Älanci i rasprave 1933-1943, Kultura, 1959 .pdf
Älanci i rasprave 1933-1943, Kultura, 1959 .pdf
Älanci i rasprave 1933-1943, Kultura, 1959 .pdf
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
6 - BORIS ZIНERL<br />
gиcnosti iskoristio za prodиЬljavanje svog znanja о dru·<br />
stvenoj proЬlematici. Ро povratkи iz zatvora dovrsava<br />
srednjи skolи, maturira i ирisије se na hemiski otsek Tehnickog<br />
fakиlteta.<br />
Istovгemeno, posvecиje se revo1иcionarnoj<br />
borbl, intenzivnom radи na obnavljanjи partiskih organizacija,<br />
koje sи dosta stradale pod prvim иdarcima sestojanиarske<br />
diktatиre. U to vreme - godine 1932 - postaje<br />
clan Pokrajinskog komiteta КРЈ za Slovenijи.<br />
Danas Ьisrrю tesko mogli иtvrditi i sakиpiti sve ono<br />
sto је Boris Kidric и godinama posle svog povratka iz<br />
zatvora napisao и ilegalnoj stampi slovenackih komиnista,<br />
и Rdecem ртароти, u studentskim Rdecim signalima,<br />
Ll raznim lecima itd. Od te stampe sacuvani sи samo retki<br />
primerci. Ali se moze reci da sи njegovi prilozi ilegalnoj<br />
komunistickoj stampi uvek Ьili i znacajni doprinosi izgradivanjн<br />
partiske politike na svim podrucjima slovenackog<br />
drиstvenog zivota na kojima su se komиnisti tada borili<br />
protiv vojno-monarhiske diktatиre i protiv svih njenih<br />
eksponenata и Sloveniji.<br />
Izgradivanje pravilne partiske politike koja Ьi odgovarala<br />
istoriski nastalim drиstvenim odnosima i perspektivama<br />
njihovog razvitka Ьilo је tada, pre svega, vezano za<br />
pravilno shvatanje jednog od osnovnih proЬlema stare Jugoslavije,<br />
za pravilno shvatanje nacionalnog pitanja. U tom<br />
pogledн Boris Кidric - pored Edvarda Kardelja s kojim<br />
se jos н dackom kruzoku Ьiо tesno povezao - nesumnjivo<br />
spada medи опе koji sи tada kгoz nacelnи idejщ1 ЬоrЬи<br />
stvarali predиslove za иjedinjavanje i иjedinjenje svih naprednih,<br />
antiimperijalistickih snaga и Sloveniji. U tom<br />
pravcи Boris Kidric је radio kako и ilegalnoj akciji i<br />
stampi tako i и polиlegalnoj i legэlnoj partiskoj stampi,<br />
naprimer и Knjizevnosti, casopisи za иmetnost i nаиkи,<br />
koji је izlazio od <strong>1933</strong> do 1935 godine. U Knjizevnosti<br />
је objavio nekoliko polemickih napisa, istиpajиci protiv<br />
jaJovog liЬeralizma sitnobиrzoaske inteligencije u prilazeнjи<br />
nacionalnom pitanjи i njegovom 1·esavanjи, sиprotstavljajиci<br />
ти istorisko konkretno shvatanje proЬlema.<br />
Осеnјијисi i braneci dramи Slom proleterskog pisca<br />
Toneta Cиfara, zala2e se za stvarni realizam и knjizevnosti,<br />
оdЬасијисi иjedno takoz\ranи socijalnи literatиrи, koja<br />
jevtinim sredstvima nastoji da bиdi sazaljenje filistra<br />
prema radпom eovekи, ne podizиci tog coveka и idejno-<br />
PREDGOVOR SRPSKOНRVATSKOM IZDANJU - 7<br />
politickom i moralnom poglcd.и. KritikиjиCi teoreticara<br />
slovenackog agrarizma Alblna Prepeluha i njegovo delo<br />
Аgтатпа теfотта, istиpa protiv reformisticke ideologije<br />
tog i takvih teoreticara i idejnih voda slovenacke "samostalne<br />
seljacke stranke".<br />
Godine 1935 Boris Kidric postaje kandidat za clana<br />
СК КРЈ i sekretar СК SKOJ. Iste godine mora u emigracijи.<br />
U Aиstriji pada и rиke Dolfиsovoj policiji i lezi skoro<br />
godinи dana и beckom zatvorи. Godine 1937 рrеЬасије se<br />
и Cehoslovackи, zivi и Pragи, odakle sledece godine odlazi<br />
и Pariz, gde politicki radi i иjedno stиdira na univerzitetи.<br />
Godine 1939 vraca se и zem1jи, gde nekoliko meseci sedi<br />
u istraznom zatvorи, ali zbog nedostatka dokaza Ьiva pиsten<br />
i nastavlja ilegalni rad. Krajem godine 1940, na V Zemaljskoj<br />
konferenciji КРЈ и Zagrebи, izabran је za clana<br />
СК КРЈ.<br />
Nazalost, dosad nije Ьilo mogиce sakиpiti sve опо<br />
sto је Kidric pisao и emigraciji, gde је saradivao и stampi<br />
rnedипarodnog radnickog pokreta, и ilegalnoj stampi, namenjenoj<br />
zemlji, i и stampi jиgosloveпskih iseJjenika и<br />
Francиskoj. Iz emigracije је slao priloge za knjizevni са-<br />
"· sopis Sodobnost koji је godine <strong>1933</strong> pocela da izdaje<br />
grиpa progresivпih slovenackih kиltигпih radпika, а н<br />
kome sи narocito posledпje tri-cetiri godine pred rat sve<br />
\'ise saradivali i marksisticki pиЬlicisti. Ti Кidricevi prilozi<br />
posveceni sи, иglavnom, spoljno-politickim proЬlemima,<br />
proЬlemima rata i mira, kao i иnutrasнjim drиstvenim<br />
proЬle:Ь:lima Fraнcиske uoci Drиgog svetskog rata.<br />
Posle povratka iz emigracije Boris Kidric је mnogo doprineo<br />
tome da Sodobnost postaнe znacajan cinilac okиpljanja<br />
slovenacke antifasisticke inteJ.igencije. Njegovi<br />
clanci о medинarodnoj politici иnosili sи jasnost i pravilnи<br />
spoljno-politickи orijeпtaciju и redove slovenackih radnih<br />
ljиdi i posebno u redove inteligencije, koja је и опо presиdrю<br />
vreme Ьila izlozeпa svakojakim i cesto veoma protivrecivim<br />
idejпim иticajima. U oЬlikи и kome se to tada<br />
zbog reakcioнarne cenzиre mog1o reCi, Kidric је и tim<br />
c1ancima izlagao sve one osnovne istine о slovenackom<br />
narodи i о perspektivama njegovog razvitka u savтemenorn<br />
svetи koje sи иskoro posle toga и celini potvrdene Oslobodilackim<br />
ratom. Sem toga, objavio је u Sodobnosti niz<br />
Clanaka о slovenackirн kиltиrnim proЬlemima i posebno о
Change language