Älanci i rasprave 1933-1943, Kultura, 1959 .pdf
Älanci i rasprave 1933-1943, Kultura, 1959 .pdf
Älanci i rasprave 1933-1943, Kultura, 1959 .pdf
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
84 - CLANCI I RASPRA VE <strong>1933</strong>-1941<br />
А "ekonomska povezanost" mogla је, razиme se, da<br />
Ьиdе samo - kapitalisticka ekonomska povezanost. Ako<br />
ekonomska povezanost и izvesnom pravcи nije postojaTa<br />
ш је nije bllo dovoljno, onda је ta cinjenica znacila da је<br />
kapitalisticki razvitak и tom pravcи zaostao. Konkretno<br />
се nam to veoma jasno pokazati karakteristicne crte kranjske<br />
privrede oko godine 1848. Кranjska је, naime, pri<br />
stvaranjи slovenaCke nacije иmnogome Ьila ispred drиgih<br />
zemalja, tako da necemo preterati ako је nazovemo "kolevkom<br />
nacije".<br />
Pogledajmo, dakle, karakteristicne ekonomske crte<br />
"kolevke nacije"!<br />
1) Najrazvijenija је Ьila trgovina. Kad Ьi neko vulgarnirn<br />
okom bacio letimican pogled na tadasnjи kranjskи<br />
trgovinи, morao Ьi s potsmehom reci da је nase tvrdenje<br />
о slovenackoj kapitalistickoj zaostalosti isisano iz prsta.<br />
U LjиЬljani, koja је imala oko 17 blljada stanovnika,<br />
cetrdesetih godina proslog veka bllo _је nista manje nego<br />
31 kolonijalna, 25 manиfaktиrnih i 15 gvozdarskih radnji.<br />
Godine 1837 LjиЬljana је imala cak i 25 radnji s poljopгivгednim<br />
proizvodima! Izvestaj ljиЬljanske trgovinske i<br />
zanatske komore iz godine 1853 govori о ljиЬljanskoj trgoviнi<br />
hvalisavo i optimisticki, da је "razvijena tako izvrsno<br />
kao retko gde i da vazi kao takva i и inostranstvи. Komora<br />
осеkије od zeleznickih prиga LjиЬljana- Trst i Zidani<br />
Most- Zagreb dalji procvat ove trgovine, tako da се ona<br />
moci konkurisati cak Veneciji i jиznoj Rиsiji." Uz сvаtиси<br />
kranjskи trgovinи rekordno је иspevao spediciski zanat,<br />
koji је dostigao kapacitet dvanaest velikih spediciskih<br />
firmi. Prema Trstи se prevozilo zito, brasno, platno, hrastovi<br />
trиpci, а и sиprotnom smerи ko1onijalna roba, ~ecerna<br />
trska za seceranи, pamuk za predionicи, so i vipavsko<br />
vino. Razиme se, иz tako сvаtиси trgovinи i иz vozarski<br />
zanat nije nedostajao ni razvijen gostionicki promet.<br />
Godine 1834 Ьile sи и LjиЬljani 154 tocionice vina, 6 tocionica<br />
piva, 7 kavana i 6 hotela. Ali је ljиЬljansko i kranjsko<br />
pигgersko razmetanje samo prikrivalo - Ьиduси Ьеdи.<br />
Nairne, kranjska trgoviпa nije Ьila moderna kapitalisticka<br />
trgovina. Nји ni}e zracio ili bar prozimao domaci ekspanzi·vni<br />
centar, koji trazi i prosirиje svoje urшtrasnje trziste.<br />
Takav kraпjski centar nije postojao. Kranjska trgovina<br />
sama ро sebl jos је иvek иglavnom odgovarala onom ste-<br />
EVEOPSКE КRIZE I SLOVENACIO NAROD - 85<br />
to је<br />
реnи kapitalistickog razvitka koji је nekad forsirao prosveceni<br />
apsolиtizam. Istma је, dodиse, da se ona formalno<br />
modernizovaJa nekranjskim pronalascima i иstanovama<br />
(godine 1828 plovio је prvi parobrod iz Trsta и Venecijн;<br />
godine 1838 osnovano је и Trstи parobrodarsko drиstvo<br />
,.Trscanski lojd'', koje је trscanskoj а i kranjskoj trgovini<br />
prokrcilo nove pиteve и Egipat i na Levant), ali је и svojoj<br />
sиstini kranjska trgovina ostala ono sto је Ьila: tranzitna<br />
veza aиstriskih privrednih centara s morem i ,
Change language