~ast lokalnih bioskopa spa{avali su
doma}i filmovi ali i nezavisni programi pa
smo jedno vreme bili pravi raj za art filmove.
Pamti se preko 130.000 gledalaca
Almodovarovih Visokih potpetica, ogromni
(lo{e nacrtani) bilbord na Trgu republike sa
golim Harvijem Kajtelom (Zli poru~nik) ili
preko 70 000 gledalaca hermeti~nog filma
Klavir autorke D`ejn Kempion. Informacije o
novim ostvarenjima imali smo preko VHS
piraterije koja je ~inila 95 odsto ponude
video klubova koji jednostavno nisu imali {ta
drugo da ponude. Dolazak Warnera a onda i
Columbije na video tr`i{te donekle je u~inio
ovaj posao ozbiljnijim, ali smo i dalje bili
crna rupa na mapama filmske industrije.
Vode}i distributeri tog vremena bili su upravo
oni bez velikih studija. Tih dana su
Miramax i Gaumont imali ve}u te`inu od
68 007/8 /decembar/januar/2007/2008.godine/
Foxa ili Disneya jer su njihovi fimovi mogli slobodno da
se prikazuju pa su Metro film i First Production vodili
trku ispred Tucka, Bandura ili Vansa. Poslednja dva su u
me|uvremenu uga{ena, a Tuck jo{ uvek odoleva i kakotako
servisira ovda{nje bioskope.
No, ~ak i tokom olovnih vremena metastaze
Milo{evi}eve strahovlade bioskopi nisu bili prazni. Bili su
oronuli, zapu{teni, nekoliko decenija iza inostranih
standarda, ali su i dalje imali publiku. [okantno zvu~i
podatak da je tokom nevesele 1999. godine ~ak 3,5 miliona
ljudi posetilo bioskop u Srbiji, dakle vi{e nego
duplo od broja koji je zabele`en pro{le i koji }e biti
zabele`en ove godine. Ve} je 2000. donela porast na
preko 4 miliona gledalaca, a prva prava demokratska
godina donela je pravi uspon lokalne bioskopske industrije
i sa 4,8 miliona gledalaca i relativno skupim kartama
postala sve zna~ajniji faktor na me|unarodnom
planu.
Nezavisni su se povla~ili pred predstavnicima Holivuda,
Metro film je pravio rezultate gledanosti na u{trb zarade
a danas tavori kao bezna~ajan video
izdava~. Tuck je postao najmo}nija
doma}a kompanija sa gotovo pola
tr`i{ta. Naslovi koje je u to vreme
imao na raspolaganju poput Harija
Potera ili Gospodara prstenova razvalili
su box office liste (ta dva filma zajedno
imali su preko 700.000 gledalaca) i
pozicionirali ga kao jedinu pravu profesionalnu
distributersku ku}u koja je
otvaranjem multipleks bioskopa
Tuckwood zbilja napravila pomak u
shvatanju bioskopa u nas.
U me|uvremenu VHS nestaje pod
najezdom DVD revolucije i ubrzo
postaje jasno da nova tehnologija
donosi sa sobom neslu}ene
mogu}nosti piraterije bez gubitka
kvaliteta, a po neverovatno niskoj
ceni. Problem koji je pogodio ceo svet,
PRO[LA GOD
MILIONA POS
GOD BILI) PU
BLOKBASTER
PRISTOJNIM