Smederevac za 21. vek - Industrija

Broj 39 • Avgust 2012. • Godina VII • Cena 300 dinara 

ENERGETIKA 

Smederevac za 21. vek 

VREMEPLOV 

Pakovanje kroz istoriju 

U FOKUSU 

Ambalaža i 

pakovanje hrane

dugogodišnjih klijenata. Naši dob 

naftne kompanije sa kojima imam 

nabdevanju, što garantuje našim 

i evropski kvalitet goriva.Dopre 

putem sopstvenim brodovima. 

našem naftnom terminal u Be 

derivata krajnjim korisnicima se 

koje su, takodje, u vlasništvu 

aftachem-a u svim segmentim 

dizela, garantuje našim klijetima i 

aftachem d.o.o je osnovan 200 

odeću ulogu u trgovini Evro diz 

edište firme je u Novom Sadu u 

lijala i skladište stacionirani u Be 

aposleno 42 radnika, od kojih 24 

aftachem d.o.o Novi Sad je 

» Uvoz naftih derivata 

» Skladištenje naftih derivata 

uvozom, 

» Veletrgovina naftnim derivatima 

skladištenjem i distr 

» Rečni transport 

kao 

» Drumski transport 

i ostalih naftnih derivata 

» Mobilne naftne pumpe (MNP)

naftna kompanija koja se bavi 

ibucijom Evro dizela EN590, 

u skladu sa potrebama naših 

avljači su renomirane inostrane 

o potpisane godišnje ugovore o 

kupcima pouzdano snabdevanje 

ma Evro dizela se vrši rečnim 

Evro dizel se dalje skladišti u 

ogradu, na Ada Huji. Isporuka 

obavlja kamionskim cisternama 

Naftachem-a. Aktivno učešće 

a dopreme i distribucije Evro 

partnerima visok kvalitet usluge. 

3. godine, sa tim da je preuzeo 

ela počev od kraja 2007. godine. 

ulici 

NAFTACHEM d.o.o. 

Telečkog br. 9, dok su 

Adresa: Laze Telečkog 9 

21000 Novi Sad 

Telefon: +381 21 47 24 796 

ogradu. U Naftachem-u je stalno 

Faks: +381 21 47 24 892 

E-pošta: office@naftachem.rs 

sa visokom 

Web: www.naftachem.com 

stručnom spremom.

uvodnik 

Reč urednika 

Vrelo leto je, po svoj prilici završeno, a bilo 

je vrelo u svakom pogledu. Ne samo da smo 

se preznojavali od dnevnih temperatura, 

nego i od iščekivanja formiranja nove 

vlade, stalnog pada domaće valute, kao i 

pesimističke prognoze za period ispred nas. 

Ali, ne sumnjam da ćemo se izboriti sa svim 

izazovima koji su pred nama, jer to radimo u 

poslednjih 30 godina u Srbiji. 

Bilo kako bilo, ispred nas je veoma 

interesantna jesen, sa mnogo sajamskih 

manifestacija na kojima će časopis biti prisutan. Družićemo se na 

beogradskim sajmovima pakovanja, ekologije i energetike, pa ćemo se 

posle provozati po regionu, najpre do Budve - na sajam građevinarstva, 

pa do Skoplja na Tehnomu, a kasnije i do Zenice na sajam metala. Prvi put 

ove godine, tim časopisa Industrija ide i na samu granicu Evrope i Azije da 

prisustvuje sajmu Maktek u Istanbulu. Kao što vidite, ovaj broj Industrije će 

biti svuda gde se poslovi ugovaraju. 

Ovom prilikom želim da Vas pozovem da nam se pridružite na gore 

spomenutim događajima, jer ćemo na većini imati i svoj štand gde se 

možemo družiti i razmenjivati mišljenja. 

Do narednog broja koji izlazi krajem oktobra, želim da Vam se zahvalim na 

čitanju i pozdravim u ime cele redakcije 

časopisa Industrija. 

Broj 39 

Broj 39 • Avgust 2012. • Godina VII • Cena 300 dinara 

ENERGETIKA 


VREMEPLOV 


Izdavač 

IndMedia d.o.o. 

Privredno društvo za izdavaštvo i marketing 

Lazara Kujundžića 88, Beograd 

Tel/fax: +381 11 347 90 00 

E-mail: office@industrija.rs 

www.industrija.rs 

Glavni i odgovorni urednik 

Nikola Mirković 

Tel: +381 60 344 8428 

E-mail: nmirkovic@industrija.rs 

Redakcija 

Pomoćnik urednika 

Jasmina Pešić 

Tel: + 381 60 344 8434 

E-mail: info@industrija.rs 

Dizajn i priprema za štampu 

Đorđe Rafajlović 

E-mail: raster.dizajn@gmail.com 

Marketing 

Jasmina Jovanović 

Mihailo Nenadović 

Aleksandra Radosavljević 

Štampa 

Maxima graf, Vladana Desnice 13, Petrovaradin 

Distribucija 

Direkt marketing service d.o.o. 

Nikola Mirković 

glavni i odgovorni urednik 

U FOKUSU 

Ambalaža i 

pakovanje hrane 

Web 

www.industrija.rs 

Časopis izlazi dvomesečno 

CIP - Katalogizacija u publikaciji 

Narodna biblioteka Srbije, Beograd 

62 

ISSN 1452 - 3639 = Industrija (Beograd, 2006.) 

COBISS.SR-ID 128184844 

Izdavač ne snosi odgovornost za istinitost i verodostojnost 

objavljenih oglasa i promotivnih tekstova. 

Sajt www.najboljeknjige.rs sa ponosom 

predstavljaju svoje novo izdanje. 

U svim većim knjižarama u Srbiji i regionu. 

Jedna od najvećih web knjižara kod nas. 

www.najboljeknjige.rs 

Postanite član kluba “Najbolje knjige” i ostvarite velike popuste.

sadržaj 

Sadržaj 

Metal Sistemi Plus d.o.o. 

• Opremanje skladišta i prodajnih prostora . . . . . . . . . . 12 

Razgovor sa povodom: Dr Slavica Korać 

• MEĐUNARODNI SAJAM KAO IZAZOV ZA INOSTRANA ULAGANJA . . . . 14 

stantech doo 

•Automatizacija transportnog pakovanja 16 

u fokusu 

• POTPUNO ELEKTRIČNE MAŠINE ZA MAKSIMALNE PERFORMANSE . . . . 20 

u fokusu 

•Ambalaža za pakovanje hrane . . . . . . . . . . . . . 22 

Messer Tehnogas a.d. 

• UVEK SVEŽE NAMIRNICE NA VAŠEM STOLU 26 

vremeplov 

• Pakovanje kroz istoriju 28 

Top Teh d.o.o. 

• BESPLATNO TESTIRANJE! . . . . . . . . . . . . . . 32 

Gebrüder Weiss 

• Održivo poslovanje u transportu . . . . . . . . . . . . 35 


• NAFTACHEM – POUZDANO SNABDEVANJE I EVROPSKI KVALITET . . . . 36 

energetika 

• Smederevac za 21. vek 38 

Avalon Partners d.o.o. 

• Inovacija izraelske firme ELSPEC STARVAR . . . . . . . . . . 42 

energetika 

•Alternativni izvori energije 44 

POSTUPAK IZRADE SOLARNOG PANELA 

• SOLARNI KOLEKTORI ZA GREJANJE KUĆE NAPRAVLJENI OD LIMENKI 47 

ABB d.o.o. 

• Stiglo je doba električnih vozila 50 

TERMOMETAL d.o.o. 

• Kupovina filterskog sistema: najčešće greške . . . . . . . . . 54 

Srboauto d.o.o. 

• SRBOAUTO – LIDER U PROIZVODNJI I REMONTU SVIH VRSTA ZGLOBNIH VRATILA . 56 

LOCTITE 

• Loctite® Fixmaster® Marine Chocking . . . . . . . . . . . 58 

Insa – industrija satova A.D. 

• Insa®– industrija satova 60 

posetili smo 

• TESLIN DAN 64 

bezbednost i zdravlje na radu 

• Procena rizika na radnom mestu i u radnoj okolini . . . . . . . . 66 

poslovni saveti 

• Šta ako dođe do otkaza? . . . . . . . . . . . . . . 68 

• Kako iskoristiti leto za sređivanje poslovnih obaveza? . . . . . . . 69 

Eaton electric d.o.o. 

• SmartWire-DT – Inovativni komunikacioni sistem za razvodne ormane 76 

PLC - Automatika.rs 

• Programabilni logički kontroler (PLC) . . . . . . . . . . . 78 

Magnat d.o.o. 

• Druženje na obali Save 82 

• Rešenje za „sve što je potrebno zavariti bilo gde na svetu“ . . . . . . 83 

reč stručnjaka 

• ZNANJA I VEŠTINE ZA IZLAZAK IZ KRIZE 86 

Euroračunovodstvo 

• Evropski kvalitet za poslovanje u Srbiji . . . . . . . . . . . 90 

Eurotranslate 

• Eurotranslate – vaš pouzdan partner u poslovanju . . . . . . . . 91 

predstavljamo 

•ATA KARNET - PASOŠ ZA ROBU KOJI ŠTEDI VREME I NOVAC 92 

sajamski grad - Istanbul 

• Istanbul – spoj tradicije i modernog života . . . . . . . . . . 94 

10 

ENERGETIKA 

Smederevac za 21. vek. 

„Smederevac” je sinonim domaćeg proizvoda, domaćeg 

znanja i sinonim naše industrijske tradicije. Kada je skoro pre 

sto godina, daleke 1923. godine, započela njegova proizvodnja 

u Smederevu,iza tog proizvoda je stajao inovativni 

koncept koji je imao potencijal da radikalno promeni svakodnevni 

život...“ 

20 

U FOKUSU 

Ambalaža i pakovanje hrane 

„Pakovanje je sastavni i završni deo svake proizvodne linije i 

ima za cilj da omogući finalnom proizvodu sigurniju manipulaciju, 

skladištenje i transport do kupca, dok ambalaža čini 

neodvojivi deo proizvoda i njena uloga je da čuva proizvod 

kao i da ga na najbolji način prezentuje kupcu.“ 

42 

VREMEPLOV 


„Gotovo uporedo sa efektima industrijske revolucije širom 

Evrope, sredinom XVIII veka video se veliki pomak iz ruralnih 

u gradske sredine života. Došlo je do rasta potrošačke ekonomije. 

Nove mašine i tehnologije donele su novim proizvodima 

i uslugama to, što su postali dostupni masama. Napredak 

dizajna pakovanja rastao je sa novim fenomenom...“ 

pretplatite se na vaš primerak časopisa 

Posetite nas na našoj Facebook stranici: 

www.facebook.com/casopis.industrija 

Da biste obezbedili vaš PRIMERAK časopisa Industrija potrebno je 

da sledite uputstvo koje se nalazi na našoj web adresi www.industrija.rs 

Napomena: Izdavač zadržava pravo da prihvati samo 

one formulare u koje su uneti svi traženi podaci. 

Industrija 39 / avgust 2012. 

7

eflektor 

srbija... 

Henkel - značajno povećanje prodaje 

i profita u drugom kvartalu 

Veći porez na dobit od 

1. januara 2013. godine 

Privrednici će veći porez na dobit preduzeća 

plaćati od 1. januara 2013, a ne od 1. oktobra 

2012, kako su pisali beogradski mediji. Na 

pitanje koje konkretno promene privrednici 

mogu da očekuju, u tom ministarstvu nisu 

mogli da daju odgovor, jer je “u toku izrada 

zakona, i još se ne znaju detalji, osim da će 

porez na dobit biti povećan na 15%”. 

- U Ministarstvu finansija i privrede počele su 

sa radom radne grupe koje će se između ostalog 

baviti i izmenom Zakona o porezu na dobit 

preduzeća. Ovaj Zakon ući će u skupštinsku 

proceduru zajedno sa Zakonom o budžetu za 

2013. godinu, a primene novih odredaba trebalo 

bi da stupe na snagu od 1. januara 2013. 

godine - naveli su u Ministarstvu finansija. 

Kako kažu, Ministarstvo će svakako draft Zakona 

predstaviti javnosti, stručnoj javnosti i privrednicima 

kroz javne rasprave gde će svako 

moći da da svoj doprinos. 

- Naplata poreza na dobit na teritoriji cele 

Republike u 2011. godini bila je 37,8 milijardi 

dinara, od toga naplata poreza na teritoriji 

Vojvodine 3,6 milijardi dinara, a naplata za 

budžet republike 34,2 milijarde dinara. 

Osim poreza na dobit, privrednici će uskoro 

plaćati i veći porez na dodatu vrednost. 

Svaki sedmi evro od izvoza 

“fiće” ide državi i privredi 

Ako bi se ostvarila najava da izvoz “Fiat”-a 

dostigne milijardu evra, kako je planirano za 

2013, direktna i indirektna korist koju će imati 

država i privreda biće između 100 i 150 mil 

EUR, procenjuju ekonomisti. 

- U očekivanih milijardu evra izvoza, sa oko 50 

mil EUR bi učestvovale zarade radnika i porezi 

državi, jer je “Fiat” kao izvoznik oslobođen 

plaćanja PDV-a. Međutim, ukupna korist kad 

se uračunaju multiplikativni efekti mogla bi 

biti od 100 do 150 mil EUR, zbog novih tehnologija, 

uključivanja lokalnih preduzeća itd. 

Takođe, veći izvoz Srbiju će učiniti privlačnijom 

u očima drugih investitora - kaže Miroslav 

Zdravković, ekonomista i urednik portala 

makroekonomija.org. 

Ovogodišnji izvoz Srbije, prema procenama 

ekonomista, neće preći 9 mlrd EUR, a ranije 

procene Ministarstva ekonomije najavljivale 

su da bi vrednost izvoza “Fiata” u 2013. 

mogao da iznosi između 1,1 i 1,3 mlrd EUR. 

Ekonomista Goran Nikolić posebno ističe da 

je pored samog povećanja obima izvoza, značajno 

to što će “Fiat”, i pored toga što uvozi 

motor i neke komponente, doneti veću korist 

privredi od dosadašnjeg najvećeg izvoznika, 

železare “U.S. Steel”, koja je najveći deo sirovina 

nabavljala iz uvoza. 

Zdravković očekuje da bi proizvodnja automobila 

mogla da povuče privredni rast u poslednjem 

tromesečju 2012. i tokom 2013, a to će 

se videti kroz povećanje industrijske proizvodnje, 

izvoza, ulaganje države u infrastrukturu i 

angažovanje drugih firmi. 

“Fiat” bi u Kragujevcu ove godine trebalo da 

proizvede 30.000 primeraka modela “500L”, 

a plan za sledeću godinu je 160.000 automobila. 

Promena strukture izvoza 

Zdravković kaže da je posebno značajno to što 

se menja i struktura srpskog izvoza. 

- Sa povećanjem izvoza proizvoda automobilske 

i elektronske industrije menjaće se struktura 

izvoza, a u narednom koraku i industrijske 

proizvodnje, i po tome ćemo biti sličniji uspešnim 

tranzicionim zemljama - kaže Zdravković. 

Država neće prodavati 

Komercijalnu banku? 

Država razmišlja o prodaji određne imovine 

kako bi pokrila budžetsku rupu u ovoj godini, 

rečeno je juče, na predstavljanju antikriznih 

mera nove Vlade Srbije. 

- Neće se prodavati preduzeća za koja smo 

se dogovorili koalicionim sporazumom, niti 

Komercijalna banka u kojoj država ima većinski 

udeo - rekao je juče ministar finansija Mlađan 

Dinkić. 

Prema tekstu tog sporazuma, država će zadržati 

vlasništvo u strateški važnim javnim preduzećima 

koja imaju monopolsku poziciju, a 

to su EPS, “Železnice Srbije”, “Pošta”, i Aerodrom 

“Nikola Tesla”. To znači da bi “Telekom” 

uskoro mogao da nađe kupca. 

“Henkel je nastavio sa dobrim učinkom u 

drugom kvartalu, uprkos teškim uslovima 

na tržištu. Ostvarili smo profitabilan rast u 

svim našim poslovnim sektorima i ostvareno 

je značajno povećanje EBIT marže“, rekao 

je predsednik Upravnog odbora kompanije 

Henkel, Kasper Roršted. “Solidni rezultati 

postignuti u drugom kvartalu istovremeno 

odražavaju naše stalno usmerenje na strateške 

prioritete. U tom smislu, napravili smo 

važan korak ka ostvarenju ciljeva postavljenih 

za 2012. godinu.” 

Henkelova prodaja u drugom kvartalu 2012. 

godine iznosila je 4,206 milijarde evra, što 

predstavlja povećanje od 6,4 odsto, u poređenju 

sa ciframa za isti period prošle godine. 

Nakon korekcije jednokratnih dobiti, jednokratnih 

troškova i troškova restrukturiranja, 

korigovani operativni profit povećan je za 

18,6 odsto, sa 514 miliona evra na 609 miliona 

evra, a tome su doprinela sva tri poslovna 

sektora. Korigovan prihod od prodaje (EBIT 

marža) značajno je povećan za 1,5 odsto, sa 

13,0 odsto na 14,5 odsto. Finansijski rezultati 

kompanije, u poređenju sa istim kvartalom 

prošle godine, poboljšani su za 6 miliona evra, 

i sada iznose 35 miliona evra. 

Za sedam meseci 2012. broj lizing 

ugovora u Srbiji smanjen za 19,4% 

Broj lizing ugovora građana smanjen je tokom 

prvih sedam meseci ove godine za 14,9%, sa 

9.182 na 7.811, dok je tokom jula smanjen za 

1,7%, pokazali su podaci Udruženja banaka 

Srbije. 

Broj korisnika lizing ugovora tokom jula, takođe, 

je smanjen i to za 1,8%, a tokom prvih 

sedam meseci opao je za 15,6%. 

Broj lizing ugovora građana sa kašnjenjem u 

otplati većim od dva meseca od januara do 

jula smanjen je za 3,4%, sa 1.718 na 1.660. 

Tokom jula broj lizing ugovora građana sa kašnjenjem 

u otplati smanjen je za 1,8%. 

Iznos ostatka duga građana po lizing ugovorima 

povećan je tokom jula za 2,7%, sa 4,86 

milijardi dinara na 4,99 milijardi, a tokom 

prvih sedam meseci 2012. povećan je za 3,7%. 

8 

Industrija 39 / avgust 2012.

eflektor 

...i svet 

Emporiki žele i Nacionalna 

banka Grčke i Eurobank 

Osim Alpha banke, i Nacionalna banka Grčke i 

Eurobanka ponudile su francuskoj Credy Agricol 

da kupe njenu grčku podružnicu zapalu u 

dugove - banku Emporiki. 

Credy Agricol namerava da potpuno obustavi 

poslovanje u Grčkoj, piše “Financial Times”. 

Visina kredita koje je Credy Agricole zajedno 

sa svojim filijalama u Grčkoj odobrila, premašuje 

23 mlrd EUR, što je najviši nivo među 

stranim bankama koje posluju u toj zemlji. 

Ova francuska banka će se zbog toga suočiti sa 

ozbiljnim rizicima u slučaju da Grčka napusti 

zonu evra, upozorava londonski dnevnik. 

Francuska bankarska grupacija je grčku banku 

Emporiki kupila pre šest godina i od tada uložila 

više od 5 mlrd EUR u njenu dokapitalizaciju i 

ostvarenje pune kontrole u toj kreditnoj organizaciji. 

Gubici Credy Agricole zbog investicija 

u Emporiki, do njene prodaje dostići će 8 do 

10 mlrd EUR, smatraju čelnici grčkih banaka. 

Pitanje prodaje Emporiki, osim Credy Agricole 

rešavaće i Centralna banka Grčke i Grčki fond 

za finansijsku stabilnost, zadužen za rekapitalizaciju 

grčkih banaka kreditima Evropske unije. 

Francuske kompanije, koje su ranije podsticale 

blisku saradnju sa Grčkom, postepeno povlače 

svoju aktivu iz te zemlje. Tako je na primer 

francuski trgovački gigant “Carrefour” u junu 

objavio prodaju grčkih supermarketa grčkom 

parteru i prekinuo poslovanje na Peloponezu. 

“Trayal” potpisao još jedan 

ugovor sa američkom 

kompanijom “ILC Dover” 

Kompanija “Trayal” iz Kruševca potpisala 

je ugovor sa američkom kompanijom “ILC 

Dover” o isporuci dve vrste filtera do kraja 

novembra, u količini od 110.000 komada, 

rekla je portparolka ove kompanije Lenka 

Marković. 

Ona je istakla da “Trayal korporacija” ima 

dugogodišnju uspešnu saradnju sa ovom 

američkom kompanijom, i dodala da se uskoro 

očekuje i početak proizvodnje guma na 

osnovu ugovora koji je “Trayal”-ova Fabrika 

teretnih i industrijskih guma potpisala sa 

beloruskom kompanijom “Belshina”. 

- Na osnovu tog ugovora, planirano je da se 

godišnje u Belorusiji proizvede 500.000 putničkih 

guma koje će se prodavati pod imenom 

“Trayal”, dok će se u Kruševcu proizvoditi 

teretne gume po tehnologiji beloruske kompanije 

- rekla je Marković. 

Osim toga, dodala je ona, u Fabrici teretnih 

i industrijskih guma je osvojena proizvodnja 

zadnje traktorske gume dimenzija 16. 9 - 30, a 

u toku je i osvajanje dimenzija 18.4 - 30. Takođe, 

radi se i na homologaciji guma za specijalna 

terenska vozila šest dimenzija. 

Prema rečima portparolke “Trayal korporacije”, 

zbog nestašice skuter i moto guma na 

tržištu, u Fabrici za dvotočkaše i unutrašnje 

gume, proizvode se tri nove dimenzije skuter 

guma, a pri kraju je i izrada alata za moto 

gume u tri dimenzije. 

- Uposlenost kapaciteta u svim fabrikama 

“Trayal” korporacije uvećana od 70 do 100% 

- rekla je Marković i podsetila da su u toku 

aktivnosti na realizaciji slobodne zone koja će 

se delom nalaziti i na zemljištu ove kompanije.

PRIJATELJI VAŠEG PROSTORA... 

Tel: +381 34 355 636 

Fax: +381 34 355 630 

GSM: +381 63 109 73 53 

Braće Poljakovića 2v 

Kragujevac, Srbija 

office@ metalsistemiplus.com 

www.metalsistemiplus.com

u fokusu 


Opremanje skladiŠta i 

prodajnih prostora 

Kompanija Metal Sistemi Plus d.o.o. bavi se projektovanjem, 

radioničkom izradom i montažom svih vrsta regalnih konstrukcija, 

sistema za unutrašnji transport i opremanjem prodajnih 

prostora. 

Veliki zahtevi tržišta nameću i nove potrebe za boljim i što 

organizovanijim poslovanjem velikih i srednjih preduzeća, 

pa se moderno poslovanje danas ne može zamisliti bez 

dobrog projekta i opremljenog prodajnog ili proizvodnog prostora. 

Kompanija Metal Sistemi Plus u ponudi ima sve vrste regalnih 

konstrukcija - počev od poličnih regala, klasičnih paletnih regala, 

DRIVE IN, protočnih, pokretnih i regala sa podestima, a nudimo i 

specifične regalne sisteme po zahtevu korisnika. 

Takođe, u ponudi su i pozicije za opremanje marketa kao što su 

gondole, kasa pultovi, razdelne ograde sa kapijom i sl., a sve, 

naravno, prema potrebama i zahtevima kupaca. 

Veoma važna oblast našeg poslovanja, jeste projektovanje i implementacija 

različitih sistema za unutrašnji transport u vidu valjčastih, 

lančastih, trakastih transportera, teretnih liftova, LIFT VEYORa, 

kao i transpotnih sistema prema zahtevu korisnika. 

Uvek smo spremni da odgovorimo na sve zahteve naših klijenata, 

pa je opseg primene proizvoda Metal Sistemi Plus-a veoma širok 

i zastupljen je u mnogim granama industrije. Navešćemo samo 

neke: 

• prehrambena industrija 

• farmaceutska industrija i distribucija lekova 

• prerada mleka i mlečnih proizvoda 

• trgovina 

• prerada metala 

• proizvodnja stočne i riblje hrane 

• proizvodnja bele tehnike 

• proizvodnja nameštaja 

• proizvodnja obuće i tekstilna industrija 

• automobilska industrija. 

• opremanje raznih vrsta arhiva 

Uvek se zalažemo da ispoštujemo sve zahteve tržišta, pa smo tako proteklih godina realizovali preko 5 000 projekata s 

različitim stepenom kompleksnosti i obima, odnosno veličina. Između ostalih, realizovani su sledeći: 

• TEMPO C&C - 

11 objekata 

• MAXI, MINI MAXI 

Preko 300 objekata 

• Samonosiva regalna skladišta 

10 objekata 

• JAFFA, Crvenka 

Protočni regali cca 5 500 paletnih 

mesta 

• HBT LOGISTIKA, Beograd 

Regalno skladište sa cca 5 500 

paletnih mesta, (transportni sistem 

i rashladna komora) 

• METRO, po meri 

3 objekta 

• VOLI, Podgorica 

Distributivni centar 

• Vally, Italija 

Fabrika čarapa u Loznici, cca 10 000 

paletnih (mesta ) 

• Farmacija Holding Internacional, 

Beograd 

Distributivni centar 

• Forma Ideale, Kragujevac 

Distributivni centar, cca 8 000 paletnih 

mesta 

• Arhive: Putevi Sbije, Banka Poštanska 

Štedionica, DELHAIZE, Banka 

Intesa, Data Outsorcing Centre, 

Istorijski arhiv Užice i drugi. 

• AKM, Tuzla 

Distributivno-prodajni centar 

• GORENJE - Velenje, Valjevo, Stara 

Pazova 

Regalna skladišta 

• DTD Ribarstvo, Bački Jarak 

Komore i skladišta hrane za ribu, cca 

7 000 (paletnih mesta) 

Trenutno aktuelni projekti: 

• Mlekara Šabac 

DRIVE IN regali 

• AKM, Tuzla 

Distributivni centar Sarajevski 

kiseljak 

• Vodoterm, Kragujevac 

Samonosivo regalno skladište 

• Gorenje, Velenje 

Regalno skladište 

• Ribnica Commerce, Podgorica 

Samonosivo regalno skladište 

12 


u u fokusu 


• opremanje logističko-distributivnih centara. 

Svoje poslovanje zasnivamo na kvalitetu i pouzdanosti i trudimo 

se da odgovorimo na sve vrste izazova, a njih je zaista mnogo i sa 

njima se suočavaju uglavnom sve kompanije koje posluju na ovom 

tržištu. Ilustrativno, izdvajamo samo neke: 

• problem plaćanja PDV-a u mesecu fakturisanja 

• dugi rokovi za naplatu 

• preveliki porezi i doprinosi na plate 

• problemi sa javnim nabavkama 

• prespora administracija i komplikovane procedure 

• nepovoljni i preskupi krediti . 

Kompanija Metal Sistemi Plus je ovlašćeni distributer Italijanske 

kompanije METALSISTEM S.p.A. , koja se bavi razvojem i proizvodnjom 

elemenata regalne opreme i opreme za markete, a naše poslovanje 

se ne odvija samo na tržištu Srbije, već i u okolnim zemljama. 

Pre svega, mislimo na tržište Slovenije, BiH, Crne Gore, Hrvatske, 

Makedonije i Bugarske - gde smo u poslednjih nekoliko godina značajno 

povećali učešće naše opreme u opremanju skladišnih i maloprodajnih 

prostora. 

Svakako veoma važan segment u predstavljanu naše kompanije, 

odnosno u prezentaciji naše standardne opreme, kao i predstavljanje 

inovacija u oblastima izlaganja robe, skladištenja, unutrašnjeg 

transporta i logistike uopšte, jesu sajmovi na kojima smo prisutni 

duži niz godina. Tako smo već od samog nastanka prisutni baš na 

Packtech expo – Sajmu pakovanja u Beogradu, jer smatramo da je to 

jedini specijalizovani sajam za ovu vrstu opreme. Opredelili smo se 

za ovaj sajam iz razloga što je posećenost manja u odnosu na druge 

sajmove, ali je kvalitet posetilaca neuporediv, odnosno, na sajam 

pakovanja dolaze ljudi sa konkretnim zahtevima i potrebama. Možemo 

da se pohvalimo da smo zahvaljujući dugogodišnjem prisustvu 

na ovom sajmu, došli do velikog broja novih klijenata. Očekivanja od 

ovogodišnjeg sajma nisu prevelika, ali kako mi volimo da kažemo - 

dovoljan je jedan dobar kupac da bi se opravdalo učešće. 

Spremni smo da puno radimo i da puno ostvarimo! Ako govorimo o 

našim planovima i vizuri naše kompanije u budućnosti, na turbulentnom 

tržištu je izuzetno teško ostvariti dugoročne planove - ipak mi 

ćemo se truditi da postanemo lideri na nacionalnom tržištu, u oblastima 

kojima se bavimo. Pratićemo promene i na najbolji način se 

adaptirati na iste, usavršavaćemo već postojeće kadrove i sisteme, 

aktivnije ćemo se uključivati u tržišta van granica Srbije i naravno 

težićemo što većoj optimizaciji poslovanja. Takođe, ideja je da naše 

proizvode i usluge približimo i fizičkim licima, naravno u segmentima 

koji su prihvatljivi za taj deo tržišta. Planiramo da u nekoj skorijoj 

budućnosti otvorimo Metal Sistemi Plus showroom, sa ciljem 

da potencijalni klijenti mogu da vide prezentacije naših proizvoda, 

pogledaju iste i uvere se da smo zaista najbolji u oblasti kojom se 

bavimo. 

Tel: +381 34 355 636 

Fax: +381 34 355 630 

GSM: +381 63 109 73 53 

Braće Poljakovića 2v 

Kragujevac, Srbija 

office@ metalsistemiplus.com 

www.metalsistemiplus.com 

Industrija 39 / avgust 2012. 13

intervju 

Razgovor sa povodom: Dr Slavica Korać, direktorka A&L expo d.o.o 

MEĐUNARODNI SAJAM 

KAO IZAZOV ZA 

INOSTRANA ULAGANJA 

Povodom međunarodnog sajma PACKTECH EXPO BALKAN 2012, časopis Industrija, 

imao je tu čast da u prijatnom ambijentu redakcijske kancelarije porazgovara sa Dr 

Slavicom Korać, direktorkom kompanije A&L EXPO koja već duži niz godina organizuje 

sajam pakovanja u prostorijama beogradskog sajma. 

Međunarodni sajam kao sredstvo promocije jeste nezamenljiv 

medij sa najdužom istorijom. Nijedan drugi promotivni 

medij nije u mogućnosti da objedini funkcije koje 

sajam pruža, prvenstveno se to odnosi na susretanje međunarodne 

ponude i tražnje na jednom mestu u kratkom vremenu. 

Posebno značajnu ulogu ima sagledavanje najnovijih tehnoloških 

dostignuća jedne privredne grane svih privreda sveta (svetski, 

trogodišnji sajmovi). Na međunarodnim sajmovima ostvaruje se 

kvalitetan lični kontakt sa relativno velikim brojem postojećih i 

potencijalnih kupaca i partnera, a istovremeno se na najbolji način 

obavlja promocija svojih proizvoda i usluga determinisanoj ciljnoj 

grupi kupaca. Ovakav vid izazova ima brojne prednosti za kompanije 

koje ulaze na strano tržište, što se pre svega ogleda na pozicioniranje 

sopstvenih proizvoda i usluga u odnosu na konkurenciju 

zemlje gde se sajam organizuje ili u širem regionu. 

Međunarodni sajmovi predstavljaju odličnu investiciju, uzevši u 

obzir pozitivne utiske po završetku ovih manifestacija koje prate 

relativno skromna finansijska sredstva za izlaganje (50 m² izlagačkog 

prostora je kao 1 minut reklame na televiziji). Treba napomenuti 

i Public relations – besplatan i izuzetno efikasan vid promocije. 

Izlagači koriste prisustvo novinara, telefizijskih ekipa, radio 

stanica, organizuju press konferencije i učešće na seminarima za 

promociju svojih proizvoda. 

Industrija: Šta karakteriše međunarodne sajmove u Srbiji (pre svega 

Beogradski i Novosadski sajam)? 

Dr Slavica Korać: Bez obzira na sve ekonomske probleme sa kojima 

se Srbija suočava, međunarodni sajmovi Beogradskog sajma i 

Novosadskog (pre svega Poljoprivredni sajam) još uvek su dominantni 

u regionu. Ističu se po broju domaćih i inostranih izlagača, 

po broju posetilaca, nivou profesionalne organizacije i samom 

programu promocije. 

Vrlo je važno napomenuti da su pojedini sajmovi po svom međunarodnom 

imidžu, veličini izložbene površine i poseti, dominantni 

u Jugoistočnoj Evropi. Takvi su naši sajmovi turizma, autoidustrije, 

građevinarstva, mašinogradnje, pakovanja, knjiga, nameštaja i 

Novosadski poljoprivredni sajam. Beogradski sajamski centar po 

broju i opremljenosti paviljona, veličini izložbene površine, broju 

domaćih i inostranih izlagača i posetilaca, visoko profesionalnom 

radu organizatora i kulturi komuniciranja, parira većini evropskih 

sajmova. 

Industrija: Šta treba poboljšati u organizaciji međunarodnih sajmova? 

Dr Slavica Korać: Sve Beogradske sajmove trebalo bi da prate adekvatni 

programi seminara, prezentacije projekata, međunarodni 

kongresi i konferencije koji se odnose na tematiku sajma, a ističu 

prednosti ulaganja u nove tehnologije. 

Šteta je što jedan broj srpskih privrednika ignoriše sajam uz najčešći 

argument: „ Nama nije potreban sajam – svi nas znaju, prebukirani 

smo sa tražnjom …“ . Zašto onda „MILKA“ redovno učestvuje 

svake godine na ISM Keln; SIMENS i BOSH na sajmu tehnike 

u Hanoveru kao i svi drugi svetski „igrači“ koji redovno učestvuju 

na odgovarajućim međunarodnim sajmovima! Ukoliko bi izostali 

jedne godine – svi bi se pitali šta se sa njima dešava, jer „Devojka 

se ne udaje sedeći u kući“. U zemljama Zapadne Evrope prisutno 

je diskretno pravilo da svi privrednici određene branše učestvuju 

na odgovarajućim međunarodnim sajmovima radi ugleda zemlje i 

imidža ekonomije. 

U vezi s tim, grad, privredne komore, asocijacije, turističke agencije 

i drugi treba da se više angažuju na promociji sajmova jer od 

njih imaju direktne finansijske koristi. 

Kada su u pitanju regionalni ili lokalni sajmovi, oni se organizuju 

svake godine i imaju pre svega prodajni karakter. 

Takvi su Međunarodni sajam pakovanja u Diseldorfu (INTERPACK) 

koji je najveći međunarodni sajam te vrste i organizuje se svake treće 

godine; sajmovi u Parizu, Milanu i Čikagu koji se održavaju svake 

druge godine, dok se svake godine organizuju sajmovi pakovanja 

u Portugaliji, Španiji, Italiji, Švajcarskoj, Švedskoj, Poljskoj, Českoj, 

Turskoj, Grčkoj... U Moskvi se sajmovi organizuju dva puta godišnje 

(Centar Sokoljniki u junu mesecu i Expocentar u decembru). 

Teza da sajmovi treba da se organizuju svake druge, treće godine, 

nema argumentaciju. Kada su u pitanju sajmovi svetskog ugleda 

kao što su pojedini sajmovi u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji i USA 

– onda je to realno i opravdano. To su sajmovi čiji je cilj, da se na 

jednom mestu u periodu od četiri do pet dana, prikažu najnovija 

tehnologija i dostignuća te privredne grane u celom svetu. 

14 


intervju 

Razgovor sa povodom: Dr Slavica Korać, direktorka A&L expo d.o.o 

Međunarodni sajam pakovanja PACKTECH EXPO BALKAN koji se 

ove godine organizuje po jedanaesti put je lider u Jugoistočnoj 

Evropi. 

U Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj – gde je bilo pokušaja organizovanja 

ovog sajma, nema specijalizovanih sajmova pakovanja. 

Pre izbijanja ekonomske krize, na sajmu je u proseku učestvovalo 

150 direktnih izlagača koji su zastupali oko 300 inostranih i domaćih 

firmi. 

U poslednje dve godine došlo je do smanjenja direktnih i indirektnih 

izlagača (ove godine učestvuje oko 85 direktnih izlagača koji 

zastupaju 205 domaćih i inostranih firmi). Na sceni ostaju oni koji 

se još uvek uspešno bore sa problemima koji prate ekonomiju 

Srbije i opstaju. 

U svakom slučaju, sajam mašina za pakovanje i ambalaže je 

neophodan - kao što je neophodan poljoprivredni i farmaceutski 

sektor. U sve većoj konkurenciji 

trgovinskih lanaca kvalitet i 

atraktivnost ambalaže su ti koji 

sa polica supermarketa privlače 

pažnju i prodaju proizvod. 

Industrija: Zašto su sajmovi izazov 

za inostrana ulaganja? 

Dr Slavica Korać: Na međunarodnim 

sajmovima turizma, 

automobila, građevinarstva, 

tehnike, naoružanja – zaštite, 

poljoprivrednom sajmu u 

Novom Sadu, sajmovima pakovanja, 

grafičke industrije kao i 

nameštaja, učestvuje minimum 

300 - 400 inostranih firmi, pokazujući 

tako interes za razvijanje 

određenog oblika saradnje sa 

Srbijom. 

Smatramo da je ovo veliki 

potencijal za iniciranje razgovora 

o investicionim ulaganjima 

imajući pre svega u vidu da Srbija 

ne podleže carini za većinu 

proizvoda na tržištu Rusije i svih 

zemalja ex Sovjetskog Saveza 

koje su ušle u carinsku uniju sa Rusijom (Kazahstan, Uzbekistan, 

Belorusija, Ukrajina, Jermenija, Turkmenistan). 

Bitno je napomenuti da sve strane firme, bez obzira koliko su obaveštene 

o Srbiji i njenom tržištu, malo znaju o potencijalima regiona 

Jugoistočne Evrope, o preferencijalnim carinama sa Rusijom i 

zemljama CEFTA. 

Zbog toga predlažemo da Ministarstvo ekonomije imenuje savetnika 

koji će sa organizatorima sajmova biti u stalnom kontaktu i 

sa njim organizovati poslovne sastanke i posete zainteresovanim 

fabrikama i preduzećima. 

Industrija: Zašto baš Ministarstvo ekonomije? 

Dr Slavica Korać: Upravo da bi se pokazao interes države i dala 

podrška zainteresovanim inostranim privrednicima za saradnju, sa 

najvišeg mesta.

u fokusu 

stantech doo 

16 


u u fokusu 

stantech doo 


u u fokusu 

stantech doo 


eflektor plus 

Najbolji polugodišnji rezultat od 2008. 

godine - Raiffeisen Srbija ostvario 3,35 

milijardi dinara dobiti u prvih šest 

meseci 2012. 

Nekada najveća domaća banka, beogradski Raiffeisen koji posluje 

pod 100-odstotnom kontrolom austrijskog Raiffeisen Bank International 

AG, zabeležio je u prvih šest meseci tekuće godine skok 

krajnjeg rezultata, ali i pad prihoda od kamata. 

Raiffeisen Srbija je u periodu januar-jun ostvario prihod od kamata 

u visini od 6,6 milijardi dinara što je nominalno smanjenje od 1,5% 

u odnosu na isti period protekle godine. Dobit iz ovog segmenta 

poslovanja pala je 7,5% na 4,8 milijardi dinara. S druge strane, prihod 

od naknada i provizija je skočio 10,7% na 1,8 milijardi dinara 

dok je dvocifrenom stopom rasla i dobit iz ovog segmenta poslovanja 

i iznosila je 1,5 milijardi dinara. 

Raiffeisen je kao i većina ostalih banaka zabeležio velike rashode 

po osnovu kursnih razlika (skoro šest milijardi dinara), dok je rashod 

po osnovu indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja smanjen 

za trećinu na 610,9 miliona dinara. 

Krajnji rezultat banke, dobit pre oporezivanja, porasla je 27,8% na 

3,35 milijardi dinara što je najbolji polugodišnji rezultat banke još 

od 2008. godine. 

Aktiva Raiffeisena u Srbiji na kraju juna spustila se na 192,4 milijarde 

dinara, te je ova banka zauzimala četvrtu poziciju na tržištu 

sa udelom od 6,8%. 

NBS: Inflacija iznad gornje granice 

Međugodišnja inflacija je nastavila rast i u julu je iznosila 6,1%, 

čime se za 0,4 procentnih poena, našla iznad gornje granice dozvoljenog 

odstupanja. 

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, rast potrošačkih 

cena u julu je iznosio je samo 0,1%, a tako niska mesečna inflacija 

u najvećoj meri rezultat je sezonskog pada cena voća i povrća. 

Kao i u prethodna dva meseca, najveći doprinos međugodišnjoj 

inflaciji dao je porast cena prehrambenih proizvoda i usluga, navodi 

NBS. Prema njenoj proceni, rast međugodišnje stope inflacije 

očekuje nas i u narednom periodu, kao rezultat rasta uvoznih 

cena, očekivanog rasta regulisanih cena i efekta niske baze. 

Kako navodi RZS, potrošačke cene, kojima se meri inflacija, u prvih 

sedam meseci ove godine su povećane za 5,4 procenta. U julu 

ove godine najviše su poskupeli alkoholna pića i duvan, u proseku 

6,6%. Cene rekreacije i kulture su u julu za 5,7 % bile veće nego u 

junu, a ugositeljske usluge, odnosno cene u restoranima i hotelima, 

povećane su za jedan procenat, naveo je RZS. 

U julu su prosečne cene nameštaja, pokućstva i tekućeh održavanja 

stana povećane za 0,6%, a zdravstvene usluge za pola procenta. 

Prema RZS, u julu je zabeležen pad cena hrane i bezalkoholnih pića 

od 1,3%, dok je transport pojeftinio u proseku za 0,4%, a komunikacije 

za 0,2%. 

Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale, naveo je 

RZS. Indeksi potrošačkih cena se definišu kao mera prosečne promene 

maloprodajnih cena robe i usluga koje se koriste za ličnu 

potrošnju. 

PREDUZEĆE ZA PROIZVODNJU MAŠINA I OPREME 

Kneza Vase Popovića 39, 32300 Gornji Milanovac 

Tel/fax +381 32 716-515; +381 64 192 37 74 

e-mail: pregotehnika@eunet.rs 

Web: www.pregotehnika.co.rs 

Pregotehnika d.o.o je uskospecializovana firma koja se 

bavi proizvodnjom valjaka za pregovanje. 

Do sada imamo napravljeno nekoliko stotina unikatnih 

šara širom sveta u preko 20 država. 

Primena valjaka je zastupljena u više industrijskih grana: 

U papirnoj industriji: 

- Valjci za pregovanje toalet papira, 

- Valjci za pregovanje salveta, 

- Valjci za pregovanje papirnih maramica, 

- Valjci za pregovanje raznih vrsta i namena papira 

Tehničko-tehnološka unapređenja: 

Usled sve zahtevnijeg tržišta, uspeli smo rešiti 

najraznovrsnije zahteve naših kupaca. 

Zahvaljujući novim tehničkim rešenjima - uspešno 

rešavamo potrebe kupaca, što podrazumeva: 

lepljenje više slojeva papira, povećanje volumena i 

homogenosti paketa, savremen oblik proizvoda - kako 

grafički tako i kao industrijski proizvod. 

Valjke proizvodimo kako u sklopu kao samostalne jedinice 

tako i samostalno. 

U sklopu mogu biti u sledećim varijantama: 

Metal - guma 

Metal - metal 

Metal - papir 

U industriji ambalaže: 

- pregovanje aluminijumske folije za razne namene 

- raznih kasiranih materijala 

- polietilena 

Ekstrudiranje plastičnih masa: 

- utiskivanje raznih motiva koji imaju primenu u građevini, 

proizvodnji nameštaja, auto industriji… 

U metalskoj industriji: 

- izrada raznih limova 

Proizvodnja mašina: 

- proizvodimo masine za toilet papir. 

Mašine su savremeno i stručno konstruisne i zadovoljavaju 

zahteve savremenog trzišta. 

Proizvodimo mašine koje su modularno konstruisane 

tako da zadovoljavaju potrebe tehničkog unapređenja i 

kasnijeg osavremenjevanja. 

Na našoj mašini mogu se proizvoditi najsavremeniji 

proizvodi kako za industrijski program tako i za 

maloprodaje. 


u fokusu 

POTPUNO 

ELEKTRIČNE MAŠINE 

ZA MAKSIMALNE 

PERFORMANSE U 

INDUSTRIJI PAKOVANJA 

ADCooler pravo rešenje za uštedu 

energije i povećanje profita 

ADCooler (80–1.220 kW) predstavlja inovaciju u industriji rashladnih 

sistema. Zahvaljujući adijabatskom efektu, gde je temperatura 

vode bliska temperaturi vlažnog termometra, ADCooler omogućava 

veliku uštedu energije, čime snižava troškove i povećava efikasnost 

procesa. Idealan je za hlađenje hidraulike, bez kalcifikacije izmenjivača 

i kontaminacije vode u evaporativnom kolu. Manja potrošnja 

vode, bolje performanse u odnosu na rashladne kule, prilagođenost 

svim industrijskim procesima čini ga pravim izborom u svim sektorima 

procesne proizvodnje. ADCooler pruža podjednako visoke performanse 

– temperatura izlazne vode je ispod 30°C čak i pri spoljnim 

temperaturama od +40°C. 

35 ○ C 

25 ○ C 

T outside air 

T air inlet to battery 

Dry bulb 

Wet bulb 

ADCooler pruža do 6.5 puta veće uštede u potrošnji el. energije u 

odnosu na standardne čilere, a veliku energetsku efikasnost i ekonomičnost 

potkrepljuje i činjenica da su inicijalne investicije za ADCooler 

manje za 35%. 

Tehnologija mlevenja plastike za 

više efikasnosti 

Blue line mlinovi, prilagođeni svim industrijskim procesima prerade 

plastike (brizganje, duvanje, termoformiranje, ekstruzija), predstavljaju 

inovacije u pogledu dizajna, jednostavnosti održavanja i performansi. 

Zahvaljujući optimizaciji brzine rotacije noževa, samom dizajnu 

komore, smanjenoj buci i radnoj površini, Tria mlinovi za mlevenje 

plastike donose do 20 % ušteda u potrošnji el. energije, povećavaju 

efikasnost i omogućavaju sigurno i jednostavno rukovanje. 

Industrija pakovanja: 

Maksimalne performanse 

Potpuno električne mašine velike energetske efikasnosti uz visoku 

preciznost, s ciklusom ispod pet sekundi, predstavljaju imperativ 

današnje proizvodnje u industriji pakovanja. Specijalne tehnologije 

vođenja alata, velike brzine ušpricavanja, optimizacije podmazivanja 

makaza doprinose uštedama u potrošnji ulja za podmazivaje do 

80 %, kao i potrošnji struje do 55 %. 

electrified efficiency 

ENGEL e-mac je potpuno električna mašina za brizganje plastike, 

kompaktnog dizajna, energetski efikasna, prilagođena brzim 

ciklusima i proizvodnji zahtevnih i multikomponentnih aplikacija. 

Maksimalna preciznost i velika ponovljivost procesa, kao i paralelne 

kretnje, smanjuju vreme ciklusa i čine ovu mašinu idealnom za 

najzahtevniju proizvodnju aplikacija preciznih dimenzija. 

Opremljena upravljačkim uređajem CC200, omogućava integraciju 

upravljanja robotom i na taj način nudi potpunu modularnost i 

automatizaciju procesa. 

E-mac predstavlja inovaciju e-motion serije potpuno električnih 

mašina. Zahvaljujući kompaktnom dizajnu, smanjuje operativne 

troškove i podiže efikasnost proizvodnje. Energija kočenja se obnavlja 

i vraća direktno u sistem, čime se omogućava izuzetno velika 

energetska efikasnost. 

Industrija pakovanja donosi inovacije u pogledu brzine i performansi: 

S vremenom ciklusa manjim od tri sekunde i brzinom ubrizgavanja 

do 460 mm/s, potpuno električne mašine ENGEL e-cap 

su prilagođene za brze cikluse i visoke performanse. ENGEL e-cap 

serija s kapacitetom preko 130.000 čepova na sat omogućava veliku 

efikasnost i kvalitet procesa proizvodnje uz konstantnu kontrolu 

kvaliteta gotovih komada. Maksimalna energetska efikasnost ogleda 

se u potrošnji od samo 0,75 kWh/kg prerađenog materijala, kao i 

velikim uštedama u potrošnji vode za hlađenje i predstavlja najveću 

revoluciju u industriji pakovanja. 

ENGEL duo serija velikih mašina 

od sada „električna”! 

Sa pet sila zatvaranja opsega između 500 i 700 t, ENGEL predstavlja 

jedinog evropskog proizvođača mašina za brizganje plastike koji 

nudi potpuno električnu seriju velikih mašina s dual-platen tehnologijom 

zatvaranja. Idealna je za brze cikluse i proizvodnju tankozidnih 

proizvoda. Brza, kompaktna i energetski efikasna predstavlja 

poslednju inovaciju u oblasti brizganja plastike. 

Piovan optimizacija u procesu sušenja i 

doziranja materijala 

Lybra gravimetrijski i volumetrijski dozatori sa loss-in-weight – kontrolom 

za maksimalnu preciznost i uštedu u potrošnji masterbača i 

aditiva do 20 %. 

HR sušare za higroskopne materijale s konstantnon tačkom rose do 

– 50 °C i uštedom el. energije do 30 %. 

Sušare Genesys idealne za PET sa uštedom u potrošnji električne 

energije do 50 %. 

Centralni sistemi za transport i sušenje materijala sa win factory 

softverom za kontrolu i optimizaciju svih procesnih parametara. 

Neofyton generalni zastupnik mašina i prateće opreme za industriju 

prerade plastike za Srbiju, Hrvatsku, Crnu Goru, BiH i Makedoniju. 

Tel: + 381 21 452 642, 

+381 21 472 32 48 

e-mail: info@neofyton.com 

www.neofyton.com 

20 


u fokusu 

Ambalaža za 

pakovanje hrane 

Autor: Nevena Nemet, dipl. ing. 

Recezent: Vera Lazić 

Pakovanje je sastavni i završni deo svake proizvodne 

linije i ima za cilj da omogući finalnom proizvodu sigurniju 

manipulaciju, skladištenje i transport do kupca, 

dok ambalaža čini neodvojivi deo proizvoda i njena 

uloga je da čuva proizvod kao i da ga na najbolji način 

prezentuje kupcu. 

Tehnologija pakovanja proizvoda je od strateškog značaja za 

proizvođača hrane, jer je ključna za konkurentnost proizvoda 

na tržištu. Prednost nad ostalim proizvođačima može se 

postići prilagođavanjem potrebama i željama kupaca, otvaranjem 

novih distributivnih kanala, boljim kvalitetom izgleda proizvoda, 

smanjivanjem troškova pakovanja pa time i cene proizvoda, izdvajanjem 

proizvoda na tržištu (brendiranjem) i povećanjem dostupnosti 

proizvoda kupcima. Nekada je na ambalažu gledano kao 

na nevažan instrument marketinga, međutim zahvaljujući razvoju 

tehnologije, jačanju konkurencije i sve probirljivijim potrošačima, 

proizvođači i prodavci su bili primorani da ambalažu sve više unapređuju 

u pogledu osnovne funkcionalnosti, pri čemu dolazi i do 

pojave novih funkcija. Ambalaža danas predstavlja “tihog prodavca 

robe” i važan instrument marketinga u pridobijanju kupaca. 

Smanjenje troškova u lancu snabdevanja mora biti pažljivo izbalansirano 

između osnovnih tehničkih zahteva ambalaže za očuvanje 

kvaliteta i ispravnosti hrane i omogućavanja efikasne distribucije. 

Danas se izgledu upakovanog proizvoda pridaje velika važnost, jer 

je dizajn ambalažnog materijala i forme ono čime se stvara i štiti 

brend. Čuvajući postignutu prepoznatljivost, projektanti i dizajneri 

uključuju izmene koje vode poboljšanju ergonomskih, funkcionalnih 

i ekoloških svojstava ambalaže. 

Proizvođači i distributeri hrane neprekidno teže postizanju finansijski 

isplativog načina pakovanja koji istovremeno zadovoljava 

sve želje i potrebe potrošača, sa očuvanjem zdravstvenog i nutritivnog 

kvaliteta hrane na prvom mestu, uz minimiziranje uticaja 

proizvodnje i razgradnje ambalaže na životnu sredinu. Izazov da se 

ovo postigne konstantno je stimulisan donošenjem novih zakona i 

političkim pritiskom. Generalno – teži se smanjenju količine ambalažnih 

materijala i količine otpada koja od njih nastaje. 

Pred sve one koji se bave dizajniranjem i razvojem ambalažnih 

materijala i formi, postavljaju se tehnološki, marketinški, zakonski, 

logistički i ekološki zahtevi, koji moraju biti zadovoljeni. 

Pored tradicionalnih ambalažnih materijala, danas se sve više 

govori o biorazgradivim materijalima proizvedenim iz obnovljivih 

izvora sirovine, koji se lako razgrađuju pod uticajem faktora životne 

sredine. U nauci poslednjih godina postoji trend razvoja biorazgradive 

ambalaže koja može da zadovolji sve potrebe proizvoda 

za očuvanje njegovog kvaliteta a da pri tom smanjuje zagađivanje 

životne sredine. 

Kod nas se istraživanja na ovu temu takođe rade, ali je veoma mali 

broj objavljenih podataka, i stoga je cilj ovog rada proizvodnja i 

ispitivanje osobina jednog tipa biorazgradivog ambalažnog materijala. 

Da bi se proizvod zaštitio, tj. na bezbedan način transportovao, 

skladištio i dostavio do krajnjeg potrošača, on mora da se postavi 

u određni sud, omot ili slično, odnosno u odgovarajuću ambalažu 

(1). Ambalaža je sredstvo koje prihvata proizvod i štiti ga do upotrebe 

(2). Ambalaža ima ulogu da proizvodu pruži zaštitu od raznih 

mehaničko-fizičkih, hemijskih, mikrobioloških i klimatoloških uticaja 

i raznih manipulacija, ali isto tako da spoljašnju sredinu zaštiti 

od štetnog uticaja proizvoda. To je posebno važno za proizvode 

prehrambene industrije. 

Ambalaža je aktivan činilac prodaje proizvoda. 

Ona svojim oblikom, teksturom, grafičkim rešenjem i identifikacijom 

komunicira sa potrošačima. Osim toga, ona treba da omogući 

udobno, jednostavno i lako korišćenje i da je u isto vreme atraktivna 

i savremena. Ambalaža mora biti prilagođena kupovnoj moći 

potrošača, njihovoj potrošačkoj kulturi i navikama, i usklađena 

sa standardima i propisima. Ona predstavlja poligon na kojem 

su moguće uštede i privlačenje pažnje kupaca, a da bi se u tome 

uspelo potrebno je dobro poznavanje njenih osnovnih funkcija (3). 

Opšte funkcije ambalaže 

Funkcije ambalaže danas se mogu posmatrati sa različitih aspekata, 

prvenstveno sa aspekta proizvoda koji se pakuje. Osnovne 

funkcije ambalaže, koje ona mora da zadovolji bez obzira o kojem 

proizvodu se radi, su sledeće: 

• Komercijalna (prodajna) funkcija ambalaže odnosi se na njen 

uticaj na obim i racionalizaciju prodaje, kao i na informativnoprodajnu 

ulogu. Prodajna funkcija ambalaže manisfestuje se 

kroz: oblik, koji mora biti prilagođen manipulaciji, a kod maloprodajne 

ambalaže i načinu izlaganja u maloprodajnim objektima; 

identifikaciju, preko koje potrošač prepoznaje proizvod i 

marku; boju, koja ima snažno psihološko dejstvo na potrošače; 

i informacije o sastavu, nameni, načinu čuvanja i upotrebi proizvoda. 

• Funkcionalnost upotrebe podrazumeva da se ambalažna jedinica 

što jednostavnije otvara, zatvara i drži, kako bi omogućila 

lakšu upotrebu proizvoda. Nastojanja su usmerena na dizajn 

takvog oblika ambalaže koji će biti ergonomski najprikladniji i 

samim tim najprihvatljiviji za potrošače. Ova funkcija doprinosi 

povećanju vrednosti proizvoda, kroz korišćenje specijalnih 

zatvarača koji smanjuju rasipanje sadržaja proizvoda, racionalizaciju 

materijala za izradu ambalaže itd. 

• Funkcija držanja i distribucije proizvoda polazi od toga da 

ambalaža mora da povezuje sadržinu upakovanog proizvo- 

22 


u u fokusu 

da u određeni oblik i težinu, kao i da ga štiti od rasipanja. 

Ambalaža mora biti što bolje prilagođena svim operacijama i 

procesima na putu od proizvođača do krajnjeg korisnika. Značaj 

distributivne funkcije naročito dolazi do izražaja u međunarodnom 

poslovanju, gde se proizvodi transportuju na veoma velike 

udaljenosti. Shodno tome, ova funkcija ambalaže mora da 

zadovolji osnovne tehnološke zahteve spoljnog i unutrašnjeg 

transporta, kao i veoma rigidne uslove manipulacije. Pored toga, 

ambalaža treba da omogući korišćenje paleta i kontejnera kojima 

se racionalizuje proces distribucije i omogućava bolja iskorišćenost 

skladišnog prostora, kao i da olakša rukovanje robom i 

efikasnije korišćenje mehanizacije. 

• Sigurnosna funkcija ambalaže predstavlja rezultat sve intenzivnijeg 

nastojanja da se poveća bezbednost potrošača i vrednost 

proizvoda prilikom njegove upotrebe. Odnosi se na opšti zahtev 

da se onemogući neovlašćeno otvaranje proizvoda, pre nego što 

on dospe do krajnjeg korisnika. 

• Ekološka funkcija nametnula se osamdesetih i devedesetih 

godina prošlog veka, kao posledica sve ozbiljnijih zahteva koji 

se postavljaju pred proizvođače i prodavce u pogledu zaštite 

životne sredine. U skladu sa tim, Evropska Unija donosi sve veći 

broj propisa u vezi sa ekologijom. Ekološka funkcija ambalaže 

se može povećati na razne načine: pakovanjem u ambalažu 

izrađenu od recikliranih materijala, u povratnu ambalažu, smanjivanjem 

broja omota oko jedinice proizvoda, prodajom većeg 

broja proizvoda “u paketu”, zamenom teških materijala lakšim, 

a u novije vreme, što je i tema ovog rada, korišćenjem biorazgradive 

i jestive ambalaže za pakovanje prehrambenih proizvoda. 

Značaj i funkcija 

ambalaže za pakovanje 

hrane 

Ambalaža za pakovanje i čuvanje 

prehrambenih prozvoda 

mora dodatno da zadovolji 

stroge i specifične zahteve, jer 

mora za kraći ili duži vremenski 

period da očuva početni kvalitet 

sveže ili prerađene hrane 

(4). Pri tom, mora da bude 

zdravstveno ispravna kako ne bi 

došlo do kontaminacije namirnica 

supstancama iz ambalaže 

i time do opasnosti po zdravlje 

potrošača. Zbog toga je odabir 

adekvatnog ambalažnog 

materijala za određenu vrstu 

namirnica, jedno od vodećih 

problema prehrambene industrije. 

Ambalaža za pakovanje prehrambenih proizvoda doživela je 

svoj najveći procvat u drugoj polovini XX veka. Razlog tome nije 

samo otkriće novih materijala za pakovanje već i povećana proizvodnja 

hrane usled porasta broja stanovnika, povećanja stupnja 

urbanizacije, promene načina života zbog sve veće zaposlenosti, 

što zahteva lakši i brži način pripremanja hrane, izraženije higijenske 

navike stanovništva, itd. Da bi se sve ovo postiglo, ambalaža i 

pakovanje hrane su danas regulisani velikim brojem zakona, regulativa, 

instrukcija i uputstava za upotrebu (5). 

Ribarska 83, 35000 Jagodina 

tel: 035/241-800; 035/245-409; 

fax: 035/224-604 

Predstavništvo Beograd: 

Starine Novaka 4/1, 11000 Beograd 

tel/fax: 011/32-45-300 

Predstavništvo Novi Sad: 

Petra Drapšina 127, 21235 Temerin 

tel/fax: 021/846-379 

e-mail: office@trim.rs 

web: www.trim.rs 

• Industrijski uređaji za obeležavanje proizvoda: 

Ink Jet printeri, Laserski printeri, Hot Foil printeri, Bar Kod printeri 

• Metal detektori 

• X-RAY detektori 

• Protočne vage 

• Etiketirke 

• Uređaji za sliviranje proizvoda

u fokusu 

Značaj ambalaže i pakovanja prehrambenih proizvoda u savremenom 

društvu, može se sumirati preko sledećih zahteva: 

• Prevencija ili redukcija oštećenja proizvoda i kvarenja hrane, 

čime se štede energija i vitalni nutritijenti i štiti zdravlje potrošača; 

• Smanjenje gradskog i komunalnog otpada korišćenjem funkcionalnijih 

ambalažnih formi, recikliranjem ambalažnih materijala, 

i korišćenjem pojedinih vrsta otpada za proizvodnju stočne hrane 

ili veštačkog đubiva. Na primer, od 454 g kukuruza u klipu 

koji se prodaje u supermarketima, potrošači pojedu oko 170g, 

dok ostatak završi u smeću, i na kraju, na lokalnoj deponiji, kao 

otpad koji zagađuje životnu sredinu. Umesto toga, 454 g kukuruza 

u zrnu može biti upakovano u polietilensku kesu koja je teška 

manje od 5g, a klip iskorišćen umesto da završi kao otpad; 

• Smanjenje cena mnogobrojnih vrsta namirnica korišćenjem 

jeftinijih ambalažnih materijala, njihovom masovnom proizvodnjom 

i unapređenjem sistema distribucije zahvaljujući ekonomičnijim 

ambalažnim formama; 

• Smanjenje rizika od falsifikata; 

• Predstavljanje hrane na higijenski i estetski atraktivan način; 

• Komuniciranje sa potrošačem putem ambalaže koje mu omogućava 

da bude obavešten o onome što kupuje i da na taj način 

donese odluku o kupovini; 

• Olakšavanje manipulacije i korišćenja proizvoda pomoću praktičnijih 

ambalažnih formi, što štedi vreme; 

• Povećanje konkurentnosti proizvoda na tržištu; 

• Dostupnost proizvoda iz svih krajeva sveta, tokom cele godine; 

• Produžavanje roka održivosti proizvoda, čime se smanjuje količina 

otpada; 

• Štednja energije putem korišćenja ambalaže koja ne zahteva 

hlađenje ili zamrzavanje proizvoda tokom distribucije i skladištenja. 

Odabir adekvatnih ambalažnih materijala zahteva dobro poznavanje 

osobina proizvoda i njegovih specifičnih zahteva, kao i poznavanje 

svojstava samih materijala i procesa pakovanja (1,5). 

Podela ambalaže 

Usled svakodnevnog porasta potreba potrošača u kvalitativnom i 

kvantitativnom smislu, javlja se veliki broj ambalažnih materijala i 

formi, koje se mogu podeliti prema različitim osnovama. Osnovne 

podele ambalažnih materijala i ambalaže su (2,6): 

1) Podela ambalaže prema vrsti materijala 

Ova podela je od velikog značaja, jer osnovne funkcije ambalaže i 

njena pogodonost za određenu vrstu proizvoda zavise upravo od 

vrste materijala. Prema ovome, ambalaža se deli na: 

• papirnu i kartonsku; 

• metalnu; 

• plastičnu; 

• višeslojnu (kompleksnu); 

• staklenu; 

• drvenu; 

• tekstilnu i 

• keramičku. 

2) Podela ambalaže u odnosu prema sadržaju 

Ova podela izvršena je prema tome da li je ambalaža u direktnom 

kontaktu sa proizvodom ili ne, što je od velikog značaja zbog 

zdravstvenih i higijenskih zahteva koje ona mora da ispuni. Ambalaža 

koja je u stalnom dodiru sa proizvodom naziva se primarna 

ili neodvojiva ambalaža, dok se za skladištenje i transport koristi 

sekundarna ili odvojiva ambalaža. Sekundarna ambalaža nije 

sastavni deo proizvoda u prometu. 

3) Podela ambalaže prema vrednosti i trajnosti 

Prema vrednosti ambalaža se deli na krupnu (ili investicijsku) i 

sitnu ambalažu. Krupna ambalaža je trajnosti veće od 12 meseci 

i pripada osnovnim sredstvima. Sitna ambalaža ima isti tretman 

kao sitan inventar. 

Prema trajnosti i načinu upotrebe, ambalaža se deli na: povratnu 

i nepovratnu. Povratna ili ambalaža za višekratnu upotrebu, koristi 

se više puta za pakovanje istih ili sličnih sadržaja. Nepovratna 

ambalaža koristi se samo jednom, a zatim se odbacuje i može se 

upotrebiti kao sekundarna sirovina. 

4) Podela ambalaže prema funkciji u prometu 

Po ovom osnovu, ambalaža se deli na: 

• prodajnu ambalažu; 

• zbirnu ambalažu i 

• transportnu ambalažu. 

Prodajna ambalaža je u suštini primarna ili neodvojiva. Zbirna 

ambalaža objedinjava više jedinica primarne ambalaže, dok transportna 

objedinjava više pakovanja zbirne ili prodajne ambalaže. 

5) Podela ambalaže prema mestu transporta 

Prema mestu transporta upakovanih sadržaja ambalaža se deli na: 

• kontinentalnu 

• prekomorsku. 

6) Podela ambalaže prema upotrebi sredstava za transport 

Prilikom planiranja korišćenja ambalaže mora se voditi računa 

kojim će se prevoznim sredstvom transportovati, te je uskladiti sa 

normama koje važe za transport roba: 

• kamionima i hladnjačama; 

• vozom; 

• brodom; 

• avionom. 

24 


eflektor plus 

“Imlek” i “Subotička mlekara” nisu 

monopolisti 

Vrhovni kasacioni sud u Beogradu poništio je rešenje Komisije za 

zaštitu konkurencije Srbije kojim je zbog navodne ranije utvrđene 

zloupotrebile dominantanog položaj na tržištu otkupa sirovog 

mleka kompanijama “Imlek” i “Mlekara Subotica” komisija naložila 

da plate novčanu kaznu, saopštila je danas “Danube Foods Group” 

u čijem su satavu te mlekare. 

Na taj način, mlekarama će biti vraćeno 3 mil EUR, uplaćenih na 

ime novčane kazne, uvećanih za iznos kamate, piše u saopštenju. 

Uzimajući u obzir pravne argumente kojima se, između ostalog, 

osporava zakonitost prvobitne presude Upravnog suda i njena 

pravna osnovanost, u obrazloženju presude Vrhovnog kasacionog 

suda navodi se i da ne postoji pravnosnažno rešenje, niti je u 

upravnom postupku utvrđeno da su navedene kompanije zloupotrebile 

dominantan položaj na tržištu. 

U martu ove godine, Upravni sud Srbije je, nakon preispitivanja 

prvobitne presude, doneo odluku kojom se poništava rešenje 

Saveta Komisije za zaštitu konkurencije kojim je utvrđeno da su 

mlekare zloupotrebile dominantan položaj. 

U obrazloženju odluke Upravnog suda, tada je navedeno da, iako 

je tuženi organ pravilno primenio Uredbu o kriterijumima za utvrđivanje 

relevantnog tržišta, Komisija za zaštitu konkurencije nije 

sprovela test pretpostavljenog monopolskog povećanja cena. 

Konkurencija je utvrdila relevantno tržište ograničavajući ga jednim 

administrativnim obeležjem kao tržište premiranog mleka i na 

taj način povredila pravo podnosilaca zahteva na pravično suđenje 

budući da je osporenim rešenjem povređen zakon na štetu tužilaca, 

piše u saopštenju. 

“Swisslion-Takovo” u septembru počinje 

proizvodnju biskvita u Trebinju 

Pogon za proizvodnju biskvita Prehrambene industrije “Swisslion- 

Takovo” zbog skorog ulaska Hrvatske u Evropsku uniju preseljen je 

iz Siska u Trebinje. 

Radovi na instaliranju nove motažne hale za proizvodnju biskvita 

su u toku. U trebinjskom pogonu očekuju već u narednom mesecu 

početak proizvodnje, a nova proizvodna linija će uposliti 45 prekvalifikovanih 

radnika Industrije alata “Trebinje”. 

Direktorka trebinjske prehrambene industrije “Swisslion-Takovo”, 

Vesna Vujović nada se nastavku dobre prodaje nove proizvodne 

linije, što bi moglo do dovede do, kako kaže, zapošljavanja dodatnih 

radnika, odnosno otvaranja novih radnih mesta. 

- Prilagođavamo proizvode potrebama tržišta - rekla je ona. 

Novi pogon za proizvodnju biskvita je u halama ranije veoma 

uspešne, ali ugašene Industrije alata “Trebinje”, u čijem prostoru 

je 2009. otvoren pogon ove prehrambene industrije. Kroz program 

prekvalifikacije za novi posao prošlo je oko 150 bivših radnika 

metalskog dela industrije. 


u fokusu 


UVEK SVEŽE NAMIRNICE NA 

VAŠEM STOLU 

Sve veće interesovanje za svežim, prirodno očuvanim i kvalitetnim prehrambenim proizvodima, 

što manje hemijski tretiranim, nameće proizvođačima zadatak da obrate posebnu pažnju na 

usavršavanje metoda koje produžavaju trajanje proizvoda i isključuju veštačke aditive i konzervanse. 

Tako će zahtevi potrošača biti ispunjeni, a proizvođači će biti na dobitku – ne samo da će uspeti 

da zadrže, već će biti u prilici i da prošire tržište. 

Pakovanje životnih namirnica u modifikovanoj atmosferi 

(MAP – Modified Atmosphere Packaging) je poseban tretman 

već gotovih proizvoda, koji štiti namirnice koje sadrže 

masti i aromatične materije od oksidacije, održava svežinu namirnica, 

i obezbeđuje duži rok trajanja proizvoda bez promene boje. 

Modifikovana atmosfera predstavlja vodeću tehnologiju očuvanja 

prehrambenih proizvoda. Tehnologija pakovanja u modifikovanoj 

atmosferi predstavlja primenu gasova prilikom pakovanja različitih 

proizvoda, u cilju održanja kvaliteta od proizvođača do potrošača. 

Pakovanjem životnih namirnica u modifikovanoj atmosferi ostvaruju 

se sledeće prednosti: 

• duži vek trajanja upakovanih proizvoda dva do pet puta, 

što znači i više sveže hrane na tržištu 

• manje proizvoda koji se kvare 

• veća efikasnost proizvodnje i distribucije, kao i manji troškovi 

• veća prodaja proizvoda koji zadovoljavaju sve strožije zahteve 

potrošača za prirodnim očuvanjem kvaliteta hrane, bez aditiva 

i konzervansa; 

• veća ukupna prodaja jer se ovako upakovani proizvodi mogu 

ponuditi novim tržištima 

• jača ambalaža – veća fleksibilnost pakovanja i distribucije 

• lepši izgled. 

Svrha pakovanja u modifikovanoj atmosferi je produženje roka trajanja 

proizvoda, tako da se delovanje gasova posmatra u pogledu 

njihove sposobnosti da spreče ili uspore proces raspadanja prouzrokovan 

mikroorganizmima ili fizičko-hemijskim agensima, koji 

dubinski menjaju proizvod čineći ga nepodobnim za konzumiranje. 

Da bi se gasovi ispravno upotrebili, neophodno je dobro poznavanje 

svojstava i uloge zaštitnih gasova, ali i prirode i karakteristike 

proizvoda koji se pakuje, na primer procenat sadržaja vlage, nivo 

lipida, boja, pH itd. 

Gasovi koje Messer koristi 

u prehrambenoj industriji 

nalaze se na pozitivnoj 

listi aditiva-gasova (Food 

Grade), čiji se kvalitet proverava 

i ima deklaraciju 

po Pravilniku o kvalitetu i 

drugim zahtevima za aditive 

i njihove mešavine za 

prehrambene 

proizvode 

(Sl. List SRJ, br. 32/2001). 

Kao takvi, imaju označenu nomenklaturu: 

E - broj naziv aditiva funkcionalna svojstva 

E 941 azot gas za pakovanje 

E 290 ugljen-dioksid konzervans, gas za pakovanje 

E 948 kiseonik gas za pakovanje 

Po HACCP standardima, 

gasovi i gasne smeše u 

prehrambenoj industriji 

dobili su nazive Gourmet. 

To je nova linija pakovanja 

životnih namirnica u 

modifikovanoj atmosferi 

po recepturi Messer-ovih 

vrsnih stručnjaka. 

26 


u u fokusu 


Azot 

Inertan gas, nema hemijske interakcije sa supstancama sa kojima 

dolazi u kontakt. 

Korišćenje azota omogućava manji efekat skupljanja (sužavanja) 

prevlake za pakovanje 

koje nastaje zbog prisustva CO2 (mada se koriste njihove mešavine); 

sprečava oksidaciju, užegnuće, razmnožavanje plesni, napade 

insekata. 

Ugljen-dioksid 

Lako se rastvara u tečnosti i mastima proizvoda. Usporava razvoj 

mikroorganizama, bakterija i pojavu plesni i na taj način produžava 

konzervaciju (rok trajanja) namirnica. 

Bakteriostatni efekat CO2 optimalan je na temperaturama nižim 

od 5°C. 

Kiseonik 

Ovaj gas je generalno nepoželjan prilikom pakovanja i cilj je da se 

u pakovanju svede na minimum. Odgovoran je za razvoj aerobne 

mikroflore i za oksidaciju nekih hranljivih sastojaka (vitamini, lipidi) 

što dovodi do gubljenja hranljive vrednosti i promene boje, kao 

i pojave neprijatnih mirisa. Međutim, njegovo prisustvo je neophodno 

da bi se očuvala crvena boja mesa, određeni vitalni mikroorganizmi 

(tipično za mlečne proizvode) i sprečio rast anaerobnih 

mikroorganizama. MAP u principu ima za cilj da eliminiše ili umanji 

nivo kiseonika (osim u posebnim slučajevima, kao što je pakovanje 

crvenog mesa, ili da se spreči razvoj anaerobnih bakterija) i da 

poveća koncentraciju CO2 do 20% ili više, da bi se onemogućio 

razvoj bakterija i plesni. 

Ukoliko je potrebno, ravnoteža modifikovane atmosfere uspostavlja 

se azotom, npr. ukoliko ugljen-dioksid ima tendenciju da se 

rastvori u proizvodu, uzrokujući tako oštećenja na pakovanju. 

MAP uglavnom zahteva mešavinu najmanje dva gasa, a optimalne 

proporcije variraju u zavisnosti od proizvoda. Svaki od gasova u 

smeši zadržava svoje osobine, na osnovu kojih je i primenjen za 

MAP. 

Messer Tehnogas AD 

Banjički put 62, 11090 Beograd, Srbija 

Tel: +381 11 3537200 

Fax: +381 11 3537291 

E-mail: postoffice@messer.rs 

Internet: www.messer.rs 


vremeplov 


Gotovo uporedo sa efektima industrijske revolucije širom Evrope, sredinom XVIII 

veka video se veliki pomak iz ruralnih u gradske sredine života. Došlo je do rasta 

potrošačke ekonomije. Nove mašine i tehnologije donele su novim proizvodima i 

uslugama to, što su postali dostupni masama. Napredak dizajna pakovanja rastao 

je sa novim fenomenom – nacionalnim i međunarodnim marketingom i distribucijom 

robe široke potrošnje. 

Veliki broj tehničkih inovacija doveo je do daljeg unapređivanja 

pakovanja, i shodno tome, povećanog izbora hrane, 

kako bi se poboljšao svakodnevni životni standard i povećala 

tražnja po pitanju dizajna pakovanja i ambalaže. 

Korišćenje aluminijumske folije - koja je razvijena kada je prva 

fabrika aluminijuma otvorena 1910. godine, omogućilo je efikasno 

pečaćenje lekova i drugih proizvoda osetljivih na uticaj vazduha, 

kao što su duvan i čokolada. 

Još 1906. godine, Agencija Federal Food & Drugs Act donela je 

jedan od prvih propisa koji su nametnuti dizajnu pakovanja, a 

to je bilo da je ubuduće zabranjena upotreba lažnih ili netačnih 

obeležavanja. To je praktično značilo da pakovanje može da bude 

brendirano, samo ako količina sadržaja može biti jasno obeležena 

na spoljnoj strani pakovanja, u smislu težine, mere ili numeričkih 

podataka. Smatralo se da ovaj akt predstavlja malu zaštitu potrošača, 

jer mnogi potrošači ne kupuju proizvode samo na osnovu 

veličine i oblika. 

Tako se postepeno krenulo sa obraćanjem i polaganjem veće 

pažnje na izgled pakovanja. Dizajni pakovanja proizvoda su ilustrovani 

za novinske oglase, potrošačke kataloge, za znakove i postere. 

Ljudi su postepeno, počeli da stvaraju neki svoj ukus i izbor, birajući 

neki proizvod baš zbog određenog pakovanja. Uopšte, porast 

ovog oblika oglašavanja imao je ogroman uticaj na unapređenje 

dizajna pakovanja.Veliki broj tehničkih inovacija doveo je do daljeg 

unapređenja pakovanja i, shodno tome, povećanog izbora hrane - 

a samim tim se poboljšao svakodnevni životni standard i povećala 

se tražnja po pitanju dizajna pakovanja i ambalaže. 

Materijali za pakovanje 

Materijali koji se tradicionalno koriste za pakovanje namirnica 

uključuju: staklo, metale (aluminijum, folije i laminate, beli lim i 

beskalajni čelik), papir, karton i plastike. Osim toga, više različitih 

vrsta plastike koristi se u krutoj i u elastičnoj (savitljivoj) formi. 

Današnja ambalaža za namirnice često je sastavljena od nekoliko 

materijala, da bi se iskoristile funkcionalne i estetske prednosti 

svakog od materijala. 

Dugo vremena je materijal za pakovanje hrane (beli lim, staklo i, u 

manjoj meri papir), zbog troškova proizvodnje bivao često i skuplji 

od same hrane koja se u nega pakovala. Tehnološke inovacije su 

omogućile da se material za pakovanje proizvodi jeftinije. 

Staklo 

Uprkos svojoj krhkosti i visokim troškovima proizvodnje, staklo je 

imalo prednost u odnosu na konzervu, jer je ono hemijski inertno. 

Ne samo što je vekovno imalo dugotrajniju primenu, već je tu trebalo 

mnogo manje novih usavršavanja, kako bi tegle i flaše postale 

i ostale - prosto jedino rešenje za mnoge prehrambene proizvode. 

Papir i karton 

Pojavili su se krajem XIX veka, kao materijal za umotavanje i pakovanje 

hrane. 

Pravili su se od drvne celuloze, što je pojeftinilo i omasovilo proizvodnju 

koja je trebalo da odgovori na sve veću tražnju tržišta. 

Budući da kartoni nisu baš bili podesni za transport tečnosti, 1880. 

godine u SAD su patentirali impregnirani karton na masnoće i tečnosti, 

tako što su ga presvlačili tankim slojem parafina. 

28 


vremeplov 

Godine 1930., celofan je postao važan materijal za pakovanje hrane, 

ali je postepeno zamenjen rastućim mogućnostima polietilena 

i drugih oblika plastike. 

Drugi revolucionaran izum u ovoj oblasti bio je Tetra Pak u Švedskoj 

1952.godine, što je povećalo mogućnosti za kartonsku ambalažu 

u pakovanju mleka, voćnih napitaka i drugih tečnosti. 

Metal 

Kalajni beli lim se proizvodi od nisko-karbonskog čelika (crni lim). 

Beli lim je rezultat presvlačenja obe strane crnog lima, sa tankim 

slojevima kalaja. Prevlačenje se postiže potapanjem listova čelika 

u otopljeni kalaj (vruće potopljeni beli lim) ili elektrodepozicijom 

kalaja na listu od čelika (elektrostatički beli lim). Iako kalaj obezbeđuje 

čeliku određenu otpornost na koroziju, posude od belog 

lima su često lakirane, da bi se obezbedila inertna barijera između 

metala i namirnice. Pored njegovih odličnih barijernih svojstava 

prema gasovima, vodenoj pari, svetlosti i mirisima, beli lim podnosi 

visoke termičke tretmane i može se hermetički zatvarati - što 

ga čini pogodnim za sterilne namirnice. Beli lim se može koristiti 

za proizvodnju posuda različitih oblika. Na ovaj način beli lim ima 

široku upotrebu u formiranju limenki za pića, tretiranih namirnica 

i aerosola, posuda za praškaste namirnice, šećer ili slatkiše na bazi 

brašna. Beli lim je odličan supstrat za prevlačenje metala, jer omogućava 

odličnu grafičku dekoraciju. Njegova relativno mala težina i 

velika mehanička snaga ga čini jednostavnim za transport i skladištenje. 

Beli lim se lako reciklira, i to više puta bez gubitka kvaliteta 

i značajno je jeftiniji od aluminijuma. 

Kalaj je veoma skup metal i njegova proizvodnja je ograničena, 

zbog toga se danas praktično sva proizvodnja belog lima temelji na 

proizvodnji elektrolitičkih belih limova čija je debljina u granicama 

od 0,15 do 0,49 mm. Savremeni trend je u smanjenju debljine i 

korišćenju tzv. tankih limova (debljina manja od 0,2 mm). 

Beskalajni čelik je takođe poznat kao elektrolitički hrom ili hromovim 

oksidom prevučen čelik. Beskalajni čelik podrazumeva prevlačenje 

organskog materijala, što obezbeđuje kompletnu otpornost 

na koroziju. Iako hrom – hrom oksid čini ovaj beskalajni čelik 

nemogućim za zavarivanje, ova osobina čini ga odličnim za atheziju 

prevlaka kao što su boje, lakovi i mastila. Kao i beli lim, beskalajni 

čelik ima dobru sposobnost oblikovanja i čvrstinu, i jeftiniji je od 

belog lima. Limenke za hranu, rubovi limenke, poslužavnici, čepovi 

za flaše i posude mogu biti napravljeni od beskalajnog čelika. Takođe 

se može koristiti za izradu velikih kontejnera za veleprodaju i 

skladištenje osnovnih sastojaka ili već gotovih namirnica. 

Dizajn 

Dizajn i konstrukcija pakovanja igraju značajnu ulogu pri određivanju 

održivosti, odnosno roka trajanja prehrambenog proizvoda 

(namirnice). Pravi izbor materijala i tehnologija pakovanja održavaju 

proizvod kvalitetnim i svežim, tokom skladištenja i distribucije. 

Prvobitno, pakovanje je trebalo da sačuva hranu, ali razvojem 

čovečanstva i njegovih navika, pakovanje dobija na velikom značaju 

i razvija se sve više. Kada su lanci supermarketa zamenili male 

prodavnice, pakovanje postaje neizostavni deo urbane kulture. 

S druge strane, stvara se i problem ogromnog otpada i velika 

potreba da se čovečanstvo usmerava na reciklažu ambalaže. Od 

1940. godine, pakovanje hrane ušlo je u eru upotrebe jednokratne 

ambalaže. 

Etikete i robne marke 

Usko povezano sa pakovanjem je i razvoj etiketa i brendova. U 

prvoj polovini XIX veka, pre svega prehrambeni proizvođači počinju 

da shvataju da se njihovi proizvodi prodaju bolje ukoliko je 

marka vezana za njih. Proizvod na polici treba da ima znak, kako bi 

ga kupci prepoznali i povezali sa proizvođačem. U početku, nalepnice 

sa informacijama o sadržaju, stavljani su na staklenoj ambalaži 

i konzervama. Postepeno, etiketa i pakovanje u celini postaju 

sredstvo za promovisanje proizvoda. U većini industrijalizovanih 

zemalja, zakonodavstvo reguliše informacije koje moraju biti obezbeđene 

na pakovanju, za zaštitu potrošača. 

Smatra se da je danas najznačajnija funkcija marketinga, 

baš izgradnja Brenda. Danas se praktično 

većina proizvoda na tržištu ne prodaje, već kupuje. 

Budući da je opredeljenje za određeni proizvod usko 

skopčan sa psihologijom pojedica, pa i cele nacije, 

marketing i slične discipline imaju već naučni pristup 

ovoj oblasti. 

Da bi pakovanje opravdalo svoje postojanje, mora 

da zadovolji šest ključnih elemenata: 

• Drži proizvod; 

• Omogućava pristup i upotrebu; 

• Čuva i obezbeđuje proizvod na samoj polici, ali 

i tokom transporta; 

• Prodaje proizvod; 

• Brine o vašem zdravlju i zdravlju vaše okoline; 

• Produžava život ambalaže. 

Razumevanje vizuelenog problema je u jezgru dizajna 

pakovanja. Bilo da je to uvođenje novog proizvoda 

ili poboljšanje izgleda već postojećeg, kreativne 

sposobnosti – od zamišljanja i predstavljanja do 3D 

dizajna, analize i rešavanja tehničkih problema. 

30 


Sve su to načini kako se problem dizajna rešava inovativnim rešenjima. Cilj nije da se 

izmisli dizajn koji je u potpunosti vizuelno privlačan, jer ako je dizajn pakovanja estetski 

zadovoljavajući, ne znači da će postići zadovoljavajuće rezultate na tržištu i ne znači 

da će se prodati. Kreativno ispunjavanje cilja strategije proizvođača kroz odgovarajuće 

dizajnersko rešenje je primarna uloga dizajna pakovanja. 

• Uloga dizajna pakovanja i ambalaže kao prodajnog sredstva je najefektivnija kada 

je prodavac identifikovao potrebe ili ciljnu grupu potrošača. Iako kompanije žele da 

prodaju većinu proizvoda velikom broju potrošača, određivanje tržišta obezbeđuje 

jasan fokus za marketinško predstavljanje proizvoda i njegovog dizajna pakovanja. 

Jasno definisano “ciljno tržište” – ono u kome su opisane vrednosti, prednosti, načini 

života i navike potrošača – obezbeđuje okvir koji pomaže u određivanju strategija 

dizajna i komunikaciji pogodnih proizvoda. 

• Pojam logo je skraćenica reči logotip, što, dizajnerskim jezikom rečeno, znači zaštitni 

znak sastavljen od određenih reči (logos na grčkom znači reč). Pojam logo se zadržao 

zato što dobro zvuči, ali kad to kažu, ljudi ustvari misle na zaštitni znak, bez obzira na 

to da li je zaštitni znak logotip, simbol, monogram, amblem ili crtež. Bitno je da logo 

ili bilo koji zaštitni znak nije brend sam po sebi. Jednostavno, to je simbol za brend. 

Postoje brojne promenljive veličine koje utiču na to kako dizajn pakovanja i ambalaže 

privlači potrošača. 

Iz čiste dizajnerske perspektive (ukloniti druge marketinške promenljive kao što su 

cena, lokacija i odanost brendu), postoje značajni elementi koji najbolje privlače pažnju 

potrošača i probijaju se kroz vizuelnu zbrku maloprodajne sredine. 

Četiri stvari koje privlače pažnju su: 

• Boja; 

• spoljna struktura ili oblik; 

• simboli i brojevi; 

• tipografija. 

Primena boja i vizuelizacija svakog proizvoda je siguran put ka potencijalnom kupcu. 

Ako se boje efikasno primenjuju u proizvodnji i marketingu, onda je sigurno da će 

potencijalni kupci obratiti pažnju na takav proizvod. 

Boja predstavlja važan deo komunikacije – ako se ne upotrebi u svrhu povezanu sa 

njenom simbolikom, ona sama može komunicirati na začuđujuće načine. Trebalo bi 

napomenuti da je potrebno simbolizmu boja pristupiti jednako ozbiljno kao i dizajnu. 

Kako je ambalaža sastavni deo prehrambenog proizvoda, zakoni koji regulišu njenu 

primenu kao i zahtevi kojima moraju udovoljiti ambalažni materijali su veoma strogi. 

Zahtevi u pogledu kvaliteta ambalažnih materijala mogu se podeliti u tri grupe: 

• zdravstvena ispravnost 

• fizička, mehanička i ostala svojstva 

• zahtevi koji se odnose na ekološki aspekt. 

Uspeh dizajniranog pakovanja ne zasniva se samo na marketinškim elementima i 

zaključcima, nego i na mogućnosti da se to proizvede, kao i na adaptivnosti - kako bi 

služilo širokim i opsežnim potrebama kompanije. 

Dizajner pakovanja mora da bude potpuno informisan o: 

• veličini, obliku i strukturi materijala za pakovanje; 

• specifikacijama procesa štampe za izabrane ili definisane materijale; 

• performansama materijala tokom procesa prodaje; 

• softverskim zahtevima kako bi se obavilo kompjuterski podržano štampanje i automatizacija 

procesa pakovanja; 

• globalnim zahtevima brendiranog dizajniranog pakovanja, uključujući promene u 

strukturi pakovanja, promenu i adaptaciju jezika i modifikovanje samog dizajna. 

• Dizajn ambalaže prehrambrenih proizvoda oduvek je težio da bude konzervativan. 

Većina grafičkih rešenja zasniva se na opisu proizvoda, poziva se na istoriju ili tradiciju, 

podstiče apetit. S izuzetkom proizvoda namenjenih deci, dizajn obično ne uključuje 

ništa što bi ukazivalo na životni stil, generaciju ili neko iskustvo. Ovo je polako 

počelo da se menja tako da sad već ima i izuzetka. 

• Spoljni izgled ambalaže može se, pod zakonom predviđenim uslovima, zaštititi žigom. 

KVALITETNA REŠENJA 

ZA VAŠU AMBALAŽU 

Iml Etikete 

Termoskupljajuće Etikete 

S E E P 

SOUTH EAST EUROPE PACKAGE 

Mašine za brizganje plastike CHEN HSONG 

Automatski sliv sistemi 

South East Europe Package d.o.o. 

Novosadski put 46 

21203 Veternik 

Tel: +381 21 823 872 

Fax: +381 21 823 872 

Mob: +381 63 505 139 

E-mail: centrala@se-ep.com 

Web: www.se-ep.com

u fokusu 

Top Teh d.o.o. 

BESPLATNO TESTIRANJE! 

DynaPurge efikasno i ekonomično sredstvo za čišćenje puža i cilindra 

Pri prelazu sa jedne boje materijala na drugu ili sa prelaskom jednog 

materijala na drugi ostvarujete veliku novčanu uštedu: 

• Povećanje produktivnosti, jer je sistem očišćen jednim prolazom 

propisane količine materijala za čišćenje. 

• Široka upotreba, jer je jedna formulacija pogodna za većinu aplikacija 

s tim što postoji širok opseg formulacija koji zadovoljava 

potrebe u injekcionom brizganju, ekstruziji i duvanju plastike. 

• Visoka efikasnost, jer je potrebna manja količina sredstva za 

čišćenje, a da ga prethodno nije potrebno spravljati niti čekati 

na reakciju u plastifikacijskoj jedinici kao i neograničen rok trajanja. 

• Sigurnost, FDA odobren, neabrazivno, nehemijsko sredstvo 

sigurno za korisnika, opremu i okolinu. 

PRIMERI: 

Prelaz sa tamnoplavo 

obojenog 

PE na potpuno 

čistu jedinicu za 

brizganje: 

Prelaz iz tamnozelenog 

PC/ABS 

na potpuno čistu 

jedinicu za brizganje: 

Prelaz sa crveno 

obojenog PE na 

potpuno čistu 

jedinicu za brizganje: 

Na desno prikazanim fotografijama možete videti primer postupka 

čišćenja kod jednog našeg korisnika: 

BESPLATNO TESTIRANJE! 

Pozovite nas i navedite primer koji želite rešiti. U dogovoreno vreme dolazimo 

i zajedno sa Vama izvodimo test na izabranoj aplikaciji. 

Top Teh Predstavništvo 

Sutjeska 7, 21314 Neštin - Bačka Palanka 

Tel: +381 (0) 21 769 040 

Mob: +381 (0) 64 20 70 826 

Fax: +381 (0) 21 769 038 

E-mail: info@topteh.si 

Web: www.topteh.si 

DynaPurge poseduje celu paletu sredstava za čišćenje jedinica za brizganje, 

toplih kanala i ekstrudera. DynaPurge je već 30 godina najefikasnije sredstvo 

za čišćenje puža i cilindra jedinica za brizganje i ekstrudera pri promeni 

boja, materijala ili uklanjanje ostataka pregorelog materijala. DynaPurge je 

nehemijska, neabrazivna mešavina inženjerske termoplastike koja efikasno i 

ekonomično čisti ubrizgavačku jedinicu mašine za brizganje plastike, tople i 

hladne kanale u alatu ili ekstruder i ekstruzione glave. 

• Zadnji komad pred 

zamenu boje 

• Prečnik puža fi 

40mm 

• PA6 GF 

• Zaustavljanje, izbrizgavanje 

cilindra i 

čišćenje koša 

• Vreme trajanja: 5 

minuta sa obukom 

korisnika 

• Sredstvo za čišćenje: 

DynaPurge M 

• Preporučena količina: 

1,6kg 

• Upotrebljena količina: 

0,9kg 

• Vreme trajanja: 15 

minuta sa obukom 

korisnika 

• Na fotografiji je prvi 

komad po promeni 

boje 

• 10 brizganja sa natur materijalom za proveru uspešnosti 

čišćenja (u praksi obično nije potrebno) 

• Svako brizganje potpuno čisto bez ostataka crne boje 

• Prelaz sa natur 

materijala na belu 

boju 

• 5 brizganja za prelaz 

na belu boju 

• 10 brizganja za 

postizanje dobre 

obojenosti 

• Ponovni prelaz 

na crnu boju 15 

brizganja 

• Vreme potrebno za 

prelazak iz natur na 

belu i nazad na crnu: 15 minuta 

• Ceo eksperiment sa prikazom prelaza sa crne na belu i nazad 

na crnu je trajao 30 minuta. 

Upotrebljeno materijala za čišćenje: 1,6kg DP M 

Upotrebljeno materijala: 2 kg 

Potrošnja materijala pre upotrebe DP M: 

20 kg i 2 sata za postupak 

Ušteda: više od 60€ 

32 


Kompanija TOP TEH d.o.o. ekskluzivni zastupnik vodećih inostranih proizvođača mašina i opreme 

za preradu plastike za tržišta Slovenije, Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore: 

mašine za 

brizganje plastike 

linearni roboti, 

automatizovane proizvodne 

jedinice, IML 

granulatori made in Germany 

elementi za izradu hvataljki 

robota, vakuumska tehnika 

sušenje i transport granulata, 

doziranje i centralni 

sistemi transporta 

temperatori alata 

transport i rukovanje 

praškastim materijalima, 

Big Bag stanice 

mlinovi i seckalice (shredders) 

sredstva za 

čišćenje puža i cilindara 

gravimetrijski dozatori 

industrijski čileri i 

rashladna tehnika 

Top Teh Predstavništvo za Srbiju 

Sutjeska 7, 21314 Neštin - Bačka Palanka 

Tel: +381 (0) 21 769 040, Mob: +381 (0) 64 20 70 826, Fax: +381 (0) 21 769 038 

E-mail: info@topteh.si, Web: www.topteh.si

ekologija ekologija u u transportu 

Održivo poslovanje u 

transportu 

Gebrüder Weiss 

Transport tereta je usko u vezi sa emisijom CO 2 

. Mnogi su skeptični kada je reč o ekološkoj održivosti u logističkom 

sektoru. Iako je na globanom planu fokus na razvoju železničkog transporta, realnost i dalje nije dobra. Zato se 

Gebrüder Weiss kao transportna kuća trudi da svojim projektima za održiv razvoj ovaj problem što više ublaži. 

Tako je Gebrüder Weiss 2011. godine imao priliku da investra u 

rad vetrenjače i tako podrži obnovljive vidove energije. Ovaj potez 

izazvao je dosta interesovanja. Vetrenjača koje je u potpunosti u 

vlasništvu Gebrüder Weiss-a sastoji se od četiri turbine, a godišnje 

proizvodi više od 100 odsto električne energije, koje koncern 

globalno potroši na godišnjem nivou. Drugim rečima, Gebrüder 

Weiss sam proizvodi svoje potrebe za energijom i to na ekološki i 

održiv način. 

Moderna tehnologija 

Turbine tipa E-82 visine 108 metara, predstavljaju najmodernije 

rešenje koje ne zahteva održavanje i samim tim je ekonomski 

isplativo. Energija vetra čini važan doprinos zaštiti klime, jer velike 

količine emisije štetnih gasova može da bude izbegnuto kroz 

ovaj prirodni izvor energije. U slučaju Gebrüder Weiss-a oko 12 

tona CO 2 

biće ušteđeno svake godine. Član borda direktora ove 

kompanije Volfram Zenger Vajs ističe da je smanjenje emisije CO 2 

jedan od njihovih osnovnih ciljeva upravljanja životnom sredinom. 

„U mnogim slučajevima fosilna goriva, naročito nafta, ne mogu 

se zameniti. Međutim Gebrüder Weiss stalno radi na tome da se 

pronađe alternativa. Ovo se odnosi na izbor vozila, na izgradnju 

logističkih sistema i na korišćenje alternativnih saobraćajnih prevoznika 

(železnički). Mi ćemo nastaviti da investiramo u održive 

projekte u budućnosti.”, dodao je on. 

Energija vetra je značajan izvor električne energije i njegova upotreba 

je značajno porasla u poslednjoj deceniji. Prema podacima 

Evropske asocijacije za energiju iz vetra, (EWEA) turbine pokrivaju 

5,3 odsto potrošnje energije, a do 2020. godine ovaj procenat 

treba da poraste od 14 do 17 odsto i tako spreči emisiju od 333 

milona tona CO 2 

stvake godine. U deset najrazvijenih evropskih 

zemalja po pitanju vetroelektrana spadaju Nemačka, Španija, 

Italija, Francuska, Velika Britanija, Portugalija, Danska, Holandija, 

Švedska i Irska. 

Gebrüder Weiss tim 

Sa preko 4.650 zaposlenih, 158 sopstvenih pogona i godišnjim prihodom 

od preko jedne milijarde evra, preduzeće Gebrüder Weiss 

spada u vodeća transportna i logistička preduzeća u Evropi. Pod 

krovom Gebrüder Weiss Holding AG sa sedištem u Lauterahu 

(Forarlberg), preduzeće je pored svojih glavnih oblasti poslovanja 

drumskog transporta, vazdušnog i pomorskog transporta robe, kao 

i logistike, okupila i niz visoko specijalizovanih industrijskih rešenja 

i ćerki-firmi – među njima između ostalog i logistički konsalting 

X|vise, Tectraxx (specijalisti za visokotehnološka preduzeća), Inetlogistics 

(softverska rešenja za upravljanje transportom TMS), Railcargo 

(železnički transport) i servis za dostavu paketa Gebrüder 

Weiss, suvlasnik austrijskom DPD sistema za direktnu distribuciju 

paketa. Ovakvo koncentrisanje delatnosti omogućava koncernu da 

brzo i fleksibilno reaguje na potrebe klijenata. Zbog velikog broja 

ekoloških, ekonomskih i socijalnih mera, ovo porodično preduzeće, 

čija istorija seže u prošlost više od 500 godina i danas se smatra 

predvodnikom na području održivog privređivanja. 

Gebrüder Weiss d.o.o. 

Transport and Logistics 

Beogradska bb, Dobanovci 

Tel: +381 (0) 11.3715.235 

Fax: +381 (0) 11.3715.201 

E-mail: office.beograd@gw-world.com 

Web: www.gw-world.com 


energetika 


NAFTACHEM – POUZDANO 

SNABDEVANJE I EVROPSKI 

KVALITET 

Poslovanje velikih kompanija u oblasti energetike 

u Srbiji uslovljeno je različitim faktorima. 

Jedna od uspešnih koja odoleva izazovima 

modernog poslovanja je naftna kompanija 

Naftachem d.o.o. iz Novog Sada koja već punih 

devet godina svojim klijentima nudi pouzdano 

snabdevanje i evropski kvalitet goriva. 

Naftachem d.o.o. je kompanija koja se bavi uvozom, skladištenjem 

i distribucijom Evro dizela, kao i ostalih naftnih 

derivata, u skladu sa potrebema naših dugogodišnjih 

poslovnih partnera. To su uglavnom kompanije koje se bave maloprodajom 

naftnih derivata, poljoprivredom, drumskim prevozom, 

izgradnjom i održavanjem puteva, kao i one koje se bave visokogradnjom. 

Naši dobavljači su renomirane strane naftne kompanije, sa kojima 

imamo potpisane godišnje ugovore o nabavci - što našim kupcima 

garantuje blagovremeno i pouzdano snabdevanje naftnim derivatima 

evropskog kvaliteta. 

Doprema naftnih derivata se vrši uglavnom rečnim putem, i to 

Naftachemovim plovnim objektima. Pored prevoza za sopstvene 

potrebe, naša kompanija se bavi pružanjem usluga prevoza i skladištenja 

i trećim licima - koja su takođe licencirani uvoznici naftnih 

derivata. Isporuka derivata krajnjim korisnicima iz našeg skladišta 

vrši se auto cisternama koje su isto tako u vlasništvu naše kompanije. 

Naftachem d.o.o. ima aktivno učešće u svim segementima dopreme 

i ditribucije naftnih derivata, što garantuje našim poslovnim 

partnerima visok kvalitet usluge. Napominjemo da smo već dugi 

niz godina zvanični skladištar za OMV, za sve količine visokokvalitetnog 

evrodizela koji se doprema iz inostranstva, kao i da sama 

ova činjenica potvrđuje da Naftachem posluje po savremenim 

evropskim standardima. 

Kao i sve kompanije koje posluju danas u Srbiji i mi se suočavamo 

sa mnogim izazovima. Jedan od glavnih problema poslovanja je 

svakako nelikvidnost srpske privrede. Javno publikovani finansijski 

i industrijski pokazatelji jasno govore o tome. Jedan od glavnih 

problema jeste nemogućnost naplate potraživanja u ugovorenim 

rokovima. Zbog kašnjenja u izmirenju obaveza plaćanja, prosečan 

broj dana naplate je dostigao 125 dana. S obzirom na to da se 

nabavka robe ugovara po znatno kraćim rokovima, to predstavlja 

jedan od glavnih uzroka nelikvidnosti. Nasuprot gore navedenom, 

u evropskim zemljama je zakonski rok naplate potraživanja 

maksimiziran na 30 dana. Takođe, nestabilnost domaće valute i 

njeno konstantno slabljenje od početka godine - direktno utiče 

na nemogućnost dugoročnijeg planiranja i stabilnosti cena naftnih 

derivata, s obzirom na to da se sirova nafta i naftni derivati uglavnom 

uvoze u Srbiju. 

Trzište naftnih derivata u Srbiji je malo a ima veliki broj učesnika 

u odnosu na potrošnju, što ovo tržište čini izuzetno osetljivim 

na promene na međunarodnom tržistu. Na poslovanje na trzištu 

naftnih derivata pored uticaja koji su lokalnog karaktera, i globalni 

uticaji su veoma značajni. Pošto su naftni derivati berzanska 

roba, svaka promena cene sirove nafte na svetskom tržistu, kao 

i promena deviznog kursa - opredeljuju cenu naftnih derivata na 

domaćem tržištu. Nismo fokusirani samo na tržište u Srbiji, naše 

poslovanje pokriva ceo region, pa smo tako prisutni, pre svega u 

Bosni, Hrvatskoj, Mađarskoj i Rumuniji gde egzistira 15 rafinerija 

naftnih derivata. S obzirom na to da su, pored veleprodaje, značajne 

aktivnosti naše kompanije vezane za logistiku, za transport i 

skladištenje, pokušavamo da na regionalnom nivou učestvujemo u 

tranzitu viškova robe koje generišu ove rafinerije. 

Naftachem d.o.o. posluje kao član Udruženja naftnih kompanija 

Srbije. Članovi Udruženja naftnih kompanija Srbije su kompanije 

koje imaju značajno učešće u prometu naftnih derivata i bogato 

poslovno iskustvo u zemljama u regionu i širom Evrope. Cilj rada 

Udruženja je jačanje profesionalnog uticaja na tržištu nafte i nafnih 

derivata i unapređenju ugleda naftne privrede u Srbiji. 

36 


Zalaže se za dominaciju poslovne izvrsnosti, pre svega profesionalizma 

i etičkih principa poslovanja. U partnerstvu sa državom angažuje 

se na stvaranju preduzetničkog ambijenta u kome će važiti 

princip slobodne konkurencije, kako bi se doneli odgovarajući 

zakonski okviri i stvorila dobra poslovna klima. Povezane u ovakva 

i slična udruženja, naftne kompanije u mnogim razvijenim zemljama 

Evrope, već godinama doprinose boljem uređenju nacionalnih 

naftnih tržišta. 

Svoje poslovanje trudimo se da unapredimo i novim projektima na 

kojima predano radimo: 

Investirali smo u proširenje rečne flote, pa tako danas posedujemo 

7 plovnih objekata, od toga tri samohodna tankera i četiri 

barže, ukupnog kapaciteta 9 500 tona. Svi plovni objekti poseduju 

EBIS sertifikate (Evropsko udruženje inspektora plovnih objekata). 

Mnoge evropske luke su propisale posedovanje EBIS sertifikata 

kao jedan od uslova za utovar/istovar. 

Takođe, završili smo izgradnju novog poslovnog prostora u Sremskoj 

Kamenici, upotrebne površine 1.000 m 2 gde će uskoro i biti 

novo sedište firme. 

Jedan od naših najznačajnijih i vrednosno najveći projekat 

je izgradnja naftnog terminala u Sremskim Karlovcima. 

Naime, reč je o investiciji čija vrednost prve dve faze prevazilazi 

20.000.000,00 EUR. Naftni terminal je izgrađen po najvišim 

svetskim standardima u tehničkom i tehnološkom smislu. U terminalu 

će se uskladištiti više vrsta naftnih derivata, a doprema 

i otprema robe biće moguća rečnim, drumskim i železničkim 

putem. U planu je izgradnja i treće faze Terminala, što će 

zaokružiti celinu i omogućiti da ova infesticija postane srateški 

bitna tačka za povezivanje ovog regiona i regiona Crnog mora. 

U tehničkom smislu nudimo visok kvalitet usluge, pa pokrivamo 

skladištenje, rečni i drumski transport. Naftni terminal za pretovar 

i skladištenje Evro dizela se nalazi u Beogradu na Ada Huji, na 

desnoj obali reke Dunav, na 1164. km plovnog puta. S obzirom na 

poziciju na reci Dunav, Terminal ni u jednom trenutku u toku godine 

nema problema sa vodostajem i plovnošću. 

Skladišni kapacitet se sastoji od tri rezervoara ukupne zapremine 

od preko 5 000 m 3 . Terminal pored skladišnih kapaciteta čine pristan 

za prihvatanje brodova, sistem istovara plovila sa pumpama 

- čiji je protok oko 2 800 l/min, auto-utakalište sa dve utovarne 

ruke sa mogućnošću istovremenog rada, digitalni volumetri sa 

kompenzatorom temperature, monitoring sistem za praćenje prepumpanih 

količina kao i automatsko štampanje otpremnica, protiv-požarni 

sistem i video nadzor. 

Skladište radi od 0-24 h i u svakom trenutku je omogućeno nesmetano 

obavljanje poslova istovara plovnih objekata, dok je utovar 

auto cisterni organizovan svakim danom u periodu od 7-22 h. U 

slučaju potrebe, moguće je organizovati dvadesetčetvoročasovni 

utovar auto cisterni. Takođe, do kraja ove godine očekujemo 

puštanje u rad Naftnog terminala u Sremskim Karlovcima, što će 

nam omogućiti dodatnu fleksibilnost u poslovanju, kao i približavanje 

našim krajnjim korisnicima – imajući u vidu to da se značajan 

deo našeg tržišta nalazi u Vojvodini. 

energetika 


Naftachem d.o.o. je pre svega prisutan u veleprodaji Evro 

dizela EN590, sa učešćem na srpskom tržišitu od 15%, sa 

tendencijom povećanja učešća. Pored ovog derivata, naša 

kompanija ima značajno učešće i u plasmanu drugih derivata 

kao sto su D2, bitumeni, benzini i mazuti. 

Istakli smo da raspolažemo tankerskom flotom koja pruža brojne 

prednosti. Pre svega, rečni transport predstavlja najjeftiniji vid 

transporta, odnosno ovakav vid transporta najmanje opterećuje 

cenu robe, zbog mogućnosti prevoza veće količine robe u jednom 

lotu. Dunav kao najznačajnija evropska reka, plovan je gotovo 

tokom cele godine, te je na taj način omogućena nesmetana, brza 

i fleksibilna doprema robe ovim najjeftinijim vidom transporta. 

Kao društveno odgovorna kompanija, poštujemo pozitivno-pravne 

propise koji regulišu oblast zaštite životne sredine i prilagođavamo 

naše poslovanje strogim standardima evropske unije – zahtevima 

multinacionalnih naftnih kompanija kao korisnika naših usluga u 

segmentu skladištenja, rečnog i drumskog transporta naftnih derivata. 

Investiramo u najsavremeniji naftni terminal u Srbiji i smatramo 

da je obaveza svih nas da iza sebe ostavimo čistije i bolje 

mesto za život. 

Naša vizija predstavlja Naftachem kao nezaobilaznog partnera svih 

multinacionalnih naftnih kompanija u regionu. Želimo da se pozicioniramo 

kao partner koji će uspešno rešavati sve probleme koji se 

javljaju u rarinerijama pri preradi sirove nafte i proizvodnji naftnih 

derivata bilo da se radi o pojavi tržišnih manjkova ili viškova. Takođe, 

planiramo širenje naših poslovnih aktivnosti u regionu Crnog 

mora, kao i u Slovačkoj, Češkoj i Austriji. 


Adresa: Laze Telečkog 9 


Telefon: +381 21 47 24 796 

Faks: +381 21 47 24 892 

E-pošta: office@naftachem.rs 

Web: www.naftachem.com 


energetika 


„Smederevac” je sinonim domaćeg proizvoda, domaćeg znanja i sinonim naše industrijske tradicije. 

Kada je skoro pre sto godina, daleke 1923. godine, započela njegova proizvodnja u Smederevu, 

iza tog proizvoda je stajao inovativni koncept koji je imao potencijal da radikalno promeni svakodnevni 

život. Umesto naramka drveta koji je do tada bio potreban da se skuva ručak ili zagreje voda, 

„smederevac” je omogućio da se isti posao uradi mnogo efikasnije i mnogo prijatnije. „Smederevac”, 

odnosno štednjak na drva, zapravo je bio nova tehnologija za efikasnije korišćenje energije. 

Piše: Prof. dr Petar B. Petrović, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu 

Dopisni član Akademije inženjerskih nauka Srbije – AINS 

Izgleda da ni posle 100 godina inovativni potencijal „smederevca” 

nije ni izbliza iscrpljen. Stari „smederevac”, podmlađen 

savremenim mikroprocesorskim tehnologijama, transformiše 

se u mehatronski proizvod velike tehničke složenosti, sposoban 

da odgovori energetskim izazovima današnjice i pruži dodatan 

komoditet korisniku. „Smederevac za 21. vek” je baziran na nizu 

inovativnih koncepata. 

Prvi inovativni koncept je pelet. Pelet je nova tehnologija goriva 

baziranog na biomasi, a suština je u tome da se različite vrste bioloških 

produkata, po pravilu biljnog porekla, posebnim postupcima 

usitnjavanja, a zatim i presovanja, dovedu u oblik rezanca, odnosno 

cilindričnu formu prečnika pet do sedam milimetara i dužine 

oko 30 mm, koja podseća na filter za cigarete. Velika specifična 

gustina obezbeđuje veliki energetski potencijal. Posebnim postupcima 

prerade drvo male tehnološke vrednosti, uključujući i granje, 

korenje ili nusprodukte industrije nameštaja i građevinskog materijala, 

pretvori se u odličan gorivi materijal. Na isti način se nusprodukti 

poljoprivredne proizvodnje, kao što su slama, kukuruzovina 

i slično, mogu pretvoriti u pelet i tako postati vredan energetski 

resurs. Za razliku od fosilnih goriva, kod kojih se ugljenik zarobljen 

pre više miliona godina procesom sagorevanja naglo ubacuje u 

atmosferu i tako remeti finu ravnotežu, koja za svoju posledicu ima 

preteći efekat staklene bašte, pelet to nema. Pelet je sazdan od 

biomase koja je nastala u vrlo bliskoj prošlosti, sa zanemarljivom 

vremenskom distancom od jedne godine ili najviše nekoliko desetina 

godina, tako da se procesom sagorevanja u atmosferu vraća 

količina ugljenika koji je iz te iste atmosfere apsorbovana tokom 

vegetacionog ciklusa koji se desio sa zanemarljivom vremenskom 

distancom. Stoga pelet kao energent ima praktično nulti ekološki 

efekat i predstavlja vrlo potentan izvor čiste energije. 

Pored ekološke kompatibilnosti, pelet zbog svog oblika omogućava 

jedan bitan tehnološki iskorak. Naime, sagorevanje peleti može 

se u potpunosti automatizovati. 

Kada kažemo ‘smederevac’, mislimo na sve grejne sisteme na 

drva, nezavisno od proizvođača, a ne samo na šporete i peći 

koje proizvodi fabrika ‘Milan Blagojević’ iz Smedereva, koja je 

pionir u ovoj tehnologiji na našim prostorima. 

„Smederevac za 21. vek” radi na pelet. Majušan po svojoj veličini, 

pelet se kompaktnim pužnim transporterom, koji je sastavni 

deo „smederevca”, ciklično dovodi u ložište, na način na koji se 

gorivo dovodi u motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Doziranje se 

vrši vrlo precizno, praktično u miligramima, tako da se mali paketi 

peleti u pravilnim vremenskim intervalima ubacuju u rešetku veličine 

manje piksle, u kojoj se vrši sagorevanje. Proces sagorevanja 

je precizno vođen mikroprocesorom, čime se obezbeđuje skoro 

potpuna transformacija zarobljene hemijske energije u termičku 

energiju. 

Mikroprocesorska tehnologija je drugi inovativni koncept „smederevca”. 

Njome se omogućava da efikasnost procesa sagorevanja 

bude vrlo visoka, čak i do 95 %, što je daleko više od efikasnosti 

koju je posedovao stari „smederevac” (manje od 40 %), a neupotrebljivo 

sa onim što se nekada dešavalo u otvorenom ognjištu 

(kamin, na primer, ima manje od 10 % energetske efikasnosti!). 

Informacije o stanju procesa sagorevanja kontinualno generiše 

senzorski sistem i šalje ih mikroprocesoru, koji u skladu sa zadatom 

snagom grejanja reguliše dovod peleti i količinu kiseonika. 

Toplotna energija stvorena u ložištu se dalje prenosi preko odgovarajućeg 

razmenjivača na zagrejani svež vazduh, koji se direktno 

ubacuje u prostor koji se greje. Kod većih sistema energija generisana 

u ložištu se prenosi na odgovarajući fluid, najčešće vodu, 

čime se omogućava izgradnja sistema etažnog grejanja pomoću 

radijatora. 

Mikroprocesorsko upravljanje omogućava potpuno autonoman 

rad, počev od paljenja, pa do gašenja. Rad „smederevca” je 

moguće programirati mesecima unapred ukoliko to korisnik želi. 

Otvorenost upravljačkog sistema ka internet resursima i resursima 

mobilne telefonije omogućava da korisnik preko interneta ili 

38 


energetika 

prostim slanjem SMS-a aktivira sekvencu paljenja ili gašenja novog 

„smederevca”, pri čemu „smederevac” korisniku dojavljuje stanje 

u kome se nalazi i temperaturu sredine koja se greje. Ovim se podmlađeni 

„smederevac” transformiše u mehatronski sistem sposoban 

da funkcioniše u kibernetskom prostoru. 

Prateći potrebe domaće industrije, u okviru Laboratorije za kibernetiku 

i mehatronske sisteme Mašinskog fakulteta Univerziteta u 

Beogradu, pokrenut je interni projekat sopstvenog razvoja odgovarajućih 

mehatronskih komponenti koje će omogućiti modernizaciju 

starog „smederevca” i njegovu masovnu proizvodnju u 

industrijskim uslovima. Projekat je započet 2011. godine. U prvoj 

fazi je razvijena laboratorijska instalacija koja je služila kao eksperimentalna 

platforma za izgradnju varijantnih oblika upravljačkih 

zakona i identifikaciju parametara procesa sagorevanja i konverzije 

generisane termičke energije u njen upotrebljiv oblik. Ova pilot 

instalacija je po svojim performansama jedinstvena kod nas i može 

se vrlo efikasno iskoristiti za inženjerske aktivnosti projektovanja 

grejnih sistema na pelet, korišćenjem naučno zasnovanih metoda, 

sa eksperimentalnom verifikacijom. U drugoj fazi je sproveden 

razvoj specijalizovanog upravljačkog sistema otvorene arhitekture, 

baziranog na ATMEL integrisanim mikroračunarskim sistemima 

najnovije generacije. Upravljački sistem se sastoji iz dva mikroprocesorska 

modula. Prvi modul vrši upravljanje procesom sagorevanja, 

a drugi modul ostvaruje komunikaciju s korisnikom, pružajući 

mu različite pogodnosti, kao što je i tada rad „smederevca” prati 

i njime upravlja preko svog mobilnog telefona ili da mu pristupi 

preko Interneta i očita radne parametre, proveri temperaturu u 

prostoru koji se greje, ili ostvari neku drugačiju funkcionalnost koja 

je korisna u nekom kontekstu. „Smederevac” se ovim inovacijama 

prevodi iz arhaičnog koncepta u novi koncept koji se uklapa 

u okvire modernog stanovanja i stanovanja budućnosti, a to su 

inteligentne zgrade, i tako donosi bitnu prednost u odnosu na sve 

druge oblike grejanja. Ta prednost se sastoji u potpunoj ekološkoj 

kompatibilnosti koja se ostvaruje kroz skoro nultu emisiju ugljenika 

i ekstremno visok stepen energetske efikasnosti. 

Okončanjem prve dve faze, projekat je ušao u novu razvojnu etapu 

s ciljem da se dostigne najviši nivo kvaliteta upravljačkog sistema, 

mereno u svetskim razmerama. 

Laboratorija za kibernetiku i 

mehatronske sisteme CMSys Lab 

Centar za nove tehnologije Mašinskog 

fakulteta Univerziteta u Beogradu 

O projektu 

Ovaj projekat realizuje Laboratorija za kibernetiku i mehatronske 

sisteme (CMSysLab) u okviru Centra za nove tehnologije Mašinskog 

fakulteta Univerziteta u Beogradu. Dugogodišnja iskustva i specifična 

znanja razvijana i primenjivana u oblasti industrijske automatizacije, 

robotike i fleksibilnih proizvodnih sistema iskorišćena 

su za realizaciju ovog kompleksnog istraživačko-razvojnog projekta 

s ciljem pružanja podrške domaćoj industriji u razvojnim aktivnostima 

u oblasti obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti i 

rasta kompetitivnosti kroz stvaranje inovativnih i visokotehnoloških 

proizvoda velike dodatne vrednosti s potencijalom za plasman na 

inostrana tržišta. 

Projekat je u razvojnom smislu jednim svojim delom povezan s projektom 

TR35007: Inteligentni robotski sistemi za ekstremno diverzifikovanu 

proizvodnju, koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke u 

okviru ciklusa projekata tehnološkog razvoja za period od 2011. do 

2014. godine. 

Moto projekta: Da svaki Nemac loži ‘smederevac’! 

Proces sagorevanja, posebno čvrstih goriva, u inženjerskom smislu 

je ekstremno kompleksan i njegovo precizno modelovanje je 

praktično nemoguće. Čak i kada bi to na neki način bilo ostvarivo, 

velika promenljivost parametara stvorila bi nepremostiv problem. 

Zato je, umesto razvoja upravljačkog sistema baziranog na analitičkim 

modelima, usvojen pristup baziran na fazi (fuzzy) logici, koja 

kao novi matematički formalni okvir stvara mogućnost izgradnje 

upravljačkih sistema koji se po načinu rezonovanja približavaju 

načinu na koji se ponaša čovekov mozak. Aproksimativno rezonovanje 

u uslovima nedovoljno preciznog i nedovoljno kompletnog 

informacionog sadržaja je naš evolutivni odgovor na komplekstan 

svet u kome egzistiramo. Fazi logički model, na kome se trenutno 

radi, biće baziran na širokom spektru senzorskih informacija koje 

će obezbediti potpun i trenutan uvid u stanje procesa sagorevanja 

i svih ostalih procesa koji prate rad novog „smederevca”. Ključni su 

superosetljivi senzori pritiska (MEMS tehnologija silikonskih senzora 

pritiska s lokalnim kondicioniranjem sposobnih da registruju 

milioniti deo promene atmosferskog pritiska). Ovi senzori omogućavaju 

precizno merenje protoka dimnih gasova, čime je moguće 

kompenzovati nesavršenosti dimnjaka i varijacije atmosferskog 

pritiska. Zatim, tu je senzor koji meri količinu kiseonika u dimnim 

gasovima, takozvana Lambda sonda, čime se omogućava direktno 

praćenje kvaliteta procesa sagorevanja, i na kraju tu je jedan 

pionirski pokušaj uvođenja senzora ugljenmonoksida, kojim se 

otvara prostor za najdirektniji 

uvid u stvarno stanje termohemijskih 

procesa u ložištu, čime 

će biti omogućeno precizno 

kompenzovanje varijacije kvaliteta 

peleti, količine kiseonika 

koji se ubacuje u proces, kao i 

kompenzacija vlage sadržane u 

vazduhu i samoj peleti. Ključni 

inženjerski zadatak je očuvanje 

finansijskog okvira, koji ne sme 

biti ugrožen dodatim visokotehnološkim 

sadržajima. 

„SMEDEREVAC ZA 21. VEK”: 

• Inovativna rešenja sistema grejanja bazirana na tradiciji i domaćem znanju za 

promišljeni industrijski razvoj u harmoniji s prirodom; 

• Energetska efikasnost i nulta emisija gasova staklene bašte kroz primenu mikroprocesorskih 

tehnologija i savremenih informaciono-komunikacionih tehnologija; 

• Mehatronske tehnologije za novu mladost „smederevca”; 

• Inicijativa u okviru NTPS programa Akademije inženjerskih nauka Srbije AINS. 


energetika 

Izgled eksperimentalne instalacije razvijene u prvoj fazi. 

Diplomac Katarina Srećković i doktorant Nikola Lukić testiraju 

funkciju HMI interfejsa. 

Peć na pelet 

Upravljački i senzorski sistem 

otvorene arhitekture 

Očekujemo da će se razvojnim aktivnostima ove vrste postići ekstremno 

visok stepen iskorišćenja od gotovo 95 %. To znači da će samo 

15 kg peleti, koja se može smestiti u jednu veću plastičnu kesu, biti 

dovoljno za jednodnevno zimsko grejanje stana veličine od oko 50 

m 2 . Za ostvarivanje ovako ambiciozno postavljenog cilja potrebno 

je da se, pored specifičnih znanja iz oblasti mehatronskih sistema, 

dodaju i delikatna znanja iz oblasti sagorevanja, odnosno termohemije, 

koja pripadaju posebnim naučnim disciplinama koje postoje 

i decenijama se razvijaju na Mašinskom fakultetu Univerziteta u 

Beogradu. Naše kolege, profesori i istraživački koji se bave sagorevanjem 

uključeni su u realizaciju ovog projekta, što u razvojnom smislu 

predstavlja posebnu vrednost i jasno pokazuje značaj multidisciplinarnog 

pristupa u rešavanju savremenih inženjerskih problema. 

Ovaj projekat je, pored ostalog, iskorišćen i kao poligon za vežbanja 

studenata i izgradnju svesti kod budućih inženjera o značaju 

istraživanja u domenu čiste energije, ekologije, ali i mogućnosti 

koje pruža mehatronika i multidisciplinarni pristup u savremenom 

inženjerstvu. Sa ponosom želim da naglasim da su mlade kolege, 

moji studenti koji su slušali predmet Mehatronski sistemi na petoj 

godini studija, dale bitan doprinos u realizaciji ovog projekta. Tako, 

na primer, koleginica Katarina Srećković, koja je mehatronske aspekte 

grejnih sistema na bazi peleti izabrala kao temu za svoj diplomski 

rad, obavila je na hiljade eksperimenata koji su imali za cilj optimizaciju 

samo jedne komponente podmlađenog „smederevca”, a to 

je sistem za doziranje peleti. Ona je, pored toga, uložila veliki trud u 

razvoj interaktivnog sistema za komunikaciju korisnika i peći korišćenjem 

savremene tehnologije interfejsa osetljivih na dodir. 

Rezultati ovog projekta su otvoreni za kompanije iz domaće industrije. 

U novoj mladosti „smederevca”, možda se nalazi i formula 

koja će nam pokazati kako da se vratimo sopstvenoj industrijskoj 

proizvodnji i sopstvenom razvoju i tako, umesto sramotno jeftinog 

manuelnog rada, koristeći sopstveno znanje i kreativni duh, ponudimo 

svetu kvalitetan proizvod koji će, kao i pre sto godina, pronaći 

svoje mesto, sada na međunarodnom tržištu, i postati cenjen i 

voljen, kao stari „smederevac”. 

Detalj upravljačkog sistema i sistema za 

kondicioniranje senzorskih signala 

Interaktivni HMI terminal 

PC računar za programiranje 

i praćenje stanja 

eksperimentalnog sistema 

40 


energetika 

Prototipska serija varijantnih oblika inteligentnih HMI modula za komunikaciju čoveka i „smederevca”. 

„Smederevac” je možda i nešto više od toga, on pokazuje 

kako je navodna istrošenost sadržaja naše vekovne industrijske 

tradicije zapravo samo privid i da se s malo duha 

i mašte, a uz puno znanja i upornosti, može stvoriti ogroman 

prostor za održivi oporavak i transformaciju domaćeg 

industrijskog sistema. Srbiji su potrebni više nego ikada 

industrija i materijalna proizvodnja. Od suštinskog značaja 

je da se ovaj proces ostvaruje kroz interaktivni odnos industrije, 

nauke i obrazovanja i da tako, kroz jačanje ljudskog 

resursa, odnosno stvaranje nove inženjerske i tehnološke 

elite, industriju Srbije vratimo na nekadašnju putanju rasta 

i tehnološkog razvoja. Ne treba zaboraviti da je evropska 

zajednica, kojoj tako silno stremimo, zapravo visokotehnološko 

društvo koje svoju sadašnjost i budućnost bazira na 

produktivnom znanju, industriji i tehnološkim inovacijama. 

Izgled prototipa mikroprocesorskog modula za upravljanje procesom 

sagorevanja nastalog u drugoj fazi realizacije projekta. Komercijalizacijom 

ovog proizvoda moguća je potpuna supstitucija uvoza. Varijantni 

softverski moduli i hardverska fleksibilnost omogućavaju vrlo široku 

primenu, uključujući i upravljanje radom sistema za etažno grejanje. 

Da bi se pariralo konkurenciji međunarodnih proizvođača, ugrađene 

su funkcije merenja protoka pomoću diferencijalnog senzora pritiska 

velike osetljivosti i funkcija frekventno regulisanog pogona pumpe 

za potiskivanje grejnog fluida kroz sistem centralnog grejanja. Modul 

poseduje mogućnost umrežavanja i pristupa preko interneta ili GSM 

servisa mobilne telefonije. 

Energija je jedan od ključnih resursa i najvećih društvenih izazova današnjice. Ona u najvećoj meri određuje naš svakodnevni život, kako ćemo se 

grejati, kako ćemo putovati do posla, kako ćemo proizvoditi, kako ćemo zadovoljavati skoro sve naše potrebe. Energija je mnogo više od toga – ona 

određuje i našu budućnost. 

Osnovna pitanja čiste i održive proizvodnje energije u Evropi su određena Strategijom 20-20-20: 20 % smanjenje emisije štetnih gasova, 20 % energije 

iz obnovljivih izvora i 20 % uštede energije, do 2020. godine. Ovu strategiju je Evropska komisija donela u sklopu operacionalizacije Lisabonske 

strategije razvoja Evrope kao društva baziranog na znanju. Strategija 20-20-20 se dalje dograđuje novom strategijom, odnosno Energetskom mapom 

puta 2050, u okviru koje se kao jedan od ključnih ciljeva postavlja redukcija emisije gasova staklene bašte za 80 do 95 % do 2050. godine, mereno 

u odnosu na 1990. godinu. Ovi ciljevi treba da se ostvare ne samo kroz racionalizaciju industrijskih procesa već i kroz racionalizaciju procesa koji se 

odvijaju unutar domaćinstava. To je bitna novost, a ovakvi ultimativni ciljevi neće biti ostvarivi bez isto takve zakonske regulative, koja će onda važiti 

za sve i imati obaveznost u primeni. 

Energija kao društveni izazov je istovremeno i šansa za razvoj industrije. Rešavanje širokog korpusa ograničenja i zahteva koja nastaju u sklopu novih 

energetskih politika i s njima povezane zakonske regulative stvara ogroman prostor za razvoj biznisa. Te poslovne aktivnosti će nužno biti ostvarivane 

u okviru visokotehnoloških sektora, uključujući i konvergenciju tehnologija i nastanak nekih, u ovom trenutku nepoznatih tehnologija, pa čak industrijskih 

sektora. Tako, na primer, oštra regulativa koja će zahtevati prostor aktivnosti u domaćinstvima neminovno će kao posledicu imati promenu 

naših navika u stanovanju, a tehnologija inteligentnih zgrada će iz domena futurističkih koncepata i ekstravagantnosti nekolicine preći u svakodnevnu 

praksu novog modela stanovanja. Ovo za Srbiju može biti šansa koju treba da iskoristi kroz industrijski razvoj, jačanje izvoznog potencijala i naučnu 

saradnju kroz različite kooperativne programe (na primer, Dunavska strategija, koja između ostalih ima i energiju kao tematski prioritet). 


energetika 


Inovacija izraelske firme ELSPEC 

ELSPEC STARVAR 

Novo rešenje za upuštanje asinhronih motora velikih snaga 

Opis problema 

Tokom procesa polaska asinhroni motor povlači iz mreže veoma 

visoke vrednosti reaktivne snage u kratkom vremenskom periodu. 

Ovo rezultuje velikom polaznom strujom motora, tipično oko 6-7 

In; što stvara veliki propad napona u mrežama koje nisu dimenzionisane 

da izdrže takve režime rada. Propad napona tokom polaska 

motora može biti toliko veliki da to poremeti normalni rad ostalih 

potrošača, pa čak i da dovede do neuspešnog polaska motora. 

Ovaj tekst prezentira postupak kojim se reguliše visoka polazna 

struja motora bez umanjenja polaznog momenta i time dramatično 

umanjuju negativni efekti puštanja motora u rad. 

Rešenje 

Optimalno rešenje za problem upuštanja motora je da se koristi 

izuzetno brz sistem za kompenzaciju reaktivne snage koji će isporučiti 

dovoljnu količinu potrebne reaktivne energije tokom relativno 

kratkog vremenskog perioda. Iako zvuči jednostavno, realizacija 

rešenja je kompleksna. Standardni kontaktori su isuviše spori, a 

postojeći sistemi za tiristorsku kompenzaciju isuviše skupi u poređenju 

sa ostalim rešenjima za upuštanje motora. 

STARVAR koncept 

STARVAR sistem je konstrukciono sličan sistemu za tiristorsku kompenzaciju 

reaktivne snage, ali sa značajno nižom cenom. Uspešno 

se primenjuje na NN i SN asinhronim motorima. Ovaj sistem je 

dimenzionisan da radi intermitentno, sa velikim snagama u relativno 

kratkim vremenskim intervalima. Tipična intermitenca ovog 

sistema iznosi 5%. U praksi to znači da STARVAR radi oko 20 sekundi, 

a zatim je u praznom hodu oko 6.7 minuta. 

STARVAR ograničenja 

STARVAR je rešenje za prevelike struje polaska motora, tj. omogućava 

nominalni polazni momenat sa sniženom strujom polaska 

motora. S druge strane, tamo gde je potrebno ograničiti polazni 

momenat iz mehaničkih razloga, STARVAR se mora koristiti u kombinaciji 

sa soft starterom da bi se postigao dvojaki cilj: kontrola 

polaznog momenta i smanjenje polazne struje. 

Na grafikonima 1. i 2. su predstavljeni rezultati zaletanja asinhronog 

motora snage 1 MW, 6.6 kV, 50 Hz, koristeći neke od uobičajenih 

metoda u praksi: direktno priključenje na mrežu i preko soft 

startera. Na grafikonima 3. i 4. isti motor je pušten u rad koristeći 

STARVAR. 

1. DIREKTNO PRIKLJUČENJE NA MREŽU (DOL) 

Veliki polazni momenat, velika struja, veliki pad napona 

2. Soft starter (SS) 

Kontrolisani momenat, niska struja, nizak pad napona 

Motor se priključuje na mrežu direktno preko elektromehaničkih 

kontaktora, 

Prednosti: jeftino rešenje 

Mane: Polazna struja trofaznog asinhronog motora je 

približno 7 puta veća od nominalne struje, što uzrokuje i 

veliki propad napona. Sa padom napona dolazi i do pada 

polaznog momenta. U slabim mrežama postoji mogućnost 

neuspešnog polaska motora. Kod uključenja/isključenja 

kontaktora javljaju se veliki tranzijenti u struji i 

momentu motora koji skraćuju životni vek motora. 

Soft-starteri upravljaju efektivnom vrednosti napona na 

krajevima motora i tako omogućavaju preciznu kontrolu 

procesa polaska motora, tj. kako polaznog momenta 

tako i polazne struje. Na ovaj način moguće je zaleteti 

motor uz sniženu vrednost polazne struje, produženo 

vreme zaletanja i smanjeni polazni momenat. 

Prednosti: smanjen polazni momenat, smanjena polazna 

struja 

Mane: Najveći deo struje je reaktivne prirode, te dolazi 

do povećanih padova napona u slučajevima slabe 

mreže; pad napona može biti toliki da soft starter ne 

može zaleteti motor, postoje visoka izobličenja struje i 

napona, svaki motor zahteva svoj soft starter, parcijalno 

rešenje: samo delimično smanjuje pad napona i velike 

polazne struje. 

42 


Rešenje ELSPEC STARVAR 

Elspec STARVAR može rešiti problem pada napona i polazne struje 

mnogo bolje nego soft starteri; sa druge strane STARVAR ne može 

umanjiti veliki polazni momenat motora ukoliko je to neophodno. 

Stoga je STARVAR idealno rešenje za one motore koji se smeju 

pustiti u rad direktnim priključenjem na mrežu, a to je najveći deo 

motora na tržištu. 

Tamo gde je potrebno ograničiti polazni momenat, STARVAR se 

primenjuje u kombinaciji sa soft starterom, što je dobitna kombinacija: 

• u slabim mrežama, ako soft starter ne može ograničiti pad napona, 

motor ponekad ne može startovati. U ovom slučaju STARVAR je značajno 

jeftinije rešenje od frekventnog regulatora. 

• u slučajevima kada postoji problem sa pogoršanjem kvaliteta napona 

tokom starta motora, STARVAR može poboljšati kvalitet napona. 

3. DIREKTNO PRIKLJUČENJE NA MREŽU + STARVAR (DOL+STARVAR) 

Veliki polazni momenat, niska struja, nizak pad napona 

4. Soft starter + STARVAR (SS+STARVAR) 

Kontrolisan polazni momenat, niska struja, nizak pad napona 

energetika 


STARVAR je ekonomično rešenje za centralno upuštanje u rad 

većeg broja motora koji se napajaju sa istog transformatora. 

Dodatno STARVAR filtrira više harmonike i poboljšava kvalitet 

napona u mreži, dok soft starteri i frekventni regulatori stvaraju 

više harmonike i povećavaju izobličenje napona. 

Tehnički gledano, STARVAR vrši potpunu kompenzaciju reaktivne 

snage za 2/3 periode od trenutka uključenja motora. Kako je struja 

polaska motora najvećim delom reaktivne prirode, kompenzacijom 

se smanjuje efektivna vrednost struje motora bez uticaja na 

aktivnu komponentu struje tj. korisni momenat motora. Istovremeno 

zbog neutralisanja reaktivne komponente struje, pad napona 

tokom polaska je dramatično smanjen, što opet povoljno utiče 

na vrednost polazne struje i polaznog momenta. 

STARVAR se povezuje otočno na glavne sabirnice odakle se napajaju 

i motori koji se puštaju u rad. Na grafikonu zelenom bojom označena 

je promena snage Starvar-a tokom polaska motora. Jasno se vidi 

kako Starvar kompenzuje kompletnu reaktivnu komponentu struje 

polaska. Zbog toga je ukupna struja motora smanjena, a pada napona 

praktično i nema. Vreme zaletanja je maksimalno skraćeno. 

Prednosti: 

• Starvar može popraviti ili potpuno eliminisati pad napona tokom 

polaska motora. 

• Omogućava funkcionalnu podnaponsku zaštitu glavnog dovoda, bez 

potrebe za blokadom zaštite ili povećanjem vremenskog zatezanja. 

Kod slabih mreža, polazni momenat koji omogućava soft starter je 

ograničen, što uvodi soft startere u “kick-start” režim. Starvar eliminiše 

reaktivnu komponentu struje polaska, a time i pad napona 

tokom polaska, čime omogućava soft starteru da uspešno završi 

upuštanje motora u rad. Na slici 4. se vidi da je vreme zaletanja 

motora produženo, ali je i polazni momenat kontrolisan od početka 

do kraja polaska. 

Starvar se može koristi kao centralni upuštač u rad, za nekoliko 

motora, čime se štedi na opremi za puštanje u rad. Starvar se može 

koristiti i u NN i u VN postrojenjima. 

Tabelarni pregled rezultata polaska motora 

DOL Soft Starter DOL + STARVAR SS + STARVAR 

Trajanje polaska 7 sec 13.5 sec 5 sec 10.3 sec 

Pad napona -16% -10% 1.5% 0.1% 

Struja polaska 7*Inom 4.2* Inom 3.8* Inom 1.75* Inom 

THD U 4% 10% 1% 2% 

THD I 1% 13.5% 3% 13.5% 

Reference Slika 1 Slika 2 Slika 3 Slika 4. 

Više detalja potražite kod zastupnika ELSPEC Ltd. 

ZAKLJUČAK 

• Starvar ne povećava izobličenja napona i struja (u većini slučajava 

snižava ukupni THD). 

• Pad napona tokom polaska motora se može kompletno eliminisati 

koristeći Starvar. 

• Ukupna cena koštanja i instalacije Starvar-a u SN aplikacijama 

je niža nego odgovarajući trošak za soft starter (posebno kada 

se koristi za polazak više motora). 

• Upotrebom Starvar-a, vreme polaska motora je minimalizovano 

bez nepotrebnog habanja motora i skraćenja životnog 

veka. 

Nemanjina 4/XII, Beograd 

Tel. 011 2685311 

011 2684178 

Mail: office@avalon.rs 

Web: www.avalon.rs 


ekologija 

44 

Časopis Industrija želi da u ovom 

broju, svoje čitaoce upozna i podseti 

koliko bi trebalo da su nam 

svima važni alternativni izvori 

energije, a sve sa namerom kako 

bi našu planetu očuvali i ostvarili 

značajne uštede. Klimatske 

promene nas svakog dana na 

kraju “Dnevnika” posle vremenske 

prognoze, podsećaju da 

negde grešimo - a neka rešenja se 

nalaze možda baš u ovom tekstu. 

Ovoga puta bavićemo se onim vrstama energije kojima se 

čovečanstvo mora okrenuti iz više razloga. Najvažniji od 

njih su iscrpljivanje zaliha fosilnih goriva i preteće posledice 

klimatskih promena. 

Spisak negativnih efekata klimatskih promena je veoma dugačak 

i teško da izuzima ijednu oblast života na Planeti. Promena odnosa 

čitavog čovečanstva prema ovom rastućem problemu mora se 

odvijati u nekoliko ravni. Svakako je najvažnija strategija koja se 

donosi na nivou najrazvijenijih nacija koje su istovremeno i najveći 

zagađivači. U javnosti je poznato ime Kjoto Protokola, inicijalno 

potpisanog 1997. godine u Japanu od strane 160 država. Protokol 

predviđa da, pre svega najrazvijenije države (ali i one druge) smanje 

godišnje emisije gasova staklene bašte na nivoe 5% niže od 

onih iz 1990. i to između 2008. i 2012. godine. Teškoće sa kojima 

se suočavaju Sjedinjene Države kao pojedinačno najveći svetski 

zagađivač, dovele su do toga da ova zemlja -iako sa najrestriktivnijim 

zakonima o dozvoljenim količinama otpadnih izduvnih gasova, 

odloži početak striktne primene Protokola. Radi se o tome da je 

u Sjedinjenim Državama u periodu između 1970. i 1995. godine, 

zahvaljujući pooštrenim zakonima ukupna emisija najvećih zagađivača 

vazduha smanjena za nešto manje od 30%. Istovremeno je 

stanovništvo u ovoj državi poraslo za 28% a ukupan broj kilometara 

koje su prešli automobili povećan je za dramatičnih 116%. Kao 

što se iz ovih podataka može videti, S.A.D., iako su najdalje otišle 

u borbi sa zagađenjem na pojedinačnom nivou, imaju problem sa 

velikom stopom povećanja broja individualnih izvora zagađenja. 

Površni tekstovi koje najčešće možete pročitati u ovdašnjoj štampi 

redovno propuštaju da napomenu da npr. i vozila iz Evropske Unije 

koja se izvoze na severnoamerički kontinent moraju odgovarati 

znatno strožijim zakonima o izduvnim gasovima od onih koji su na 

snazi u Uniji. Ovakvih primera ima puno, pošto su Sjedinjene Države 

pre većine drugih čak i na svojoj koži osetile opasnost koja preti 

od pojačanog industrijskog i automobilskog zagađenja. 

Svi navedeni podaci upućuju na razmišljanje o tzv. alternativnim 

- čistijim izvorima energije koji su u ovom trenutku dostupni, ili o 

onima koji su još u eksperimentalnoj fazi. 

Pre ili kasnije, civilizacija će morati da se u potpunosti okrene 

podmirivanju energetskih poteba iz izvora koji nisu zasnovani na 

sagorevanju fosilnih goriva. Čak i kada problem klimatskih promena 

ne bi postojao, svetske zalihe fosilnih goriva nisu neiscrpne 

pa se sadašnjim tempom i očekivanim povećanjem eksploatacije 

predviđa njihovo iscrpljivanje najkasnije do kraja 21. veka. Treba 

napomenuti i da ove prognoze predstavljaju optimistički scenario. 


Alternativni izvori 

energije 

Alternative klasičnim izvorima obuhvataju nekoliko sasvim različitih 

načina za dobijanje energije. Stepen naučnog razvoja nam u ovom 

trenutku omogućava komercijalno korišćenje energije vetra, sunca, 

vode, Zemljine toplote, kao i nuklearne energije. Ovi alternativni 

izvori imaju svoje specifičnosti, prednosti i mane, u zavisnosti od 

stepena iskorišćenja i pristupačnosti koja najčešće direktno zavisi 

od inicijalnih troškova. Možda se pitate zašto je nuklearna energija 

svrstana u alternativne izvore. Radi se o tome da iako u javnosti 

nuklearne elektrane prati odijum zbog potencijalnih nesreća, one 

u normalnim uslovima eksploatacije predstavljaju znatno manje 

zagađivače nego što su to termoelektrane. Neke od zemalja potpisnica 

Protokola iz Kjotoa ozbiljno razmišljaju o izgradnji novih 

nuklearnih elektrana kako bi bile u stanju da ispoštuju preuzete 

obaveze o smanjenju emisije gasova staklene bašte. 

Ajova, S.A.D. - 20 vetrom pogonjenih turbina proizvode 30 MW 

električne energije

ekologija 

Energija vetra koristi se veoma dugo. Najstarije vetrenjače postojale 

su u Persiji (sadašnjem Iranu) još u 7. veku n.e. Danas se korišćenjem 

ovog prirodnog potencijala proizvodi veoma mali procenat 

električne energije -mada ohrabruje pozitivan trend: usavršavanje 

specifične tehnologije i pad troškova instalacija. U Kaliforniji 

se nalaze danas najveće skupine modernih vetrenjača tzv. wind 

farms. Jedan takav sisitem proizvodi količinu električne energije 

reda veličina prosečne nuklearne elektrane (1200MW), dok su 

cene instalacija slične. Nepostojanje negativnih posledica po okolinu, 

glavna je preporuka za iskorišćavanje snage vetra. Izgradnja 

ovakvih elektrana nije moguća u svim krajevima sveta i zahteva 

utvrđeni minimalni broj vetrovitih dana godišnje. Ipak u “saradnji” 

sa drugim alternativnim izvorima energije ona predstavlja veoma 

važan deo borbe za smanjenje globalne emisije štetnih gasova. 

Dežurni kritičari pronašli su i kod ovog tipa proizvodnje energije 

“veliku” manu. Oni tako tvrde da površine pokrivene vetrenjačama 

uništavaju prirodne lepote predela u kojima se nalaze... 

Solarna energija je zanimljiva najviše zbog svoje opšte prisutnosti 

kao i svoje savršene čistoće. Sunčevu energiju možemo direktno 

iskoristiti na najmanje dva načina: 

1. Foto ćelijama koje direktno pretvaraju sunčevu svetlost u električnu 

energiju, kao na nekim manjim elektronskim uređajima 

(kalkulatori i sl.), 

2. Jednostavnim farbanjem mreže tanjih vodovodnih cevi u crno i 

postavljanjem istih u male “staklene baste”. Na ovaj način mogu se 

znatno smanjiti troškovi i količina energije za grejanje vode čak i u 

hladnijim mesecima. Cena sastavljanja ovakvih paralelnih vodoinstalacija 

(radi mogućnosti isključivanja u jako hladnim periodima) 

prilično je niska. Uložena sredstva isplatiće se za manje od dve 

godine. 

Sedamdesetih godina prošlog veka, solarna energija je predstavljala 

neku vrstu mode - koja je posle izvesnog vremena skoro zaboravljena. 

Cene tadašnjih solarih ćelija bile su veoma visoke i samim 

tim nedovoljno pristupačne. Sa najnovijim tehnološkim procesima 

izrade ovih sistema, kao i povećanjem stepena iskorišćenja pojedinačne 

foto ćelije, stiglo se do cene od 30 centi po kilovatu što je 

u Sjedinjenim Državama cena za dva kilovata energije proizvedene 

na klasičan način. Uprošćeno rečeno, sistem ćelija isplati sebe za 

dve godine. Računa se da će se solarne ćelije za manje od deset 

godina izjednačiti po ceni sa strujom proizvedenom na “prljav” 

način. Za sada je primena ozbiljnijih sistema uglavnom ograničena 

na specifične potrebe udaljenih lokacija, gde je veoma teško 

dovesti struju - kao što su svetleće bove na vodenim površinama, 

orbitalni komunikacioni sateliti i sl. 

Mnogo pristupačnija metoda iskorišćenja energije Sunca je nabavka 

ili pravljenje kolektora sunčeve energije u cilju grejanja. Za 

izradu ovakvog jednostavnog sistema potrebna su najosnovnija 

znanja o rukovanju alatima za obradu metala i drveta, tridesetak 

metara tankih nerđajućih cevi, staro prozorsko okno koje se prefarba 

tamnom bojom i dobro zaptije, zatim odgovarajuća instalacija 

za dovod hladne i usmeravanje tople vode ka sanitarnim prostorijama. 

Inicijalno ulaganje za opisani sistem isplaćuje sebe za 

nešto više od godinu dana (primer važi za prosečnu četvoročlanu 

porodicu). 

Veoma zanimljiv i potencijalno izuzetno značajan izvor predstavlja 

geotermalna energija. Ovaj izraz se odnosi na toplotu Zemljine 

unutrašnosti čija temperatura u samom središtu iznosi između 

4000 i 7000° C, što je otprilike jednako temperaturi površine Sunca. 

Najpraktičnija područja za eksploataciju geotermalne energije 

su ona gde se vrela masa nalazi blizu površine naše planete.

ekologija 

Na mnogim takvim lokacijama u svetu već postoje 

postrojenja-izmenjivači toplote, koja na taj način 

zagrejanu vodu koriste za grejanje ili u industrijske 

svrhe. 

Čovek je od najstarijih vremena koristio tople izvore 

i na njima gradio velika kupatila. Prvi javni sistem 

grejanja koji je koristio tople izvore sagrađen je 

1892. u državi Ajdaho u S.A.D., dok je prva geotermalna 

elektrana sagrađena 1904. u Italji. 

Struktura Zemljine unutrašnjosti je takva da temepratura 

u zavisnosti od strukture slojeva raste od 

10 do 30°C na svakih kilometar bliže jezgru. Skoro 

nepromenljiva temperatura sloja Zemljine kore 

može se u velikom obimu iskoristiti za indirektno 

grejanje ili hlađenje stambenih i poslovnih objekata. 

Tokom zime kada je tlo toplije od građevina na površini, 

sistem-izmenjivač preko cevi sa vodom prenosi 

toplotu tla na zgrade dok leti kada je tlo hladnije od 

površine radi suprotno. Isti sistem tako služi i za grejanje 

i za hlađenje. U Rejkaviku na Islandu postoji najveći sistem 

grejanja zasnovan na geotermalnol energiji. Gotovo svi stambeni i 

poslovni objekti u ovom gradu priključeni su na ovaj sistem. 

Prema proračunima do kojih je došla Evropska Komisija za istraživanje 

energije, toplota Zemljine unutrašnjosti može obezbediti 

veoma stabilan i dugotrajan izvor energije. Samo jedan kubni 

kilometar užarene mase može davati 30MW električne struje u 

periodu od 30 godina. 

Geotermalne elektrane postoje u mnogim zemljama sveta. Njihova 

izgradnja je najčešće uslovljena specifičnostima, blizinom geotermalnih 

rezervoara vrele vode ili pare. Ovi prirodni rezervoari 

dostižu temperaturu i preko 350°C i samim tim predstavljaju izuzetan 

potencijal kao izvor energije. Voda se u njima skuplja prolazeći 

kroz pukotine u Zemljinoj kori, što znači da ti rezervoari predstavljaju 

samoobnavljajući izvor energije. Danas postoje geotermalne 

elektrane u Sjedinjenim Državama, Italiji, Filipinima, Meksiku i još 

u nekoliko država. One u svetskoj proizvodnji električne energije 

učestvuju sa tek 0,2%. 

Procenjeno je da zalihe geotermalne energije daleko prevazilaze 

energetske zalihe uglja, nafte, prirodnog gasa i uranijuma zajedno. 

Prednosti geotermalne energije su zanemarljivo mali negativan 

uticaj na okolinu i ogromni potencijal, dok su mane uslovljenost 

položajem, dubinom, temperaturom i procentom vode u određenom 

geotermalnom rezervoaru. Inicijalne cene izgradnje ovakvih 

sistema veoma su konkurentne i predstavljaju izuzetno povoljno 

rešenje za grejanje stambenih jedinica ili plastenika. U budućnosti 

se očekuje dublje bušenje, pronalaženje većeg broja geotermalnih 

izvora i dalja komercijalizacija ovog izvora energije. 

Izvor informacija: www.zivotinjsko-carstvo.com 

46 


uradi uradi sam 


SOLARNI KOLEKTORI ZA GREJANJE 

KUĆE NAPRAVLJENI OD LIMENKI 

Kako ste na prethodnim stranama ovog broja Industrije mogli da pročitate interesantne detalje o 

alternativnim izvorima energije, sada želimo da vam prikažemo uputstvo za izgradnju solarnog 

panela od običnih limenki soka, piva, sode… Pošto je ovakav vid članka nešto novo za naš časopis, 

uvodimo novu rubriku “Uradi sam”. Ako se neko od vas upusti u avanturu pravljenja solarnog panela 

ili nekog drugog projekta u sopstvenoj režiji, neka nam se javi i rado ćemo doći po priču. 

Za početak smo prikupili prazne limenke od kojih ćemo sastaviti solarni panel. Potrebno je oprati limenke odmah, jer veoma brzo 

počnu da šire neprijatne mirise. Pažnja! Limenke se generalno prave od aluminijuma, ali postoje i neke od gvožđa. Limenke možete 

testirati pomoću magneta. 

Na svakoj od limenki smo ekserom obeležili tri rupe, a zatim izbušili dno pomoću alata prikazanog na slikama 2 i 3. 

Potrebno je obratiti pažnju na to da što preciznije isečete i formirate mala peraja na vrhu svake limenke. Njihov zadatak je da podstaknu 

turbulentni protok vazduha unutar cevi solarnog panela, tako da vazduh pri prolasku prikupi što više toplote sa zagrejanog zida limenke. 

Znači, pažljivo iseći vrh limenke u obliku zvezde, a zatim iskriviti delove pomoću klješta (slika 1). Sve ovo je neophodno obaviti pre 

lepljenja limenki. 

Slika 1 Slika 2 Slika 3 

UPOZORENJE! Ovaj postupak je izuzetno opasan jer su zidovi limenke veoma tanki.Oštri delovi mogu izazvati povrede ruku. 

Kada je bušenje završeno, može se desiti da deo isečenog metala ostane na konzervi. Preporučljivo je koristiti klješta kako bi se odstranili 

ovakvi delovi lima. Nemojte vaditi parčiće lima, opiljke i krhotine rukama! 

Uklonite masnoću i prljavštinu sa površine konzerve. Bilo koje sintetičko sredstvo za odmašćivanje će sasvim dobro poslužiti za ovu 

namenu. Odmašćivanje obavite isključivo napolju ili u dobro provetrenoj prostoriji. 

UPOZORENJE! Ovaj postupak je zapaljiv i postoji potencijalna opasnost od eksplozije! Krajnje je opasno ovo raditi u blizini otvorenog 

plamena ili zapaljene cigarete!!! 

Zalepite limenke bilo kojim lepkom ili silikonom otpornim na visoke temperature, bar do 200°C. Postoje i proizvodi za lepljenje koji mogu 

da izdrže čak do 280°C ili 300°C. Poklopac limenke i dno druge limenke savršeno prijanjaju jedno na drugo. Stavite lepak/silikon na rub 

limenke i pritisnite dno druge limenke na nju. Na ovaj način lepak/silikon neće pobeći sa ivice. Detalj preseka lepljene limenke možete 

videti na slici 4, a gotovi i zalepljeni nizovi limenki su prikazani na slici 5. 



uradi sam sam 


Pripremite šablon za slaganje limenki - prikazan na slici 6. Možete iskoristiti dve najobičnije ravne daske i spojiti ih ekserima. Šablon će 

obezbediti oslonac tokom sušenja limenki kako bi se dobila ravna cev - solarni tunel. Dodatno pričvrstite limenke za šablon pomoću 

gumica za tegle. 


Slike 7, 8 i 9 prikazuju procese spajanja i lepljenja. Niz zalepljenih konzervi formira solarnu cev. Slika 10 prikazuje cev koja mora biti fiksirana 

i nepomična dok se lepak u potpunosti ne osuši. 

Kutije usisnog i izduvnog dela se izrađuju 

od drveta ili aluminijuma debljine 1 mm 

(slike 11 i 12); praznine na ivicama su 

popunjene lepljivom trakom otpornom 

na toplotu ili silikonom. Poklopci kutija 

imaju izreze od 55 mm koji su napravljeni 

stacionarnom bušilicom. Izbušeni delovi 

se mogu videti na slikama 12 i 13. Prvi 

red konzervi je zalepljen na poklopac usisne 

kutije. Pogledajte kako izgleda kada 

su svi delovi sastavljeni i kolektor pripremljen 

za farbanje (slika 13). 

* Lepak se veoma sporo suši. Neophodno 

je ostaviti ga da se suši najmanje 24 

Slika 10 

sata. 


Solarni apsorber staje u kućište kolektora napravljeno od drveta (slika 14). Poleđina kutije solarnog kolektora je od iverice. Da bi se 

konstrukcija dodatno učvrstila, možete napraviti i unutrašnje pregrade od letvica. Izmedju pregrada postavite izolaciju - staklenu vunu ili 

stirodur. Sve ovo prekrijte tankom tablom iverice. Instaliran izolator možete videti na slici 15. Obratite posebnu pažnju na izolaciju oko 

otvora za izlaz i ulaz vazduha u solarni kolektor. 

48 


uradi uradi sam 


Slika 14 Slika 15 Slika 16 Slika 17 

Izvršena je priprema, zaštita i farbanje drveta od kojeg je kutija sastavljena. Takođe su postavljene i ušice na sva četiri ugla da bi se solarni 

kolektor mogao pričvrstiti na zid (slika 16) pomoću 10 mm šrafova (slika 17). Prazan okvir je postavljen na zid kako bi se precizno odredilo 

mesto gde treba štemovanjem probiti zid i postaviti cevi za dovod i odvod vazduha. 

Slika 18 Slika 19 

Na kraju je solarni apsorber ofarban crnom bojom i postavljen u 

kućište. Kućište je prekriveno pleksiglasom koji smo pričvrstili za 

okvir i temeljno zalili silikonom. Polikarbonat/pleksiglas je blago 

konveksan u cilju dobijanja veće čvrstoće. Instaliran solarni apsorber 

možete videti bez pleksiglasa na slici 18. Kompletan solarni 

kolektor je prikazan slici 19, i na kraju, instaliran solarni sistem 

možete videti na slici 20. 

Pogledajte na portalu Youtube, kako funkcioniše i kako možete 

napraviti solarni kolektor po principu „uradi sam“. Video prikazuje 

rad instaliranog solarnog panela po vedrom danu, nakon prvih 

20 minuta rada kolektor je u kontinuitetu ubacivao u kuću vazduh 

zagrejan na 50°C . Ukoliko Vas brine kako će se solarni panel 

ponašati i pri oblačnom vremenu, sigurno će vam biti zanimljiv naš 

video zapis koji ovo prikazuje. 

Važna napomena: Ovakav solarni sistem ne može da akumulira 

toplotnu energiju koju proizvede. Kada je sunčano, solarni kolektor 

proizvodi toplotu, ali je neophodno da se ona odmah upotrebi 

za grejanje vazduha unutar stambenog prostora. Ukoliko nema 

sunca, potrebno je prekinuti dovod vazduha u solarni kolektor, jer 

bi u suprotnom prostorija počela da se hladi. Ovo se može rešiti 

na jednostavan način - ugradnjom bespovratnog ventila čime ćete 

svesti gubitke toplote na minimum. 

Diferencijalni termostat kontroliše uključivanje i isključivanje 

ventilatora. Ovakav termostat možete kupiti u bolje opremljenim 

prodavnicama elektronskih komponenti. Uredjaj ima dva senzora. 

Jedan postavljen unutar gornjeg otvora za topao vazduh, drugi 

unutar donjeg otvora za dovod hladnog vazduha u solarni kolektor. 

Ukoliko pažljivo podesite granične temperature, solarni kolektor 

može da proizvede u proseku oko 1-2 kW energije za grejanje. Ovo 

u principu najviše zavisi od toga koliko je sunčan dan. 

Slika 20 

Generalna proba solarnog kolektora obavljena je u dvorištu, pre 

instalacije sistema na kuću. Bio je sunčan zimski dan, bez oblaka. 

Kao ventilator je korišćen mali kuler izvađen iz neispravnog napajanja 

za računar. Nakon 10 minuta na suncu iz solarnog kolektora je 

izlazio vreo vazduh temperature 70°C! Rezultati testa su nas podstakli 

da što pre montiramo solarni kolektor na kuću. 

Nakon završene montaže kolektora na zid kuće, pri spoljašnjoj temperaturi 

od -3°C iz solarnog kolektora je izlazilo 3 m³/min (3 kubika 

u minuti) zagrejanog vazduha. U kućnoj varijanti je korišćen ventilator 

veće snage od onog sa kojim smo vršili probu. Temperatura 

zagrejanog vazduha je išla čak i do +72°C. Temperatura je merena 

digitalnim termometrom. Za kalkulaciju grejne snage kolektora 

uzeli smo protok vazduha, kao i prosečnu temperaturu vazduha na 

izlazu iz uređaja. Proračunata snaga koju je odavao solarni kolektor 

je bila približno 1950 W (vati) što je skoro 3 KS (3 konjske snage). 

Tekst i slike preuzeti sa sajta: http://solar.freeonplate.com/solarni_kolektor.htm 


ekologija 

ABB d.o.o. 

Stiglo je doba 

električnih vozila 

Kako se svet sve više okreće zelenim tehnologijama, može se reći da je doba električnih vozila 

(u daljem tekstu: EV) stiglo. Kao globalni lider u oblasti energetike i industrijske automatike, ABB 

igra vitalnu ulogu u održivom razvoju mobilnosti, pružajući inovativne i efikasne tehnologije za 

infrastrukturu punjenja EV i u smanjenju štetnog uticaja na životnu sredinu. Uvođenjem vozila na 

električni pogon će se drastično smanjiti emisija štetnih gasova i buke, koja je glavni problem u 

gradovima. Jedan od važnijih delova sistema punjenja baterija električnog automobila je punjač, 

za koji je ABB razvio naprednu tehnologiju. 

PUTUJ EVROPOM 

Stručnjaci kažu da će do 2020. godine od ukupne svetske prodaje 

vozila, električna činiti 10%, a vrednost tržišta električnih 

automobila će biti oko 250 milijardi dolara. U brojnim evropskim 

državama, među kojima su Belgija, Holandija, Austrija, Švajcarska, 

Norveška i Mađarska, ABB je već ugradio punjače za električne 

automobile. Estonija prednjači jer je na svojim glavnim putevima 

instalirala mrežu od 700 punjača za električne automobile, čija 

međusobna udaljenost ne prelazi više od 50 kilometara. 

ABB PUNJAČI ZA ELEKTRIČNA VOZILA 

Prvi put u Srbiji, u saradnji sa Micubišijevim modelom EV MiEV, 

predstavljena je jedna od ABB-ovih stanica za punjenje elektro 

vozila, tipa AC Charge Station i to na Sajmu automobila u Beogradu 

2011. godine. Stanica je izazvala veliko interesovanje raznih lizing i 

rent-a-car kompanija, hotelijera, gradskih vlasti i državnih organa. 

Ovo je bila prilika da se Srbija upozna sa savremenim tokovima i 

na taj način priključi tendencijama koje su već uveliko u razvoju u 

Evropi. Za gradske uslove EV su idealna. Auto može da pređe do 

150 kilometara, a može se puniti kod kuće ili na poslu. 

Punjač najnovije generacije ABB Terra Smart Connect (SC) Duo, 

predstavlja inteligentnu stanicu za brzo punjenje, srednje snage, i 

predviđeno je da se upotrebljava na mestima kao što su: 

• Odmorišta pored puta 

• Supermarketi, tržni centri, hoteli i sl. 

• Mali i veliki parkinzi, parkinzi kompanija 

• Operateri za parkinge van ulica 

• Provajder usluga za električna vozila 

• Kompanije koje iznajmljuju vozila 

50 


ekologija 

ABB d.o.o. 

ABB Terra SC Duo kombinuje profitabilnost sa funkcionalnim dizajnom. 

Besprekorna integracija nekoliko sistema plaćanja i obračuna 

omogućava jednostavne i sigurne transakcije pomoću “smart” 

telefona, parking platnih terminala, RFID ili pin kod pristupa. 

ABB Terra SC Duo je povezana tako da omogućuje daljinsko praćenje, 

održavanje i funkcionalnu nadogradnju, pružajući korisnicima 

prikupljanje neophodnih specifičnih statistika upotrebe i izveštaja. 

Uređaj odgovara najvišim tehničkim standardima, ali i primenjuje 

sasvim nove. To je nova razvijena vrsta priključka CHAdeMO, JEVS 

G105, uz standarde IEC62196 mod-3, tip 2, CE, EN 61851-1:2010 

kao i priključak SAE/Combo-1 DC, sa standardom SAE/ISO15118 

PLC komunikacije. 

Nezaobilazno je pitanje ekološkog doprinosa ovakvih uređaja. 

Današnja goriva koja se koriste za pokretanje vozila prolaze 

Namenjena je brzom punjenju EV u roku od 30 do 120 minuta. 

Brzo punjenje se obavlja u toku poslovnog sastanka, kupovine, 

dug proces: istraživanja gde se uopšte nalaze, bušenje, vađenje 

sportskih aktivnosti, obroka u restoranu i slično. Kapacitet punjenja 

je od jednog do tri elektro vozila, istovremeno. 

zemnog ulja, skladištenje, prevoz tankerima, skladištenje, prerada 

u rafineriji, skladištenje, transport do potrošača i potrošnja. Svi ti 

Neke od karakteristika su: 

koraci opet zahtevaju potrošnju istog goriva ili električne energije. 

Po istraživanjima stručnjaka, električni automobili mogu smanjiti 

• Isplativ brzi DC i AC punjač 

zavisnost od nafte i omogućiti upotrebu obnovljivih izvora energije. 

Sa 88% energetske iskoristivosti imaju znatnu prednost pred 

• Brza i jednostavna instalacija 

benzinskim automobilima sa samo 25% iskoristivosti. 

• Koristi napajanje 3 x 32A 

Primer: ABB punjač za 30 minuta napuni 25 kWh energije u bateriju. 

Potrošnja današnjeg EV je između 150 i 200 Wh po kilome- 

• Elegantan i ultra tanki dizajn 

• Moguća montaža na zid i pod 

tru, što znači da 25 kWh odgovara dužini puta od 120 do 170 km. 

U zavisnosti od prosečne brzine i uslova vožnje na autoputu, to 

• 30% do 80% popunjenosti baterije za 30 minuta 

iznosi 2 sata. Do 30 minuta punjenja za 2 sata vožnje, to postaje 

Kao lider u pronalaženju energetski efikasnih rešenja, ABB doprinosi 

• Jednostavnost korišćenja 

prihvatljiva alternativa. Vozila se unapređuju i planira se da u sledećih 

5 godina dođe do skoka radijusa kretanja koji će se povećati 

globalnoj uštedi električne energije, ne dovodeći u pitanje njenu isporuku. 

• “Touch Naši sistemi screen” za displej kontrolu od osvetljenja 8 inča mogu uštedeti i do 50 procenata 

u početku 2 puta, a onda opet dva puta. 

energije, a upravljanje zgradama i do 60 procenata. 

• Prikaz DC i AC procesa punjenja 

Takođe, nameće se i pitanje upravljanja celim energetskim sistemom 

punjenja. ABB-ova ponuda za infrastrukturu punjenja EV 

Dok drugi govore o cenama električne energije, nestašici struje i 

• Maksimalna klimatskim promenama, udaljenost punjača ABB aktivno do 4,5m čini olakšava nešto u parkiranje vezi toga, 

uključuje: AC regularne i DC brze stanice za punjenje, moćni softver 

za upravljanje mrežom, usluga fleksibilnog servisa i održava- 

i to ovde i sada. www.abb.com/knx 

• Povezan na web 

nja i komponente. ABB tehnologije osiguravaju inteligentno upravljanje 

punjenjem i bolji kvalitet električne energije u okviru mreže, 

• Omogućena daljinska podrška, upravljanje i servis 

• Nadogradnja softvera 

i tako pomažu implementaciju održive mobilnosti. 

Za više informacija pogledati: www.abb.com/evcharging 

ABB d.o.o. 

Kumodraška 235 

11000 Beograd, Srbija 

Tel: +381 11 3094 300 

Fax: +381 11 3094 343 

www.abb.rs 


eflektor plus plus 

“Siemens” napravio najduže lopatice 

rotora za vetroturbine na svetu 

Kompanija “Siemens” proizvela je najduže lopatice rotora na svetu 

za turbine na vetar. Duge 75 m, te lopatice su gotovo jednake 

rasponu krila aviona Airbus A380. Počev od ove jeseni, lopatice 

rotora B75 biće ugrađivane u prototip priobalnog sistema na energiju 

vetra od šest megavati, u test-stanici u Osterildu, u Danskoj. 

Dok se kreće, svaki rotor pokriva 18.600 kvadratnih metara, odnosno 

površinu veliku kao dva i po fudbalska igrališta. Vrhovi lopatica 

kreću se brzinom i do 80 metara u sekundi ili 290 kilometara 

na sat. Ovaj ogromni rotor napravljen je zahvaljujući specijalnim 

tehnologijama koje omogućuju “Siemens”-u da izrađuje izuzetno 

snažne, a ipak lake strukture. 

Za proizvodnju lopatice rotora B75, “Siemens” koristi patentirani 

proces integralne lopatice (Integral Blade) u kojem se cela lopatica 

izliva u jednom komadu, a izrađena je od epoksidne smole ojačane 

staklenim vlaknima i balsa drveta. Kao rezultat toga, lopatica nema 

ni šavove ni lepljene spojeve i izuzetno je robusna. Džinovski rotor, 

koji ima 154 metra, mora da podnese ogromne mase vazduha, jer 

trpi udare energije od 200 tona vazduha u sekundi kada vetar duva 

brzinom od 10 metara u sekundi. 

Zahvaljujući još jednom patentiranom procesu, procesu kvantne 

lopatice (Quantum Blade), težina lopatice rotora manja je za 20 

odsto od težine konvencionalno proizvedenih lopatica. Zahvaljujući 

tome, kućišta, tornjevi i temelji takođe mogu da budu lakši, što 

smanjuje troškove objekta. 

“Siemens” proizvodi elektrane na energiju vetra 30 godina. Dok 

su prve turbine na vetar proizvodile 30 kilovata energije i imale 

lopatice rotora duge pet metara, najnovije turbine mogu da proizvedu 

šest megavati energije. Elektrane na vetar predstavljaju deo 

ekološkog portfolija “Siemens”-a, kojim je ova kompanija ostvarila 

oko 30 milijardi evra prihoda od prodaje u poslovnoj 2011. godini. 

“Gazprom” pritiska Hrvatsku za Južni tok 

Hrvatska se nalazi pod velikim pritiskom ruske kompanije 

“Gazprom” i Kremlja da potpiše novi međudržavni i akcionarski 

ugovor kojima bi se regulisali odnosi i prava oko gradnje gasovoda 

Južni tok, piše “Jutarnji list”. 

I to pre nego Hrvatska uđe u EU, stoji to, između ostalog, u poverljivom 

dokumentu Vlade u kojem se detaljno razmatra sadašnja hrvatska 

pozicija oko gradnje strateškog gasovoda Južni tok, navodi list. 

Reč je o 3.600 km dugom gasovodu kojim bi se plin iz Rusije dopremao 

u Evropu i trebao bi se početi graditi krajem ove godine. Prema 

poverljivom vladinom dokumentu u kojem se razlaže pozicija 

Hrvatske u odnosu na ovaj projekt, u razgovorima se od predstavnika 

Vlade RH i državne kompanije Plinacro traži da se gorenavedeni 

dokumenti potpišu doslovno iza leđa Evropske komisije koja 

se tome protivi jer smatra da svi do sada potpisani međuvladini 

ugovori s “Gazpromom” i Rusijom nisu u skladu s EU zakonodavstvom, 

navodi “Jutarnji”. 

Pa tako i ugovor, koji je 2010. u Moskvi s ruskim ministrom energetike, 

potpisao tadašnji ministar privrede Đuro Popijač. 

“Gazprom Neft” dobio kredit od 

258 mil EUR za modernizaciju 

rafinerije NIS-a 

Ruska kompanija “Gazprom Neft” saopštila je da je postigla 

dogovor sa međunarodnim bankama o kreditu od 258 mil EUR 

za nabavku opreme i usluga za modernizaciju rafinerije nafte 

“Naftne industrije Srbije” (NIS). 

Kako se navodi u saospštenju na kompanijskom sajtu www. 

gazprom-neft.com, reč je o konzorcijskom kreditu sa rokom 

otplate od 10 godina. 

Glavni kreditor i predvodnik konzorcijuma banaka je HSBC 

banka, a u grupi kreditora su i Češka sporitelna i Komercni 

banka. Kredit je garantovala češka Korporacija za osiguranje i 

garanciju izvoza, navodi se u saopštenju. 

Potrebno je da aranžman potrvrdi i Odbor direktora “Gazprom 

Neft”-a. 

52 

PRODAJA, SERVIS I 

IZNAJMLJIVANJE AGREGATA 

OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE 

(mini hidroelektrane) 

EnergoGlobal d.o.o. 

Somborska rampa 25, 21000 Novi Sad 

Magacin Beograd, Zemunska 303 

Tel/Fax: +381 21 499 315 

Mob: +381 69 696 004 

Mob: +381 69 696 211 

E-mail: office@energoglobal.com 

Web: www.energoglobal.com 


industrijsko otprašivanje otprašivanje 

kupovina 

filterskog sistema: 

najčešće greške 

OZELENJAVANJE INDUSTRIJE 

Svedoci smo jačanja globalne svesti o pogubnim uticajima neodgovornih 

privrednih činilaca na radnu i životnu sredinu. Nadamo 

se da će se formirati poslovna klima u kojoj bez ekološke svesti 

i društvene odgovornosti jedno preduzeće ne može računati na 

razvoj i poslovni uspeh. Državne institucije i društvene organizacije 

u našoj zemlji pripremaju teren za uvođenje novih pravila u 

tržišnoj utakmici. 

Kada moralnu zameni sistemska potreba za brigom kako o radnoj i 

životnoj sredini, tako i o energetskoj efikasnosti, dosadašnji način 

razmišljanja kod investicionih ulaganja u nove proizvodne pogone 

će biti neodrživ. Proizvodni proces koji ne remeti eko-sistem i štedi 

energiju neće imati alternativu, a preduzeća koja danas investiraju 

u nove tehnologije i planiraju svoj razvoj u budućnosti prinuđena 

su da o ovome razmišljaju na vreme. 

Investiranje u temeljno planiran proizvodni proces uz pravilan 

odabir filterskog sistema štiti kako radnu, tako i životnu sredinu, 

te sa optimalnom količinom energije postiže maksimalni učinak. 

Filterska jedinica tip FKK 

Fabrika NOBILI FURNITURE - Temerin, 2012. god. 

UŠTEDA ENERGIJE: projektovanje po meri 

PLANIRANJE TEHNOLOGIJE 

Ugradnja novog centralnog sistema otprašivanja proizvodnog 

pogona za ne mali broj investitora predstavlja trošenje značajnih 

sredstava na opremu koja direktno ne donosi profit, i često izlazi iz 

okvira planiranih troškova. 

Kod ovakvog pristupa jedini princip kojim se vodi investitor pri 

kupovini je potrošiti što manje novca za filterski sistem, a to obično 

kasnije dovodi do ukupne potrošnje znatno veće sume novca 

od stvarno neophodne, prvo za kupovinu loše, a onda, posle starta 

proizvodnje, i za naknadnu kupovinu pravilno izabrane opreme, uz 

nužne zastoje u proizvodnji pri radovima na rekonstrukciji. 

U dvadesetogodišnjoj praksi smo se često susretali sa nestručno 

odabranim sistemima gde je novac bukvalno bačen na pod-dimenzionisanu, 

neodgovarajuću polovnu ili nekvalitetnu opremu - ventilatore, 

filtere, cevovode koji se posle mogu prodati samo na kilogram 

otkupljivačima otpada. Sistemi otprašivanja nisu fleksibilni, i 

retko postoji mogućnost korištenja neadekvatne opreme. 

S obzirom na to da se svaki ovakav sistem „kroji po meri“, neplanirana 

priključenja novih proizvodnih mašina na postojeći sistem 

mogu u značajnoj meri umanjiti njegovu celokupnu funkcionalnost. 

Kao posledica smanjenja brzina strujanja vazduha u granama 

cevovoda vremenom dolazi do začepljenja cevovoda i zaustavljanja 

samog proizvodnog procesa, te dodatnih neželjenih troškova. 

Pravilno planiranje tehnologije i obima proizvodnje u dužem vremenskom 

periodu je ključni preduslov za racionalno i optimalno 

ulaganje u filterski sistem. 

Ključni podatak za sistem otprašivanja, kada je reč o uštedi energije, 

je faktor jednovremenosti rada proizvodnih mašina, tačnije 

koliko procentualno pojedine mašine učestvuju u proizvodnom 

procesu. Uz dobro procenjen faktor jednovremenosti se kapacitet 

sistema određuje na najracionalniji način, te je i snaga elektromotora 

ventilatora za otprašivanje odabrana na način da zadovolji 

realne i optimalne potrebe sistema. U praksi većina investitora 

tome pristupa površno, ne posvećujući dovoljno svog vremena 

planiranju tehnologije, što za posledicu ima nepotrebno uvećanu 

potrošnju energije kod sistema otprašivanja. 

FILTERSKA JEDINICA 

Filterska jedinica čini srce sistema otprašivanja, i od njenog kvaliteta 

najčešće zavisi kvalitet i pouzdanost filtriranja vazduha. 

Na tržištu postoji veliki broj tipova suvih i mokrih filterskih jedinica: 

centrifugalni odvajači-cikloni, filteri sa tkaninama, mokri filteri-skruberi, 

elektrostatski odvajači, itd. Neophodno je ovde reći 

da je za prečišćavanje agresivnih gasova jedini mogući izbor mokri 

postupak. Suvi filterski sistemi mogu vršiti isključivo filtraciju čvrstih 

čestica. Ovo je ujedno i jedina prednost mokre filtracije. Po 

pitanju fleksibilnosti, efikasnosti, uštede energije i troškova održavanja, 

značajna prednost je na strani suvih filtera sa tkaninama. 

Stručnjaci koji se profesionalno bave zaštitom čovekove okoline 

smatraju da je bolje kada je izdvojeni materijal u vidu suve prašine 

jer ga je moguće lakše odlagati-deponovati ili ponovo koristiti 

u proizvodnom procesu. Sa druge strane mulj koji se izdvaja kod 

mokrog filtriranja u sebi sadrži određenu količinu zaprljane vode 

koja mnogo lakše nađe svoj put do nekog potoka, reke ili jezera. 

Kada je o uštedi energije reč najštedljiviji su filteri sa tkaninama jer 

se sa najmanje kilovata dobija najviše u filtraciji vazduha. 

Postoji veći broj vrsta filtera sa tkaninama: individualni filteri, filteri 

sa mehaničkom, kontra-strujnom i pneumatskom regeneracijom 

filterskog medija komprimiranim vazduhom. 

Proizvođači sa manjim obimom proizvodnje u praksi godinama kupuju 

individualne filterske uređaje bez regeneracije-otresanja filterskog 

materijala ili sa ručnim otresanjem. Troškovi odnošenja vreća sa prašinom, 

uz napomenu da proizvodna mašina pri zameni vreća svaki 

put mora da zaustavi rad, u jednom trenutku budu ono što opredele 

investitora na kupovinu centralnog sistema otprašivanja. 

Kod kupovine centralnog sistema otprašivanja najjeftiniji ali ne i 

najekonomičniji je tip filtera sa mehaničkim otresanjem. Ovi filteri 

su neupotrebljivi kada se prečišćava fina-mikronska prašina 

nastala npr. u procesu brušenja i završne obrade, jer mehaničke 

vibracije ne mogu otresti sa filter vreće mikronsku prašinu koja se 

akumulira u strukturi samog filter materijala. 

54 


industrijsko industrijsko otprašivanje 

Filterske jedinice sa kontra-strujnom regeneracijom su nešto efikasnije 

po principu otresanja, ali ipak zahtevaju veću količinu ugrađenog 

filterskog materijala od filterskih jedinica sa otresanjem 

komprimiranim vazduhom, tzv. pulse-jet filterima. 

Za uporedbu napomenimo da se jedan kvadratni metar površine 

filterskog materijala kod individualnih filtera može opteretiti sa cca 

60m 3 /h zaprašenog vazduha, kod mehaničkih filtera sa 70m 3 /h, 

kontra-strujnih sa 90-100m 3 /h, dok kod filterskih jedinica sa pneumatskom 

regeneracijom komprimiranim vazduhom ista vrednost 

dostiže 200m 3 /h i više. Ovaj podatak nam govori da je za isti kapacitet 

sistema kod filterskih jedinica sa pneumatskim otresanjem 

potrebno dvostruko manje filter materijala i samim tim manje 

dimenzije kućišta filtera. Kako kupovina rezervnih filterskih kaseta 

nije mala investicija, ova višestruka ušteda može opredeliti investitora 

pri izboru tipa filterske jedinice. 

Pored ovoga napomenimo da, na primer, kod filterskih jedinica 

sa pneumatskom regeneracijom filter materijala komprimiranim 

vazduhom ključnu ulogu imaju membranski ventili i sam filterski 

materijal. Nekvalitetan membranski ventil može u radu trošiti i do 

pet puta više komprimiranog vazduha od kvalitetnog, dok kvalitetniji 

filter materijal može imati dva do tri puta duži radni vek. Inicijalno 

veća ulaganja u kvalitetniju opremu se, kroz uštedu energije 

u eksploataciji, vraćaju u roku samo jedne do dve godine. 

Kada govorimo o centrifugalnim odvajačima prašine - ciklonima, 

čak i visokoefikasni tipovi ciklona ne mogu u većoj meri izdvojiti 

mikronsku prašinu, tako da je njihova primena u proizvodnim procesima 

sa završnom obradom gotovo isključena. Kod nas se često 

na silosima u fabrikama nameštaja i stolarije, umesto silo-filtera 

može videti veliki broj ciklona koji oslobađaju znatne količine fine 

prašine u okolinu. 

Kod ovakvih sistema jedino moguća primena ciklona je u sistemu 

recirkulacije, ali je tu potrebna dvostruko veća količina cevovoda 

i veća potrošnja električne energije. Sa druge strane, silo-filteri 

donose mnogo kada je zaštita okoline u pitanju. Kod sistema 

otprašivanja sa skladištenjem izdvojene prašine u silosu, silo-filter 

nema alternativu. 

Još jedna česta greška je kupovina sistema otprašivanja bez prigušivača 

buke. Uz neznatna ulaganja u odnosu na ukupnu cenu sistema, 

po pitanju komfora i kvaliteta radne sredine se dobija mnogo. 

Ovo najbolje znaju rukovaoci proizvodnim mašinama nakon 

ugradnje prigušivača buke na postojećim sistemima otprašivanja. 

PRAVILAN IZBOR VENTILATORA 

Kod odabira ventilatora, presudno je izvršiti pravilan izbor tipa, sa 

najvećim stepenom korisnog dejstva za potrebni kapacitet i pritisak. 

U suprotnom elektromotor je nepotrebno velike snage. Investitor 

nije upoznat sa stvarnim energetskim potrebama sistema, i 

na ovu činjenicu ne obraća pažnju. Ventilator je najveći potrošač 

u sistemima otprašivanja, te je dobar izbor presudan za uštedu 

energije. 

Kao primer možemo pomenuti da kod tzv. pozitivnih filterskih sistema 

transportni odsisni ventilatori koji se postavljaju na „prljavoj 

strani“ ispred filterske jedinice su, zbog same konstrukcije obrtnog 

kola, sa manjom efikasnošću (45-50 %), i zahtevaju veću instalisanu 

snagu elektromotora. Kada se odsisni ventilator postavlja na 

„čistu stranu“ iza filterske jedinice - tzv. negativni sistem, može biti 

odabran visokoefikasni tip ventilatora (i do 85 %) gde se instalisana 

snaga elektromotora koristi u mnogo većem procentu. 

Dodatna prednost kod ovakvih sistema je rad ventilatora sa prečišćenim 

vazduhom, veći mu je radni vek i manji troškovi održavanja. 

Filterska jedinica u negativnom sistemu mora biti robusne 

konstrukcije kako bi mogla funkcionisati u uslovima potpritiska (do 

-5.000 Pa), i naravno da cena ovakvog filtera mora biti veća od 

filtera sa standardnim kućištem. 

Za dugogodišnji i pouzdan rad filterskog sistema pod velikim 

opterećenjem, 24 sata dnevno, 7 dana nedeljno, nije ekonomski 

opravdano kupiti najjeftiniju opremu koje ima na tržištu, jer u 

praksi, zbog veće potrošnje energije, uvećanih troškova održavanja 

- rezervnih delova i čestog servisa uz duže zastoje u proizvodnom 

procesu, to u eksploataciji bude i najskuplja oprema. Najbolje 

je saslušati iskustva kupaca i višegodišnjih korisnika odgovarajuće 

filterske jedinice, pogledati rad postojećeg sistema u praksi, pa se 

tek onda odlučiti za kupovinu. 

Preduzeće TERMOMETAL - Beograd, sa tradicijom proizvodnje u 

oblasti otprašivanja više od 20 godina, je danas jedan od lidera u 

regionu kada je reč o projektovanju i proizvodnji sistema za otprašivanje 

po sistemu „ključ u ruke“ u raznim oblastima industrije. 

Kao rezultat je pre više od 10 godina došlo do poslovne saradnje 

sa renomiranom danskom kompanijom MOLDOW, čiji je TERMO- 

METAL ekskluzivni zastupnik za Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju, BiH 

- R.Srpsku. 

Filterska jedinica tip FKK 

Fabrika TERMAG - Han Pijesak, 2011. god. 

Ukoliko ste nezadovoljni postojećim ili planirate ugradnju novog 

sistema za otprašivanje u Vašem proizvodnom pogonu, kontaktirajte 

nas. Za sva pitanja, naš stručni tim Vam stoji na raspolaganju. 

Možemo Vas posetiti i na licu mesta zajednički sa Vama 

sagledati zahteve tehnologije, te predložiti racionalno i pouzdano 

rešenje. Neometan tok prozvodnog procesa na prvom mestu, 

svakodnevna ušteda novca kroz efikasno korišćenje energije i 

smanjenje troškova eksploatacije - održavanja opreme, uz poštovanje 

najnovijih propisa iz oblasti zaštite radne i životne sredine, 

osnove su svakog našeg projekta. 

TERMOMETAL d.o.o. 

Beograd, Ustanička 242 

tel.: 011 3470 964, fax: 011 3470 548 

e-mail: info@termometal.co.rs 

web: www.termometal.co.rs 

www.termometal.rs 


55

predstavljamo 

Srboauto d.o.o. 

LIDER U PROIZVODNJI I REMONTU 

SVIH VRSTA ZGLOBNIH VRATILA 

SRBOAUTO d.o.o. je preduzeće u privatnom vlasništvu, 

osnovano 1993. godine. Bavimo se proizvodnjom i 

remontom kardanskih vratila svih tipova i namena, 

servisom spona i elemenata oslanjanja, kao i 

proizvodnjom mašina i opreme za servise kardanskih 

vratila. U ponudu ubrajamo i tehnički pregled za 

putnička i teretna vozila sa savremenim - odlično 

opremljenim Servisnim centrom, kao i program prodaje 

rezervnih delova za komercijalna i putnička vozila. 

Aktivnost firme je podeljena u sledeće oblasti: 

• proizvodnja kardanskih vratila za prvu ugradnju 

• remont i rekonstrukcija postojećih zglobnih vratila 

• projektovanje i razvoj potpuno novih rešenja zglobnog prenosa za sve 

vrste primena 

• prodaja rezervnih delova za komercijalna i putnička vozila 

• tehnički pregled sa servisom za putnička i teretna vozila 

• razvoj, projektovanje i proizvodnja mašina za servise kardanskih vratila 

Kardanska vratila i zglobna poluvratila za prvu ugradnju (OEM proizvodnja) 

- ugrađuju se u vozila renomiranih proizvođača: IKARBUS, 

FAP, SANOS, IMT itd. Svi proizvodi su ispitani i homologirani po 

važećim, domaćim i svetskim zahtevima o kvalitetu i ispunjavaju 

sve zahtevane standarde. 

Kod nas možete servisirati bilo koji tip kardanskog vratila ili zglobnog 

poluvratila pogonskog mosta, i uopšte sve što je vezano za 

zglobni prenos. Izrađujemo vratila za sve tipove vozila (putnička, 

kombi, kamioni, autobusi, građevinske mašine), za industrijska 

postrojenja, brodove, itd. 

Jedan od naših velikih aduta je, sigurno, i mogućnost servisiranja 

anglosaksonskih vozila i radnih mašina. Posedujemo kandžaste 

krstove i pripadajuće komponente u veličinama od 2C - 15C. Takođe 

stojimo na raspolaganju i za projektovanje bilo koje vrste novog 

kardanskog prenosa, kao i za optimizaciju postojećih rešenja. Naš 

iskusni inženjering tim će dati najadekvatnije rešenje za vas. 

U našoj firmi možete obezbediti i rezervne delove privrednog programa 

vozila: MERCEDES, MAN, IVECO, FAP, TAM... Posedujemo 

delove sistema za kočenje, spone i elemente pneumatskog oslanjanja, 

delove motorne grupe i elektroopremu. 

S obzirom na to da se javila potreba za efikasnim rešenjem 

demontaže kardanskih zglobova, firma SRBOAUTO d.o.o. je kao 

dugogodišnji lider u oblasti servisiranja zglobnog prenosa - svoje 

veliko iskustvo iz te oblasti pretočila u rešenje i stvorila Mašinu za 

demontažu zglobova kardanskih vratila - SMART CLAMP MD06. 

Ručna zupčasta presa - model ZP 07 je namenjena za različite 

poslove montaže utiskivanjem i presovanjem. Koristi se u mašinskim 

i servisnim radionicama gde 

SRBOAUTO d.o.o. 

11000 Beograd, Brodarska bb 

Tel: + 381 11 2166366 

+ 381 11 2166367 

Mob: + 381 62 404743 

Fax: + 381 11 2163151 

E-mail: srboauto@eunet.rs 

finsrbo@eunet.rs 

Web: www.srboauto.co.rs 

se zahteva mogućnost generisanja 

fine i ‘’osetljive’’ sile, a bez potrebe 

za korišćenje električne ili neke 

druge vrste energije. Idealna je za 

poslove utiskivanja i istiskivanja 

raznih čaura, rukavaca, vijaka i dr. 

Prevashodna namena je montaža 

krstova u zglobove kardanskih 

vratila. 

Kardansko vratilo je često neopravdano zapostavljen element u transmisionom 

sistemu vašeg vozila. Nedostatak kvalitetnih rezervnih delova, 

kao i odsustvo stručnog servisa doveli su do toga da praktično nije ni 

postojalo održavanje kardanskih vratila na našim prostorima. 

Problem servisiranja kardanskih vratila kod nas je konačno rešen na 

najreprezentativniji način uvođenjem svetske tehnologije održavanja 

i proizvodnje. Preduslov za ovo bilo je obezbeđivanje najkvalitetnijih 

rezervnih komponenti (krstovi sa INA šoljama, C-krstovi, teflonski klizni 

sklopovi, prirubnice i viljuške svih tipova itd.), kao i uvođenje posebne 

tehnologije montaže. 

Za naše klijente vreme je uvek novac. Poštujući to, remont i proizvodnja 

bilo kog tipa kardanskog vratila, vremenski traju praktično kao u svim 

evropskim Driveshaft servisima - do 2 sata. Balansiranje vratila se izvodi 

po najrigoroznijim normama VDI 2060 standarda, na najsavremenijim 

mašinama za uravnoteženje. 

Mašina za pridržavanje i ispravljanje kardanskih vratila - ST13, 

je idealan stezni pribor pri remontu svih tipova kardanskih vratila, 

a naročito industrijskih aplikacija većih dimenzija. Odlikuje se velikom 

prilagodllivosti najrazličitijim delovima i veličinama. Takođe, 

je skoro nezamenljiv uređaj svake proizvodne ili servisne radionice 

za hidraulične cilindre. 

Za proizvodnju i remont zglobnih vratila implementirali smo efikasnu 

tehnologiju defektaže, rastavljanja i montaže ugrađenih 

delova. U svim fazama, intezivno se koriste najnovija tehnološka 

rešenja, kao i mašine i uređaji najvećim delom razvijeni u sopstvenim 

resursima. 

Odlike kardanskih vratila SRBOAUTO: 

• odličan odnos cene i kvaliteta 

• proverena tehnologija: 

▪▪ 

standardizovane komponente prema internacionalnim 

standardima, 

▪▪ 

rilsan plastificirani klizni sklopovi, 

▪▪ 

visoka pouzdanost 

• veliki broj izvedbi: 

▪▪ 

sa ili bez teleskopiranja, 

▪▪ 

posredna vratila, 

▪▪ 

mnoštvo kombinacija prirubnica 

• pokrivanje najšireg spektra primene: 

▪▪ 

komercijalna vozila, 

▪▪ 

radne mašine, 

▪▪ 

specijalna vozila, 

▪▪ 

industrijske aplikacije 

56 


POSTANITE I VI DEO UNICOM SVETA VENTILA I PROCESNE OPREME 

U našoj ponudi imamo ventile 

vodećih svetskih proizvođača, svih 

tipova i namena (regulacione 

ventile, on-off ventile, itd.), 

za standardne i specijalne 

aplikacije izrađene od specijalnih 

materijala (Monel, Inconel, 

Hastelloy, Zirconium, ...) 

Ventili: 

• Loptasti 

• zasuni 

• leptir ventili 

• leptir ventili sa dvostrukim i 

trostrukim ekscentrom 

• zaporni ventili 

• nepovratni 

• sigurnosni 

• reduciri pritiska 

• zaštitu pumpi i parnih turbina 

• higijenski ventili 

• ventili za uzorkovanje 

• dišni ventili za rezervoare 

• ventili za kriogene aplikacije 

• ventili za visoke pritiske i 

temperature 

• elektromagnetni ventili 

Prateća oprema za ventile: 

• pokretači (pneumatski, električni 

i hidraulični) 

• pozicioneri 

• i/p pretvarači 

Elementi instrumentacije: 

• manifoldi 

• Ex zaštitne kutije, protipožarne 

kutije, ormani, zakloni 

• Ex grejači, grejni kablovi 

• fitinzi, cevi i prateći pribor 

UNICOM 

Cerska 69, Vračar 


t/f: +381 11 283 5635 

283 3936 

283 6807 

283 7831 

email: info@unicom.rs 

www.unicom.rs 

www.ventili.rs

predstavljamo 

Loctite® Fixmaster® 

Marine Chocking 

Loctite® Fixmaster® Marine Chocking je dvokomponentni epoksi 

sistem koji se preporučuje za instalaciju mašina i opreme. Visoka 

otpornost na pritisak koju poseduje omogućava podnošenje 

maksimalnih opterećenja. Ostvaruje 100% pokrivenost površine, 

precizno postavljanje opreme i dugotrajnu postojanost. Loctite® 

Fixmaster® Marine Chocking je posebno namenjen za postavljanje 

teške rudarske opreme, glavnih brodskih pogonskih i pomoćnih 

mašina, kao i ostalih mašina koje zahtevaju preciznu lokaciju. 

Eliminiše potrebu za finom mašinskom obradom temelja jer se 

samoprilagođava površini opreme. Jednostavno se nanosi, pre 

nanošenja je potrebno pripremiti površinu uklanjanjem masnoće, 

ulja, prašine i korozije. 

Prednosti Loctite® Fixmaster® Marine 

Chocking-a 

Loctite® Fixmaster® Marine Chocking nalazi široku primenu u brodogradnji 

i rudarstvu. Epoksi sistem ima brojne prednosti u poređenju 

sa sa tradicionalnim podlivanjem betonom ili nivelisanjem 

metalnim pločicama: 

• Eliminiše potrebu za preciznom pripremom površine mašine 

• Jednostavan za upotrebu i skraćuje vreme konstrukcije 

• Jak, dugotrajan, nekorozivan 

• Ne pomera se i sprečava odvijanje vijaka 

• Smanjuje udar i buku mašine 

• Odobren širom sveta u oblasti rudarstva i brodogradnje 

Predviđeno je da pritisak na sloju usled sopstvene težine uz naprezanje 

vijaka ne prelazi 3.5~5 N/mm² (507 ~ 725 psi). 

Naprezanje vijaka mora biti najmanje 2,5 puta veće od težine 

mašine. Na ovaj način se mašina neće pomerati. 

Naprezanje vijaka mora da bude najmanje 50 N/mm² (7,250 psi) 

što osigurava da vijci ostanu zategnuti. 

Kontinualna temperatura epoksi sloja ne treba da prelazi 90°C. 

Ovo se primenjuje samo kod pogonskih mašina. Ukoliko nije drugačije 

navedeno, može se predpostaviti da će sloj kod dizel mašina 

prelaziti 80°C. 

Ukoliko pritisak na sloju prelazi najviše vrednosti, molimo konsultujte 

Henkel aplikatora Marine Chocking-a ili Henkel tehničku 

podršku. 

Tačkasto zavarivanje i zaptivka 

15-20mm 

preklapanje 

Fleksibilna traka 

od pene 

Tipične primene podrazumevaju postavljanje: 

• Teške rudarske opreme (drobilice, mlinovi itd.) 

• Pogonskih motora 

• Pomoćnih motora 

• Reduktora, menjačkih kutija 

• Teretnih dizalica 

• Tankova za skladištenje fluida 

Čeona metalna pregrada 

Fleksibilna traka 

od pene 

15 - 20mm 

otvor za 

ulivanje 

Projektovanje 

Trenutno, većina standarda propisuje da pritisak na epoksi sloju 

uzrokovan težinom mašine ne treba da prelazi 0.7~0.9 N/mm² 

(100 ~ 130 psi) i ovo se zove opterećenje sopstvenom težinom. 

Važna napomena: 

Zbog različitih karakteristika kao što je veličina, debljina, temperatura 

metala, difuzija toplote itd., količina očvršćivača će biti 

različita. Količina očvršćivača se određuje na osnovu tablice koja je 

sastavni deo svakog pakovanja, uz konsultaciju tehničke podrške. 

Optimalna temperatura za izlivanje epoksi smole je između 20°C 

i 25°C. 

58 


predstavljamo 

Vodič za upotrebu 

Pozicionirati fleksibilnu traku od pene do odgovarajuće visine 

Čeona pregrada treba biti zavarena 

Unutrašnji deo pregrade 

poželjno je tretirati sa 

sredstvom za odvajanje 

Pozicije zavarivanja 

Slika prikazuje opštu proceduru pregrađivanja. Pratite dimenzije 

date na planu za podlivanje za određenu mašinu. Visina treba biti 

2/3 debljine epoksidnog sloja a specifična visina zavisi od zazora. 

Uraditi pregrađivanje po planu 

Vijačne otvore treba privremeno zaštititi čepovima. Čepove treba 

prethodno tretirati mašću za visoke temperature. 

Čep 

Čeona pregrada u donjoj zoni treba biti zaptivena, kako bi se izbeglo 

curenje. Lakše je uraditi preventivno zaptivanje, pre ulivanja 

mase, nego zaustaviti curenje prilikom samog ulivanja. 

Mešanje i ulivanje 

Prema parametrima na licu mesta, a u skladu sa uputstvom, pripremiti 

komponente u određenom odnosu i zamešati ih. Mešanje 

se vrši 2-3 minuta pri brzini od 200 do 300 obrtaja u minuti tako da 

masa postane homogena. Masu treba uliti odmah nakon mešanja. 

Prilikom prvog ulivanja, treba odvojiti uzorak mase i pustiti ga da 

očvrsne, da bi uradili test na tvrdoću. 

Po ulivanju i očvršćavanju proizvoda treba zategnuti vijke do traženog 

stepena. Na kraju, treba proveriti tvrdoću očvrsnutog uzorka 

uzetog pre početka ulivanja. 

Glavne primene 

Instalacija pogonske mašine 

15-20mm 

Svi eminentni proizvođači rudarske opreme, u priručnicima za 

postavljanje opreme, preporučuju upotrebu Loctite® Fixmaster® 

Marine Chocking-a prilikom postavljanja opreme (drobilica) 

Pozicije 

zavarivanja 

Čeona pregrada treba biti oblikovana tačno prema poziciji. Ona se 

dimenzionira prema ostalim elementima. 

Hen kel Sr bi ja d.o.o. 

AG Ge ne ral In du stry 

Bu le var Oslo bo đe nja 383, Be o grad 

Tel: +381 11 2072 242; Fax: +381 11 2072 273 

E-mail: Mar ke tin gAG.Sr bi ja@ hen kel.com; 

Web: www.loc ti te.rs; www.360bonding.com 


predstavljamo 

Insa – industrija satova A.D. 

® 

– industrija satova 

Spoj preciznosti i tradicije 

Insa je osnovana 1950. godine kao fabrika 

satova, da bi danas postala značajan 

proizvođač satova i satnih mehanizama, 

merila gasa, merila tečnosti kao i sistema za 

daljinsko očitavanje merila tečnosti i gasa, i 

mnogih drugih proizvoda iz domena merne 

tehnike i precizne mehanike. 

Kroz dugogodišnje iskustvo Insa je izgradila veoma stručan, 

inventivan i ambiciozan kadar spreman da udovolji visokim 

zahtevima tržišta. 

DP “INSA”, kao društveno preduzeće, osnovano je 17. avgusta 

1950. godine pod nazivom “FABRIKA SATOVA”, sa sedištem u 

Zemunu. Već tokom 1952. godine, proizvedeno je oko 40 000 

budilnika. U 1954. godini, ova firma je preimenovana u Industriju 

satova “INSA”, a u 1955. izvezeno je oko 15 000 budilnika i oko 

9 000 stepenišnih automata. Dalji razvoj proizvodnje imao je stalni 

uzlazni trend, uz osvajanje novih proizvoda, modernizaciju i povećanje 

kapaciteta. Do 1990. godine, “INSA” je ušla u najuži krug 

vodećih svetskih proizvođača satnih proizvoda. 

U kasnijem periodu ,,INSA’’ se specijalizovala kao industrija precizne 

mehanike i danas je to savremena fabrika sa veoma širokim 

asortimanom proizvodnje u nekoliko osnovnih programa: 

• Satni program 

▪▪ 

mehanički budilnici, zidni satovi 

▪▪ 

laboratorijski satovi 

▪▪ 

šahovski satovi 

▪▪ 

vremenski prekidači, električni satni uređaji 

▪▪ 

javni satovi ( crkveni, fasadni, stanični i dr.) 

• Merači protoka fluida 

▪▪ 

vodomeri kućni i industrijski 

▪▪ 

vodomeri za daljinsko očitavanje, dozatori, rotametri, impulsni 

vodomeri 

▪▪ 

protokomeri 

• Teleoptik program, gasomeri i kalorimetri 

• Sistemi daljinskog očitavanja svih merila 

,,Insa’’ radi i program usluga za treća lica (proizvodnja plastičnih 

delova, galvanske usluge, izrada čeličnih delova na automatima i 

presama, izrada različitih alata). 

U međuvremenu AD ,,INSA’’ je otkupila deo proizvodnog programa 

iz stečaja poznate zemunske firme ,,TELEOPTIK’’ i prevela ih u 

svoj proizvodni program. 

Akcionarsko društvo “INSA” - Industrija Satova, Zemun 

Tršćanska br.21, 11080 Beograd-Zemun 

Telefon: + 381 11 2612 422 

+ 381 11 3713 606 

+ 381 11 3713 607 

Fax: + 381 11 2614 330 

E-mail: info@insa.rs 

www.insa.rs 

Programi su : autoprogram, merno–regulacioni program, medicinski 

program i elektromagnetni ventili. 

Možemo slobodno reći da ,,INSA’’ AD posluje kao uspešno akcionarsko 

preduzeće i u obe oblasti (merno-regulacione opreme i 

precizne satne industrije) se nametnula kao regionalni lider na 

tržištu Ex - Jugoslavije - posebno na vodomerskom programu. 

,,Insa’’ je bila prepoznatljiva po proizvodnji budilnika. 

,,Insa’’ je prepoznatljiva i po javnim satovima koji su prisutni na 

fasadama zgrada, trgovima, ulicama, železničkim stanicama i 

crkvama. 

Svakako da je najpoznatiji takav sat na zgradi Privredne komore 

Srbije u Knez Mihajlovoj. Sa okolnim ambijentom on je jedna od 

najlepših razglednica Beograda. 

Izveštaji svetskih televizijskih stanica iz Srbije veoma često počinju 

upravo kadrovima ovog sata iz jedne od najlepših ulica Beograda. 

Interesantno je reći za ovaj sat da funkcioniše na bazi satelitskog 

radio signala iz centrale za Evropu koja se nalazi u Frankfurtu – 

Nemačka i sigurno je jedan od najtačnijih javnih satova. 

,,Insa’’ je 1993. godine kao svoj skromni doprinos besplatno 

popravila - servisirala sve crkveno–toranjske satove u Sremskim 

Karlovcima, koji pripadaju sremskoj Eparhiji. Radi se o veoma starim 

austrougarskim mehanizmima sa kraja 19. i početka 20. veka. 

Šahovski sat koji smo rekonstruisali 1989. godine, uz najnovija 

tehnička rešenja naših inženjera i srpskih šahovskih velemajstora 

je 1990. na sajmu pronalazaka dobio prestižnu nagradu – zlatnu 

medalju ,,Eureka’’ i time postao najtraženiji i najpoznatiji svetski 

mehanički šahovski sat koji i danas proizvodimo i plasiramo na 

domaće i ino-tržište. 

U relativno dugoj proizvodnoj tradiciji ,,Insa’’ je svoje proizvode - pre 

svega satove, satne mehanizme i vodomere, plasirala na tržišta 

Evrope, Amerike, Afrike i Azije. 

Najviše je izvozila robu na tržišta: SR Nemačke, Velike Britanije, 

Švedske, Italije, Holandije, Grčke, Amerike, Kanade, Egipta, Izraela 

i drugih zemalja. 

60 


PLC + HMI 

Complete System Control in ONE Unit 

Ekskluzivni distributer 

R 

ACE - Automatic Control Engineering d.o.o. 

Petra Drapšina 7 

23000 Zrenjanin 

Tel: 023 523 948 

Tel : 023 525 563 

Fax: 023 525 553 

e-mail: info@ace.rs 

Web: www.ace.rs

posetili smo smo 

TESLIN DAN 

Kao što smo u prethodnoj „Industriji“ najavili, 

10. jula, na dan rođenja velikog naučnika i 

vizionara, na lep i dostojanstven način, uprkos 

velikoj vrućini, u Zemunu je obeležen „Teslin 

dan“. Ova manifestacija održana je po drugi 

put i postala je već tradicionalna. 

Na nekoliko različitih lokacija, celodnevnim 

programom, posetioci su imali priliku da se 

upoznaju sa velikim delom Nikole Tesle. 

Događaj je počeo u toku prepodneva svečanom akademijom 

– Tesli u čast, u zgradi opštine Zemun. Na akademiji su 

učestvovali mr Olga Zorić - direktorka manifestacije “Teslin 

dan“ i zamenica predsednika Skupštine gradske opštine Zemun, 

prof. dr Ljubinko Ilić iz Srpske kraljevske asocijacije akademika, 

inovatora i naučnika, zatim Zvezdana Skot, - predsednica Naučne 

fondacije „Nikola Tesla“ iz Filadelfije, Vojkan Stanković - direktor 

komunikacija Naučne fondacije „Nikola Tesla“, Velimir Vukašinović 

ispred Udruženja vazduhoplovne industrije Srbije, Nikola Japundžić 

- član Jedinstvenog udruženja pronalazača i naučnika Srbije, 

Crne Gore i dijaspore i Miloje Popović - član književnog kluba „Ivo 

Andrić“. 

Svečana akademija bila je prilika i da se predstave Teslini sledbenici, 

u raznim oblastima. „Pesmom Nikoli Tesli“, predstavila se 

skupu desetogodišnja Anđela Pavlović, članica Regionalnog centra 

za talente. Posebna čast, priznanje i orden Nikole Tesle uručeni 

su izaslaniku Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske, 

Mlađenu Cicoviću, koji se zahvalio organizatorima i opštini Zemun, 

na ukazanoj časti. Nagrade Naučne fondacije Tesla uručene su i 

Zoltanu Daniu, bivšem pukovniku PVO Vojske Jugoslavije, koji je 

oborio avion F117A - u domenu nastavljanja Tesline nauke, kao i 

graditelju gusala Đuru Ljubojeviću, za očuvanje istorije i kulturne 

baštine Srba iz Like, Tesline postojbine. 

Svečana akademija završena je prikazivanjem filma „Teslino rodoljublje“, 

autora dr Dragana Simeunovića. 

Obraćajući se brojnim zvanicama, Olga Zorić je istakla da je opština 

Zemun manifestaciju „Teslin dan“ uvrstila u redovan godišnji 

program i tako podstakla organizacije, udruženja i pojedince, da 

učestvuju u obeležavanju dana rođenja velikog naučnika, jer je 

Tesla svojim pronalascima i zaostavštinom zadužio čovečanstvo. 

Posebno raduje što ova manifestacija sve više okuplja mlade ljude, 

studente, tako da to uliva nadu da nauka pronalazi put do 

generacija koje će ostati iza nas, da šire i unapređuju znanje, 

pomeraju granice mogućeg i da slave velikane domaće i svetske 

naučne scene. 

Druženje u zdanju opštine Zemun nastavljeno je zatim otvaranjem 

izložbe slika Udruženja umetnika i ljubitelja umetnosti „Široka staza“, 

kao i izložbom eksponata pronalazača JUPINA-a. 

Srpska kraljevska asocijacija akademika, inovatora i naučnika je 

priredila 13. po redu Akademiju SKAINA i 112. tribinu Teslinianum. 

To je bila dobra prilika da se kroz izlaganja, naučne prikaze i referate 

predstave nove tendencije naučne misli u Srbiji. Na tribini Teslinianum, 

učešće su uzeli akademik prof. dr Ljubinko Ilić, akademik 

prof. dr Slobodanka Đolić, mr Olga Zorić, dr Duško Đukanović, mr 

Snežana Savković, mr Branka Kolar-Mijatović, akademik protojerej 

stavrofor prof. dr Dimitrije Kalezić, kao i drugi članovi Akademije. 

Celodnevni program u Zemunu, nastavljen je u večernjim časovima 

otvaranjem izložbe „Plavi portret Nikole Tesle, princeze Elizabete 

Vilme Ljvov Parlagi“ u galeriji „Ikar“, otvaranjem izložbe 

„Čestitke Tesli“ u Kuli Gardoš, a veče je svečano završeno besedništvom 

članova Književnog kluba „Ivo Andrić“ i predstavom „Tesla 

ili prilagođavanje anđela“, na Letnjoj pozornici Gardoš, u izvođenju 

glumca Ljubivoja Tadića. 

64 


Nikola Tesla 

Nikola Tesla, svetski naučnik srpskog 

porekla, najviše je doprineo nauci i 

tehnološkom progresu sveta kao pronalazač 

obrtnog magnetnog polja, 

indukcionog motora, polifazne naizmenične 

struje, generatora i kompletnog 

sistema proizvodnje i distribucije 

električne energije. 

Po njemu je međunarodna jedinica - 

mera za magnetnu indukciju, dobila 

naziv “Tesla”. 

Konstruisao je generator struja visoke 

frekvencije i napona, danas poznat pod 

različitim nazivima (Teslin transformator, 

transformator bez jezgra, Teslina 

zavojnica ili Teslin kalem). 

Tokom svoje karijere patentirao je oko 

250 izuma u Americi i zemljama širom 

sveta. 

Nikola Tesla rođen je 10. jula 1856. 

godine u Smiljanu, a umro 7. januara 

1943. godine u Njujorku. 

„Teslin dan“ u Zemunu pratili su predstavnici diplomatskog kora, predstavnici 

SPC, Vojske Srbije, brojni akademici, profesori, naučnici, inovatori, članovi 

brojnih naučnih asocijacija i umetničkih udruženja. Obeležavanjem 10. jula, 

opština Zemun kao pokrovitelj manifestacije, pridružila se svetskim gradovima 

poput Njujorka, Filadelfije, Perta i Zagreba, koji su proslavili ovaj dan. 

Dan nauke u Srbiji i 156 godina od rođenja Nikole Tesle, jednog od najvećih 

umova 20. veka, obeležen je i otvaranjem nekolikih izložbi, tribinom o novom 

otkriću CERN-a i besplatnim posetama Astronomskoj opservatoriji na Zvezdari, 

koja postoji već 125 godina. 

Povodom 10. jula, u organizaciji Registra nacionalnog internet domena Srbije 

i Muzeja Nikole Tesle, u galeriji “Ozon” postavljena je izložba “Teslina vizija 

interneta”, inspirisana Teslinim projektom “Svetski sistem” iz 1900. godine. 

Tesla je tada, 1900. godine, govoreći ondašnjim tehničkim rečnikom, opisao 

u 12 tačaka ono što se danas zove bežični internet, mobilna telefonija i GPS. 

Muzej Nikole Tesle u Beogradu, koji ove godine obeležava 60 godina od osnivanja, 

tog dana otvorio je tri izložbe - “Diplome Nikole Tesle” u Muzeju Nikole 

Tesle, “Plavi portret Nikole Tesle” u galeriji “Ikar” u Zemunu i “Čestitke Tesli” u 

zemunskoj Kuli na Gardošu. 

Beogradski Centar za promociju nauke, povodom 10. jula, koji se od prošle 

godine zvanično obeležava i kao Dan nauke u Srbiji, organizovao je besplatne 

posete Astronomskoj opservatoriji na Zvezdari i tribinu o Higsovom bozonu. 

Na tribini “Lov na Higsov bozon: Da li je otkrivena Božja čestica?”, u Galeriji 

nauke i tehnike SANU, vodeći srpski fizičari govorili su o aktuelnom naučnom 

otkriću nove subatomske čestice, koja bi mogla biti Higsov bozon, kao i o tome 

koliko je to otkriće pouzdano. 

Takođe, bilo je reči i o tome kako radi Veliki sudarač hadrona, a kako detektori 

CMS i ATLAS, kako je građen ovaj najveći instrument u istoriji čovečanstva, da li 

ima bilo kakvih opasnosti od ovih eksperimenata i koje su praktične koristi od 

njih, koliko to uopšte može da utiče na život običnih ljudi. 

U okviru kampanje promocije nauke, na aerodromu “Nikola Tesla” predstavljen 

je bilbord sa likom naučnika Nikole Tesle, i biće vidljiv svima onima koji 

prođu pasošku kontrolu, po d olasku u Srbiju. Na bilbordu, osim slike slavnog 

naučnika, stoji i tekst “Srbija - zemlja nauke i tehnologije”. 

Predlog da se ovaj datum proglasi i Danom nauke u svetu, biće prosleđen Ujedinjenim 

nacijama i Organizaciji UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO), 

koje odlučuju o tome.

Bezbednost bezbednost i zdravlje i zdravlje na radu na radu 

Procena rizika na radnom 

mestu i u radnoj okolini 

Ova tema je proizašla iz činjenice da kod nas, 

nažalost, poslodavci, preduzetnici i drugi akteri 

rada ne shvataju suštinski značaj procene rizika 

u vezi s bezbednošću i zaštitom zdravlja na 

radu, već ovoj obavezi pristupaju formalno kako 

bi poštovali odredbe zakona. Obaveza i način 

procene rizika u radnoj organizaciji je detaljno 

opisan u Zakonu o bezbednosti i zdravlju na 

radu (Sl. glasnik 101/05) i u Pravilniku o načinu 

i postupku procene rizika na radnom mestu i u 

radnoj okolini (Sl. glasnik 72/06), te ne bismo o 

tome govorili. 

Prim.dr sci Jelena Paunović-Pfaf, specijalista medicine rada 

Poznato je da je rizik uvek aktuelan, promenljiv i prisutan u 

svim sferama ljudskih aktivnosti, pa tako i u svim segmentima 

radnog procesa. Suštinski rizik predstavlja proizvod verovatnoće 

da se neki događaj desi i težine posledica tog događaja. Pri 

proceni rizika verovatnoća i posledice mogu se na različite načine 

kvalitativno ili kvantitativno vrednovati korišćenjem odgovarajućih 

matrica. Često se zaboravlja da je pri proceni rizika bitno da se 

donese strategija kompanije čiji je cilj eliminacija ili minimalizacija 

bilo kog rizika. Ono na šta želimo da ukažemo ovom prilikom jeste 

značaj procene rizika za poslodavca. 

U većini zemalja poslodavac je svestan potrebe svakodnevnog procenjivanja 

rizika. Kako kod nas to nije slučaj i još uvek poslodavci 

nisu svesni značaja procene rizika, to je zakonom regulisana obaveza 

donošenja Akta o proceni rizika na radnom mestu i u radnom 

okruženju. 

Većina poslodavaca je ovu obavezu ispunila, odnosno donela je taj 

akt. Ali su dva osnovna pitanja ostala otvorena, a to su: 

• šta dalje s tim aktom? (najčešće stoji u nekoj fijoci) i 

• da li je taj akt kvalitetno urađen i u praksi primenljiv? (vrlo često 

nije). 

Praksa je pokazala da većina poslodavaca i preduzetnika nije svesna 

značaja ovog akta ili bolje rečeno procene rizike koja se odnosi 

na bezbednost i zaštitu zdravlja na radu, odnosno na procenu rizika 

po zdravlje zaposlenih, što je tema ovog izlaganja. 

Osnovna svrha procene rizika je da omogući poslodavcu preduzimanje, 

pre svega primarnih, a po potrebi i sekundarnih, preventivnih 

mera radi otklanjanja opasnosti i štetnosti na radnom mestu i 

u radnoj okolini kako bi se sprečile pojave povreda na radu, oštećenja 

zdravlja ili oboljenja zaposlenih, to jest preduzimanje mera 

potrebnih za zdrav i bezbedan rad zaposlenih. 

Prema tome, poslodavac je taj koji treba da je zainteresovan za 

procenu i eliminaciju rizika, jer će na taj način izbeći kako direktne, 

tako i indirektne troškove koji su posledica loše bezbednosti 

i ugrožavanja zdravlja na radu, kao što su povrede i oboljevanja 

zaposlenih, odsustvovanja s posla, smanjenja radnog učinka itd., 

a koji nisu mali. 

Svaka radna delatnost i svaka kompanija je individualna i zato zahteva 

individualan pristup proceni rizika. Kako bi to moglo da se 

obavi, potreban je timski rad sa zadatkom da se: 

1. izvrši sistematsko evidentiranje i procenjivanje svih faktora u 

procesu rada koji mogu uzrokovati nastanak povreda na radu, 

oboljenja ili oštećenja zdravlja i 

2. utvrde mere za sprečavanje, otklanjanje ili smanjenje svakog 

prepoznatog rizika. 

U skladu s međunarodno prihvaćenom definicijom rešavanja problema 

rizika uopšte, prisutne su tri komponente rizika, a to su: 

• procena rizika (risk assessment), 

• upravljanje rizikom (risk management) i 

• upoznavanje s rizikom i informisanje o njemu (risk communication). 

Veoma je značajno da poslodavac bude svestan: 

• kako je potrebno da procenu rizika radi u svim fazama procesa 

rada, počev od faze projektovanja, 

• kako je upravljanje rizikom svakodnevni kontinuirani proces, 

• kako je neophodno upoznati zaposlene s prisutnim rizikom i 

merama kojima se taj rizik minimalizuje, 

• kako treba da obezbedi kontinuiranu 

edukacija u vezi s rizikom, 

kako menadžmenta na svim nivoima, 

tako i svih zaposlenih, 

• kako je od posebnog značaja planiranje 

adekvatnih finansijskih 

sredstava u ove svrhe. Ono što 

je praksa pokazala jeste da su ta 

sredstva daleko manja od troškova 

koji su posledica ne preduzimanja 

adekvatnih kako primarnih, tako i 

sekundarnih preventivnih mera. 

Prema tome, zadatak poslodavca, 

preduzetnika i drugih jeste da: identifikuje 

i proceni potencijalni rizik 

u svim fazama radnog procesa i o 

tome informiše zaposlene. Zatim da 

taj rizik eliminiše ili smanji preduzimanjem 

predviđenih preventivnih 

mera prema utvrđenim prioritetima 

i rokovima. I kao najvažnije jeste to 

da redovno proverava efikasnost 

preduzetih mera. 

66 


Druga značajna komponenta je proces upravljanja rizikom na radnom mestu, koji je 

definisan međunarodnim standardima (OHSAS 18001) i obuhvata: 

• definisanje postojećeg nivoa rizika, 

• usvajanje prihvatljivog nivoa rizika, 

• program dovođenja ili održavanja postojećeg rizika na prihvatljiv nivo, 

• praćenje učinka preduzetih mera, 

• stalno unapređenje. 

Proces upravljanja rizikom obuhvata zaštitu zdravlja, bezbednost na radu i životnu sredinu, 

jer je danas teško odvojiti bezbednost i zaštitu zdravlja na radu od sistema zaštite 

životne sredine. 

Iskustvo je pokazalo da se primenom opštih mera zaštite na radu smanjuje opasnost za 

preko 54 %, a primenom posebnih mera zaštite eliminiše se još preko 33 % identifikovanih 

opasnosti i štetnosti, što znači da primenom adekvatnih mera bezbednosti i zaštite 

zdravlja na radu rizik na radu se može smanjiti i do 90 %. 

Za poslodavca, kada je u pitanju procena rizika na radu, značajno je i sledeće: 

• da kvantifikovani rizik predstavlja pravi podatak za primenu finansijskog osiguranja 

kao važne mere upravljanja rizikom, jer se može uskladiti odnos rizika i premije; 

• da se ulaganjem sredstava u preventivu sprečavaju neželjene posledice 

• da je nesrazmera između ekonomskih efekata neželjenih posledica i sredstava uloženih 

u sprovođenje mera bezbednosti i zaštite zdravlja na radu značajna. 

Blagovremenim preduzimanjem preventivnih i propisanih mera utrošak sredstava za 

posledice se smanjuje. Stalno ulaganje sredstava u očuvanje zdravlja zaposlenih omogućava 

veću produktivnost, a time i finansijsku dobit kompaniji. 

Za poslodavca je značajno da efikasna i efektivna bezbednost i zaštita zdravlja na radu 

najvećim delom zavise od pouzdanosti i kvaliteta izvršene procene rizika na radnim 

mestima. On treba da je svestan da je za njega mnogo značajnije i jeftinije da potencijalni 

rizik predvidi i njime planski upravlja nego da ga identifikuje i izbegava. 

I dok je kod nas poslodavcima procena rizika zakonski nametnuta, u svetu su sami 

poslodavci svesni potrebe za svakodnevnom procenom rizika, kao merom koja u značajnoj 

meri poboljšava bezbednost i zaštitu zdravlja na radu zaposlenih, a to dovodi do 

toga da radnici budu zdravi, zadovoljni, motivisani i produktivniji. 

U našem slučaju to znači da kvalitetan akt o proceni rizika treba držati na stolu (a ne u 

fioci) i svakodnevno pratiti efekte predviđenih mera u cilju eliminacije ili minimalizacije 

rizika na radnom mestu i u radnoj okolini, jer je kontinuirana procena rizika dobit, kako 

za zaposlene, tako i za poslodavce. 

Dakle, proceni rizika treba pristupiti ne formalno, već vrlo ozbiljno, te se poslodavcima 

savetuje da izvrše procenu donetog akta i, ako je potrebno, taj akt prerade ili dopune 

kako bi bio kvalitetniji i u praksi primenljiviji, jer je to u njihovom neposrednom interesu.

poslovni saveti saveti 

Šta ako dođe do 

otkaza? 

Prema statistikama, dnevno u našoj zemlji čak osamdeset 

ljudi ostane bez posla! Srbija je u ovoj godini ostvarila brojne 

rekorde i sa stopom nezaposlenosti od 25,5 odsto, situacija 

je sledeća: svaki četvrti radno sposoban građanin nema 

posao, a kako stoje stvari u domaćoj ekonomiji, ova statistika 

se neće još dugo vremena popraviti. 

Tehnološki višak je pojam koji je oduvek plašio zaposlene, 

a posebno u vreme ekonomske krize, mnoga radna mesta 

postaju neodrživa usled smanjenja proizvodnje i finansijskih 

poteškoća, kao i reorganizacije unutar samih kompanija. 

Zakon o radu, ugovor o radu i kolektivni ugovori sprečavaju vas 

da od onog trenutka kada ste dali ili dobili otkaz, pokupite svoje 

stvari i zalupite vratima, nego morate odraditi ugovorni ili zakonski 

propisani otkazni rok. 

U teoriji, otkazni rok vas štiti, da niko ne može preko noći da vas 

izbaci na ulicu bez posla, već vam se daje mogućnost da u određenom 

periodu nađete drugi posao i ne ostanete bez primanja. 

Takođe, otkazni rok štiti i poslodavca od mogućnosti da mu radnik 

“preko noći” napusti radno mesto, bez adekvatne zamene. Ipak, 

otkazni rok najčešće ćete morati da odradite, pa su zato ovih nekoliko 

saveta od velike važnosti ukoliko ste se našli u ovoj nezavidnoj 

poziciji. 

Nisu sve lađe potonule… 

Nemojte da klonete. Naime, postati višak ne predstavlja kraj vaše 

karijere, već početak vaše aktivne potrage za poslom. Ovo, naravno, 

nije lak i jednostavan proces, a da biste došli do pozitivnih 

rezultata, potrebana vam je jaka motivacija, samoinicijativa, kao i 

snaga da se izborite sa novonastalim problemom. 

U dobrim odnosima... 

Nemojte spaljivati mostove, ako je to ikako moguće! U današnjoj 

situaciji nije na odmet na kraju poslovnog odnosa dobiti dobru 

preporuku, a možda će vam poslodavac i moći pomoći u traženju 

novog posla, ako čuje informaciju u poslovnim krugovima. U najvećem 

broju slučajeva, nema razloga da odete ljuti i ostanete u svađi 

ili generalno lošim odnosima sa bivšim poslodavcem ili kolegama. 

Nikada ne znate kad će vam neko zatrebati, a nije nepoznato i da 

neki ljudi požele da se vrate u prethodnu firmu. Sigurno postoji 

razlog zbog kojeg odlazite iz firme, ali zapitajte se da li je on vredan 

toga da se raziđete „na krv i nož”. 

Šta možete da očekujete? 

Postoje različite kombinacije koje će vam biti ponuđene za odrađivanje 

otkaznog roka - kraći otkazni rok sa manje beneficija ili 

trenutni raskid ugovora uz određenu novčanu naknadu. Šta god 

da vam bude ponuđeno, dobro razmotrite svoje opcije. 

Rukujte se sa osmehom… 

Bez obzira da li idete na novo i bolje radno mesto ili jednostavno 

odlazite iz ove kompanije i postajete još jedan u armiji nezaposlenih, 

uradite to dostojanstveno. Na samom odlasku rukujte se 

sa šefom, pozdravite sa kolegama, zahvalite se na svemu uz širok 

osmeh i izađite. Posle možete i da se isplačete – ali ne dozvolite 

sebi da to uradite pred njima! Provereno je – bolje ćete se osećati! 

Recite “doviđenja”, a ne “zbogom”... 

Pokušajte da odete iz firme visoko uzdignute glave i u dobrim 

odnosima, barem sa kolegama sa kojima ste svakodnevno radili. 

Naravno, na vama je da sami procenite situaciju. Prilikom odlaska 

zahvalite im se na saradnji. Dajte im svoje nove kontakte. 

Pre nego što bilo šta uradite, zapitajte sebe jedno jednostavno i 

bolno pitanje: 

Da li ja zaslužujem bolji posao? Da li zaista vredite onoliko koliko 

mislite da vredite? Budite iskreni, ne prema drugima, najpre prema 

sebi. Zatim se posvetite traženju novog posla. Obavestite prijatelje 

i poslovne kontakte da tražite posao. Vreme je da počnete 

da tražite baš vama odgovarajući posao, da se raspitite kakva je 

politika kompanije u kojoj želite da radite i odredite sebi prioritete 

obrativši pažnju na poslodavca. Ne treba biti nepoverljiv u sve 

poslodavce zbog jednog lošeg iskustva. 

Pre nego što se upustite u novu potragu za poslom, potrebno je da 

budete svesni uzroka vašeg otkaza i da se oslobodite negativnih 

emocija u vezi istog. Ovo je važno jer je u potrazi za poslom bitno 

da budete pozitivni i otvoreni, sa pogledom ka svetlijoj budućnosti. 

Ukoliko u sebi i dalje držite bes, razočaranje, prkos ili nešto slično 

upućeno vašem bivšem poslodavcu ili čak samom sebi - teško 

da ćete biti u mogućnosti da sagledate sve svoje kvalitete, a samim 

tim, biće nemoguće da ih adekvatno predstavite potencijalnom 

poslodavcu. Jednostavno, ako ste frustrirani, ljuti ili depresivni, vi 

širite negativnu energiju oko sebe, a to nije ono što firme traže. 

Zato prvo nađite način da nabacite osmeh na lice i dobro razmislite 

u kom pravcu želite da se vaša karijera dalje razvija. U svakom 

slučaju, sada je najbolje vreme da promenite kurs vaše karijere 

u željenom pravcu. S tim da pri tome morate imati u vidu i to 

kako ste vi doprineli tome da dođe do otkaza i potrudite se da ne 

ponavljate iste greške na sledećem poslu. 

68 


poslovni poslovni saveti 

Kako iskoristiti leto za 

sređivanje poslovnih 

obaveza? 

Letnji meseci donose malo zatišja u radu, što nam omogućava 

da poslove koje smo odlagali, jer nisu bili na prvim linijama prioriteta, 

završimo, napravimo planove za one koji nas očekuju i 

naravno, da odemo na odmor. 

Leto je odličan period da preispitate poslovanje ili da uvedete neke novine. 

Dok su vaši klijenti ili kupci na odmoru, iskoristite taj period da se pripremite za nadolazeći 

posao posle odmora. 

Šta možete da uradite: 

1. Završite posao koji se nakupio, a nije bio na listi prioriteta. Sredite dokumentaciju, 

papirologiju, preuredite kancelariju... 

2. Napravite presek stanja i preispitajte godišnji plan. Proverite dokle ste stiglil sa realizacjom 

planova i šta je još ostalo da se uradi. Napravite neke izmene ukoliko je 

potrebno. 

3. Razmišljajte “izvan kutije”. Budite otvoreni za nove ideje i predloge za poboljšanje 

pružanja usluga klijentima, ili za štednju novca. 

4. Investirajte u svoj posao ili u sebe. Letnji meseci su puni različitih mogućnosti za 

razvoj- seminari, webinari, događaji.. štagod odlučite da uradite, najbolji način da 

dobijete nove ideje za biznis je da pikupite nove informacije i tehnike za razvoj svog 

poslovanja. 

5. Odmorite se. Ako možete da prepoznate period tokom leta koji će biti najmanje produktivan 

za vas, to je svakako dobro vreme za vaš pravi godišnji odmor. Iskoristite to 

vreme za “punjenje baterija”. 

Za mnoge poslodavce je veoma teško da se oslobode odgovornosti, zato što duboko 

u sebi veruju da moraju da urade sve sami na poslu. Ovakav stav je najveći nepriljatelj 

uspehu, a i loš je za zaposlene, koji ne napreduju i ne dobijaju odgovornost. I šta će se 

desiti sa njihovm poslom ako dožive neku nesreću ili budu sprečeni da rade? Njihov 

posao će propasti. 

Savet za poslodavce 

Shvatite da i drugi ljudi mogu da rade vaš posao, makar na nedelju ili dve. Radite do 

poslednjeg dana pre odmora, završite sve što je neophodno da se uradi, i onda idite. 

Nemojte da nosite BlackBerry, kompjuter svakog dana. Ne zovite, ne pišite, ne proveravajte 

svoje e-mailove. Recite zaposlenima da vas zovu samo u slučaju hitnosti. To će 

biti nešto najbolje što možete da uradite za sebe. Kada se vratite odmorni, bez stresa i 

anksioznosti, bićete u mnogo boljoj formi za posao. 

Na leto se pripremite za jesen 

Kada se završi sezona godišnjih odmora posao kreće punom brzinom. Moraćete da 

ostvarite svoje zacrtane ciljeve do kraja godine, pripremite budžet za sledeću godinu 

i završite strateške inicijative. Zato iskoristite leto za planiranje kako bi se pripremili i 

postavili za taj “veliki prasak” aktivnosti nakon leta.


“Alatnica Krstić” postala većinski 

vlasnik nekadašnjeg “Sarlaha” 

“Alatnica Krstić” od nedavno je vlasnik većeg dela kapaciteta nekadašnje 

Industrije alatnih mašina “Lola Sarlah” iz Pirota. 

Kupovinom mašina i ostale nepokretne imovine “Alatnica Krstić” 

se svsrtala u red investiciono-razvojnih preduzeća i u ovom trenutku 

predstavlja jedinstvenu proizvodnu celinu sa mogućnostima da 

odgovori gotovo svim zahtevima u alatničarskoj proizvodnji, izjavio 

je za Radio Pirot tehnički direktor, Dragan Pejčić. 

- “Alatnica Krstić” je 

kupila 70% imovine 

nekadašnjeg “Sarlaha”. 

Na taj način 

u smislu mašinskih 

kapaciteta “Alatnica 

Krstić” je neprikosnovena 

u našem regionu. 

Mašinski park nekadašnjeg 

“Sarlaha” je 

sasvim dobro očuvan 

i potrebna su realtivno 

mala finansijska 

sredstva kako bi se 

svi kapaciteti doveli u 

potpuno funkcionalno 

stanje - kaže Pejčić. 

Trenutno se u novim pogonima “Alatnice Krstić” rade samo poslovi 

na velikim mašinama i obrašuju krupni komadi. Uskoro i na lokaciji 

“Sarlah” treba očekivati postepeno upošljavanje raspoloživih 

kapaciteta. 

Austrijanci ulažu 61,3 mil EUR 

u kargo centar - 

Do 1. septembra novi elaborat o projektu 

kompanije “Eyemaxx” u Nišu 

Na sednici Gradskog veća Niša jednoglasno 

je usvojen zaključak o pokretanju 

inicijative za izradu elaborata o opravdanosti 

davanja u zakup građevinskog 

zemljišta na teritoriji Grada Niša, kompaniji 

“Eyemaxx Management” GmbH, 

Austrija ili privrednom društvu čiji je 

“Eyemaxx Management” GmbH, Austrija, osnivač u Srbiji. Rok za 

izradu ovog elaborata je 1. septembar 2012. godine. 

Kompanija “Eyemaxx Management” GmbH Austrija obratila se 6. 

avgusta 2012. godine gradonačelniku Niša novim Pismom o namerama 

kojim je precizirano da će ukupna vrednost investicije iznositi 

61,3 mil EUR, predviđa se zapošljavanje 400 radnika, obavezno je 

zemljište površine 26,4 hektara, a procenjena maksimalna veličina 

od ukupne bruto površine logističkog centra 136.000 m2. Početak 

realizacije projekta treba da bude nakon sticanja zemljišta, a 

dinamički plan realizacije projekta najkasnije u roku od pet godina. 

Kako je istakao gradonačelnik Niša Zoran Perišić, nakon izrade 

Elaborata, za šta je predviđeni rok kraći od zakonom propisanih 

45 dana, ovaj akt treba da usvoji Skupština Grada, a zatim i Vlada 

Srbije, što će obezbediti potpunu transparentnost ovog projekta 

u svakoj njegovoj fazi. On je takođe podvukao da će izgradnja 

kargo centra doprineti razvoju ovog dela Srbije, kao i da će se na 

taj način, stvoriti uslovi i za eventualno formiranje poljoprivredne 

berze, jer je razvoj poljoprivredne infrastrukture jedan od prioriteta 

Grada Niša. 

IZ SVOG PROGRAMA PREPORUČUJE SLEDEĆE PROIZVODE I REŠENJA: 

• FILTERI I FILTERSKI ELEMENTI 

• FILTERSKI SISTEMI (STACIONARNE I MOBILNE) 

• PROCESNI FILTERSKI SISTEMI 

• SISTEMI ZA HLAĐENJE FLUIDA 

• AKUMULATORI PRITISKA I 

AKUMULATORSKE STANICE 

• HIDRAULIČKI AGREGATI 

• KOMPAKTNI HIDRAULIČKI ELEMENTI 

• SENZORI I ELEKTRONSKE KOMPONENTE ZA 

MONITORING STANJA FLUIDA 

• DODATNU OPREMU (LOPTASTE SLAVINE, 

ŠELNE, POKAZIVAČE STANJA FLUIDA). 

Predstavništvo za Srbiju, Republiku Srpsku i Crnu Goru: 

PC „Ambasador“ 

ul. Strahinjića Bana 3/26, Niš 

tel: + 381 (0) 18 523 293 

fax: + 381 (0) 18 258 045 

Za sva Vaša pitanja i zahteve na raspolaganju su naši inženjeri prodaje: 

Aleksandar Veličković, 

mob: + 381 (0) 60 678 50 88, 

E-mail: aleksandar.velickovic@hydac.rs 

Nikola Petrović, 

mob: + 381 (0) 60 433 99 90, 

E-mail: nikola.petrovic@hydac.rs

CNC VERTIKALNI CENTAR 

( M500) 

Kvalitet je naša prednost! 

CNC STRUG SA NAKLONOM 

( T200) 

CNC VERTIKALNI CENTAR - PETOOSNI 

(GM 350) 

CNC STRUG SA NAKLONOM ( T250) 

CNC STRUG BEZ NAKLONA (T700) 

CNC VERTIKALNI CENTAR (M800) 

RAIS - SINONIM ZA KVALITET 

Rais Ltd. je vodeća kompanija na Balkanu koja se bavi proizvodnjom i remontom CNC strugova, vertikalnih centara - troosnih 

i petoosnih. Postojimo već 18 godina i jedna smo od malobrojnih kompanija na Balkanu koja je sposobna da uradi kompletan 

remont - retrofit i modernizaciju za sve CNC metalorezačke mašine. Svoje proizvode izvozimo u više od 10 zemalja u Evropi i 

regionalni smo zastupnici za: FANUC Robocut, FANUC Robodrill, CITIZEN Micro Human Tech, Miyano Machinery Inc., TAKISAWA 

Machine Tools Japan, NIKKEN Japan. 

Nudimo: 

• Celokupno rešenje za izbor najboljih CNC strugova i 

vertikalnih centara 

• Opremanje CNC strugova dodatnom opremom 

• Puštanje u rad, obuku i servis CNC metalorezačkih mašina 

• Najbolje garancije i lojalnost prema kupcima 

RAIS Ltd. 

58, Dimcho Debelyanov Str. 

4400, Pazardzhik, Bugarska 

tel: +359 34 444255 

+359 34 445221 

+359 34 443738 

imarkuseski@yahoo.com 

imarkuseski@rais-bg.com 

+381 63 1289 907 

e-mail: info@raisbg.com 

www.raisbg.com 

Kupujući od nas dobijate kvalitetno-složene mašine, 

garanciju za kvalitet - pre i posle kupovine!


“Argus” plovi od septembra Dunavom - 

Jedinstvena srpska ploveća laboratorija 

konačno u funkciji 

Jedinstvena ploveća laboratorija 

“Argus”, kakva postoji 

još samo u Nemačkoj, zaploviće 

Dunavom u septembru. 

Kako su rekli u Centru za 

promociju nauke, obavljaju 

se poslednje pripreme u 

Brodogradilištu u Apatinu, 

gde se sada nalazi na 

remontu. 

- Brod je gotovo završen. Očekujemo da bude u funkciji već od septembra. 

Tokom leta vredno radimo, sa kolegama iz više naučnih institucija, 

na pripremi programa naučnih radionica i drugih programa koji će se 

na njemu odvijati – izjavila je Aleksandra Drecun, direktorka Centra za 

promociju nauke (CPN). 

Brod će biti korišćen i za naučna istraživanja i učestvovaće u međunarodnim 

ekspedicijama. 

- Jedna od njih nam je već najavljena, od evropskih partnera, za prvu 

polovinu 2013. godine - Joint Danube Survey (Zajedničko istraživanje 

Dunava). Razvijamo i programe koji će povezati značajna arheološka 

nalazišta, prirodne rezervate i druge zanimljive delove naše zemlje uz 

Dunav, kroz programe približavanja nauke široj javnosti. Brod će tako 

biti mobilni centar za promociju nauke, naučni klub, mesto za učenje o 

svetu oko nas - objašnjava Drecun. 

Kada je nemačka vlada pre devet godina odlučivala kome će pokloniti 

brod “Argus”, 20 mil EUR vrednu ploveću laboratoriju, podunavske 

zemlje otimale su se o njega. Zahvaljujući zalaganjima tadašnjeg premijera 

Zorana Đinđića, “Argus” je 2003. stigao u Srbiju, ali umesto da plovi 

Dunavom i istražuje ga, do ove godine je ostao zaboravljen. 

- Budući da će brod posle niza godina ponovo biti u funkciji, šaljemo svi 

zajedno i poruku da se sa dužnom pažnjom staramo o vrednim resursima 

koje smo dobili na poklon, u ovom slučaju od nemačke pokrajine 

Hesen. Verujemo da angažmanom broda u istraživačkom radu, ali i u 

predstavljanju nauke društvu, kao i drugim programima Centra u kojima 

je samo u prvoj polovini ove godine učestvovalo više od 150.000 

građana, na optimalan način doprinosimo razvoju naučne pismenosti, 

a time i ukupnom napretku naše zemlje - napominje Drecun. 

“Knauf Insulation Srbija” zabeležio 

rekordnu proizvodnju kamene vune u 

julu 2012. 

Kompanija “Knauf Insulation Srbija” saopštila je da je u julu tekuće 

godine zabeležila rekordnu proizvodnju i prodaju proizvoda namenjenih 

termoizolaciji. 

- Do sad se u Surdulici proizvodila kamena vuna sa gotovo maksimalnim 

kapacitetima, oko 40.000 tona kamene vune godišnje, da bismo u 

julu mesecu postigli novi rekord tako što smo iz fabrike otpremili čak 

4.800 tona. Sjajan rezultat je doprineo obaranju još jednog rekorda, 

koji se ogleda u angažovanju 628 kamiona koji su krenuli iz Srbije u 

distribuciju kamene vune širom regiona - izjavio je Tihomir Civkaroski, 

generalni direktor “Knauf Insulation Srbija”. 

Zanimljivo je, kako je navedeno u saopštenju, da je “Knauf Insulation 

Srbija” jedna od retkih kompanija koja, pored zemalja Evropske unije, 

izvozi na kinesko tržište i na taj način direktno utiče na rast srpske privrede. 

Prošle godine je uloženo oko 2 mil EUR u fabriku kamene vune “Knauf 

Insulation” u Surdulici, a od 2007. godine, kada je bila velika rekonstrukcija, 

ukupno 23 mil EUR. Trend rasta primene termoizolacionih 

materijala uočava se i u Srbiji, pre svega zbog povećane svesti o energetskoj 

efikasnosti, kao i zbog novih zakonskih regulativa. Misija kompanije 

“Knauf Insulation” jeste da postane lider u energetski efikasnim 

rešenjima u zgradarstvu, dodaje se u saopštenju.

nove tehnologije 



Ev lucija! 

SmartWire-DT – 

Inovativni 

komunikacioni sistem 

za razvodne ormaNe 

EATON-ova SmartWire-DT tehnologija nudi inovativan način 

izrade veza između centralnog upravljačkog uređaja (PLC) i 

komandno-signalnih uređaja i sklopne opreme u ormanu. 

Tradicionalno ožičenje ulaznih/izlaznih kartica na PLC-u 

je zamenjeno potpuno novim konceptom – konektovanje 

umesto ožičenja. Novi način povezivanja komandno-signalnih 

krugova eliminiše potrebu za velikim brojem žica, ali 

i uzrokuje smanjenje potrebnog broja I/O kartica na samom 

PLC-u. To onda implicira i smanjenje potrebnog prostora za 

smeštaj upravljačke opreme, čime se smanjuju dimenzije 

razvodnog ormana. Pored lakšeg projektovanja i izrade sistema, 

prednosti primene SmartWire-DT tehnologije su i bolje 

dijagnostičke mogućnosti i isključena mogućnost pogrešnog 

povezivanja. 

Prenos podataka preko standardnih 

industrijskih komunikacionih protokola 

Podaci se sa komandno-signalne i sklopne opreme u ormanu 

(tasteri, signalne sijalice, izborni prekidači, kontaktori, soft-starteri, 

glavni prekidači,...) preko gateway-a sa SmartWire-DT mreže 

šalju na više upravljačke nivoe preko standardnih industrijskih 

protokola kao što su ProfiBus-DP ili CANopen. SmartWire-DT 

(SWDT) mreža počinje na gateway-u na koji se može priključiti do 

99 SmartWire-DT modula (99 modula znači – ukupno 99 tastera, 

sijalica, kontaktora, soft-startera...). 

Veza sa konvencionalnom komandno-signalnom i sklopnom opremom 

omogućena je preko posebno dizajniranih komunikacionih 

modula koji se montiraju direktno na posmatrani uređaj. Pored ovih 

modula specijalno dizajniranih za Eatonovu opremu, za SmartWire-DT 

je razvijeno i nekoliko različitih I/O modula, na koje se mogu 

povezati signali sa bilo koje opreme i koji se montiraju u neposrednoj 

blizini senzora / aktuatora, čime se ponovo postiže smanjenje 

ožičenja. Svi priključci na SmartWire-DT su pomoću konektora, tako 

da je izbegnuta mogućnost pogrešnog povezivanja. 

76 


nove nove tehnologije 

Kako SWDT gateway predstavlja vezu između 

SmartWire-DT sistema i nekog od standardnih 

industrijskih protokola, SWDT sistem je 

moguće koristiti i sa PLC uređajima drugih proizvođača. 

Eaton u svom katalogu ima programabilne 

releje i PLC/HMI uređaje sa integrisanim 

SmartWire master sistemom, tako da se 

sistem može koristiti bez upotrebe gateway-a. 

SmartWire-DT: Komunikacija i 

van razvodnog ormana 

Primena SmartWire-DT tehnologije nije ograničena 

samo na korišćenje unutar razvodnih 

ormana. 

I oprema smeštena u lokalnim razvodnim kutijama i udaljenim pultovima i panelima se može integrisati u SWDT sistem, zahvaljujući 

mogućnosti proširenja do 99 modula i mogućnosti komuniciranja na udaljenosti do 100m sa samo jednim gateway-em. Dodavanjem 

novih gateway-a, mogućnosti proširenja se povećavaju. 

SWD-Assistant – programski paket 

za dizajn SmartWire-DT aplikacija 

SWD-Assistant programski paket pruža korisniku mogućnost lakog i ispravnog odabira 

odgovarajućih elemenata, predlaže ipravke u pogledu izbora opreme i obavlja proveru 

celokupnog sistema. Na kraju, pored specifikacije potrebne opreme, sistem kreira 

i konfiguracione fajlove (EDS ili GSD) pomoću kojih ćete integrisati SmartWire-DT konfiguraciju 

u programsko okruženje za vaš PLC. Projektantima su pored ovog alata na 

raspolaganju i makroi i simboli za ePLAN. 

Nagrade, primena, budućnost 

Eaton-ova SmartWire-DT tehnologija je dobitnik prestižne „Automation award“ nagrade 

na SPS/IPC/Drives sajmu u Nirnbergu (2009. godine). Od tada je SmartWire-DT tehnologija 

prihvaćena od velikog broja proizvođača ormana i proizvođača mašina (OEM) 

kako u svetu, tako i u Srbiji. Pored krajnjih korisnika, SmartWire-DT tehnologiju počinju 

da usvajaju i drugi proizvođači opreme za automatizaciju, tako da polako SmartWire-DT 

postavlja nove standarde u izradi ormana za automatizaciju. 

Više detalja o SmartWire-DT tehnologiji možete naći na 

http://www.moeller.net/en/products_solutions/solutions/smartwire-dt/index.jsp 


Prodajni sektor 

PC Airport city 

Omladinskih brigada 90b 

Kontakt tel: 

Prodaja: +381 11 3 777 003 

+381 11 3 777 006 

+381 11 3 777 009 

Tehnička podrška: +381 11 3 777 008 

Marketing: +381 11 3 777 007 

Proizvodni pogon 

Sremska Mitrovica 

Rumski drum 13 

Kontakt tel: +381 22 600 000 

www.eaton.rs 

www.eaton-automation.com 



PLC 

Programabilni logički 

kontroler (PLC) 

Zbog svoje rasprostranjene upotrebe u vrlo širokom spektru aplikacija koje obuhvataju automatizaciju, 

PLC je jedan od uređaja koji su tokom godina zauzeli značajno mesto u okviru sistema upravljanja. 

Koristi se u slučajevima kada je potrebno upravljanje u realnom vremenu, dizajniran je za 

specifične potrebe koje se javljaju usled različitih aplikacija i različitih zahteva uslovljenih samim 

mestom primene, što ga čini univerzalnim i vrlo fleksibilnim kontrolerom koji je lak za programiranje 

- jer ne zahteva veliko predznanje o samoj arhitekturi ovog digitalnog računara. 

Prema standardizaciji Udruženja proizvođača električne opreme 

(The National Electrical Manufacturers Association - NEMA) 

programabilni logički kontroler je definisan kao: 

“Digitalni elektronski uređaj koji koristi programabilnu memoriju 

za pamćenje naredbi kojima se zahteva izvođenje specifičnih 

funkcija, kao što su logičke funkcije, sekvenciranje, prebrojavanje, 

merenje vremena, izračunavanje, u cilju upravljanja različitim tipovima 

mašina i procesa preko digitalnih i analognih ulazno-izlaznih 

modula.” 

Prvobitno, PLC je zamišljen kao specijalizovani računarski uređaj 

koji se može programirati tako da obavi istu funkciju kao i niz logičkih 

ili sekvencijalnih elemenata koji se nalaze u nekom relejnom 

uređaju ili automatu. Postepeno, obim i vrsta operacija koje može 

da obavi PLC prošireni su uključivanjem složenijih funkcija potrebnih 

za direktno digitalno upravljanje nekim sistemom. Međutim, 

nezavisno od repertoara funkcija, od samog početka projektovanja 

PLC-a - vodilo se računa o tome da on treba da radi u krajnje 

nepovoljnim klimo-tehničkim uslovima koji vladaju u industrijskom 

okruženju i da treba da bude dovoljno fleksibilan u smislu 

prilagođavanja različitim izmenama na procesu. Otuda je PLC 

projektovan kao izuzetno pouzdan modularan uređaj koji se veoma 

lako održava i programira. Pored toga, najveći broj metoda za 

programiranje PLC-a zasniva se na grafičkom metodu - lestvičasti 

logički dijagram (ledder programiranje) – koji je već dugi niz godina 

u upotrebi u industriji pri projektovanju logičkih i sekvencijalnih 

relejnih uređaja. 

Procesorski modul sadrži centralnu jedinicu i memoriju. U okviru 

ovog modula smeštaju se i program i podaci i odatle se upravlja 

radom celog sistema. Ulazni moduli sadrže digitalne i analogne 

ulaze preko kojih se primaju signali sa senzora i druge merne 

opreme. Upravljački i indikatroski signali koji se izračunavaju u 

PLC-u, prenose se na izvršne organe preko izlaznih modula koji 

sadrže digitalne i analogne izlaze. Specijalni U/I moduli obuhvataju 

opremu koja obavlja određene funkcije, kao što su brzi brojač, 

“inteligentna” merna oprema, pozicioni servo sistem, PID regulator 

itd. Komunikacioni moduli obezbeđuju spregu sa računarskim 

uređajima u mreži i/ili operatoriskim uređajima preko kojih se PLC 

programira i nadzire njegov rad. 

PLC se razlikuje od računarskog sistema opšte namene po tome 

što nema spoljnu memoriju (diskove), kao i niz standardne ulazno/ 

izlazne opreme. Pored toga, njegov operativni sistem je jednostavniji 

i pruža komparativno manje mogućnosti od računara opšte 

namene. Zapravo, PLC je koncipiran i projektovan za jedan relativno 

uzan i jasno definisan obim poslova vezanih za nadzor i upravljanje 

pojedinim uređajima, što je rezultovalo u njegovoj izuzetnoj 

efikasnosti i jednostavnosti. U izvesnom smislu, područje primene 

PLC-a isto je kao i za specijalizovane mikroračunarske kontrolere 

ili signal procesore. Ključna razlika leži u činjenici da korišćenje 

PLC-a ne zahteva od korisnika gotovo nikakvo predznanje o arhitekturi 

mikroračunarskih sistema i programiranju. Drugim rečima, 

korisnik PLC-a je u najvećoj mogućoj meri oslobođen rešavanja 

različitih problema vezanih za čisto računarski aspekt, kao što su 

promena ili dodavanje U/I jedinica, vezivanje u računarsku mrežu, 

razmena podataka i sl. i može da se u punoj meri koncentriše na 

projektovanje same aplikacije. 

Može se slobodno reći da se PLC od svih drugih računarskih uređaja 

slične namene razlikuje po svom operativnom sistemu, koji 

je skrojen tačno za određenu vrstu primene. Naime, pretpostavlja 

se da će u svojoj osnovnoj formi PLC biti korišćen za realizaciju 

izvesnih funkcija koje periodično preslikavaju signale sa merne 

78 


opreme u signale koji se prenose na aktuatore. Otuda se 

od PLC-a očekuje da periodično očitava (unosi) signale sa 

senzora, izvršava određen broj aritmetičko-logičkih operacija 

(u skladu sa zadanom funkcijom) čiji se rezultati prenose 

na izvršne organe ili neke druge indikatorske uređaje. Pored 

toga, sa istom ili nekom drugom učestalošću, PLC treba da 

održava komunikaciju (razmenjuje podatke) sa nekim drugim 

računarskim sistemima u mreži. Polazeći od ovog zahteva, 

operativni sistem PLC-a projektovan je tako da, u toku rada 

sistema, automatski obezbedi ciklično ponavljanje navedenih 

aktivnosti (Sken ciklus). 

Sken ciklus započinje sa ulaznim skenom u okviru koga PLC 

očitava sadržaj ulaznih linija (registara ulaznih modula). 

Očitani podaci se prenose u određeno područje memorije – 

slika ulaza. Zatim se aktivira programski sken u okviru koga 

procesor izvršava programske naredbe kojima su definisane 

odgovarajuće aritmetičko-logičke funkcije. Podaci (operandi) 

koji se koriste u programskim naredbama uzimaju se iz 

memorije i to iz područja označenog kao slika ulaza (ako su 

operandi ulazni podaci) ili iz područja gde se smeštaju interne 

promenljive. Rezultati obrade se smeštaju u posebno 

područje memorije – slika izlaza. Ovde je važno da se istakne 

da se pri izvršavanju programskih naredbi ne uzimaju podaci 

disrektno sa ulaznih modula, niti se rezultati direktno iznose 

na izlazne module, već program razmenjuje podatke isljučivo 

sa memorijom. Po završetku programskog skena, operativni 

sistem PLC-a aktivira izlazni sken u okviru koga se podaci iz 

slike izlaza prenose na izlazne linije (registre izlaznih modula). 

Četvrti deo sken ciklusa – komunikacija – namenjen je 

realizaciji razmene podataka sa uređajima koji su povezani 

sa PLC-om. Nakon toga operativni sistem dovodi PLC u fazu 

održavanja u okviru koje se ažuriraju interni časovnici i registri, 

obavlja upravljanje memorijom, kao i niz drugih poslova 

vezanih za održavanje sistema, o kojima korisnik i ne mora 

da bude informisan. U zavisnosti od tipa procesora ulazni i 

izlazni sken ciklus izvršavaju se u vremenu reda milisekundi 

(od 0,25 ms do 2,5 ms). 

Tekst je preuzet sa sajta www.automatika.rs 

Vodeći Inženjerski portal na Balkanu 

e-mail: office@automatika.rs 

Tel: +381 63 402 426 

www.automatika.rs


Počinje obnova HE “Zvornik” vredna 

95 mil EUR - Radovi gotovi do kraja 2016. 

Poslednji rok za podnošenje ponuda za učešće na međunarodnom 

tenderu za isporuku opreme za rehabilitaciju hidroelektrane 

“Zvornik” ističe 15. septembra do kada bi zainteresovani trebalo 

da dostave svoje ponude, kažu u “Elektroprivredi Srbije”. 

Ukupna vrednost radova revitalizacije hidroelektrane “Zvornik” 

procenjena je na 95 mil EUR, od čega će 70 miliona biti obezbeđeno 

kreditom nemačke razvojne banke, a ostatak će EPS finansirati 

iz sopstvenih prihoda – ističu u EPS-u. 

EPS ovim poslom, posle modernizacije termoelektrana praktično 

započinje i obnovu hidroelektrana. U toku je modernizacija hidroelektrana 

“Bajina Bašta” i “Đerdap 1”. 

Planirano je da se modernizacijom hidroelektrane “Zvornik”, koja 

radi od 1955. godine, produži njen vek tako da elektrana bezbedno 

radi narednih 25 do 35 godina. Prosečno će godišnje proizvoditi 

više za 70 miliona kilovat-sati, odnosno ukupno 550 miliona kilovat-časova 

električne energije 

Ugovor o zajmu za rehabilitaciju hidroelektrane “Zvornik” potpisan 

je krajem oktobra 2010. godine. Uslovi kredita definisani 

Ugovorom o zajmu izuzetno su povoljni, sa kamatom manjom od 

tri odsto i uz garanciju države. Rok otplate zajma je 15 godina, uz 

poček od pet godina. 

Modernizacijom ove hidroelektrane predviđena je zamena vitalnih 

delova uz povećanje efikasnosti, protoka i snage sa 24 na 32,4 

megavata, a planirani su i radovi na drenažnim i rashladnim sistemima. 

Novcem od kredita zameniće se i sva četiri generatora, blok 

transformatori, razvodno postrojenje, a značajno će se unaprediti 

i komanda elektrane sa novim sistemom za upravljanje, ističu u 

EPS-u. 

Kompanije koje imaju svoj data centar angažovanjem akreditovanog 

dizajnera otklanjaju svaki rizik koji proističe iz neadekvatnog 

razumevanja TIER standarda, smanjuje se interval među iteracijama 

pri dizajniranju i implementaciji opreme i osigurava pravilna 

upotreba TIER koncepta po principu: isporuka na vreme i prema 

budžetu. 

Kako kažu u beogradskoj kompaniji, i pored činjenice da je “ENEL 

PS” lider za rešenja fizičke infrastrukture data centara u zemlji i 

regionu, ovaj sertifikat je značajan jer predstavlja još jedan dokaz 

tehničke preciznosti i ekspertize u ovom domenu IT poslovanja i 

korak dalje u profesionalnom pristupu i efikasnom izvršenju projekata. 

Crnogorci vade naftu iz Jadrana? 

Još jedno naftno obećanje, od strane crnogorske vlasti. Na jesen, 

kako su pre nekoliko dana poručili zvaničnici iz vlade, tražiće se 

partner koji će tragati za “crnim zlatom” u podmorju južnog Jadrana. 

Nafta, skrivena u morskim dubinama, koja bi mogla da promeni 

ekonomsku situaciju u Crnoj Gori, čeka platforme specijalizovanih 

firmi. 

Koja je to po redu najava tendera kojim će se tražiti najozbiljniji 

partner za “posao stoleća”, gotovo da se ne zna. Dosadašnja brojna 

i temeljna istraživanja koja su obavljena u podmorju, kažu da 

nafta “miriše”. I to na više mesta duž obale Crne Gore. Naftonosne 

zone su podeljene na istražne blokove i prema ranijim najavama, 

svrdla bi trebalo da prvo krenu južno od Ulcinja. Ostali blokovi se 

nalaze severnije od Budve ka Prevlaci. 

Iz crnogorske vlade je, takođe poručivano da je priličan broj renomiranih 

kompanija (evropskih i svetskih) zainteresovano za ovaj 

posao i da će tenderom biti odabran najbolji. 

Za naftom u podmorju juga Jadrana intenzivno se tragalo sedamdesetih 

i osamdesetih godina minulog veka. Kotorski “Jugopetrol”, 

kojega je u međuvremenu kupio grčki “Helenic petroleum”, zajedno 

s Amerikancima postavio je više bušotina. Nafta je potekla na 

bušotini označenoj sa “Južni Jadran 3” krajem sedamdesetih, ali 

nažalost nije je bilo u komercijalnim količinama. Sav rizik od istraživanja 

snosio je strani partner, a u slučaju da je nafte bilo dovoljno 

dobit bi se delila u proporciji 51:49 za domaćeg partnera. Ta i druga 

istraživanja koja su usledila dala su dobre rezultate, koje sada 

Crna Gora ima i koja će ponuditi strancima. 

Koju će pak dobit Crna Gora ostvariti od eventualne eksploatacije 

znaće se tek kada bude potpisan ugovor. A kada će to biti, ostaje 

nepoznato. Skeptici kažu da se radi o još jednom predizbornom 

obećanju, a realisti očekuju da se u ovaj ozbiljan posao krene što 

pre. 

“ENEL PS” postao akreditovani TIER 

dizajner za data centre 

Kompanija “ENEL PS” dobila je sertifikat akreditovanog TIER dizajnera 

za data centre koji dodeljuje američki Uptime Institut. Ovaj 

čuveni institut je najkredibilnija organizacija iz oblasti istraživanja, 

edukacije i sertifikovanja u industriji data centara i tvorac je klasifikacije 

pouzdanosti data centra koja se koristi kod mnogih standarda, 

uključujući TIA 942, saopštila je kompanija “ENEL PS”. 

Prateći trendove na globalnom nivou, aktivnosti Instituta usmerene 

su ka unapređenju performansi i efikasnosti data centara širom 

sveta kroz kolaboraciju i inovacije. Do danas je izdato 366 ovih sertifikata 

u 54 zemlje. 

- Sertifikat akreditovanog TIER dizajnera (ATD) obezbeđuje najviši 

nivo ekspertize iz oblasti procene postojećih data centara; njihove 

usaglašenosti sa TIER standardima u domenu bezbednosti IT 

infrastrukture (napajanja, hlađenja, menadžmenta), procene projekta 

koji se odnosi na dizajn, funkcionalnost i efikasnost - stoji u 

saopštenju. 

80 


Zahvaljujući dugogodišnjem iskustvu naših partnera UNICOM je u mogućnosti 

da ponudi sigurna, pouzdana i efikasna rešenja u oblasti metalurgije 

MATERIJALI U METALURGIJI 

• Stollberg – livni praškovi i 

prekrivke za industriju čelika 

• Lungmuss – zaptivne mase i 

vatrostalni materijali 

• SMZ Jelšava – vatrostalni 

materijali 

• IFGL – specijalna vatrostalna 

keramika 

MERENJA U METALURGIJI 

• IMS - rendgenski, izotopski 

i optički sistemi za merenje 

debljine, širine i nanosa na traci 

• MINKON - temperaturne sonde i 

uzorkivači 

• KELK - merenje sile valjanja, 

zatezanja, brzine, elongacije, 

širine, kao i optimizacije odsecanja 

• AMEPA - elektromagnetski 

detektori šljake, termovizijska 

detekcija šljake, merenje protoka 

ugljene prašine 

OPREMA 

• TMT – oprema za visoke peći 

• Paul Wurth - projektovanje i 

isporuka opreme za metalurgiju 

• REINGUSS - mašine i roboti za 

metalurgiju 

UNICOM 

Cerska 69, Vračar 


t/f: +381 11 283 5635 

283 3936 

283 6807 

283 7831 

email: info@unicom.rs 

www.unicom.rs 

www.ventili.rs

posetili smo smo 

Magnatov kućni sajam 

Druženje na obali Save 

Dugogodišnje razmišljanje i želja vlasnika 

firme Magnat doo, Ilije Mitrovića je bila da 

se organizuje jedna kućna manifestacija, 

odnosno kućni sajam, po ugledu i iskustvima 

sa sajmova u zemlji i inostranstvu i onome što 

je viđeno kako to rade ugledne firme iz Evrope 

prilikom organizovanja svojih kućnih prezentacija 

i sajmova. 

Želja je bila da se okupi što veći broj kupaca i dobavljača 

na jednom mestu, u poslovnom kompleksu firme 

Magnat doo, gde će se prezentovati sva nova tehnička 

dostignuća iz oblasti firmi koje se prezentuju i zastupaju na 

tržistu Srbije. 

Ovakav vid prezentacije je direktan način izlaganja novih tehnologija 

mašina i alata i pravac u kojem se ide u narednom 

periodu. 

Kućni sajam je prilika da kupac dobije potrebnu pažnju i izloži 

svoje eventualne probleme sa kojima se susreće u svakodnevnom 

radu, a stručnjaci i tehnolozi iz firmi koje izlažu svoje 

programe su tu da mu pomognu da dobiju najbolja moguća 

rešenja i da ga upute na najbolje moguće iskorišćenje onoga sa 

čime radi i koristi u svojim radnim ciklusima. 

Stoga, kućni sajmovi nemaju za svrhu samo prezentacioni, 

već i onaj drugi deo, a to je edukacija u pogledu optimizacije 

korišćenja sredstava i materijala, upoznavanje sa novim tehnologijama 

i podizanje nivoa tehničkog znanja i usavršavanje 

korisnika mašina, alata i materijala. 

Na održanom sajmu prikazane su nove tehnologije iz oblasti 

zavarivanja sa proizvođačima Esab i Bohller, iz oblasti zaptivanja 

i lepljenja sa proizvođačem Loctite, i iz oblasti pričvršćivačke 

tehnike sa prozivođačem Spit. Vrlo lep i zapažen nastup 

imala je i firma Bosch sa prezentacijom najnovijih alata u oblastima 

bušenja, brušenja kamena i metala, kao i obrade drveta, 

gde je njihov demo tim prikazao novitete i nove tehnologije u 

svetu električnih alata. Proizvođač Rems prikazao je nova rešenja 

za održavanje i montiranje cevi i cevnih sistema. Takođe, 

prikazani su uređaji i alati i drugih renomiranih firmi kao sto 

su Stahlwille, VBW, Wiha, Genmac, Fiac, Telwin i Lavorwash. 

Pozivu za dolazak na Magnatov kućni sajam odazvao se veliki 

broj kupaca iz svih segmenata u proizvodnji i održavanju sa 

kojima firma Magnat doo duži niz godina sarađuje, kao što su 

elektroprivreda, proizvodnja, saobraćajne firme, građevinske 

firme, komunalne firme, firme koje se bave zavarivanjem i 

izradom konstrukcija i drugi. 

Nastavak druženja je organizovan na platou pored reke Save, 

gde su uz osvežavajuća pića, lep roštilj i muziku, gosti imali 

priliku da uz prijatno druženje razmene iskustva, znanja i da 

direktno ostvare kontakte i upoznaju kolege iz drugih firmi i 

branši. 

Utisci sa ovog prvog skupa u organizaciji firme Magnat doo 

su, prema rečima učesnika, sjajni. Sasvim je sigurno da postoji 

potreba da ovo preraste u tradicionalno okupljanje proizvođaca 

i korisnika njihovih proizvoda, u cilju razmene informacija, 

iskustava i poboljšanja u radnim procesima naših kupaca i 

saradnika širom Srbije. 

82 


predstavljamo 

Magnat d.o.o. 

Rešenje za 

„sve što je potrebno zavariti bilo gde na svetu“ 

Prisutan na svih 5 kontinenata, na preko 100 

tržišta, sa veoma širokom paletom proizvoda, 

Telwin odgovara na potrebe amaterskih 

i profesionalnih korisnika u branšama od automobilske 

do građevinske industrije. 

Ono sto je impresivno i vredno pažnje počinje već 

od samog ulaska u posed fabrike Telwin koji se 

prostire na preko 120 hiljada kvadratnih metara. 

Laboratorije za testiranje proizvoda, robotizovane 

proizvodne linije, trening centri, izložbene 

prostorije, besprekorne kancelarije i uigrani tim 

zaposlenih su ono sto garantuje kvalitet proizvoda 

i usluge ovog brenda. 

Inovativna tehnologija kojom Telwin oduševljava 

tržište iz godine u godinu, zadaje konkurenciji 

poteškoće a kupcima nudi rešenja za rad pod svim 

uslovima i sa svim materijalima. Telwin odgovara 

na svaki zadatak i izlazi u susret kupcima sa 

specijalizovanim zahtevima i potrebama jer kako 

navodi njihov uigran tim ima rešenje za „sve što je 

potrebno zavariti bilo gde na svetu“. 

Takođe je zanimljivo napomenuti da je kompanija 

Telwin porodična firma osnovana još 1963. godine 

te se i danas kada je dostigla gigantske razmere i 

dalje vodi računa o najsitnijim detaljima kao što 

je raspored cveća u žardinjerama i boje službenih 

automobila. Pogledajte neke od fotografija iz 

Telwin-ovog sveta zavarivanja... 

Preko 45 godina, Evropski brend TELWIN je lider u 

proizvodnji aparata i opreme za zavarivanje. 

Magnat d.o.o. vodeći je distributer alata, 

mašina i opreme za građevinarstvo, 

industriju, servise i sve druge korisnike 

profesionalnih kvalitetnih alata, mašina 

i opreme. 

Nakon dve decenije uspešnog rada i 

razvoja, Magnat d.o.o. na tržištu se 

definiše kao zastupnik, uvoznik i distributer 

renomiranih svetskih proizvođača 

među kojima za ovaj broj Industrije 

izdvajamo ponudu svetskog brenda 

TELWIN. 

Detaljnije o celokupnoj ponudi i 

uslovima nabavke obratite se na 

sledećoj adresi: 

MAGNAT d.o.o. 

13. oktobra 64, 

11260 Beograd, Umka, Srbija 

Tel/fax: +381 (0) 11 802 55 00 

Mob: +381 (0) 66 80 25 500 

E-mail: office@magnat-alati.rs 

Web: www.magnat-alati.rs 


www.icm.si

eflektor plus 

Letovi Niš-Trst od aprila 2013. 

Od aprila 2013. godine avioni iz Niša leteće jednom nedeljno za 

Trst, saopšteno je iz uprave italijanskog aerodroma “Aeroporto 

Friuli Venezia Guilia”. 

Avioni kompanije “Mistral Air” leteće na ovoj realciji, a karte za 

novu liniju trebalo bi da budu u prodaji preko italijanske turističke 

agencije “Balkan Express”. 

Ova kompanija, koja se primarno bavi teretnim i poštanskim saobraćajem, 

u vlasništvu je italijanskih pošta (Posta Italiana), a za potrebe 

turističkih agencija često obavlja i putnički čarter saobraćaj. 

Vest je za portal Aviokarta.net potvrdio i direktor niškog aerodroma 

“Konstantin Veliki” Dragan Bugarinović. 

- U pitanju je projekat Evropske unije, čiji smo mi aktivi učesnici 

od početka. Linija Niš-Trst se u istraživanjima tržišta pokazala kao 

potencijalno uspešna. Još nemamo sve detalje u vezi sa najavljenim 

letom. Planirano je i pokretanje zajedničkog sajta preko koga 

bi se obavljala prodaja karata - izjavio je Bugarinović. 

On je naglasio da ovu liniju neće subvencionisati Grad Niš, već da 

će to uraditi Evropska Unija. 

Nova linija će biti deo međunarodnog projekta “Air Net” koji ima 

za cilj povezivanje regionalnih aerodroma. 

“Čelik” iz Bačkog Jarka ugovorio 

poslove u Italiji i Austriji 

AD “Čelik” u Bačkom Jarku jedna je od retkih firmi u opštini Temerin 

gde je uspešno završena privatizacija dela društvenog kapitala 

od 73%, dok manjinski akcionari raspolažu sa 27 procenata. Sve 

obaveze po osnovu privatizacije su na vreme izmirene, značajan 

kapital usmeren je na izgradnju proizvodnih hala, obnovu mašinskog 

i voznog parka. To je omogućilo da proizvođači i montažeri 

čeličnih i krovnih konstrukcija budu konkurentni na tržištu, gde se 

traži kvalitet i poštovanje rokova. 

-Zahvaljujući velikom poslu na izgradnji “Big centra”, na bivšoj 

lokaciji “Neimara” u Novom Sadu imali smo uposlenost od 90 do 

95 odsto. Uspešno smo završili izgradnju poslovnih objekata u 

“Neoplanti” i “Big trejdu”, računamo na kapitalan posao u Crnoj 

Gori, što će nam omogućiti da radimo punim intenzitetom sve 

do marta iduće godine - ističe Željko Rosić, generalni direktor AD 

“Čelik” u Bačkom Jarku. 

Sedamdeset neimara ovog preduzeća ostvari godišnji prihod od 

2,5 mil EUR. Problem naplate je veoma izražen, jer neke trgovinske 

kuće traže rokove od 200 dana, nepovoljni uslovi banaka i sve teže 

obezbeđivanje posla doprineli su da građevinci posle osam godina 

redovne isplate, u protekle dve - nisu dobili dividendu. 

Ovih dana ugovoreni su poslovi sa partnerima u Italiji i Austriji o prefabrikaciji 

si montaži metalnih elemenata i izvozu u ove dve zemlje. 

Širok opseg CNC i konvencijalnih mašinskih alata, sistemi obeležavanja 

Alen Pajić 

Branimira Ćosića 29 


Phone: +381 (0) 69 633 420 

E-mail: alen.pajic@cnctechnik.rs 

www.cnctechnik.rs 

M+E CNC Technik doo 

Novi Sad 


eč stručnjaka 

Autor teksta: mr Dušan Pavlović 

ZNANJA I VEŠTINE ZA 

IZLAZAK IZ KRIZE 

„Šta si to izgubio komšija?“ - upita čovek svog suseda koji je nešto 

tražio ispod ulične svetiljke. „Izgubio sam ključeve od kola.“ Čovek 

se pridruži susedu u traganju. Posle nekog vremena ga upita: „A 

gde si bio kada si ih zadnji put video?“ „Kod kola, desetak metara 

odavde.“ „A zašto ih onda ovde tražiš?“ „Pa tamo je mrak. Ovde 

se bolje vidi.“ - odgovori mu komšija. 

Kriza je svuda u svetu. Kriza je i kod nas. I pored svih mera, izgledi 

da će se ona brzo okončati su mali. Zašto? Moje je mišljenje da je 

osnovni razlog tome što rešenja tražim tamo gde se „bolje vidi“. 

Tačno je da se kriza ispoljava u finansijskoj sferi. Tačno je da se 

ona ispoljava još šire, u ekonomskoj, pa čak i u ekološkoj sferi. Ali 

to su samo posledice jedne dublje krize: krize u ljudima i našim 

međusobnim odnosima. Sve dok se ne okrenemo nama samima 

i duboko se preispitamo, kriza će biti sve dublja i dublja. To važi 

za sve nivoe: za ljude koji su na položajima i za one koji to nisu, za 

preduzeća i velika i mala, i za velesile i za male zemlje. Svuda se 

raširila pošast koju sam nazvao egzistencijalna kratkovidost. Usled 

egzistencijalne kratkovidosti, mi smo izgubili kontakt sa realnošću. 

Naš pogled na svet je postao sužen i iskrivljen. 

Egzistencijalna kratkovidost je učinila da pohlepa i sebičnost, briga 

samo za sebe i „naše“ postane jedina i da sve što nije u našem 

neposrednom ličnom interesu ni ne primećujemo. Lični interes, 

ovako usko shvaćen, postao je ključna odrednica mentaliteta 

našeg doba. Pri tom, zaboravili smo da postoje dve vrste ličnog 

interesa: sebični i prosvećeni. Sebični interes nam govori da smo 

mi odvojeni i nezaštićeni, te da zato moramo da grabimo kako bi 

smo se zaštitili i opstali. Prosvećeni lični interes nam kaže nešto 

drugo: Da, mi jesmo odvojena, individualna bića. Ali smo istovremeno 

i društvena i ekološka bića. Mi smo integralni deo jedne te 

iste realnosti, celine sa kojom smo izgubili kontakt. E to je suština 

egzistencijalne kratkovidosti zbog koje je naša bazična motivacija 

postala toksična; zbog koje je u našim mislima i osećanjima zavladala 

zbrka i zbog koje su naši odnosi postali manipulativni i nasilni. 

Promene su nužne. Ali promene moraju krenuti od nas samih. One 

se prvenstveno moraju dogoditi unutar nas da bi potom mogle 

obuhvatiti spoljne sfere života. Do njih može doći samo ako razvijemo 

takav pristup znanju i veštinama koji će biti adekvatan izazovima 

vremena u kome živimo. 

Tradicionalan razvoj znanja i veština odvijao se po dve ose: horizontalnoj 

i vertikalnoj. Po horizontalnoj osi sticala su se i razvijala 

znanja i veštine koje su se odnosile na spoljni svet. Na njegovo 

razumevanje i organizaciju života u njemu. Takvo znanje smatralo 

se za znanje nižeg reda. Znanje koje se razvijalo po vertikali odnosilo 

se na čovekov unutrašnji svet. Na upoznavanje sebe i razvoj 

bića, na kultivisanje moralnih aspekata ličnosti i negovanje vrlina. 

Na tu vrstu znanja gledalo se kao na znanje višeg reda. Od takvog 

shatanja nam i dolaze reči „obrazovanje“ i „prosveta“. 

Smatralo se da su čoveku neophodne obe ove vrste znanja. Razlog 

tome je što razvojem znanja i veština višeg reda stičemo: znati šta 

i znati zašto, a znanjem nižeg reda: znati kako. Kod pravilno obrazovane 

osobe, obe ove vrste znanja bile su razvijene i u skladu. 

Danas to više nije tako. Ravnoteža između ove dve vrste znanja 

je narušena. Zavladao je moralni relativizam i znati kako je dobilo 

apsolutnu prevagu. Tu oblast znanja razvili smo do ranije nezamislivih 

razmera. Međutim problem je u tome da smo to učinili na 

račun znanja višeg reda. Nauku i tehnologiju smo razvili, ali smo 

kao ljudi zaostali. Kriza nije pogodila mašine. One je ne mogu osetiti. 

Ali je zato mi kao ljudi osećamo. Tehnologija nam može pri tom 

biti od manje ili veće pomoći, ali nam ne može dati rešenja. Za to 

će nam biti potrebno nešto drugo. To nešto se zove mudrost. Nauka 

i tehnologija se menjaju ali je mudrost univerzalna. Ona je iznad 

granica kultura, vremena i prostora. Do nje se može stići samo kroz 

razvoj znanja višeg reda. Zato je Šu-king, mudrac iz drevne Kine 

još tada govorio: „Prednost: među ljudima staro, među alatima 

novo“. I dok se to ne razume, nećemo moći da izađemo iz krize. 

Njeni simptomi će se u nekim aspektima ublažavati, a negde će 

86 


eč reč stručnjaka 

novi izbijati na površinu. Sve dok se ne otklone uzroci, rešenja ne 

mogu nikako da budu stabilna. 

To što važi za znanja, važi i za veštine. I kod veština možemo uočiti 

razliku između dve osnovne vrste, koje nazivamo meke i tvrde 

veštine. Da bi ljudi i organizacije funkcionisali skladno, potrebno 

je ovladati i jednom i drugom vrstom veština. Tvrde veštine 

tiču se struke. Među njima se nalaze menadžerske, inženjerske, 

marketinške, prodajne, finansijske i druge veštine koje su nam 

neophodne za obavljanje posla za koji smo se opredelili. U centru 

tvrdih veština je tehnologija rada. Kod druge grupe veština, mekih 

veština, u centru je sam čovek. U procesu ovladavanja mekim ili 

ljudskim veštinama upoznajemo sebe i druge ljude. Ko smo mi, 

koje su naše potrebe i želje, šta nas motiviše a šta demotiviše, kako 

komuniciramo sa samim sobom, a kako jedni sa drugima i sl. 

Kod dobro obučenih menadžera i zaposlenih postoji ravnoteža 

između ove dve vrste veština. Međutim, u najvećem broju organizacija 

takav sklad ne postoji. Nesrazmerno više pažnje, energije 

i novca ulaže se u ovladavanje tvrdim veštinama. Posledice ove 

neravnoteže su brojne, ali ih možemo svesti na dve osnovne: snižavanje 

poslovnih rezultata i narušavanje međuljudskih odnosa. Da 

bi se ove neravnoteže uklonile, potrebno je pre svega shvatiti koji 

je njihov značaj za organizaciju i ljude koji u njoj rade. Za ovladavanje 

ovim veštinama neophodno je upoznati njihov konceptualni 

okvir, zatim procese, metode i tehnike koje nam stoje na raspolaganju, 

organizaciju njihovog korišćenja, najčešće prepreke i smetnje 

koje se tu mogu pojaviti, kao i dosta vežbe i prakse. 

Ljudske veštine su brojne. Ovde ćemo pomenuti sedam osnovnih 

ljudskih veština koje su od posebnog značaja za svaku organizaciju. 

Njihov značaj se svakako ne ograničava samo na njihovu primenu 

u organizacijama, već su one od vitalnog značaja i za bolje 

razumevanje i odnose u porodici i čitavom društvu. Te veštine su: 

motivacija za rad, upravljanje vremenom, veštine komuniciranja, 

veštine upravljanja konfliktima, građenje zajedništva u organizaciji, 

timski rad i upravljanje stresom. S obzirom na situaciju u našoj 

zemlji, posebno ističem motivaciju za rad, prvu i osnovnu ljudsku 

veštinu koja je od neprocenjivog značaja za svakog čoveka i svaku 

organizaciju. 

Ekonomija je nauka koja se bavi proizvodnjom, razmenom, raspodelom 

i potrošnjom. Rad je glavni izvor sveg bogatstva. Osnovni 

problem kod nas je što su ljudi umesto na kreativan, produktivan 

rad, onaj rad kojim se stvara vrednost, najvećim delom usmerni 

na raspodelu, odnosno sticanje privilegovanog položaja u njoj. 

Ne bavimo se toliko time kako da napravimo veću pogaču, nego 

kako da zgrabimo što veči deo pogače za sebe. A pogača je sve 

manja. Šta ćemo onda kada ona nestane? E to je direktna posledica 

egzistencijalne kratkovidosti o kojoj sam govorio. Zato smatram 

da je veština oživljavanja motivacije za rad, buđenje te unutrašnje 

sile koja pokreće ljude da rade i stvaraju, osnovna ljudska veština 

neophodna svakoj organizaciji. 

Motivi predstavljaju razloge zbog kojih čovek obavlja bilo koju 

aktivnost. Čovekovi motivi su mnogobrojni i razlikuju se od čoveka 

do čoveka. Da bi čovek mogao da ima radni elan, moramo znati 

šta ga pokreće. Značaj motivacije zato nikada ne može biti prenaglašen. 

Čovek može posedovati velika znanja i stručnost, ali ako 

mu nedostaje prava motivacija, sva ta znanja ostaju nedovoljno 

iskorišćena. Motivacija kod ljudi pokreće želju za radom i daje mu 

energiju da u posao koji radi uloži potreban napor. Osim toga, uz 

stručna znanja i poznavanje kreativnih tehnika i veština, motivacija 

predstavlja osnovu čovekove kreativnosti, a time i inovativnosti. 

Na žalost, mnogobrojna istraživanja i moja lična iskustva govore da 

je motivacija za rad još uvek velika nepoznanica u organizacijama i 

da se najčešće shvata na pogrešan način. 

Postoje dve osnovne vrste motivatora: spoljni i unutrašnji. Spoljni 

motivatori su različiti oblici stimulacija i nagrađivanja i oni su u 

najvećem broju organizacija najčešće korišćeni oblici motivisanja. 

Ali u odnosu na spoljnu, unutrašnja motivacija je od neuporedivo 

većeg značaja. Stiven Džobs, legendarni osnivač i lider kompanije 

Epl voleo je da kaže: „Jedini način da budete veliki u poslu je da 

volite to što radite“. On nije rekao da je ljubav prema poslu jedan 

od načina, pa čak ni najbolji način, već jedini način. Mislim da nam 

to nešto govori. Zato natprosečne kompanije u svetu ne daju zaposlenima 

najveće plate i bonuse. One akcenat stavljaju na kreiranje 

takvog ambijenta za rad i takve organizacione kulture gde su rad i 

kreativnost u prvom planu. I tu obezbeđuju sve potrebne uslove. 

Visina plata i bonusa prati uslove na tržištu, i akcenat se stavlja na 

to da zaposleni ne smeju da zbog niskih plata budu motivisani da 

napuste firmu, a ne na to da se oni kroz platu motivišu za rad. U 

takvim kompanijama nema mesta za one koji nisu tu zbog samog 

posla koji obavljaju. Zato me nije ni malo začudilo kada mi je rođak 

čiji sin radi za kompaniju „Hewlett Packard“ preneo šta mu je sin 

rekao: „Tata, ne smem da im kažem, ali ja toliko volim to što radim 

da bih tamo radio čak i da mi ništa ne plaćaju“. 


eč stručnjaka 

Iz svega ovoga ne besmo smeli zaključiti da plate i ostali oblici 

nagrađivanja nisu važni. Takav zaključak bi bio opasan naročito 

u našim uslovima. Kod nas su plate u privredi najčešće isuviše 

niske. Kada su plate i druga primanja tako niska, onda to može 

da deluje veoma demotivišuće. Na žalost, još uvek ima onih koji 

kao našu posebnu komparativnu prednost ističu nisku cenu radne 

snage. Ako se naša konkurentnost samo na to svede, ne piše 

nam se dobro. Ljudi su jedini aktivan faktor u organizaciji. Svi drugi 

faktori su pasivni. Neuvažavanje ljudi, njihovih mogućnosti, znanja 

i veština može da bude kobno za svaku organizaciju zato što, 

ponovićemo: visoka plata i drugi oblici materijalne stimulacije nisu 

najznačajniji motivacioni faktor, ali ako su isuviše niski, to može da 

deluje veoma demotivišuće. 

Veliki uticaj na motivaciju za rad ima i način rukovođenja u organizaciji. 

Posao rukovodioca jeste da upravlja procesima u organizaciji 

i postiže zadate rezultate. Ali potrebno je uvek imati na umu da 

su u svim procesima ključni faktor ljudi. Najveći problemi koji se 

javljaju nisu toliko tehničke, već ljudske prirode. Zato je od vitalnog 

značaja način na koji rukovodioci rade sa ljudima. Postoje dva glavna 

načina uticanja na ljude: negativan i pozitivan. Kod negativnog 

pristupa, rukovodioci su usmereni na negativnu stranu zaposlenih. 

Oni postaju lovci na njihove greške. Kada uoče greške u radu ili 

ponašanje kojim nisu zadovoljni, oni ih tada pred svima kritikuju, i 

to najčešće veoma grubo i ponižavajuće po njih. Lako je izvikati se 

na nekog. Ali time se gubi na autoritetu i mogućnost delotvornog 

uticanja rukovodioca na zaposlene slabi. Ako pak zaposleni nešto 

dobro urade, takvi menadžeri to ni ne primećuju. Smatraju da su 

zaposleni za to plaćeni i da tu nema šta dalje da se priča. Što je 

najgore, kada zaposleni postignu rezultate iznad očekivanih, takvi 

menadžeri to pripisuju isključivo sebi. Znači, kada stvari idu kako 

treba, oni su zaslužni, u suprotnom, zaposleni su krivi. 

Kod pozitivnog pristupa, menadžer je usmeren na pozitivnu stranu 

zaposlenih. Uočava njihove vrednosti, pohvaljuje ih i stimuliše da 

još više napreduju. Ovakav pristup je od posebnog značaja za rad 

sa početnicima u poslu koji još uvek nemaju potrebnu sigurnost i 

samopouzdanje. Ali to zna da puno znači i iskusnim radnicima, jer 

svakom čoveku je potrebna podrška. To ne znači da rukovodioci 

koji koriste pozitivan pristup uticanja olako prelaze preko propusta 

u radu ili neprimerenog ponašanja zaposlenih. Oni se ne ustežu da 

ih tada kritikuju. Međutim, kada ih kritikuju, to čine vrlo pažljivo 

i sa merom. Ne žele da ih kritikom ponize, destimulišu i udalje od 

sebe, već samo da utiču na promenu njihovog ponašanja i načina 

rad. Kada pohvaljuju zaposlene, to najčešće čine javno, pred grupom 

u kojoj oni rade, a kada ih kritikuju, to uvek čine u četiri oka. 

Žele da sačuvaju njihov ponos i integritet. 

Verovatno ćete se složiti da je kod nas još uvek prisutniji negativan 

prisup uticanja na zaposlene. Ali to nas košta. To snižava kvalitet 

rada i produktivnost. To utiče negativno na finansijski rezultat. 

Ali pre svega, to je jedan od uzroka stresa i konflikata na radnom 

mestu, odsustvovanja sa posla i prenošenja nervoze sa posla u 

porodice. 

Agencija za edukaciju i konsalting vas poziva na 

jednodnevni trening-seminar na temu 

MOTIVACIJA ZA RAD 

Trening-seminar će se održati 22.09.2012. u Ustanovi kulture Palilula, Mitropolita Petra 8, Beograd, u terminu od 10 – 16 časova. 

Voditelj trening-seminara je mr Dušan Pavlović. Detaljne informacije možete dobiti na tel. 011 358 55 33, 

mob. 064 25 36 136 ili putem e-maila sofi123@open.telekom.rs 

88 


eč reč stručnjaka 

Da li to mora da bude tako? Ne mora. U pitanju je samo nedostatak 

potrebnih znanja i veština. Glavni izvor frustracije u 

organizacijama je jaz između izazova sa kojim se rukovodioci i 

zaposleni suočavaju i znanja i veština kojima su ovladali. Veštine 

samo-motivisanja i motivisanja zaposlenih, veštine pohvaljivanja 

i kritikovanja su veštine koje se uče i vežbaju. One se 

ne mogu ni na koji drugi način steći. I to su veoma delikatne 

veštine jer uključuju emocije. Reči motivacija i emocija imaju 

isti koren u latinskoj reči emovere, što znači pokrenuti. Jer 

šta pokreće ljude? Ne racio već emocija. Zato je od suštinske 

važnosti negovati pozitivnu emocionalnu klimu u organizaciji. 

Smatra se da je 21. vek doba emocionalne ekonomije. Zašto? 

Zato što sada već u mnogim oblastima svi koriste slične tenhologije, 

sličan način rada i slične procese. Kroz to se ne može obezbediti 

značajnija konkurentska prednost. A emocije to mogu. Ali 

emocionalnu prednost nije lako dostići. Ona se ne može kopirati. 

Ona se mora pažljivo kultivisati i negovati. To zahteva strpljenje, 

sistematičnost i doslednost. I dosta truda. Ali za taj trud nagrade 

su višestruke. One se pre svega ogledaju u posvećenosti ljudi 

koji u takvoj organizaciji rade i lojalnosti kupaca i partnera koji sa 

takvom organizacijom sarađuju. Takva organizacija moći će da 

odoli izazovima vremena u kome živimo. 

NAJPOSJEĆENIJI SAJAM METALA U REGIJI 

mašine i linije za proizvodnju i 

obradu metala, 

alati za obradu metala, 

sirovine i repromaterijali za metalnu industriju, 

oprema i materijali za zavarivanje, 

oprema i sredstva za zaštitu metala, 

antikorozivna sredstva 

procesna oprema – hardver i softver, 

nove tehnologije u metalnoj industriji, 

specijalizovana trgovina metalom, 

doradni poslovi i kooperacija – tražnja i ponuda

predstavljamo 


Evropski kvalitet za 

poslovanje u Srbiji 

Jedan od najtežih poslovnih izbora je odabrati pouzdan 

knjigovodstveni servis. 

Euroračunovodstvo je agencija koja pruža računovodstvene 

i knjigovodstvene usluge. Pored toga, nudimo i poresko, 

poslovno i pravno savetovanje. 

Našu konkurentnu prednost predstavlja kompletan pristup 

klijentima, jer pored stručnog vođenja poslovnih knjiga 

nudimo poresko i finansijsko savetovanje. Obezbeđujemo 

stručnost i individualni pristup specifičnostima preduzeća, 

zavoda, samostalnog preduzetnika ili društva. Sarađujemo 

sa privrednim subjektima i preduzetnicima različitih delatnosti. 

Imamo raznovrsno iskustvo u kompletnom vođenju 

poslovnih knjiga klijenata iz najrazličitijih oblasti i pravnih 

formi privrednih subjekata. Svojim iskustvom, znanjem, primenom 

savremene informacione tehnologije i profesionalizmom 

garantujemo kvalitet usluga. 

Euroračunovodstvo u svojoj ponudi ima: 

• registracija preduzeća, 

• računovodstveno-knjigovodstvene usluge, 

• kadrovske poslove, 

• savetovanje, 

• kurirsku službu. 

Pored internog stručnog kadra, naš poslovni tim čini i veliki 

broj spoljnih stručnih saradnika (pravnici, poreski i bankarski 

stručnjaci itd.) 

Znajući da je svako preduzeće specifično, svoje poslovanje 

prilagođavamo Vašim potrebama. Svakom klijentu pristupamo 

individualno. 

Naše osobine su: 

• stručnost, 

• efikasnost, 

• profesionalnost, 

• ljubaznost. 

Osim kvalitetne saradnje, sa svojim klijentima razvijamo i 

prijateljski odnos. 

Pored usluga koje pružamo, klijentima nudimo i mogućnost 

učlanjenja u naš POSLOVNI KLUB EURORAČUNOVODSTVA. 


Karađorđev trg 40, Zemun, Beograd 

Tel: +381 11 314 96 20 

+381 11 314 96 25 

Faks: +381 11 314 96 27 

office@euroraconovodstvo.com 

www. euroraconovodstvo.com 


Vaš računovodstveni servis 

90 


predstavljamo 

Eurotranslate 

Eurotranslate – vaš pouzdan 

partner u poslovanju 

Tim koji sačinjava prevodilačku agenciju Eurotranslate radi 

u prevodilačkoj delatnosti već duži niz godina. Sarađivali su 

sa svetskim prevodilačkim agencijama i na kraju odlučili da 

udruže znanje i iskustvo i osnuju jednu takvu u Beogradu. 

U početku smo gradili naš tim prevodilaca i postepeno proširivali 

mrežu klijenata. Tim Eurotranslate danas broji šest menadžera projekta, 

četiri stalno zaposlena lektora/prevodioca i nekoliko stotina 

prevodilaca saradnika i lektora. Specijalizovani smo za jezike Balkana 

i jugoistočne Evrope. Svojim klijentima pružamo usluge pisanog 

prevođenja (sa ili bez overe sudskog tumača) i usluge usmenog 

prevođenja (simultano ili konsekutivno). Pored usluga prevođenja 

pružamo i usluge lekture, korekture i pripreme za štampu. 

Zašto baš mi: 

» kvalitetni prevodi 

» specijalizovani prevodioci 

» brza isporuka 

» najbolji odnos cene i kvaliteta 

» ljubazno osoblje 

» know how 

» sa nama je i nemoguće moguće. 

Sa zadovoljstvom možemo reći da smo ponosni saradnici renomiranih 

domaćih i stranih kompanija kojima olakšavamo poslovnu 

komunikaciju pouzdanom uslugom prevođenja. 

Zahvaljujući visokom kvalitetu naših prevoda i pažljivom odabiru 

prevodilaca, stekli smo veliki broj dugogodišnjih klijenata. Svaki 

prevod koji radimo prolazi kroz tri nezavisne provere pre isporuke 

klijentu. Vršimo prevode na više od 100 svetskih jezika iz raznih 

oblasti. 

Ono što nas izdvaja od drugih prevodilačkih agencija je pre svega 

kvalitetan prevod, uz obavezno poštovanje rokova, kratko vreme 

isporuke, veliki broj specijalizovanih prevodilaca. 

Zavidno iskustvo u prevođenju tekstova u oblastima poput energetike, 

mašinstva, građevine, medicine, farmacije, biohemije 

doprinelo je proširenju liste zadovoljnih klijenata. 

Referentni projekti: 

Microsoft, Google, Samsung, Sony, Motorola, Fujitsu 

Siemens, Dell, McAffee, Bosch, Danfoss, GE Healthcare, 

Tetrapack, Philip Morris, Holcim, Makita, Brown, Moulinex, 

Rowenta, Keytech, Olympus, Nikon, Ikea, MedTronic, 

Hewlett Packard i mnogi drugi. 

Eurotranslate d.o.o. Beograd 

Karađorđev trg 40, Zemun – Beograd 

Tel: +381 (0)11 314 96 17 

Faks: +381 (0)11 314 96 18 

E-pošta: info@eurotranslate.rs 

Veb stranica: www.eurotranslate.rs 

Words differently arranged have a different meaning, 

and meanings differently arranged have a different effect. 

Autor: Blez Paskal 


predstavljamo 

ATA KARNET - 

PASOŠ ZA ROBU KOJI 

ŠTEDI VREME I NOVAC 

Veoma interesantna i jako korisna usluga, koju već od novembra 2004. godine Privredna 

komora Srbije pruža je ATA KARNET. Ova usluga još uvek je nedovoljno korišćena od 

strane pravnih lica u Srbiji. ATA je skraćenica, kombinacija početnih slova francuskih 

reči “Admission Temporaire” i engleskih reči “Temporary Admission”, što znači privremeni 

uvoz. Industrija želi da Vam približi ovu uslugu i olakša Vam mnoge privredne aktivnosti. 

Šta je ATA karnet? 

ATA karnet je jednostavan međunarodni carinski dokument za privremeni 

izvoz robe. U svetu, to je sinonim pasoša za robu. 

Privremeni izvoz pod ATA karnetom podrazumeva da će sva roba 

koja je privremeno izvezena, biti vraćena u nepromenjenom stanju 

u propisanom roku. 

Kako funkcioniše sistem ATA karneta 

Sistem ATA karneta je najbolja ilustracija kako bliska saradnja između 

privrede i carine može da unapredi međunarodnu trgovinu. 

Svaka zemlja u okviru ATA sistema ima jedno telo garanta (najčešće 

je to nacionalna komora), koje je priznato od strane nacionalnih 

carinskih vlasti i Svetske federacije komora. Organizacija 

garanta je ovlašćena da izdaje karnete ali ujedno i da garantuje za 

sve inostrane ATA karnete, čija se roba privremeno uvozi ili tranzitira 

preko teritorije članice ATA sistema. ATA sistem predstavlja 

izuzetno jak međunarodni garantni lanac, jer da bi sistem uspešno 

funkcionisao u bilo kojoj zemlji - potrebne su čvrste garancije 

za carinu te zemlje, pa zbog toga Svetska federacija komora ovaj 

ekskluzivan posao dodeljuje isključivo nacionalnim komorama. U 

Srbiji je to Privredna komora Srbije. 

ATA međunarodni lanac garancija pruža recipročne garancije carinskim 

vlastima, da će carinske dažbine i takse u slučaju neispravnog 

korišćenja karneta biti plaćene – na primer u slučaju prodaje, umesto 

re-eksporta robe. 

Izdavanje i primena ATA karneta funkcioniše u skladu sa međunarodnim 

carinskim konvencijama (ATA Konvencija i Istanbulska 

Konvencija), a u okviru Svetske Carinske Organizacije (WCO). Sistemom 

upravlja Svetski Odbor za ATA Karnete, sa sedištem u Parizu, 

u kooperaciji sa Svetskim Carinskim Odborom (WCO). 

U proteklih 50 godina postojanja, sistem karneta se proširio od 

nekoliko zapadnoevropskih zemalja i danas pokriva najveći broj 

industrijalizovanog sveta i sve veći broj novih ekonomija. U 2011. 

godini izdato je oko 166 000 karneta širom sveta, a vrednost robe 

obuhvaćena njima je bila blizu 21. milijardu US dolara. 

ATA karnet u Srbiji 

Privredna komora Srbije je, uvidevši od kakvog značaja bi ovaj 

carinski dokument bio za srpsku privredu - a naročito za mala preduzeća 

koja se tek probijaju i traže plasman svoje robe na inostrano 

tržište, pokrenula višemesečne pregovore sa Upravom Carina 

Republike Srbije i Svetskom federacijom komora. Tako je Republika 

Srbija postala član ATA sistema 01. novembra 2004. godine. 

Do sada je Privredna komora Srbije od 402 izdata ATA karneta 

2005. godine, došla do brojke od 2 534 ATA karneta 2011. godine, 

što Srbiju stavlja trenutno na 17. poziciju u svetu po broju izdatih 

ATA karneta godišnje, ubrajajući 71. članicu ATA sistema. Samo u 

prošloj godini, preko ATA karneta je iz Srbije privremeno izvezena 

roba u vrednosti od skoro 3 milijarde dinara. Minimalna vrednost 

robe je iznosila 1 000,00 dinara, a maksimalna čak 324 026 117,00 

dinara. 

Zemlje članice 

U svetu trenutno postoji 71. zemlja 

članica ATA sistema. Ovaj krug se 

svake godine proširuje, u skladu sa 

ekonomskim razvojem i potrebama 

određenih regiona. Tako se, na primer, 

sada ubrzano radi na članstvu zemalja 

Južne Amerike i Bliskog Istoka. 

1. Alžir 

2. Andora 

3. Australija 

4. Austrija 

5. Belgija 

6. Belorusija 

7. Bosna i Hercegovina 

8. Bugarska 

9. Velika Britanija 

10. Gibraltar 

11. Grčka 

12. Danska 

13. Estonija 

14. Izrael 

15. Indija 

16. Iran 

17. Irska 

18. Island 

19. Italija 

20. Japan 

21. Južna Koreja 

22. Južnoafrička Republika 

23. Kanada 

24. Kina 

25. Kipar 

26. Letonija 

27. Liban 

28. Litvanija 

29. Luksemburg 

30. Mađarska 

31. Makao 

32. Makedonija 

33. Malezija 

34. Malta 

35. Maroko 

36. Mauricijus 

37. Meksiko 

38. Moldavija 

39. Mongolija 

40. Nemačka 

41. Novi Zeland 

42. Norveška 

43. Obala Slonovače 

44. Pakistan 

45. Poljska 

46. Portugalija 

47. Rumunija 

48. Rusija 

49. Senegal 

50. Sjedinjene Američke Države 

51. Singapur 

52. Slovačka 

53. Slovenija 

54. Srbija 

55. Tajland 

56. Tunis 

57. Turska 

58. Ujedinjeni Arapski Emirati 

59. Ukrajina 

60. Finska 

61. Francuska 

62. Holandija 

63. Hong Kong 

64. Hrvatska 

65. Crna Gora 

66. Češka 

67. Čile 

68. Švedska 

69. Švajcarska 

70. Španija 

71. Šri Lanka 

92 


predstavljamo 

Privredna komora Srbije izdaje ATA karnete za fizička i pravna 

lica. Fizička lica moraju biti državljani Republike Srbije, a pravna 

lica moraju biti registrovana u Republici Srbiji. Jedan od uslova je 

takođe, da roba mora biti u vlasništvu podnosioca zahteva za ATA 

karnet i da se moraju navesti realne vrednosti robe. Kada se karnet 

izda, prilikom prvog putovanja, sva roba navedena u karnetu 

mora biti fizički prisutna na srpskoj granici. Carinik proverava robu 

i nakon toga, svojim pečatom i potpisom otvara ATA karnet na 

prednjoj korici. Dalja procedura se odvija tako što na svakom graničnom 

prelazu carinik popunjava nosiocu karneta njegov primerak 

koji ostaje u karnetu, a carinik za sebe otcepljuje svoj primerak 

iz karneta. Najvažnije za nosioca karneta je da ne pređe granicu 

bez carinskog pečata. 

Najčešći korisnici ATA karneta za sada su produkcijske i televizijske 

kuće, kompanije sa tonskom i scenskom opremom, firme koje 

izvoze alat za svoje radove (geološka oprema, merni intrumenti), 

razni instituti, medicinska oprema, industrije: nameštaja, poljoprivrednih 

mašina, obuće, odeće; zatim pozorišta, muzeji, kulturnoumetnička 

društva, muzičke grupe, umetnici, auto i moto klubovi, 

konjički klubovi, razni sportski savezi i mnogi drugi. 

Vrsta robe 

ATA karnet se koristi za svu robu namenjenu ličnoj ili profesionalnoj 

upotrebi, prezentaciji, demonstraciji, uključujući trgovačke uzorke, 

stručnu i naučnu opremu, sajamske eksponate, izložbene predmete 

i sl. Uz pomoć ATA karneta, u stranu zemlju privremeno se 

uvozi uobičajena roba, kao što su: tehnička oprema, alati, kamere 

i rasveta, video i scenska oprema, uzorci odeće i obuće, umetnička 

dela, industrijske i poljoprivredne mašine, merni instrumenti, životinje 

za prikazivanje na izložbama i takmičenjima, muzički instrumenti, 

pozorišna scenografija, sportski rekviziti… 

ATA karnet se ne izdaje za potrošnu robu (hranu, piće), robu namenjenu 

preradi, obradi ili doradi, kao i za reklamni materijal koji će 

biti podeljen na sajmovima ili izložbama na teritoriji privremenog 

uvoza, niti za opremu koja treba da se koristi za industrijsku proizvodnju 

ili pakovanje robe ili za eksploataciju prirodnih izvora, 

za izgradnju, opravku ili održavanje zgrada, za uklanjanje zemlje 

i slične radove. 

Prednosti ATA karneta 

Korišćenje ATA karneta za privremeni izvoz robe, umesto dosadašnjih 

carinskih procedura ima brojne prednosti: 

• Karnet važi godinu dana od momenta izdavanja 

Za tih godinu dana, nosilac karneta može privremeno izvoziti 

robu sa karneta koliko god puta želi. Za prvo putovanje je u 

obavezi da izveze svu robu koju je prijavio, a za sledeća može 

nositi istu ili umanjenu količinu robe. 

• Raznolikost robe 

ATA karnet obuhvata širok dijapazon roba, uključujući sve sem 

potrošne i kvarljive robe (hrana, piće), robe namenjene za rad 

(građevinske mašine, prevozna sredstva...), kao i robe koja je 

namenjena preradi, obradi ili doradi. 

• Vrednost robe po ATA karnetu nije ograničena 

• Ušteda troškova 

Nepotrebno je ostavljanje depozita ili nekog drugog vida 

garancije na carini, što je bilo uobičajeno kod privremenog 

uvoza/izvoza za svaku pojedinačnu zemlju. 

• Cena ATA karneta 

Nosilac karneta za prvo putovanje plaća punu cenu (koja je 

i po nekoliko puta jeftinija od cene uslužnih agencija), a za 

svako sledeće putovanje, dokupljuje samo dodatne listove. 

Tako na primer, za robu u vrednosti od 50 000,00 € za prvo 

putovanje, nosilac plaća oko 24 000,00 dinara. U ovu cenu su 

uračunati troškovi izdavanja i obrade ATA karneta koji iznose 

5 300,00 dinara, a ostatak je uračunat za troškove osiguranja 

garantnog lanca. Međutim, budući da karnet važi godinu dana 

i da se može koristiti u tom periodu više puta, cena karneta 

za sledeće putovanje će iznositi samo 520,00 dinara za istu 

vrednost robe. 

• Sve se završava na jednom mestu - u Privrednoj komori Srbije 

Onog momenta kada vam je izdat karnet, možete se spakovati 

i krenuti na put. U karnetu se nalaze listovi za sve granične 

prelaze do vaše krajnje destincije i nazad. 

Naravno, ATA karnet vas ne oslobađa obaveze posedovanja 

ostale potrebne dokumentacije, kao što su transportne 

dozvole, fito-sanitarni papiri, veterinarske potvrde, saglasnost 

Zavoda za zaštitu spomenika kulture za umetnička dela i 

predmete, itd. 

• Brži prelazak preko granice. 

Za carinike, ATA karnet predstavlja sigurnost i garanciju da će 

ukoliko roba ne bude vraćena, biti nadoknađene sve carinske 

dažbine i troškovi. Time se izbegava nepotrebno gubljenje 

vremena na popunjavanje papira na samoj granici. Carina 

obavezno proverava da li je roba na granici zaista roba sa ATA 

karneta i da li vrednosti robe sa karneta odgovaraju realnim 

vrednostima. 

Cena ATA karneta 

Cena karneta zavisi od načina putovanja do zemlje privremenog 

uvoza i vrednosti robe navedene u zahtevu. 

Gde se izdaju ATA karneti 

Privredna komora Srbije 

Udruženje za saobraćaj i telekomunikacije 

TIR i ATA Odeljenje 

Adresa: Hadži Ruvimova 21, 

11000 Beograd, Vračar 

Tel/faks:+381 11 2436 034; 3443-056 

e-mail: ata@pks.rs 

www.pks.rs 


sajamski grad grad 

Istanbul 

Istanbul – spoj tradicije i 

modernog života 

Istanbul, nekada poznat kao “glavni grad glavnih gradova“, jedini je grad na svetu koji se nalazi na 

dva kontinenta, zauzimajući obe strane Bosforskog moreuza koji deli Evropu i Aziju, takođe i jedini 

koji je bio prestonica dve imperije – rimske i otomanske. Istanbul je danas moderna metropola, 

poslovni i kulturni centar Turske a njegova lepota leži u sposobnosti da obuhvati različitosti, u isto 

vreme u sebi oslikava istorijsko i moderno, azijsko i evropsko, haotično i jednostavno... 

Tekst pripremila: Mirković Dragana 

Ovaj divni istorijski grad se nalazi u severozapadnom delu 

Turske i povezuje dva mora – Crno i Mramorno, ima prirodnu 

luku Zlatni rog, koja je, pored geografske pogodnosti što 

je pružila gradu koji je na tom mestu osnovan, stecište istorijskih 

događaja. Istanbul se nalazi na seizmički vrlo aktivnom položaju i 

već nekoliko puta u prošlosti su ga pogađali razorni zemljotresi te 

su geolozi zabrinuti zbog predviđanja da će Istanbul najdalje do 

2030. godine pogoditi još jedan razoran zemljotres. 

Nekadašnja prestonica Turske ima danas ima preko 12 miliona stanovnika, 

a taj broj stalno raste, i prostire se na površini od 5.343 

km 2 s gustinom naseljenosti 2.392 stanovnika/km 2 . Najviša tačka u 

gradu se nalazi na brdu Kalmika i iznosi 288 m. 

Istanbul su oko 660. godine p.n.e. osnovali grčki mornari iz Megare. 

Grad su nazvali Vizantion po svom kralju Vizasu. Godine 330. 

godine p.n.e. grad je postao istočna prestonica Rimskog carstva 

te dobio novo ime Konstantinopolj, po Konstantinu Velikom, i taj 

naziv je ostao sve do osnivanja Republike Turske. Kod nas, i uopšte 

u južnoslovenskim i istočnoslovenskim jezicima, grad je najviše 

poznat pod imenima Carigrad i Stambol. Turske vlasti su 1930. 

godine na međunarodnom nivou 

ustanovili naziv Istanbul, koji je kod 

njih u upotrebi još od X veka. Istanbul 

ima nadimak Grad sedam brda, 

jer je osnovan na sedam brda, od 

kojih svako nosi po džamiju. 

Iako nema status glavnog grada Turske, 

Istanbul je centar ove zemlje u 

kulturno-istorijskom i ekonomskom 

smislu. Turističke atrakcije su na svakom 

koraku. Među njima su najpoznatije 

i najreprezentativnije grandiozne 

džamije. Čitav grad predstavlja 

veliki muzej vizantijske, grčke, rimske, 

otomanske i moderne turske 

kulture. U malo manjem broju, ali 

takođe u istom reprezentativnom 

svetlu, ima crkava i sinagoga. Brojni 

lepi trgovi i pijace odišu turskim 

duhom. Pored različitih kultura, 

u gradu se mešaju tradicionalni i 

moderni detalji, bogati delovi grada 

i siromašni kvartovi. 

Definitivno najpopularnije i istorijski najkoncentrovanije mesto u 

Istanbulu je Sultanahmet. Ovo je najstariji deo grada, proglašen od 

Uneska za svetsko nasleđe. Nalazi se na poluostrvu Eminonu, koje 

leži na raskršću Zlatnog roga, Bosfora i Mramornog mora. 

94 


sajamski grad 

Istanbul 

zdanje koje je tokom četiri veka služilo kao rezidencija sultana, dok 

početkom 20. veka nije pretvorena u muzej. 

U istom delu grada se nalazi i Cisterna Bazilika, impresivan rimski 

podzemni rezervoar za vodu, hipodrom iz rimskog doba, arheološki 

muzej... Atrakcije koje uvek privlače pažnju su i most Galata, 

Galata kula, s koje se pruža predivan pogled, Veliki bazar, Zlatni 

rog, Prinčevska ostrva, Trg Taksim, kvart Bejoglu... 

Istanbul, iako poznat po svojoj istoriji i kulturi, ujedno je i veliki 

ekonomski centar Turske. Sa 128 milijardi USD BDP-a 2008. godine 

je svrstan na 34. mesto svetskih urbanih područja. Takođe Istanbul 

učestvuje sa 27 % u BDP-u i zapošljava oko 20 % industrijske radne 

snage zemlje. Privreda grada je raznovrsna i čine je prehrambena 

(proizvodnja maslinovog ulja, obrada voća i povrća), tekstilna 

(pamuk i svila), duvanska i elektronska industrija, kao i sklapanje 

automobila i transportnih vozila, proizvodnja gume, kože, stakla, 

metalnih žica, papira... Istanbul je takođe i finansijski centar u kome 

se nalazi Istanbulska berza. Maslak i Levent su finansijske četvrti u 

kojima su sedišta najvećih turskih kompanija i banaka. Pored toga, 

Istanbul je i popularni konferencijski centar. 

Pored vrlo važnih i poznatih zdanja, ovaj deo grada sadrži prelepe 

ulice koje ukrašavaju drvene kuće, kafei s malim baštama skrivenim 

u gradskom zelenilu i puno mačaka. Među zdanjima koja 

zadivljuju na Sultanahmetu prva na spisku je svakako Aja Sofija. 

Ovo zdanje je prvobitno bilo pravoslavna crkva koju je 537. godine 

izgradio vizantijski osvajač Justinijan I. Do 1453. godine, kada ju 

je sultan Mehmed Osvajač pretvorio u džamiju, ova crkva je bila 

najveći hrišćanski hram na svetu. Kada je uspostavljena Republika 

Turska, Aju Sofiju je prvi sekularni vođa Mustafa Kemal Ataturk 

pretvorio u muzej. 

Nasuprot Aja Sofiji nalazi se Plava džamija ili Sultan Ahmedova 

džamija, koja je, smatra se, izgrađena kako bi parirala veličini i sjaju 

prvobitne pravoslavne crkve. Ova džamija je specifična i po tome 

što ima šest minareta i smatra se da je usled nesporazuma umesto 

zlatnih minareta, arhitekta sagradio šest minareta (na turskom 

altin znači zlatni, a alti – šest), a postoje i verovanja da je s namerom 

neimar prečuo zahtev da budu zlatni, jer bi troškovi bili ogromni. 

Najposećenija atrakcija je svakako Topkapi palata, grandiozno 

ADONIS GROUP – Balkan affiliate of TÜYAP 

Ekskluzivni predstavnik TÜYAPA 

Majakovski 3/7 

1000 Skopje, Macedonia 

Tel./fax: +389 2 3220 469 

Mob: +389 72 257 919 

adonis.skp@adonis.com.mk 

Kompanija ADONIS se nalazi u Skoplju, u Makedoniji, i ovlašćeni je predstavnik 

TÜYAPA – Internacionalna organizacija sajmova, www.tuyap.com. 

TÜYAP je osnovan u Istanbulu 28. juna 1979. godine. Glavna delatnost kompanije 

jeste organizacija sajmova u Turskoj i inostranstvu. 

Prve inicijative vezane za ovaj sajam bile su u Istanbulu, ali brzo širenje projekata 

i brzi fokus trgovinskih sajmova su uslovili potrebu za većim izložbenim 

prostorom i u drugim gradovima širom Turske. 

Danas TÜYAP u Istanbulu raspolaže zatvorenim izložbenim prostorom od 

98.000 m 2 i otvorenim izložbenim prostorom od 75.000 m 2 , što objedinjuje 

ukupno 12 hala. Sa ovim potencijalom TÜYAP predstavlja najveći sajam u 

Turskoj. 

Uporedo s rastom u Istanbulu, TÜYAP je počeo da ulaže i u Anadoliji, Bursi 

(otvoren sajam 2002), Konji (2003), Adani (2006), Dijarbakiru (2008) i prošle 

godine po prvi put je održan Sajam nameštaja u Kajseriju. 

Takođe, TÜYAP ima svoje kancelarije u inostranstvu, pa tako uspešno posluje 

u Moskvi, Sofiji, Skoplju, Teheranu i Tbilisiju.

sajamska industrija industrija 

izbor sajmova u zemlji i regionu 

Izbor sajmova u okruženju za 

2012. godinu 

NIŠKI SAJAM 

2. CE&HA - Sajam potrošačke elektronike i kućnih aparata, 13-16. septembar 

34. Međunarodni sajam grafičke i papirne industrije, 26-29. septembar 

11. PACKTECH EXPO BALKAN, 26-29. septembar 

5. Higijena u industriji EXPO, 26-29. septembar 

8. CONBAK EXPO BALKAN, 26-29. septembar 

4. FRUVEG EXPO BALKAN, 26-29. septembar 

9. Međunarodni sajam zaštite životne sredine - Ecofair, 10-12. oktobar 

8. Međunarodni sajam energetike, 10-12. oktobar 

3. Međunarodni sajam bezbednosti objekata, infrastrukture, lica i poslovanja - iSEC, 5-8. novembar 

50. Međunarodni sajam nameštaja, opreme i unutrašnje dekoracije, 12-18. novembar 

49. Međunarodna izložba mašina, alata i repromaterijala za drvnu industriju, 12-18. novembar 

7. Sajam etno hrane i pića, 25-28. novembar 

11. Međunarodni sajam preduzetništva za mala i srednja preduzeća 29.nov. - 01.dec. 

9. Sajam građevine i opreme, 

13-15. septembar 

Međunarodni sajam metalurgije, 

elektronike, metala, 

graditeljstva, sigurnosti i 

zaštite, TEHNOMA, 

Agrofud, 

Finexpo 

16-20. oktobar 

7-10. novembar 

5-6. decembar 

Međunarodni sajam za obnovljive izvore energije BIOMASA, 12-14. septembar 

Međunarodni sajam drvne industrije IET 2012, 


12. Sajam automobila Auto Show , 10-14. oktobar 

7. Međunarodni sajam investicija INVESTEXPO, 23-25. oktobar 

DANI ENERGETIKE 


Kolektivne izložbe stranih zemalja, 

Sajam energetske učinkovitosti i obnovljivih 

izvora energije, 

Ambienta 




SARAJEVSKI SAJAM 

SAFIR, Sajam finansija, investicija i razvoja, 


Međunarodni sajam poljoprivrede, 

prehrane, pića i roba široke potrošnje 


SASO, Međunarodni sajam graditeljstva, drvne i 

metalne industrije, alata, obrtništva, elektronike, 

energetike i telekomunikacija 


Sajam građevinarstva, 


SAJAM U ZENICI 

Sajam automobila, 


Sajam malih i srednjih preduzeća, 


ZEPS – Intermetal, 

2-6. oktobar 

Sajam poslovnih usluga i investicija 


96 


ADONIS GROUP - Balkan affiliate of tuyap 

Ekskluzivni predstavnik Tyapa 

Majakovski 3/7 

1000 Skopje, Macedonia 

Tel/faks: +389 2 3220 469 

Mob: +389 72 257 919 

e-mail: adonis.skp@adonis.com.mk

industrijski web adresar web adresar 

ABB 

www.abb.rs 

M+E CNC Technik 

www.cnctechnik.rs 

ACE 

www.ace.rs 

Magnat 

www.magnat-alati.rs 

A&L Expo 

www.alexpo.co.rs 

Maktek eurasia 

www.maktekfair.com 

AlbaTech tehnologije 

www.albatech.rs 

Messer Tehnogas 

www.messergroup.com 

Avalon Partners 

www.avalon.rs 

Metal sistemi plus 

www.metalsistemiplus.com 

Beogradski sajam 

www.sajam.co.rs 

Microdis 

www.microdis.net 

Cards print 

www.cardsprint.rs 

Naftachem 

www.naftachem.com 

Eaton Electric 

www.eaton.rs 

Neofyton 

www.neofyton.com 

Energoglobal 

www.energoglobal.com 

Pneumatik flex 

www.pneumatik-flex.rs 


www.euroracunovodstvo.com 

Pregotehnika 

www.pregotehnika.co.rs 

Eurotranslate 

www.eurotranslate.rs 

RAIS 

www.rais-bg.com 

Festo 

www.festo.rs 

Schneider Electric 

www.schneider-electric.rs 

Fluid Mold sistemi 

goda.fms@gmail.com 

South East Europe Package 

www.se-ep.com 

Fox Electronics 

www.fox.rs 

Srboauto 

www.srboauto.co.rs 

Gebruder Weiss 

www.gw-world.com 

StanTech 

www.stantech.rs 

Grundfos 

www.grundfos.rs 

Tecon sistem 

www.tecon.rs 

Henkel 

www.loctite.rs 

Tehnomatik 

www.tehnomatik.com 

ICM 

www.icm.si 

Termometal 

www.termometal.co.rs 

Ind Media Publishing 

www.najboljeknjige.rs 

Trim 

www.trim.rs 

Insa 

www.insa.rs 

TV emisija Radim-Gradim 

www.radim-gradim.rs 

Jadranski sajam 

www.adriafair.co.me 

Unicom 

www.unicom.rs 

Jugo-impex 

www.jugo-impex.com 

Uram system 

www.uram.co.rs 

Lenze 

www.lenze.com 

Zeps 

www.zeps.com

ADV 141/2012 RS 

Evropska tržišta. Na dohvat ruke. 

Novine u ponudi kompanije GW: proizvodna linija GW pro.line obuhvata dnevne polaske, definisano tranzitno vreme, 

fiksne standarde kvaliteta i vrhunsku uslugu. Na taj način prevozimo pošiljke od Norveške do Grčke, od Rusije do Portugala. 

Prisutan u 47 zemalja Evrope i na 10,5 miliona kvadratnih kilometara. 

Uverite se u to i sami: GW pokreće sve. 

Telefon: + 381 11 3715 235

Smederevac za 21. vek - Industrija

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?