Älanci i rasprave 1933-1943, Kultura, 1959 .pdf
Älanci i rasprave 1933-1943, Kultura, 1959 .pdf
Älanci i rasprave 1933-1943, Kultura, 1959 .pdf
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
60 - CLANCI I RASPRA VE <strong>1933</strong>-1941<br />
Istoriski vagon ponovo је stajao na istoriskim tracnicarna.<br />
Ali sи ga okrenиli и drиgom pravcи. Marsal Fos<br />
је tog риtа ostao napoljи, na kaшenorn postoljи, kao иsротеnа<br />
!la proslost. U vagonи sи иslove diktirali drиgi,<br />
marsalovi Ьivsi i sadasnji protivnici. Ispoljili sи рrеша<br />
тarsalи i пjegoviт idejaтa pijetet, potpиniji i dиЬlji nego<br />
sto Ы тоgао da иCini sат Fos, таdа је i оп Ыо veliki<br />
i za pobedпicki posao sposoban covek.<br />
Fos је danas kaтen, ali fosizaт је iznova oziveo,<br />
sато ти је istorija posle dvadeset godina smislila drukcijи<br />
ипifоrти. Njegov oЫik od pre dvadeset godina pripada<br />
proslosti, а njegova sadrzina lisena је poslednjЉ<br />
ostataka skrиpиloznosti. Usred Evrope pojavio se kristalizovani<br />
fosizaт.<br />
U razvitkи iта dijalektike... Stari fosizaт negirale<br />
sи koпcesije kojirпa sи davali pravac antisovjetski klasni,<br />
и sиstini tipicno fosovski nюtivi. Kad је fosizaт llteo<br />
ponovo da nilшe i procvate, kad је llteo da se popne na<br />
visi nivo, nestalo ти је daha. Njegova negacija иspela<br />
је na svojevrstan naci!l: тоrао је da doblje novog nosioca<br />
s drиge strane geografski i istoriski poznate reke.<br />
А posledice snose narodi, sad jedni sad drиgi. Narodi<br />
nikad r1isи krivi za dela svojih iтperijalistickiћ gospodara,<br />
а pogodeni sи иvek ocajno teskiт teretiтa ako se<br />
njihova elernentarna snaga pravovremeno i efikasno ne<br />
oslobodi na unиtrasnjem frontи.<br />
Ali istorisko poredenje nатесе se i na drиgoт osnovnoт<br />
popristи savreтenog istoriskog zblvanja.<br />
Godi!le 1918 blo је zakljиcen Brestlitovski mir. On<br />
је отоgисiо opstanak prve pobednicke socijalisticke revolиcije<br />
na svetи. Sto se tice proЫema rata i mira, or1<br />
је Ыо izraz politike ·mira nove vlasti. Ро svojoj strategiskoj<br />
sиstini, za boljsevike i sovjete znacio· је dobljanje u<br />
vreтenи, prikиpljanje snaga, осиvапје poverenja seljaka<br />
i iskoriscavaпje тedиimpet·ijalistickЉ sиprotrюsti indirektпih<br />
rezervi" - kako sи dva ideologa nazvala t~ sиprotnosti.<br />
Istaknиti nernacki general Lиdendorf је kasnije Brestlitovski<br />
тir ocenio kao kardinalnи klasnи greskи nemackih<br />
finansiskih тagnata, generaliteta i cara. .<br />
Mada је Lиdendorf sa svog starюvista Ыо и pravи,<br />
on је zaboravio da sи тedиiтperijalisticke sиprotnosti<br />
POSLE SLOMA FRANCUSKOG IМPERIJALIZМA - 61<br />
oslobodene na Zapadи gurale Nетасkи и Brestlitovski<br />
rnir i da је, рrета tome, taj mir pretstavljao nekи vrstи<br />
istoriske nиznosti kоји је sovjetska strategija тorala pra.:.<br />
vovreieno иociti ako је htela da postigne svoj ciJj. Osim<br />
toga, zz Ludendorfove konstatacije se ne vidi da је Brestlitovski<br />
mir, uprkos svoj svojoj korisnosti i apsolutnoj potreЬi<br />
za same sovjete, zadao teske rane sovjetskoj teritoriji.<br />
.<br />
Posle dvadeset i jedne godine istorija је Sovjetski<br />
Savez ponovo stavila pred cinjenicи iтperijalistickog rata.<br />
Sovjetski Savez је od saтog pocetka odredio svoje antiimperijalisticke<br />
pozicije. Osiт toga, istoriski razvitak је<br />
јасао posledice koje proizilaze iz тedиiтperijalistickih<br />
sиprotnosti и vreme kad postoji drustvena i drzavna negacija<br />
iтperijalizтa. Ako se 1918, to jest posle cetiri godine<br />
ratnog pustosenja i posle godinu dana · svoga plamena,<br />
socijalisticka revolucija odrzala uz teritorijalne ustupke,<br />
to su 1939 i 1940 godine, to jest па samom pocetku Drugog<br />
imperijalistickog rata, Sovjetski Savez i njegov poredak<br />
znacajno povecali svoj opseg i svoj uticaj. Negacija rlegacije<br />
је svakako jos роtрипiја afirтacija ...<br />
Svaki iтperijalisticki rat rada klice svoje totalne negacije.<br />
U Staroт svetи пета daпas drzave и kojoj se<br />
brziт ternpon1, ponekad preko rюci, ne Ы тogli osloboditi<br />
elernenti bиrnog drustvenog zblvanja.<br />
Prirodni је zakoп da se sиprotпosti kristalizиjи. Kako<br />
i и kojoj formi се one doblti svoj izraz, danas је jos rela·<br />
tivrю nejasno, aJi је роtрипо јаsп.о da narodiтa - onim<br />
Jlarodiтa koje је Ivan Cankar video и sasviт оЬlсп.ој<br />
sobl, dok је пjihove sиve grane ugledao и onoj najlepsoj<br />
- п.есе blti tesko da оdlисији. Odlиcivanje се blti alter-:<br />
nativno. Poпegde је ono vec takvo.<br />
Radi se о covekи i njegovoj bиdиcnosti.<br />
Ako se srиsi sila kakva је bila Francиska, covek koji<br />
тisli pita za иzroke. NaroCito ga zaniтajи иzroci ako se<br />
takva sila raspala vrlo brzo.<br />
О tiт se иzrocirna kod паs пiје pisa1o таlо, bar sto<br />
se tice kvaнtitativne strane. Ali је kvalitativna analiza<br />
Ьila siroтasпa, opsednиta poznatiт zliт dиhот.<br />
Sto se tice socijalno-politi&ih иzroka francиskog debak1a,<br />
najgrlatiji sи blli опi tиmaci koji sи prestaтpavali<br />
slиzbeno · obrazlozenje najnovije zvanicne Francuske. То
Change language