You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
58-67pozoriste_rez_07-08.qxp 6.1.2008 19:02 Page 60<br />
60<br />
(lako}a, nesentimentalnost, oneobi~avanje), koliko u igri<br />
sa pasivnim stilom televizijskih ispovesti zacrnjenih lica i<br />
okrenutih le|a kameri, koji nam nagla{avaju dokumentarnost.<br />
"Povijest je upravo takva, ona ucjenjuje, nudi se kao<br />
objektivna i fiksirana ~injenica, kao vrijednost koja ukorjenjuje<br />
ne~iji identitet. Mene je, s druge strane, zanimalo<br />
ukazati na nebrojenu polifoniju glasova, njihovu<br />
promjenjivost, nesigurnost, kao i kompleksnost njihova<br />
mogu}eg su`ivota. U pozadini toga stoji naravno i revolt<br />
na nametanje bilo kakvog modela mi{ljenja ili mitskih,<br />
povijesno-etni~kih vrijednosti", ka`e nam Ivana Sajko.<br />
Prva, "Tom i D`eri", jeste izlazak iz devoja{tva u prvi<br />
poljubac rata. Romanti~no. Rascvetano krvavo. Kada se<br />
pogleda nazad u detinjstvo, odande su nas ispratili<br />
krvavi prizori nasilnih crta}a - duhovito. A zapravo<br />
stravi~no kada shvatimo da je to pri~a ljudi spaljenih<br />
domova i `ivota. "Zdravo Marijo" demaskira nam sav<br />
cinizam religioznog zanosa i (ne)mogu}nosti pra{tanja<br />
u ratu. "... i deset godina kasnije" stavlja nas ispred<br />
birokratije, nove vlasti u svim novim dr`avama i njihovom<br />
dehumaniziranju spram kojih su `rtve i zlo~inci<br />
tako `ivi i gotovo simpati~ni likovi.<br />
Srpsko-hrvatska saradnja<br />
Ovaj projekat otvara mnoge kontekste, od kojih su najsna`nija<br />
dva: saradnja hrvatskih i srpskih stvaralaca i<br />
postdramsko pozori{te i eksperiment u tranzicionom<br />
teatru brze produkcije zarad brze zarade. Saradnja<br />
hrvatskih i srpskih pozori{nih autora, uprkos ratu i postratnim<br />
zategnutim zvani~nim odnosima, trajala je skoro<br />
bez prekida, dodu{e naj~e{}e van institucija. Oficijelna<br />
pozori{ta i dalje funkcioni{u na velikim<br />
pokazivanjima/hvalisanjima gotovih proizvoda. "Rizik" je<br />
korak dalje u institucionalizaciji ove saradnje, tj. normalizaciji<br />
na koju smo navikli vi{e od sto godina. Centar<br />
za kulturnu dekontaminaciju i Magacin u Kraljevi}a<br />
Marka su zbog svoje otvorenosti prirodni izbor umenika,<br />
dok podr{ka Ministarstva kulture mo`da nagove{tava<br />
ozvani~avanje mogu}nosti da se i zvani~nije sara|uje i<br />
stvara, bez granica u svesti, prvenstveno. Divno je<br />
slu{ati glumce kako, uz pomo} lektora iz Zagreba<br />
Gorana Fer~eca, prenose govor kreativne hrva{~ine koju<br />
nismo slu{ali od postavki Krle`e i [tajnera. Grubo zvu~i<br />
re~ hrva{~ina, poput srb{tina. Lep{e bi bilo tepati tim<br />
administrativno-pravopisnim nare~jima jednog (kog)<br />
jezika - kao hrvatica, srbica, bosan~ica ({to je bilo u<br />
vreme reformacije i jedno od zvani~nih pisama za {tamparije<br />
u Evropi). Jednog jezika, da ponovim, jer smatrati<br />
da su to razli~iti jezici nije pitanje nacionalizma, ve}<br />
nepismenosti.<br />
Koprodukcije, kao slede}i korak u saradnji kultura, jo{<br />
uvek ~ekamo na institucionalnom nivou. Prirodno ta<br />
saradnja ide putevima vanistitucionalnog/nadnacionalnog,<br />
ali i postdramskog teatra, koji, da li je to normalno,<br />
jo{ uvek stoje izvan ili u zape}ku repertoarskih<br />
politika bud`etskih ku}a. Da ne govorimo o komercijalnim<br />
pozori{tima koja izgledaju isto i u Zagrebu i u<br />
007/8 /decembar/januar/2007/2008.godine/<br />
POKROVITELJI<br />
Kako je i izdava~ Reza, Inicijativa mladih za ljudska prava, jedan od pokrovitelja<br />
projekata, da pomenemo i ostatak {arenog dru{tva koje je pomoglo "Rizik":<br />
Fond za otvoreno dru{tvo, Ministarstvo kulture Republike Srbije i Gra|anske inicijative.<br />
Beogradu. Da ne pominjeno televizijske serije<br />
u kojima se razmenjuju glumci, ali se<br />
pre}utkuje svaka trauma koju su na{i<br />
udru`eni separatisti i unitaristi zajedni~ki<br />
zakivali u istoriju. Bez pominjanja rata koji je<br />
bio cover-up za boga}enje (primarnu akumulaciju<br />
kapitala) onih koji i danas<br />
poku{avaju dr`ati sve konce, pa i kulturne, u<br />
novim dr`avama i ploditi svoj kapital. Da<br />
presko~imo razgovor o istom scenariju<br />
"Pozori{ta u ku}i" koje se snima na "dva jezika"<br />
u istoj scenografiji i kostimima, samo sa<br />
razli~itim glumcima. Zar je pranje para i<br />
ispiranje mozgova toliko bitnije od potrebe<br />
za kreativnim naporom?<br />
Inovativnost u kulturi i dalje je samo eksces,<br />
a ne redovna praksa. Dokle, zapita}emo se<br />
po ko zna koji put. "Rizik", ka`u autori, jeste<br />
imanentna kritika postoje}eg modela<br />
"proizvodnje pozori{ta". Rizik je<br />
poku{aj da se uka`e na nedostatak<br />
kriti~kog mi{ljenja o prirodi takve<br />
pozori{ne produkcije. Istovremeno, to<br />
je i sasvim odre|eni predlog kulturne<br />
politike, model jednog od mogu}ih<br />
na~ina da se vratimo onoj umetnosti<br />
koja ulog sopstvenog autoriteta i kvaliteta<br />
pretpostavlja rasporedu unutar<br />
hijerarhije mo}i. I opet, za{to da<br />
centrima mo}i pridajemo ve}u va`nosti<br />
od najmo}nijeg li~nog stvarala~kog<br />
uzleta koje u pozori{tu postaje zajedni~ko<br />
i zarazno za publiku? Da poslu-<br />
{amo {ta nam je o tome rekla izuzetna<br />
Ivana Sajko: "Zanima me moja<br />
osobna sloboda i u`itak u trenutku<br />
pisanja. I mogu}nost dodira. Taj dodir.<br />
Izme|u nas. To je umjetnost."
Change language