Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
ogledima s>u našli da se razviće ponika i sadnica često puta sputava toksičnim supstancama<br />
koje izlučuje zemljišna mikroflora. Isti autori tvrde da je odgovarajućom<br />
intervencijom čoveka u život zemljišta moguće poboljšanje uslova za rašćenjc<br />
šume.<br />
\Upoznavanje nnikroflore zemljišta pretstavlja ne samo naučni (interes no i<br />
veliko praktično značenje, jer je to' od ogromne koristi, kod pošumljavanja onim ili<br />
drugim vrstama šumskog drveća. Glive koje obrazuju mikonizu pripadaju, uglavnom,<br />
klasi Baisydiomlieetes, iz reda hiimenomicetes. Naročitu pažnju zaslužuju ogledi N. M.<br />
Šemahanove sa se tvom hrastovog žira, koje je ona više puta ponovila. Ona je ogledima<br />
dokazala, da gljve simbionati koje se nalaze u zemljištu uzetoim ispod šume zadržavaju<br />
svoju aktivnost u toku nekoliko meseci. Ogledi su vršenij sa mikoriznom<br />
zemljom, koja se je čuvaila pri sobnoj temperaturi kao- i na mraziu. Na povoljno<br />
razviće hrastovog ponika najbolje je uticala zemlja koja se čuvala na mrazu. Prema<br />
tome, mdkoriiznu zemlju najbolje je spremati u jesen što znatno olakšava proletnje<br />
radove. Istoi tako ogledima je ustanovljeno da zaprašivanje žira mikorizom zemljom ne<br />
daje mikorize na poniku hrasta u prvoj godini posle setve. Dobro dejstvo- čina doza<br />
od 50—100 gr. mikorizne zemlje ako se sa žirom stavi u zemlju prilikom setve hrar<br />
stovog žira. Na kraju svog opširnog izlaganja 1 E. N, Mišustin izvodi ovakve zaključke:<br />
1) Rezultati izvedenih ogleda pokazuju jaku specifičnost sastava mikroorganizama<br />
koji naseljavajl zemljište, a što zavisi od biljnog pokrivača zemljišta. Naročito<br />
se jako razlikuju u tom pogledu međusobom zemljišta pod drvećem i travnim pokrivačem.<br />
2) Mikrobne asocijacije, koje se nalaze pod livadskim dl stepskm travama, usporavaju<br />
pravilno razviće hraiSta. Ovo se objašnjava time što baktcrijalne asocijacije<br />
u takvim i sličnim zemljištima, izdvajaju supstanec koje su toksične za ponik hrasta.<br />
3) Gljive koje obrazuju mikrokrizu na hrastu bogato su zastupljene samo u zemljištima<br />
koja su pod šumom, zbog toga bez veštačke inokulacije (dodavanje mikorizne<br />
zemlje) ponik hrasta u prvoj godini posle setve na, goletima razvija slabu<br />
mikorir/u. \<br />
4) Mikorizna zemlja može se blagovremeno pripremiti. Njeno čuvanje pri niskoj<br />
temperaturi ne smanjuje aktivnost mikoriznih gljivica. Dozu od 50—100 gr. mikorizne<br />
zemlje na jednu jamicu kod setve žira treba smatrati optimalnom za br/o<br />
obrazovanje mikorize.<br />
5) Blagotvorno dejstvo mikorizne zemlje treba, objasniti time, što se sa zemljom<br />
unose ne samo gljive simbionati već i mikrobi svojstveni rizosiferii hrasta. Ogledima<br />
je dokazano da je porast hrasta i obrazovanje mikorize povećan, ako se hrastov<br />
žir preparira kulturama mikroorganizma njegove i'izosfere.<br />
6) Potrebno je da se istakne pitanje upotrebe kultura gljiva koje obrazuju mikorizu<br />
radi inokulacije žira pred setvu.<br />
T) Upotreba mikorizne zemlje u siuvim reonima dala je potpuno blagotvorne<br />
rezultate i pomogla boljem održavanju ponika.<br />
8) Na obrazovanje mikorize blagotvorno deiuje dovoljna vlažnost zemljišta: i<br />
prisustvo u njemu mineralnih elemenata za ishranu.<br />
Na osnovu gornjeg prikaza i studije domaće stručne i strane literature (Tešic<br />
Z. — Mikrobiologija šumskog zemljišta; Timirjazev K. A. — Zemljoradna i. filologija<br />
bilja; Viljaans V. R. — Učenje o zemljiištu; Stebut A. — Agropedologirja i dr.<br />
autora) kao i analize veštačkih pošumljavanja kod nas i u drugim zemljama, dolazimo<br />
do saznanja o ogromnoj važnosti prethodne obrade zemljišta za veštačko pošuimljavanjie<br />
bilo sadnjom sadnica ili neposrednom setvom semena, U našoj stručnoj<br />
literaturi, a tato tako i u operativnoj služba, pitanje prethodne obrade zemljišta<br />
za veštačko pošumljavanje nije još dovoljno osvetljeno i praktično se još ne primenjuje<br />
u većim razmerama. Prethodna obrada šumskog zemljišta za veštačko pošumljavanje<br />
je ono, što je u poljoprivredi crni ugar.<br />
Ing. Ivan Soljanik<br />
ANATOMSKA ISTRAŽIVANJA SMOLARENIH BOROVA<br />
Profesorica A. Messeri u Botaničkom Institutu u Bariju je g. 1948, provela<br />
iscrpna istraživanja O' promjenama drvnog tkiva alepskog bora prouzrokovanih uslijed<br />
srruolarenja i postignute rezultate objavila u »Nuovo giornaJe botanico italiano«-<br />
127
Change language