Älanci i rasprave 1933-1943, Kultura, 1959 .pdf
Älanci i rasprave 1933-1943, Kultura, 1959 .pdf
Älanci i rasprave 1933-1943, Kultura, 1959 .pdf
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
88 - CLANCI I RASPRAVE <strong>1933</strong>-1941<br />
do osnovnog uzroka zbog koga se Slovenci jos nisu u masi<br />
osecali kao jedna nacija. Тај uzrok је: mizerno nizak нivo<br />
slovenackog kapitalistickog razvitka. (Reciprocno delovanje<br />
slovenacke zaostalosti, naime teznja slovenackog<br />
malogradanstva i njegovog glasnika - inteligencije - da<br />
dostignu austronemacku burzoaziju i da se pretvore u<br />
нacionalnu burzoaziju mogla је da se pojavi, kao sto smo<br />
to vec pomenuli na priшeru Stajerske, tek u poznije<br />
vreme, јег је ova teznja, s jedne strane, zahtevala visi<br />
i izrazitiji stepen austronemackog kapitalistickog prodiranja,<br />
koji је mogla dati samo ekonomska sloboda posle<br />
1848, а, s druge strane, imala је kao uslov bar delimican,<br />
iako нeznatan slover1acki kapitalisticki napredak.)<br />
Slovenacke ekonomske prilike cetгdesetih i narednih<br />
godina mozeшo drugim recima okarakterisati ovako: Ьile<br />
su krajnje nedozrele. Zato slovenacka nacija nije kao jednakovredna<br />
i sprernna krenula ka prolecu nacija. Slovenacka<br />
nacija uopste jos nije Ьila nacija u punom, zrelom<br />
smislu reci, vec је tek nastajala kao slab nacionalni zametak.<br />
N ezreli ekonomski uslovi prouzгokovali su takode<br />
(dаЬоше ne direktno, vec u svojoj kгajnjoj konsekvenciji)<br />
dugotrajnu jezicno-kulturnu bedu.<br />
Nezrelim ekonomskim uslovima odgovarala је nezгela<br />
drustveнa struktura.<br />
Kod sloveпackih politickih i kulturno-politiCkih istoricara<br />
nalazimo uglavnom tri tvrdenja о burzoaziji u slo<br />
,тenackim zeшljama. Ргvо, kaze da је burzoazija Ьila "tuda<br />
ро duhu а delimicno i ро krvi"; drugo, podrugljivo govori<br />
da burzoazije nije Ьilo kad su seljaci izlazili u polje; trece,<br />
tюpste odrice da је tada postojala slovenacka burzoazija.<br />
U svom jezgru, svako od njih је na svoj нacin tacno. Pre<br />
svega, nije postojala moderna iпdustriska burzoazija (osim<br />
dva-tri malo znacajna izuzetka), sto jasno proizlazi vec<br />
iz nase ekonomske aпalize. Ali је postojao u smislu moderne<br />
ekspanzivnosti dosta impotentaп trgovacki kapital,<br />
postojao је izvestan komblnovani trgovacki i industriski<br />
kapita] slabe ekspanzivnosti i postojali su malogradanigradani<br />
- "gradani" zato sto su uzivali... stara gradska<br />
prava. Kapital је umпogome Ьiо u stranim гukama. (Vidi<br />
Rudolf Andrejka, Doneski k preselitvenemu p1'oЬlemu<br />
ljuЬljanskega trgo'L'stva, Trgovski tovaris, 1934-35). Na<br />
osnovu svojЉ istrazivanja Andrejka, izmedu ostalog, kaze<br />
EVROPSКE КRIZE I SLOVENACКI NAROD - 89<br />
sledece: "U nacionalnom pogledu _doseljeni Nemci u svim<br />
slovenackim zemljama cvrsto su se drzali svoje nacionalnosti<br />
sve do kraja XIX veka; tek od pocetka ХХ veka<br />
opaza se jaci uticaj asimilacije sa slovenackom sredinorn.<br />
Pripadnici drugih nacionalnosti bili su u prvoj polovini<br />
XIX stoleca vecinom germanizovani, а u drugoj su se<br />
najpre poslovencili nama srodni Cesi, а kasnije i vecina<br />
dose]jenih Talijana." А tada u malogradanskim "gradaнima"<br />
- koji su svoj esnafski mentalitet i psihologiju zbog<br />
nerazvijenih slovenackih uslova sacuvali jos dugo, uprkos<br />
cinjenici sto је francusko doba ukinulo esnafe i sto ih<br />
austriska restauracija nije vise obnovila - osim kod "cveta<br />
naroda", inteligencije, nije mogla da postoji cvrsta osnova<br />
za neku narocito razbuktalu nacionalnu svest.<br />
Da је tada u slovenackim zemljama vec postojala razvijena<br />
industriska burzoazija u modernijem smislu reci i<br />
da је imala svoje ekonomske centre l=od nas, verovatno<br />
Ы је njeno ekonomsko kretanje asimiliralo sa slovenackom<br />
sredinom, ako Ьi i Ьila delimicno tuda ,.ро krvi". А ovako<br />
se desavalo upravo suprotno: kad је slovenaCki malogradanin<br />
- Ьlago receno, veoma slabokrvan u pogledu slovenacke<br />
nacionalne svesti - postajao burzujcic, krenuo је<br />
utrvenim putem, koji је jos nekada oznacio "prosveceni<br />
apsolutizam", jos dalje u tudu ekonomsku i kulturnu<br />
sferu ...<br />
Burzoazija slovenackih zemalja је, dakle, cetrdesetosme<br />
godine vrlo malo ucestvovala и siovenackom nacionalnom<br />
rastu. Samo jedno hero_jsko doba dato је uopste<br />
burzoaziji, mada ga је ona samo u malo zemalja zahvatila<br />
potpuno i zaista herojski. А slovenacka burzoazija је, sto<br />
se toga doba tice, uopste zakasnila. Nema pravila bez izuzetaka,<br />
а cetrdesetosme godiнe takav izuzetak su Ьili Slovenci.<br />
А vec iz onoga sto smo dosad konstatovali о tadasnjoj<br />
slovenackoj ekonomskoj i drustvenoj strukturi<br />
mozemo videti da је slovenacki izuzetak proizlazio iz istih<br />
ekonornskih i drustvenih zakona iz kojih је proizlazilo<br />
нemacko Ш francusko pravilo. Uostalom, slovenacki narod<br />
moze da samo zbog propratnih razloga zali sto је slovenacka<br />
burzoazija zakasnila: njeno zakasnjenje znacilo је kako<br />
nedovoljnost slovenackog kapitalistiCkog razvitka koji Ьi<br />
povezivao slover1aCke zemlje u sJ.ovenacku nacionalnu се-
Change language