Članci i rasprave 1933-1943, Kultura, 1959 .pdf

48 _ CLANCI I RASPRA VE 1933-1941
narodnih masa, ра се ona i posle delimicnih poraza ponovo
oziveti. Razume se, svaki poraz jedinstva imao Ьi teske
spoljnopoliticke i иnиtrasnje posledice.
Borba za jedinstvo Narodnog fronta и svojoj objektivnoj
sиstini jeste borba francиske nacije protiv antifrancиskih
teznji dvesta porodica.
DVESTA PORODICA
Finansiska aristokratija је prodиkt srastanja indиstriskog
monopolistickog kapitala s bankovnim monopolistickim
kapitalom. Osnova indиstriskog monopoJistickog
kapitala је koncentracija proizvodnje, а osnova bar.kovnog
monopolistickog kapitala је koncentracija banaka. Koncentracija
proizvodnje јеdпа је od najkarakteristicnijЉ oso­
Ьina kapitalistickog razvoja.
Koncentracijи proizvodnje и Francиskoj иbrzali sи rat,
prikljиcenje Elzasa i Lotringije i radovi na obnovi и opиstosenim
pokrajinama.
Sledeci statisticki podaci и grublm crtama pokazиju
kako је и Francuskoj tekla koncentracija proizvodnje:
1. Ртосепtпi odпos izmedu zaposleпih s obzirom па grupe preduzeca
(Medu zaposleпe su ubrojeпi radпici, zaпatlije i gazde)
Zaposlenih
God. Ukupno 1 2-5 6-10 11-20 21-50 51-100 101-500 Vise od 500
1906 100 26,7 26,5 4,9 4,9 6,8 5,4 12,9 11,9
1921 100 18,9 21,6 5,0 5,6 8,9 7,3 16,4 16,3
1926 100 13,7 20,9 5,6 6,2 9,4 7,4 17,5 19,3
sitna
preduzeca srednja krupna
(1-10) (11-50) (vise od 50)
1906 10Ј 58,1 11,7 30,2
1921 100 45,5 14,5 40,0
1926 100
~ 15,6 44,2
BORBA FRANCUSKOG NARODA - 49
2. Proceпtпi odпos izmedu grupa preduzeca s obzirom па Ьтој
zaposleпih (Medu zaposleпe su ubrojeпi radnici, zaпatlije i gazde)
Zaposleпih
God. Ukupno 2 5 6-10 11-io 21-50 51-100 101-500 vise od 51)()
---- ---~- ---·----------
1906 100 71,16 25,52 1,54 0,82 0,56 0,20 0,17 0,03
1921 100 67 ,во 27.09 2,05 1,28 0,97 0,37 0,31 0,04
1926 100 61,20 32;01 2,37 1,74 1,27 0,46 0,39 0,06
3. Raspodela пajamпih radпika р о grupama preduzeca
God. Ukupno 1-5 6-10 11-29 21-50 51-100 101-500 vise od 500
1926 561.923 455.982 45.089 27.319 20.093 6.258 6.201 981
u •t. 100 81,1 в,о 4,9 3,6 1,1 1,1 0,2
1931 504.819 394.136 45.745 28.641 20.940 7.767 6.541 1.049
U Ojl 100 78,1 9,1 5,7 4,2 1,6 1,1 0,2
В ro ј radnika i namestenika
1926 5,350.123 832.396 342.227 401.349 64-1.150 515.136 1,230.245 1,388.620
u '1• 100 15,7 6,4 7,5 11,9 9,6 22,9 26,0
1931 344.900 740,010 348.103 421.533 665.799 540.934 1,284.671 1,441.850
U 0 /о 100 13,6 6,4 7,7 12,3 9,9 23,6 26,5
Sitna preduzeca 20%, srednja preduzeca 20%, krupna preduzeca
60%.
Iz gorпjih statistickih podataka vidi se, izmedи ostalog,
sledece: 1) pre rata sи пajvecu grupu ро Ьrоји zaposlenih
saciпjavala sitпa preduzeca (1 do 10 ljudi), koja sи zaposljavala
58,1% ljudi; posle rata u пајvесој grupi su predиzeca
sa vise od 50 ljиdi (zaposljavajи 44,2%); 2) r1ajbrzi
tempo porasta ро Ьrоји zaposlenih imaju preduzeca sa vise
od 500 ljиdi; 1906 Ьilo је 0,03% takvЉ preduzeca sa 11,9%
zaposlen.ih. 1921 g.- 0,04% predиzeca sa 16% zaposlenih,
1926 g.- 0,06% predиzeca sa 19,3% zaposlenih, 1931 g.-
0,2% preduzeca sa 26,5% zaposleпЉ; 3) и francuskom radnistvи
је sпazno zastupljeп iпdustriski proletarijat.
Stepen koпceпtracije и fraпcиskoj proizvodnji pokazujи
ocigled11ije sledeci brojevi: и metalшgiskoj iпdиstriji
10 predиzeca dаји 72% pгoizvodпje, и elektrotehпickoj
1 preduzece 60%, и automobllskoj 3 preduzeca (Citroen,
Pegeaut i Reпaиlt) 75%, u cementnoj 3 predиzeca 75%
pгoizvodnj е.
S koncentracijom и proizvodпji raste borba za monopol.
Korнblnovana predиzeca i "sistem ucesca" izraz sи i
posledica te ЬогЬе. Klasican primer korнblnacije је preduzece
Snajder-Krezo, koje sjedinjиje proizvodпju rиda,
uglja, masirюgradnju, elektrotelmikи i сеlи metalиrgijи.
4 Boris Кidriё: Sabrana dela