Älanci i rasprave 1933-1943, Kultura, 1959 .pdf
Älanci i rasprave 1933-1943, Kultura, 1959 .pdf
Älanci i rasprave 1933-1943, Kultura, 1959 .pdf
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
72 - CLANCI I RASPRAVE <strong>1933</strong>-1941<br />
svrsena cinjenica. Isto tako Ьiо је sprernan da је odmah<br />
okrnji i preokrene, samo ako ти se Ьиdе cinilo da ти to<br />
dozvoljava trenиtni odnos snaga. (Kad se naposletkи "odlи<br />
Cio" da је ostvari и punom opsegи, ona ти је vec Ьila<br />
izmakla iz rukи.)<br />
Zvaнicna aиstriska perspektlva in statи nascendi naisla<br />
је (dakle ne samo iz oportиnizma) na veci Ш maнji<br />
odjek kod оnЉ нacioнalno нeravnopravnih vladajиcih<br />
kJasa, odnosno njЉovih pojedinЉ slojeva i frakcija, kod<br />
kojih је privredna struktura, s jedne stгane, dodиse budila<br />
teznje za vecom samostalnoscи, ali im је, s drиge strane,<br />
otvarala dobre konjиnktиrпe poglede па federalistickи<br />
А ustriju. Razuшe se da ovde пisи odlиcivale samo neposredne<br />
ekorюmske koristi. Pored njih, pored иzeg politickog<br />
interesa i pored nekih polиfeиdalпih veza sa Ьabzbиrsko-lotringiskom<br />
kиcom, tи је, pre svega, odlиcivalo principijelno,<br />
socijalno duboko utemeljeno protivljenje citavoj<br />
гrevratnoj i posebno jos Citavoj revolucionarnoj promeni.<br />
2) Rasиlo posle Aнtantine pobede i Antantino imperijalisticko<br />
resavanje svih pitanja na teritoriji Ьivse Aиstro<br />
Ugarske.<br />
Takva је Ьila perspektiva radikalnjjih nacionalno neslobodnih<br />
burzoazija aиstro-иgarskih Vavilona, odnosno<br />
njЉoviЬ pojedinih delova, kojima је privredna strиktиra<br />
sugerirala zelje za otcepljenjeш. Ona је od zvanicne aиstriske<br />
perspektive isla иtoliko dalje sto је zelela vojni poraz<br />
"domaceg" imperijalizшa. Objektivno, ona је predavala<br />
nacije ispod jarma prvog - na milost i neшilost drиgom<br />
imperijalizши. Posle rasиla Aиstro-Ugarske ova drиgэ<br />
perspektiva - kao najmanje zlo - postala је zajednicka<br />
platforma svih ekonoшskih, drustvenih i politickih gospodara<br />
preminиle monarhije.<br />
3) Razmah nedovrsene bиrzoasko-deшokratske revolиcije,<br />
njen narodni tok pod rukovodstvom radнicke kJase,<br />
njen veto realizaciji carsko-bиrzoaskih kompromisa, njena<br />
neodlozna likvidacija Habzbиrgovaca i svih feudalnih ostataka,<br />
нјеnо progJasenje i ostvareнje potpиnog saшoopredeljenja<br />
иgnjetavanih aиstro-иgarskih nacija, иkljиcivsi<br />
нeokrnjeno pravo na otcepljenje, zakljиcenje шira i na toj<br />
osnovi brzo prerastanje и dosledni aнtiimperijalistickj<br />
obracun, bez obzira da li se radi о iшperijalizmи centralnih<br />
sila ili о imperijalizmи Antante.<br />
EVROPSКE КRIZE I SLOVENACКI NAROD - 73<br />
Takva је Ьila objektivna perspektiva radnicke klase<br />
u celoj Aиstro-Ugarskoj. А takav је Ьiо i stvarni interes<br />
zivog narodnog organizma svake pojedine aиstro-иgarske<br />
nacije.<br />
Ali posto ova treca perspektiva nije и Aиstriji nasla<br />
svoj teoretski izraz i prakticno rukovodstvo, radnistvo,<br />
koje је moglo da doblje prirodne saveznike и neslobodnim<br />
nacijaшa i sirokim narodнim шasama (narocito seljackiш,<br />
koje sи tezile za feudalnom zemljom), nije moglo da је<br />
ostvari. Zbog teoretske, takticke i organizacione nepripremljenosti<br />
radnicke klase centralnih sila, i proletarijat i njegovi<br />
prirodni saveznici i dalje sи krvarili za potrebe "svojih"<br />
trulih feиdalno-kapitalistickЉ drzava i imperijalizma. Kad<br />
im је vreme najkategorickije пalagalo da idu zajedno, oni<br />
sи se razilazili: proletarijat је иglavнom ostajao pod aи.,<br />
stromarksistickim ideoloskim иticajem, dok sи mase, koje<br />
sи ceznиle za nacionalniш oslobodenjem, sve vise i vise<br />
podlegale drugoj, antaпtsko-imperijalistickoj perspektivi.<br />
Ponegde sи se, dodиse, radnicka klasa i neslobodni narod<br />
sastali, ali na svojevrstan nacin. Onde је naiшe proletarijat<br />
и иsloviшa ostrije nacionalne borbe vec davno okre<br />
IlUO leda aиstromarksizmи, а istovremeno, zaslиgom svojih<br />
v:oda, vise il manje рао и ropstvo nacionalisticke ideologije.<br />
Takvo staпje, razиme se, nije шoglo ostale narodne slojeve<br />
neslobodne nacije da priЬlizi proletarijatи, nego је proletarijat<br />
vezivalo za rep domace nacioпalne neravnopravne<br />
burzoazije i za njen antantsko-imperijalisticki put.<br />
Krivicu za ovo snosi citav aиstro-иgarski socijal-demokratizam,<br />
koji је pod zastitnom, ali patvorenom markom<br />
davao proletarijatu Ьilo austroneшacki "internacionalni''<br />
Ьilo ceski, poljski itd. nacionalisticki idejni, takticki i organizacioni<br />
otrov za иrnrtvljenje, i to ne samo ranije nego<br />
i onda kad se proletat'ijat spreшao da da - sve.<br />
Godina 1917 i sledece godine osvetlile sи и srednjoj<br />
i zapadnoj Evropi izvanredno jasno - иtoliko jasnije иkoliko<br />
је vrerne Ьilo zrelije - sta znaci nedostatak ispravne<br />
teorije i ispravnorn teorijom naorиzanog rиkovodstva. Proletarijat<br />
је ovde иbrzo иcinio cudesa иdarпosti, herojstva i<br />
pozrtvovnosti. Na роrиgи svih onih koji ne vеtији u njegovu<br />
istoriskи иlogu i и шasu, on је ponovo dokazivao dэ<br />
је rodeн za podvige i za istoriska dela. Ali ... nedostajao је<br />
vest korшilar sa sigurnim kompasom.
Change language