Älanci i rasprave 1933-1943, Kultura, 1959 .pdf
Älanci i rasprave 1933-1943, Kultura, 1959 .pdf
Älanci i rasprave 1933-1943, Kultura, 1959 .pdf
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
92 - CLANCI I RASPRAVE <strong>1933</strong>-1941<br />
francuske epizode, samostalnim i cvтstim srednjoevтopskim<br />
koracima.<br />
Kapitalizam u marsu, koji је sa svom nametljivoscu<br />
zahtevao minimum narodnog obrazovanja i sire pojmove<br />
о upravi nego sto su mogli da љ dadu "prosveceni" i,<br />
kasnije, truli Meternihov apsolutizam, morao је da stavi<br />
na tapet i teznju tog vremena da narodu razumljivi jezik<br />
dolazi do izrazaja bar u osnovnim skolama, eksterno u uredima,<br />
а delimicno i u srednjim skolama. Stvarno se vidi<br />
da su ovi jezicni zahtevi cetrdesetosme Ьili - jezgтo slovenackog<br />
programa. Jos је Matija Majar, koji је u pogledu<br />
nacionalnih stvari spadao medu slovenacke "maksimaliste",<br />
29 marta u Novicama krotko pisao: "А sta mi hocemo<br />
... Vise stvari- а najvaznija је: neka пат se da sloboda<br />
da и Sloveniji, kad god to zelimo i kako god zelimo, postepeno<br />
иvodimo svoj slovenacki jezik и skole i и kancelaтije."<br />
Slovenacki zahtevi koje је 6 aprila 1848 predlozio dr Blajvajs<br />
~ranjskom staleskom zemaJjskom saboru potpuno se<br />
ograniёavaju na pravo slovenackog jezika. Ali i jezicni<br />
zahtevi "prakticnih Slovenaca" (da upotreblm Вlajvajsov<br />
izraz) Ьili su skromni. Zahtev za s1ovenackim univerzitetom<br />
potstakla је i prosirila tek dinamicnost 1848 godine.<br />
Slovenacki jezicno-kulturni i skolsko-administrativni<br />
zahtevi godine 1848 imaju svakako svoj koren u opstem<br />
srednjoevropskom marsu kapitalizma, koji је i u slovenackim<br />
zemljama stvarao nove uslove egzistencije i nove idejne<br />
poglede. Ali te zahteve intenzivira pokret godine 1848.<br />
А ideja ujedinjene .slovenije Nju su prvi formulisali<br />
becki "Slovenijani", koji su nacionalnost studirali u тevoluciji,<br />
iako su, uosta]om, u preteznoj vecini ostali u idejnim<br />
sponama austriske reakcije. Ideja ujedinjene Slovenije је,<br />
dakle, neposredna posledica i najlegitimnije slovenacko<br />
dete srednjoevropske тevolucije. Nju је slovenackom narodu<br />
rodila i kao ubogo novorodence svojim zdravim mlekom<br />
odrza]a u zivotu stvaralacka snaga тevolucije koja<br />
preskace decenije, ... mada је "cvet naroda" poveo slovenastvo<br />
na drugu stranu barikada. Citav kasniji slovenacki<br />
kulturni i politicki razvoj dokazuje da bez revolucije zahtev<br />
za ujedinjenom Slovenijom jos dugo ne Ьi Ьiо zasijao<br />
na nasem mracnom politickom i ku1turnom nebu iznad one<br />
zagusljive atmosfere. I na nasem jadnom i, u celini uzevsi,<br />
kontrarevolucionarnom primeru odrazila se elementarna<br />
EVROPSКE КRIZE I SLOVENACIO NAROD - 93<br />
snaga revolucionarnog stvaгanja. Pokazalo se da revolucionarno<br />
vrenje moze da digne na noge i osvetli put malim<br />
i zaostalim nacijama, koje Ьi inace jos uvek ocajnicki cekale,<br />
ukoliko Ьi uopste docekale ...<br />
Ako sad pogledamo drustvene snage koje su pri tadasnjoj<br />
slovenaCkoj socijalnoj strukturi zastupale skromnи<br />
sacicu ne odvec glasnih slovenackih zahteva, naci cemo<br />
zalosnu slikи. Slovenacka burzoazija, ukoliko је postojala,<br />
Ьila је konzervativna, povezana s feudalnom zaostaloscи.<br />
Као takva nije mogla da pretstavlja ni napredak ni materijalпe<br />
uslove koji Ьi ubrzavali slovenacko nacionalno<br />
rastenje, vec је jedino mogla da brani, odupirиCi se prodiranjи<br />
naprednije nemacke burzoazije, slovenaCku "patrijarhalnost"'<br />
sto znaci, opste иzevsi, interese austriskog<br />
apsolutizma. Glavna naciona1na inicijativa pala је tada и<br />
deo malogradanskom sloju slovenacke inteligencije i malogradanskom<br />
sloju slovenackog nizeg klera. Ova dva slovenacka<br />
drиstvena sloja su tada, s obzirom na svoju drustvenu<br />
иlogu i svoj kontakt sa zivotom, svakako najcesce<br />
sиsretala nove nacionalнe potrebe; ona su, dalje, imala<br />
najvise intelektиalnog oruda i orиzja za formulisanje slovenackih<br />
nacionalnih teznji i zahteva; najzad, njih sи, kao<br />
drustvene grиpe, interesi njihovog sloja potsticali, и materijalnom<br />
i drиstveno razvojnom smislи reci, na delovanje<br />
и pravcи postizanja tadasпjih slovenackih nacionalnih<br />
ciljeva.<br />
Naivan slovenacki filistar mogao Ьi sada da izvede<br />
entиzijasticki zakljиcak: О dobra stara vremena! Sudblna<br />
s1ovenackih zahteva nije Ьila u rukama seblcnih i materijalno<br />
zainteresovanih klasa s ove Ш one drиstvene obale,<br />
vec u rukama prodиhovljenih ljиdi; Ьilo је sve u redu. -·<br />
Ali s1ovenacki filistar Ьi se grdno prevario.<br />
Drиstveno-istoriski, "cvet naroda" nije Ьiо nista drиgo<br />
do skroman i nejasan slovenacki vesnik opsteg srednjoevropskog<br />
kapitalistickog marsa. Као takav, Ьiо је krajnje<br />
nedozreo i uz to jos ponekom crtom "prosvecenog apsolиtizma"<br />
obdareni prethodni dodatak kasnije slovenacke<br />
burzoazije iz prilicno daleke bиdиcnosti. А pri tadasnjoj<br />
slovenackoj socijalnoj strиktиri "cvet naroda" - inteligencija<br />
- Ьiо је иjedno i neposredni privesak а delimicno<br />
cak i sastavni deo slovenacke konzervativne burzoazije, о<br />
Cijoj је ulozi malocas Ьilo reci. Osim toga, jedan njegov deo,
Change language