Älanci i rasprave 1933-1943, Kultura, 1959 .pdf
Älanci i rasprave 1933-1943, Kultura, 1959 .pdf
Älanci i rasprave 1933-1943, Kultura, 1959 .pdf
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
68 - CLANCI I RASPRA VE <strong>1933</strong>-1941<br />
DRUSTVENA I POLITICKA KARAKTERISTIKA RASULA<br />
AUS'ГRO-UGARSКE DRZAVE<br />
U Ьivsoj carskoj Aиstгiji bшzoasko-demokratska re<br />
''olиcija dvapиt је sazrevala i sazrela.<br />
Prvi риt је planиla kad је kapitalizam isao napred<br />
s pиnim elanom, kad је kao takav trazio likvidacijи feиda]nih<br />
i apsolиtistickih odnosa, kad se, dakle, njegova linija<br />
razvitka, иprkos neodlиcnom dгzanjи evropske bиrzoazije,<br />
zaplasene od radnika koji sи klasno sazrevali,<br />
strmo pela. Тај se period 1·evolиcionarno zgиsnиo и godini<br />
1848.<br />
Drиgi риt је<br />
bиrzoasko-demokratska revolиcija и staroj<br />
Aиstriji tinjala i planula kad је kapitalizam dosao и<br />
svojи eksplozivnи imperijalistickи fazи, kad је, dakle,<br />
njegova linija razvitka ostro padala. Ovaj se period revolиcionarno<br />
zgиsnиo potkraj proslog svetskog rata, za vreme<br />
aиstгo-иgarskog drzavnog rasиla.<br />
I и prvoj i и drиgoj bшzoasko-demokratskoj revolиciji<br />
burzoazija је Ьila nesposobna da revolиcionarni polet<br />
dovede do dosledrюg i pobednickog kraja. Za njen pravac<br />
kretanja od odlиcnog znacaja Ьili sи оЬа риtа njen klasni<br />
strah i njena klasna sиprotnost prema proletarijatи. Ali<br />
njena иloga ipak је Ьila Ьitno razlicita и ovim revolиcijama.<br />
Dok је za vreme prve revolиcije ona napustala revolиcionarne<br />
zastave i pиtevima trиlog sporazиma prelazila<br />
и jedinstveni front sa feиdalnim i dinastickim<br />
snagama, za vreme drиge revolиcije stajala је od samog<br />
pocetka na sиprotnoj strani barikada. Ako је, dakle, za<br />
vгeme ргvе revolиcije nјепа polazna tacka Ьila polиtanska,<br />
а njeno иtociste kontrarevolиcioпaгno, пјеnа polazna tacka<br />
za vгeme dгиgе revolиcije Ьila је izгazito гeakcionarna.<br />
Posto se ргvа гevolиcija zavгsila feudalno-bиrzoaskim<br />
kompгornisom, dгиgа је imala posla sa ostaciшa nedovrsenog<br />
bиrzoasko-demokгatskog pгevrata.<br />
Dva Ьitna<br />
гevolиcije и Aиstriji Ьila<br />
pitanja nedovrsene burzoasko-demokratske<br />
sи agrarrli i nacionalrli ргоЬlеm.<br />
"Oslobodenje seljaka" godine 1854 samo је napola<br />
Шilo aиstriski agraгni proЬlem feиdalne karakteristike.<br />
Ono је samo otvorilo риt kapitalistickoj eksproprijaciji i<br />
eksploataciji seljacke zemlje i seljaka, dok sи ogromni<br />
EVROPSКE КRIZE I SLOVENACКI NAROD - 69<br />
kompleksi plodrюg zemljista, pasnjaka i sиma ostali и<br />
feиdalnim rиkama. Njih sи feиdalci delom pretvarali и<br />
kapitalisticka krиpna gazdinstva, а delom ih iskoriscavali<br />
za nastavljanje feиdalnog odnosno polиfeиdalnog odnosa<br />
prema seljacima. Kapitalisticko prodiranje na selo, eksproprijacija<br />
i zadиzivanje seoskog stanovnistva, kao i eksploatacija<br />
seoskog polиproletarijata odnosno sezonskih<br />
radnika, ispreplitali sи se sa ostacima feиdalnih odnosa.<br />
Takvi odnosi doЬili sи svoje пагосitо znacenje kad је buгzoasko-demokгatska<br />
revolиcija и Aиstro-Ugarskoj ро drиgi<br />
риt sazrevala. Revoltirane seljacke mase sи tada svom<br />
sпagom pocele da teze za feиdalcevom zemljom.<br />
Nacionalno pitanje и aиstro-иgarskoj monarblji tripиt<br />
је meнjalo svoj karakter.<br />
Oko 1848 godine nacionalna svest је za aиstriski dvor<br />
principijelno znacila bиrzoasko-demok1-atskи opasnost za<br />
feиdalni starez i za opstanak njegove mnogonacionalne<br />
apsolиtisticke drzave. Takticki, on ји је prosиdivao prema<br />
нјеnој neposrednoj иdarnoj snazi i usmerenosti. Tamo<br />
gde se ona ispoljavala kontrarevolиcionarrю, kao sto је<br />
to Ьiо slиcaj kod vecine slovenskih naroda, on ји је iskoristio<br />
sa svom potrebrюm elasticnoscи. Ideoloski pak, оп<br />
ји је morao, opste иzevsi, odlиcno otklanjati. U tom pogledи<br />
zanimljivo је pastirsko pismo aиstriskog episkopata,<br />
izdano 17 јиnа 1849 g., koji је postao najverniji saveznik<br />
aиstriske reakcije. Evo sta se и tom pismи kaze: "Jedna od<br />
tih opasnosti је ono zamamno pozivanje da se zanosimo<br />
domoljиЬljem! ..." (dr Ivan Prijatelj, Staroslovenci, str.<br />
29--30). Jasno је da је takvo pastirsko pismo pretstavljalo<br />
dobrodoslи dиhovnи pratnjи и Bahov centralisticki i germanizatorski<br />
sistem.<br />
U kasпije vreme kapitalisticka linija razvitka и Aиstro<br />
Ugarskoj se sve do svog imperijalistickog preokreta иglavnom<br />
шirno pela zavojitim pиtevima trиlih sporazиma koje<br />
је aиstronemacka ili madarska bиrzoazija zakljиcivala<br />
s habzburskom kиcom ili njenom feиdalпom okolinom.<br />
Aиstriska nacionalna borba Ьila је sad и svom materijalnom<br />
jezgrи иglavnom takmicenje izmedи aиstronemacke<br />
bиrzoazije, koja је Ьila пajrazvijenija i najjaca, i zakasnelih<br />
inonacionalnih aиstriskiћ bиrzoazija Ш - kod najzaostalijih<br />
i najslaЬijih naroda, naprimer kod Slovenaca -<br />
njihovih malogradaпskih zametaka. Aиstronemacka Ьиr-
Change language