Smederevac za 21. vek - Industrija

vremeplov
Pakovanje kroz istoriju
Gotovo uporedo sa efektima industrijske revolucije širom Evrope, sredinom XVIII
veka video se veliki pomak iz ruralnih u gradske sredine života. Došlo je do rasta
potrošačke ekonomije. Nove mašine i tehnologije donele su novim proizvodima i
uslugama to, što su postali dostupni masama. Napredak dizajna pakovanja rastao
je sa novim fenomenom – nacionalnim i međunarodnim marketingom i distribucijom
robe široke potrošnje.
Veliki broj tehničkih inovacija doveo je do daljeg unapređivanja
pakovanja, i shodno tome, povećanog izbora hrane,
kako bi se poboljšao svakodnevni životni standard i povećala
tražnja po pitanju dizajna pakovanja i ambalaže.
Korišćenje aluminijumske folije - koja je razvijena kada je prva
fabrika aluminijuma otvorena 1910. godine, omogućilo je efikasno
pečaćenje lekova i drugih proizvoda osetljivih na uticaj vazduha,
kao što su duvan i čokolada.
Još 1906. godine, Agencija Federal Food & Drugs Act donela je
jedan od prvih propisa koji su nametnuti dizajnu pakovanja, a
to je bilo da je ubuduće zabranjena upotreba lažnih ili netačnih
obeležavanja. To je praktično značilo da pakovanje može da bude
brendirano, samo ako količina sadržaja može biti jasno obeležena
na spoljnoj strani pakovanja, u smislu težine, mere ili numeričkih
podataka. Smatralo se da ovaj akt predstavlja malu zaštitu potrošača,
jer mnogi potrošači ne kupuju proizvode samo na osnovu
veličine i oblika.
Tako se postepeno krenulo sa obraćanjem i polaganjem veće
pažnje na izgled pakovanja. Dizajni pakovanja proizvoda su ilustrovani
za novinske oglase, potrošačke kataloge, za znakove i postere.
Ljudi su postepeno, počeli da stvaraju neki svoj ukus i izbor, birajući
neki proizvod baš zbog određenog pakovanja. Uopšte, porast
ovog oblika oglašavanja imao je ogroman uticaj na unapređenje
dizajna pakovanja.Veliki broj tehničkih inovacija doveo je do daljeg
unapređenja pakovanja i, shodno tome, povećanog izbora hrane -
a samim tim se poboljšao svakodnevni životni standard i povećala
se tražnja po pitanju dizajna pakovanja i ambalaže.
Materijali za pakovanje
Materijali koji se tradicionalno koriste za pakovanje namirnica
uključuju: staklo, metale (aluminijum, folije i laminate, beli lim i
beskalajni čelik), papir, karton i plastike. Osim toga, više različitih
vrsta plastike koristi se u krutoj i u elastičnoj (savitljivoj) formi.
Današnja ambalaža za namirnice često je sastavljena od nekoliko
materijala, da bi se iskoristile funkcionalne i estetske prednosti
svakog od materijala.
Dugo vremena je materijal za pakovanje hrane (beli lim, staklo i, u
manjoj meri papir), zbog troškova proizvodnje bivao često i skuplji
od same hrane koja se u nega pakovala. Tehnološke inovacije su
omogućile da se material za pakovanje proizvodi jeftinije.
Staklo
Uprkos svojoj krhkosti i visokim troškovima proizvodnje, staklo je
imalo prednost u odnosu na konzervu, jer je ono hemijski inertno.
Ne samo što je vekovno imalo dugotrajniju primenu, već je tu trebalo
mnogo manje novih usavršavanja, kako bi tegle i flaše postale
i ostale - prosto jedino rešenje za mnoge prehrambene proizvode.
Papir i karton
Pojavili su se krajem XIX veka, kao materijal za umotavanje i pakovanje
hrane.
Pravili su se od drvne celuloze, što je pojeftinilo i omasovilo proizvodnju
koja je trebalo da odgovori na sve veću tražnju tržišta.
Budući da kartoni nisu baš bili podesni za transport tečnosti, 1880.
godine u SAD su patentirali impregnirani karton na masnoće i tečnosti,
tako što su ga presvlačili tankim slojem parafina.
28
Industrija 39 / avgust 2012.