Članci i rasprave 1933-1943, Kultura, 1959 .pdf

52 - CLANCI I RASPRAVE 1933-1941
Меdи gresima koji se оsvесији nalazi se i ta pogreska
sto Narodni front nije pгavovremeno ocistio drzavni aparat.
Uprkos povezanosti s drzavniш aparatom, finansiska
o1igarhija, kоји је proces razvitka stavio и objektivnи sиprotnost
s nacijom, пе шоzе se vise slиziti bиrzoaskom demokratijom
za dosledno sprovodeнje svoje politike. Zato је
i priЬegla 1igama.
Okиpljanje izrazito fasistickog karaktera pojavilo se и
Francиskoj prvi риt 1924 godiпe. То је Ьiо odgovor na velike
demoпstracije prilikom prenosenja Zoresovih ostataka
iz Skиpstine и Panteon. Oligarhija је tada finansirala protivradnicke
borbene grиpe, koje sи, medиtim, zbog opste
sitиacije i snaznog radnickog protivudю·ca иbrzo propale.
Godine 1931 Francиska је иsla, s jednogodisnjim zakasnjenjem
koje је bllo posledica do\rrsenЉ radova na
obnovi, и opstи ekonomskи krizи. Dvesta porodica је, razиme
se, htelo da sacиva profite i da prebaci terete krize
na наrоdпе slojeve. Izmedи ostalog, de Vendel i drиgi fiпansijeгi
trazili sи и tи svrhи pomoc od pukovnika de la
Rok, poverili ти иbrzano orgar1izovanje fasistickog pokreta
i prиzili ти znatnu пovcanu pomoc. Izvanredno је zanimljivo
videti kojom је prilikom francuski fasizam pokиsao
da se afirmise. Godine 1933 doslo је do poznatog finansiskog
skanda]a ciji је centar Ыо Staviski. Afera Staviski otkrila
је razgranatи korиpcijи, koja је posledica tesne povezaпosti
firшnsiske oligarhije i drzavnog aparata. Ogorcenje franc;uskog
naroda zbog parlamentarnih izroda pokиsala је tada
ta ista finansiska aristokratija, koja је degeneracijи proиzrokovala
i gajila, iskoristiti za napad na fraпcuskи demokratijи.
Francuskim ligama se јиlа 1936 pridrиzila Doriova
straпka, koju izdrzava inostranstvo i domaca oligarblja sa
Comite des Forges i de Yendelom na celu.
Realna snaga francиskog fasizma sastoji se danas и
oruzaniш odredima, и potpori fiпaпsiske oligarhije, и vezaшa
s armijom, и ucescu пjegovih pristalica и dt'zavnom
aparatu i - pre· svega - и pomoci iz inostranstva. Kako daleko
seze inostraпa pomoc i sta se ocekuje za иzvrat, prilicno
jasno је prosle godine pokazala otvorena kagularska
zavera.
Finansiska aristokratija је s obzirom na svoju ekonomskи,
socijalrш, иnиtrasnjepoliticku i spoljnopoliticku иlogu
BORBA FRANCUSKOG NARODA - 53
danas strano telo и francиskom narodu. Vec njena monopolisticka
strana objektivno ји је iskljиcila iz interesa koje
ima pretezna vecina Francuza. Osim toga, ona vrsi i sabotazи
и francuskoj odbrani i и opstoj пacioпalnoj proizvodnji,
te izvozi fraпcuski kapital и inostraпstvo. Unиtrasnjepoliticki,
ona шrzi tradicionalnи francuskи demokratijи.
Spoljпopoliticki, ona zeli Francиskoj poraz. Тај razlog је и
datoj sitиaciji bltan.
Danas nije naodmet setiti se sitиacije и kojoj је Francиska
blla 1792 i 1793. Onda је domaca reakcija izdala
otadzblrш, ucestvovala и ratи na strani drugih drzava, а
kod kисе pripreшala poraz ... Francиski narod је izdrzao,
jer је Ыо jedinstven.
Objektivni odnos izmedи dvesta poгodica i francиske
nacije је istoriski determiпisani plus za zivotnu snagu Naгodnog
fronta, koji iша, иprkos jakim potresima i cak
kratkotrajnim spoljnim oslaЬljenjima, ne samo :зvu perspektivu
nego i dubokи nacionalnи dиznost.
А sadasnju ofanzivч Narodni front izdrzace иtoliko
lR.k.Se ukoliko francusko iadnistvo tesnje zblje svoje redove.
Iskиstvo fraпcuskog Narodnog froпta uci da је njegova
stabllпost иtoliko veca иkoliko је proletarijat jedir1stveпiji.
Francusko radnistvo se d~шas pгiprema za zajedпicku
akcijи protiv novih poreza, za demokratsko poresko иredenje
i za reformи Senata. Druga vazna potreba kоји diktira
situacija jeste ozivljavanje Jokalnih odbora Narodnog
froпta. Тај zadatak је danas u Fгancиskoj predшet zivahne
diskиsije.