Älanci i rasprave 1933-1943, Kultura, 1959 .pdf

SA SLOVENACKOG Dr 

REDA!

KULTURA MCMLIX BEOGRAD 

SABRANA DELA 

CLANCII RASPRAVE 1933-1943 

SA SLOVENACKOG Dr NIKO BERUS 

REDAKTOR ZVONKO TKALEC

PREDGOVOR SRPSKOHRVATSKOM IZDANJU 

Boris Kidric, veliki borac i mislilac socijalisticke revolиcije 

i socijalisticke izgradnje и Jиgoslaviji, cija sabrana 

dela ovom knjigom poCinjи da izlaze, rodio se 10 aprila 

1912 и Беси kao sin istaknиtog slovenackog literarnog istoricara 

dr Franca Kidrica. 

Osnovnи skolи исiо је mladi Kidric и Rogaskoj Slatini, 

а gimnazijи и l.jиЬljani, isticиci se svojom neoblcnom 

obdarenoscи, koja se kod njega od samog pocetka veoma 

mnogostrano razvijala. U sestom razl'edи gimnazije on 

pгistиpa dackom marksistickom krиzokи. Uskoro postaje 

clan Saveza komиnisticke omladine Jиgoslavije, а odmah 

zatim i Komиnisticke partije JиgosJavije. То је Ьilo 

1928 godine, neposredno pred иvodenje sestojanuarske 

diktatuгe. 

Svoje ukljиcivanje и revolиcionarni radnicki pokret 

Boris Kidric је zasnivao na saznanjima do kojih se dovinиo 

upornirn radom i pronicljivim иlazenjem и stvarnost koja 

ga је okruzavala, izиcavanjem te stvarnosti, njenih istoriskih 

izvora i zakonitosti. Jos kao ginmazijalac иpoznao 

se sa aizom glavnih dela naиcnog socijalizma. Poznajиci 

predmet, on је vec tada raspravljao о filozofskim proЫemima 

Engelsovog Anti-Diihringa Ш Lenjinovog Materijalizma 

i empiriokriticizma. Zato је medи svojim vrsnjacima 

i sиmisljenicima и gimnaziji uzivao иgled coveka 

kome se ne moze osporavati idejno predvodnistvo. 

Ujesen 1929 Ьiva zbog komнnisticke delatnosti uhapsen 

i kao nepиnoletan osиden na godinн dana zatvora, kојн 

је proveo и mariЬorskoj kaznioni i u gt-anicama datih mo-

6 - BORIS ZIНERL 

gиcnosti iskoristio za prodиЬljavanje svog znanja о dru· 

stvenoj proЬlematici. Ро povratkи iz zatvora dovrsava 

srednjи skolи, maturira i ирisије se na hemiski otsek Tehnickog 

fakиlteta. 

Istovгemeno, posvecиje se revo1иcionarnoj 

borbl, intenzivnom radи na obnavljanjи partiskih organizacija, 

koje sи dosta stradale pod prvim иdarcima sestojanиarske 

diktatиre. U to vreme - godine 1932 - postaje 

clan Pokrajinskog komiteta КРЈ za Slovenijи. 

Danas Ьisrrю tesko mogli иtvrditi i sakиpiti sve ono 

sto је Boris Kidric и godinama posle svog povratka iz 

zatvora napisao и ilegalnoj stampi slovenackih komиnista, 

и Rdecem ртароти, u studentskim Rdecim signalima, 

Ll raznim lecima itd. Od te stampe sacuvani sи samo retki 

primerci. Ali se moze reci da sи njegovi prilozi ilegalnoj 

komunistickoj stampi uvek Ьili i znacajni doprinosi izgradivanjн 

partiske politike na svim podrucjima slovenackog 

drиstvenog zivota na kojima su se komиnisti tada borili 

protiv vojno-monarhiske diktatиre i protiv svih njenih 

eksponenata и Sloveniji. 

Izgradivanje pravilne partiske politike koja Ьi odgovarala 

istoriski nastalim drиstvenim odnosima i perspektivama 

njihovog razvitka Ьilo је tada, pre svega, vezano za 

pravilno shvatanje jednog od osnovnih proЬlema stare Jugoslavije, 

za pravilno shvatanje nacionalnog pitanja. U tom 

pogledн Boris Кidric - pored Edvarda Kardelja s kojim 

se jos н dackom kruzoku Ьiо tesno povezao - nesumnjivo 

spada medи опе koji sи tada kгoz nacelnи idejщ1 ЬоrЬи 

stvarali predиslove za иjedinjavanje i иjedinjenje svih naprednih, 

antiimperijalistickih snaga и Sloveniji. U tom 

pravcи Boris Kidric је radio kako и ilegalnoj akciji i 

stampi tako i и polиlegalnoj i legэlnoj partiskoj stampi, 

naprimer и Knjizevnosti, casopisи za иmetnost i nаиkи, 

koji је izlazio od 1933 do 1935 godine. U Knjizevnosti 

је objavio nekoliko polemickih napisa, istиpajиci protiv 

jaJovog liЬeralizma sitnobиrzoaske inteligencije u prilazeнjи 

nacionalnom pitanjи i njegovom 1·esavanjи, sиprotstavljajиci 

ти istorisko konkretno shvatanje proЬlema. 

Осеnјијисi i braneci dramи Slom proleterskog pisca 

Toneta Cиfara, zala2e se za stvarni realizam и knjizevnosti, 

оdЬасијисi иjedno takoz\ranи socijalnи literatиrи, koja 

jevtinim sredstvima nastoji da bиdi sazaljenje filistra 

prema radпom eovekи, ne podizиci tog coveka и idejno- 

PREDGOVOR SRPSKOНRVATSKOM IZDANJU - 7 

politickom i moralnom poglcd.и. KritikиjиCi teoreticara 

slovenackog agrarizma Alblna Prepeluha i njegovo delo 

Аgтатпа теfотта, istиpa protiv reformisticke ideologije 

tog i takvih teoreticara i idejnih voda slovenacke "samostalne 

seljacke stranke". 

Godine 1935 Boris Kidric postaje kandidat za clana 

СК КРЈ i sekretar СК SKOJ. Iste godine mora u emigracijи. 

U Aиstriji pada и rиke Dolfиsovoj policiji i lezi skoro 

godinи dana и beckom zatvorи. Godine 1937 рrеЬасије se 

и Cehoslovackи, zivi и Pragи, odakle sledece godine odlazi 

и Pariz, gde politicki radi i иjedno stиdira na univerzitetи. 

Godine 1939 vraca se и zem1jи, gde nekoliko meseci sedi 

u istraznom zatvorи, ali zbog nedostatka dokaza Ьiva pиsten 

i nastavlja ilegalni rad. Krajem godine 1940, na V Zemaljskoj 

konferenciji КРЈ и Zagrebи, izabran је za clana 

СК КРЈ. 

Nazalost, dosad nije Ьilo mogиce sakиpiti sve опо 

sto је Kidric pisao и emigraciji, gde је saradivao и stampi 

rnedипarodnog radnickog pokreta, и ilegalnoj stampi, namenjenoj 

zemlji, i и stampi jиgosloveпskih iseJjenika и 

Francиskoj. Iz emigracije је slao priloge za knjizevni са- 

"· sopis Sodobnost koji је godine 1933 pocela da izdaje 

grиpa progresivпih slovenackih kиltигпih radпika, а н 

kome sи narocito posledпje tri-cetiri godine pred rat sve 

\'ise saradivali i marksisticki pиЬlicisti. Ti Кidricevi prilozi 

posveceni sи, иglavnom, spoljno-politickim proЬlemima, 

proЬlemima rata i mira, kao i иnutrasнjim drиstvenim 

proЬle:Ь:lima Fraнcиske uoci Drиgog svetskog rata. 

Posle povratka iz emigracije Boris Kidric је mnogo doprineo 

tome da Sodobnost postaнe znacajan cinilac okиpljanja 

slovenacke antifasisticke inteJ.igencije. Njegovi 

clanci о medинarodnoj politici иnosili sи jasnost i pravilnи 

spoljno-politickи orijeпtaciju и redove slovenackih radnih 

ljиdi i posebno u redove inteligencije, koja је и опо presиdrю 

vreme Ьila izlozeпa svakojakim i cesto veoma protivrecivim 

idejпim иticajima. U oЬlikи и kome se to tada 

zbog reakcioнarne cenzиre mog1o reCi, Kidric је и tim 

c1ancima izlagao sve one osnovne istine о slovenackom 

narodи i о perspektivama njegovog razvitka u savтemenorn 

svetи koje sи иskoro posle toga и celini potvrdene Oslobodilackim 

ratom. Sem toga, objavio је u Sodobnosti niz 

Clanaka о slovenackirн kиltиrnim proЬlemima i posebno о

8 - BORIS ZIEERL 

proЬlemima slovenacke literarne istorije, dodirиjиci и 

njima i mnoga va.Zna pitanja poШicke istorije SJovenaca 

и XIX i ХХ stolecи. Ovi clanci, pisani na osnovu temeljnog 

poznavanja cinjenica i аиtоrи svojstvenom snagom teoretskog 

иopstavanja, nisи samo od trajnog naиcnog znacaja, 

nego sи oni tada bili i snazno sredstvo politicke 

mobilizacije: /naиcnim osvetljavanjem lovenacke kиltиrne 

i politicke is'torije i istorije njenih tvo1-aca raskrinkavane 

sи klerofasisticke иnutrasnjepoJiticke i spoljnopoliticke 

koncepcije, а ogroџma vecina slovenacke inteligencije pravilno 

se opredelila\jи sиdbonosnim godinama Drиgog svetskog 

rata koji је zapocinjao. Pored Kardeljeve knjige 

Razvoj slovenackog nacionalnog pitanja koja је izasla 

godine 1939, ovi Kidricevi clanci nesиmnjivo sи odigrali 

пajva:Znijи иlоgи 1..1 teoretskom pripremanjи oslobodilaёke 

tюrbe 1941-1945. 

Svu svojи ogromnи energijи, sposobnost i znanje 

ispoljio је i raz'1.1io Boris Kidric и godinama Oslobodilackog 

гаtа. Ovo poglavlje njegovog zivota dobro је poznato svakom 

naprednom Slovencи. Ime Borisa Kidrica postalo је 

nerazdvojno povezano s osnivaпjem, organizovanjem i daljim 

razvijanjem Osvobodilne fronte, politicke organizacije 

svenarodno.g otpora protiv fasistickih okиpatora i njihovih 

saradr1ika. Od 1941 godine ра do kraja rata Ьiо је 

sekretar Izvrsnog odbora te organizacije. Nekoliko риtа 

и tokн rata preиzimao је odgovornи dиznost po1itickog 

komesara Glavnog staba slovenacke partizanske vojske. Na 

zborи pos]anika slovenackog naroda koji је posle kapitиlacije 

Italije, и oktobrи 1943, odrzan и Косеvји, izabran 

је za c;ekretara Slovenackog narodnoosJobodilackog veca, 

а mesec dana kasnije predvodi slovenackи delegacijи na 

Пrиgom zasedanjи Antifasistickog veca narodnog oslobodenja 

Jиgoslavije. 

Na svim svojim politickim i vojnim polozajima za 

vreme rata, и najtezim okolnostima borbe, иmео је Boris 

Kidric da sa svom prisebnoscи i dиblnom осеnјије trenи · 

tak i da иkaze na zadatke koje је taj trenиtak postavljao 

pred rиkovodstvo oslobodilackog pokreta. Njegove ncene 

pojedinih etapa и razvitkи borbe i zakljиcci о najvaznijim 

zadacima trenиtka zapisani sи и nizи njegovih medиratнih 

Clanaka i direktivnih napisa iz vremena rata, koji sи 

od trajne teoretske vrednosti i pretstavljajи sjajne primere 


naиcne, marksisticke analize pojedinih stиpnjeva и razvitkи 

Oslobodilackog rata. 

U toj vezi treba spomenиti njegove preglede postignиtih 

rezиltata i pretstojecih zadataka koje је и ratи davao 

povodom svake godisnjice osnivanja Osvobodilne fronte. 

Sem toga, treba posebno istaci tako znaёajne napise kao 

sto је, naprimer,· clanak Uloga radnicke klase i radnog 

naroda и slovenackom na1·odnooslobodilackom pokretu, 

objavljen и ilegalnom zbornikи, izdatom godine 1942, и 

kome sи sa svojim prilozirna иcestvovali najistaknutiji slovenacki 

kиltиrni radnici na ёеlи sa pesпikom Otonom Zиpancicem, 

Ш pak clanak Revolucionarni razvoj slovenackog 

narodnooslobodilackog pokreta, objavljen iste godine 

и Delu, ilegalnom teoretskom casopisи Komиnisticke 

partije Slovenije. U ovom drиgom clankи Boris Кidric је и 

sazetom oЬlikи obelezio strategijи komunista и Oslobodilackom 

ratи. I na krajи, treba spomenиti jos i njegova 

misljenja iz ratnog perinda о slovenackim kиltиrno-pnli- 

1:ickim proЬlemima, njegoyo veJiko interesovanje tirn pro 

Ыemima koje је ёаk и onim teskiш okolnostima ispoljavao 

svakom prilikom, dajиci inicijativи za rnnoge manifestacije 

napredne slovenacke kultиrne svesti, kao sto је, re;:imo, 

bllo sazivanje kongr·esa sloveпackih kиitиrnih rad:nika na 

oslobodenoj teritoriji, osnivanje Naиcnog institиta pri 

Pretsednistvu Slovenackog пarodrюoslobodilackog veca, 

Slovenackog narodnog pozorista и oslobodenom Crnomljи 

itd. 

Nijedan istoricar koji zeli nesto ozblljno da kaze о 

borbl slovenackog naroda и godinama 1941-1945, ne moze 

mimoici ono sto је Boris Kidric za vreme Oslobodilackog 

rata rekao ili zapisao. То misaono bogatstvo и punoj meri 

odgovэ.ra istoriskom znacajи onih godina и kojima se 

tako snazno ispoljila sva velicina Kidriceve licnosti. 

Neposredno pred konacno oslobodenje Slovenije i .Тнgoslavije, 

5 maja 1945 godine, prilikom obrazovanja prve 

slovenacke narodne vlade и Ajdovscini, Boris Kidric postaje 

njen prvi pretsednik, i и tom svojstvu vracet se и 

oslobodenи LјиЬlјаnи, иzimajиci na sebe lavlji deo odgo 

Yornosti za organizacijи nove, narodne vlasti и Sloveniji. 

N а tom poslи sukoЬljava se sa bezbroj proЬlema koji nicи 

па raznim podrиcjima obnove i izgradnje, и privredi, 1.l 

politickom i kиltиrnom zivotи itd.

1 Q - BORIS ZIНERL 

Ро istekи jedne godine, koliko је Ьiо pretsednik vlade 

и Sloveniji, Kidric odlazi na novu, jos odgovornijи duznost. 

U junи 1946 postaje ministar indиstrije и saveznoj vladi, 

da radi na planи indиstrijalizacije nase zeniije. Otada se 

sav posvecиje privrednoj izgradnji socijalisticke Jиgoslavije, 

postaje pretsednik Privтednog saveta i Savezne planske 

komisije, kao clan Saveznog izvтsnog veca odgovoran 

је za privredи itd. Na V Kongresи КРЈ, јиlа 1948, izabran 

је и Politblro СК КРЈ, а na VI Kongresи, novembra 1952, 

и Sekretarijat Izvтsnog komiteta СК Saveza komиnista 

Jиgoslavije. То је Ьilo poslednje razdoblje и njego110m zivotи, 

razdoЬlje koje ро svom znacajи za паsи jиgosloven 

.skи socijalistickи zajednicи nije ni и kakvoj srazmeri sa 

нjegovim kratkim trajanjem. 

Kad govorimo о tош razdobljи и njegovom zivotи, 

treba da govorimo о Юdricи kao organizatorи nase posleratne 

privrede, kao о naиcnom radnikи koji је na osrюvu 

svog oblmnog teoretskog znanja i svojih prakticnill iskи 

&iava росео иspesno da zasniva i razvija nasи sю1rетепи 

ekorюmskи nаиkи, i, na krajи, kao о covekи koji је svojom 

inicijativom i svestranom pomoci doprinosio osnivanjи niza 

naиcnih иstanova od ogrornnog znacaja za dalji razvitak 

паsе socijalisticke privтede. 

U citavom Kidricevom radи poslednjeg razdoblja ispoljava 

se siroka naиcna osnova i perspektiva. Mada је taj 

rad otpoceo и vтeme koje daпas nazivamo periodom 

drzavno-administrativnog rиkovodenja privтedom, mi Ьismo 

и privrednom sistemи, cijim је izgradivaпjem rиkovodio, 

vec tada uzalиd trazili krutost i okamenjenost. Sav 

Kidricev sistem planiranja и privтedi Ьiо је program borbe 

postavljen na naиcne osnove, program borbe za ostvarenje 

osпovnih zadataka и izgradnji socijalistickih drиstvenЉ odnosa 

u Jиgoslaviji, za njen tehпicki i kи1tиrni пapredak, za 

jediпstverш socijalistickи planskи pt·ivredи kao mat.erijalnи 

podlogи bratstva i jedinstva jиgoslovenskih пaroda, za 

razvijanje svesti i inicijative samih rad.ТJ.ih ljиdi. 

U citavom svom radи poslednjeg 1-azdoblja Kidric se 

rиkovodio osnovnim naиcnim saznanjem da је socijalizam 

тоgис samo na temeljи visoko razvijenih proizvodniћ 

snaga, to jest na tешеlји napredne tehпike i иz neprestano 

podizaпje radne i svake drиge kиltиre neposredнih proiz 

\'Odaca. Jos pre nego sto је doslo do prelorna sa pretstavni- 


cima Ьirokratskog sistema и SSSR, on је sasvim jasno иосiо 

opasnost kоји pretstavlja krиto Ьirokratsko administriraпje, 

gиsenje stvaralacke irlicijative и radnim masama. 

О tome svedoci niz njegovih napisa, rasprava i govora iz 

razdoblja izmedи 1946 i 1948 godine. Zato је na osnovн 

prodиbljenih sazпanja posle godine 1948 mogao tako principijelno 

pristиpiti zasnivanjи i ostvarivanjи oпih istoriskih 

mera и sistemи nase privтede koje sи znacile odbacivanje 

Ьirokratizma kao najvece иnиtrasnje opasnosti и prelazпoш 

periodи od kapitalizma ka socijalizmи i иjedno oslobadanje 

stvaralacke inicijative vodecih ljиdi. Svom snagom 

svog иbedenja zasnovanog na dиbokom poznavanjи cinjenica, 

on је branio Titovu politikи slobodnog razvijanja 

socijalistickih odnosa и Jиgoslaviji, zajemcenog sve vecim 

prodиЬljivanjem socijalisticke demokratije kroz prakticr:o. 

skolovanje sirokih radnih masa, kroz njihovo pretvaranJe 

и stvarne gospodare svoje sиdblne. 

Poslednje godine zivota Borisa Kidrica bile sи bas prve 

godine stvaranja i razvijanja naseg novog privrednog sistema. 

Tome zadatkи, od koga је zavisio citav Ьиdисi razvitak 

socijalisticke Jиgoslavije, ishod njene borbe za purю 

oslobodenje socijalistickih drиstvenih snaga od tиtorstva 

birokratije, Kidric se predao sa onom zadivljиjиcom energijom 

i оdlиспоsси koja је karakterisala citavo njegovo 

revolиcionarno delo. 

Oko Jиgoslavije је besnela staljinisticka hajka i dobijala 

forme sve neposrednijeg pritiska. U zernlji sи se osecale 

teske ekonomske posledice bezobzirne blokade i velikih 

napora brze posleratne izgradпje. Ali covek na cijim 

је plecima lezao najveci teret posla i orlgovornosti za rиkovodenje 

jиgosloveпskom privredom nije verovao da 

ogromпe objektivne teskoce тоgи da Ьlokirajи pиteve daljeg 

ekoпomskog i drиstvenog napretka паsе zemlje i nije 

ni za trenиtak gubio iz vida one socijalisticke ciljeve ka kojima 

је bio иsmeren nas razvitak prelaskom na sistem 

гadnickog samoиpravljanja и privredi. 

U izgгadnjи novog ekonomskog sisterna Kidric је unosio 

svu siгirш vidika marksistickog teoreticara-stvaraoca. 

Ј os od samog pocetka, dok је izgradnja novog drustvenoekonomskog 

sistema pretstavljala tek prve korake па pиtu 

гanije nepoznatom и dгиstvenoj praksi, Kidric је иmео da 

pojedine prakticne mere povezиje cvrsto sa opstom per-

------------------------,.....--.----................... -~----------------···- 

12 - BORIS ZШERL 


spektivom naseg socijalistickog razvitka i da tako moblliSe 

stvaralacki elan radnih masa i da jasnи orijentacijи svojim 

saradnicima i saborcima. 

Jasno kao malo ko Kidric је shvatao neizmirljivost Ьirokratskih 

metoda upravljanja i oslobodilacke sиiШne socijalistickih 

drиstvenih odnosa i sa tog gledista nemilosrdno 

је kritikovao nenaиcnost Ьirokratskih koncepcija о administrativnom 

"иkidanjи" objektivnih ekonomskЉ zakona, 

sto и pгaksi znaci ekonomski stetno i pollticki reakcionarno 

nasilje nad realnim drиstvenim potrebama i sputavanje 

inicijative masa. Anticipirajuci Ьиdисi гazvitak koji се dor..eti 

dиboke preobrazaje и svim oЬlastiшa naseg drиstvenog 

:Zivota, on је, od samog pocetka, isticao da гadnicki 

saveti pretstavljajи zametak bиdиcih asocijacija slobodnih 

proizvodaca i da, prema tome, i sa tog gledista tr·eba osigиravati 

i иsmeravati njihov razvitak. 

Rukovodeci privrednom izgradnjom nase zemlje Boris 

Kidric је и poslednjem razdoЬljи svog zivota obavio posao 

od velikog teoretskog znacaja. NJegov istrazivacki rad, zasnovan 

na Marksovom ekonomskom нсеnји, а иjedno и 

најvесој meri samostalan, stvaralacki, иsmeren na konkretne 

ekonomske proЬleme danasnjice, nesиmnjivo pretstavlja 

ozЬiljan prilog marksistickoj ekonomskoj naиci. On 

se иdиЬljivao и raznolikost elemenata koji cine celirш 

drиstveno-ekonomskiћ odnosa и prelaznom periodи. Izиcavao 

је proЬlem robne proizvodnje i 1-azmene и tom periodи, 

proЬlem vrednosti, cena, novca i tr:Zista; dalje, pro 

Ьlem prosirene reprodиkcije и svoj konkretnosti nase 

posleratne ekonomike. Razvijao је teorijи socijalistickog 

planiranja и privredi kao planiranja osnovnih proporcija i 

kljиcnih zadataka, i росео је prakticki ostvarivati. Тiш гadom 

је иcvrscivao teoretske osnove nase socijalisticke ekonomske 

politike. О nasoj ekonomskoj politici raspravljao је 

u nizи svojih govora, clanaka i rasprava iz tog razdoЬlja. 

Bavio se misljи da napise vece delo о ekonomici prelaznog 

perioda koje Ьi nesиmnjivo Ьilo znacajan dogadaj и savremenoj 

marksistickoj politicko-ekonomskoj literaturi. Ali, 

вazalost, ostala је samo zaшisao, osnиtak, koji је godine 

1950 u oЬlikи teza о ekonomici prelaznog perioda и nasoj 

zemlji objavio и casopisи Komunist. Izgledalo је da је 

pristиpio ostvarivaнjи svoje zamisli kada је и istom casopisи, 

pocetkom 1952 godine, objavio иvodnи glavu svoje 

rasprave О nekim teoretskim pitanjima novog privrednog 

sistema. Medиtim, rasprava је ostala nedovrsena. Podmukla 

bolest oneшogиcila ти је da је nastavi i zavrsi. 

Sarno је иsрео da neke od svojih dиbokih misli na samrti 

prenese svojim u:Zim saradnicima. 

Boris Kidric је иmro 11 aprila 1953. 

S njiшe је иmro covek koji је postigao retko visoki 

sklad izmedи poleta svoje revolиcionarne volje i naиcne · 

ozblljnosti i иtemeljenosti svakog svog cina. Тај sklad obelezavao 

је njegovu licnost, pocev od onih dana kada se kao 

mlad dak иkljиcio и ЬоrЬи za drиstvene ciljeve proletari 

·ata do njegove prerane smrti. Та licnost ostavljala је snaиtisak 

svojom celovitoscи, svojom sposobnoscи da 

т ima zblvanje и svoj njegovoj svestranosti i raznolikosti, 

da јој nijedнa znacajna strana zivota ne ostaje tиda i nepozнata. 

Razgovor sa "drиgom Petroш", kako sи ga zvali 

u partizanima, Ьiо је za njegovog sagovornika нvek dozivljaj, 

bez obzira na to da li se odnosio na privredna i politicka 

pitanja Ш pak na pitanja koja sи naizgled podalje 

od neposrednih drиstvenih zadataka, recimo, na filozofska 

Ш estetska i literarno-istoriska pitanja. 

Као naиcni radnik Boris Kidric је Ьiо veran Marksov 

иcenik. Njegov dijalekticki metod иsvojio је kao malo ko .. 

Smatгao ga је metodom koji је svakom stvarnom nat1cniku 

нeoplюdno potreban јег је sam rezиltat stvarno naucnih 

пastojanja i zato нigde i nikad ne moze ograni~avati stvaralackи 

samostalnost naиcnika. Marksov Kapital Ыо је 

Кidricи prirиcna knjiga и kojoj је neprestano otkrivao znacajne 

misli koje sи mи Ьile od pomoci i иcvrscivale ga L1 

иvereнjima do kojih se kroz prakticno iskиstvo sam dovinиo. 

Kidгiceva borbena priroda Ьila је nespojiva sa .,ka 

Ьinetskom ucenoscи". Uverenja do kojih је dosao svojim 

znanjem i kroz prakticnи delatnost иvek sи ти Ьila glavna 

polazna tacka slobodne stvaralacke akcije svesne drиstvene 

nиznosti. Вiо је mislilac-revolucioner и najprisnijem smislи 

te reci, mislilac kome nije sta]o samo do toga da pojave 

drиstverюg zivota tиmaci, nego da na osnovu postignиtih 

saznanja о objektivnim zakonitostima njegova razvitka 

svojim delom doprinosi шеnјаnји tog zivota, razvijanjи visih, 

plemenitijih oЬlika ljиdskih odnosa. 

Marks је jednom zapisao da komunizam nije stanje 

koje treba da Ьиdе uspostavljeno, ideal kome treba da se

14 - BORIS ZIНERL 

saobrazi stvarnost, nego је komunizam stvarno kretanje 

koje treba da иkine sadasnje stanje. 

Nasa stvarnost stvorila је ljиde, prekaljene и dиgotrajnim 

borbama za lepsi zivot radnog coveka, ljude koje 

је formirao komunizam kao stvarni pokret za ukidanje 

prezivelih drиstvenih odnosa. Ne treba izmis]jati idealne 

likove prema kojima treba da se saobraze realni ljиdi. Zivi 

ljиdi koji sи se na osnovи dиbokih saznanja i и plemenitom 

poletи svojih drиstvenih stremljenja podigli iznad proseka 

svog vremena treba da Ьиdи primer novog coveka. 

Takav primer dao nam је Boris Kidric citavim svojim 

zivotom i radom. 

Boris ZIHERL 

CLANCI I RASPRA VE 

1933-1941

KRIZA LJUBLJANSKOG ZVONA 

Vidrnarova "drиzina" dozivela је лeprijatnost kоји је 

rnorao da predvidi svaki trezveп covek - osim clanova 

drиzine koji sи obavljali "kиltиrni rad и slиzbl narodпe 

celine"; izdavac LjuЫjanskog zvona raskinиo је, иprkos 

svoj strahovito traпscendentalno (onosteaпo) иsmereпoj neviпosti 

strazarskih ispada, cиdan koлkиblnat izmedи svog 

novca i slovenacki orijentisanog "slobodnog dиha".- Fran 

AЉreht, Ferdo Kozak, Vidmar, LеЬеп i Ude izdali sи zatim 

sporne clanke и brosиri pod пaslovorn Kriza "Ljubljanskog 

zvona" i najavili svojи revijи. 

Zbog nedostatka prostora ne mozemo и ovom Ьrоји 

poblize razmotriti sve clanke. Zato se trerшtno ogranicavamo 

samo na opsti karakter brosиre, па Albrehtov uvod i 

па programatskи Izjavu. 

Pre svega treba koпstatovati da и brosиri uzalud trazimo 

ostro formиlisani stav prerнa onom delu Zиpancicevog 

blaпka Adamic i slovenastvo koji је za оsиdи: prema Zupaпcicevoj 

negaciji slovenackog nacionalnog pitanja. Bиdni 

strazari odgovarajи пasiroko ... Ali ne Zиpaпcicevom negiranjи 

slovenackog r1acioпalnog proЬlema, vec Zupancicevim 

tacnim i pravilnim prigovorima cmizdravosti, skucenosti 

i esnafstvu! Nadimak "bиdni strazari" njima potpиno 

odgovara. Razиme se, ne и srnislu "avaпgarde slovenastva" 

(kojom druzina sanш sebe besurnпje smatra), vec u srnislu 

budnih strazara impotentne, tipicпe intelektиalsko-malogradaпske 

ideologije. U smislи ideologije ЬиdnЉ strazara, 

ideologije koja је пesposobna da postavi pitanje о materijalrюj 

osnovi nacionalnog proЬlema, koja је slepa za 

2 Boris Кidric: Sabrana dela

18 - CLANCI I RASPRAVE 1933-1941 

иzrocnи vezи izmedи njega i danasnje razvojne epohe 

kapitalistickog sistema, ali koja. toplo рrероrи~иј.е. metafizicki 

recept - "neka se narod1 kada sazre:raJи 111 posle 

teskih nesreca иvlace sami и sebe, neka пastoJe da se opredele 

i potraze оdlисијисе oznake s~oj~ sus!iпe" (Leb:~· 

Iskrivljena slika). - Gospoda se не pltaJU zasto danas IllJe 

moguc "jedan jedini objektivni, zaista autoritativni forum 

koji Ьi spajao sve najdragoceпije duhovne snage svog naroda" 

(AlЬreht, Uvod). Druzina s visine gleda na takvo 

pitanje, zatvara oci pred klasnom difercn~ijacijm naroda 

Ш pred razlikom klasпЉ pogleda па nacюnalщ proЬlem. 

Nји ne interesuje koja је klasa s obzirorn na svoje ekonomske 

interese masovni nosilac nacioпalne borbe i и kakvom 

socijalnom savezи ovaj mas~vni nilac l'ealiz':lje svoje n~cionalne 

tendencije. LebdenJe druzшe н oЬlac1ma, bez oпjentacije, 

ide cak tako daleko da ona ne trazi materijalnu 

osnovи izrazite antislovenacke orijentacije sacice slovenackog 

krиpnog kapitala, s kojim је drиzina zivela и kor:kиblnatи 

и LjuЫjanskom zvonu. F. AlЬreht se zadovolJava 

konstatacijom da kod nas nerna granicne linije od koje Ьi 

koristi pojedinaca i pojedinih g·rupa pr·elazile и opstenarodnи 

korist. Gospodine Albrehte, а gde је objektivna analiza 

koja do'kazuje da је takva "sиdbonosna granicna linija" 

иopste moguca No do objektivne analize drиzini иopste 

nije stalo. Ona је иzvisena iznad realnog zivota. Za nju је 

jedini kriterij "slobodni duћ" koji se krece и uskim granicama 

malogradanskog horizonta. "Veliki socijalni rat izmedu 

mobllisanih klasnih armija" (Izjava) angazuje, dodиse, 

njen "budni i misleci (ispravno: malogradanski) duh 

i moralno osetljivo srce", ali ideoJoski sistem koji dolazi 

iz klasnog centra za nји је "dogma", napad na "slobodni 

dиh". "Jer sve su se ideje, najvece i one najaktиelnije, radale 

а radace se i ubиduce samo iz nemira, nezadovoljenosti 

i velike ceznje slobodnog duha" (Izjava). Gospodo, zar 

ne osecate svojи nedosledrюst Pisete о 'i.ielikom socijalnom 

ratu izmeau klasnih armija, govorite о "dogmi" koja је dosla 

iz klasnog centra, а istovremeno stavljate ovoj "dogmi" 

kao antitezи svoj "s1obodni dиh" Zar vam zaista ne moze 

postati jasno da је "dogma" (ispravno: jasna i konkretna 

ideja) nastala kao nuzan proizvod velikog socijalnog таtа, 

koji је opet nuzan proizvod objektivnih materijalnih prilika 

i иslova Gde cete и toj nиznosti smestiti svoj "slo- 

КRIZA r.JUБLJANSKOG ZVONA - 19 

bodni dиh", koji је isto tako rшzan proizvod svoga drustvenog 

centra, samo s torn razlikom sto njegov centar 

saciпjava malobrojni, od procesa proizvodnje najиdaljeniji 

deo intelektиalskog malograёlanstva! Mozda ne Ьi Ьilo lose 

razrnisljati malo о tome zasto i inteligencija svih zemalja 

и sve vecem Ьrоји podleze "dogrni" i zasto se "slobodni 

duh" tako bedno brani od параdа "dogmatskog" mentaliteta. 

Neka о prvom pitanju razrrrisljajи sarni clarюvi drиziпe, 

а и drugom cemo im pomoci mi. Pogledacerno njihov 

"slobodni dиh" podrobnije jednom drugom prilikom. 

U Krizi "LjuЫjanskog zvona" odrazava se cela ideolo 

~ka imJo~~ncij~ onog. intele~tualskog malogradanstva koje 

Је danasпJI brz1 razvoJ, doduse, iz samozadovoljne letargije 

иsmerio protiv postojecih prilika, ali koje је nesposobno da 

se bori na progresivnoj osnovi. 

Ali zivot se razvija s gvozdenom nuznoscи i ici се 

mimo i preko njih.

О PREPELUНOVOJ AЩlARNOJ REFORМI - 21 

О PREPELUHOVOJ AGRARNOJ REFORMI 

Svojoj Agrarnoj reformi, koja је izasla u izdanju Saveza 

slovenackih agrarnЉ interesenata, Prepeluh је dao 

podnaslov Nas veliki socijalni proЫem. Ako iz naucnih 

razloga moramo cak i u analizi najneznatnijih pojava zahtevati 

da se one proucavaju u svojoj svestranoj vezi i zavisnosti, 

takav zablev treba narocito istaci kad se radi "о 

velikim socijalnim problemima". Od knjige koja obraduje 

agrarrш reformu trazimo, dakle, neupoгedivo vise nego sto 

је golo nabrajanje agrarno-reforrnnih zakona, njihova iпterpretacija 

i kritika, kritika njihovog sprovodenja, pregled 

rada Saveza agгarnih interesenata, njegoviћ glavnih skupstiпa 

i stampaпje njegovih rezolucija. Nisu dovoljne ni 

letimicno date konture posedovrlih odnosa, ni navodenje 

posledica uzasnih slovenackih uslova ni gole konstatacije о 

bacanju klipova pod noge agrarnim interesentima. Od 

knjige koja se bavi agrarnom гeformom zablevamo pre 

svega da zahvati seljacku borbu za zernlju и procesu, u njerюm 

istoriskom razvoju, to jest da analizira u kakvim se 

socijalnim uslovima i u kakvoj socijalnoj vezi ova borba 

vodila u proslosti, do kakvih је rezultata s obzirom na 

snage tadasnje drustvene strukture mogla doci i dosla, u 

kakvoj је vezi sadasnji agrarni problem sa prosloscu i koje 

su danasnje drustvene pokretacke snage koje mogu i moraju 

- ako samo hoce da se oslobode - zahvatiti, u celom 

opsegu, i seljakovu borbu za zernlju. Takva i samo takva 

analiza moze da pruza onima. koji se bore za zernlju i 

svima onima koji zele da ovu ЬогЬu pomazu orijentacioni 

okvir i liniju njihove neposredne, svakodnevne ЬогЬе. Та- 

kve analize u Prepeluhovoj kпjizi nema. Analizom ne mozemo 

smatrati puke konstatacije о nelikvidiranim feudalnim 

odnosima а ni one na raznim stranicama - delimicno 

kao prestampavanje Prepeluhovih govora na zborovima 

Saveza slovenackih agrarnih interesanata - razbacane recenice 

kao sto su: "Problem koji је jos uvek pred nama 

nece moci da se resi samo agrarnom reformom, Ьiсе potrebno 

latiti se resavanja i drugih ekonomskih i socijalnih 

pitanja, nuzne su temeljite reforme danasnjeg drustva" 

(str. 43); "ali agrarno pitanje ima danas pre svega socijalni 

karakter, ono postaje zariste novih drustvenih orijentacija, 

osnovni razlog za nov drustveni poredak" 

(str. 82) itd. No, ako ove recenice, koje su, doduse, naizgled 

prilicno radikalne, posmatramo u vezi s nekim Prepeluhovim 

tvrdnjama u glavi Nas veiiki socijalni рrоЫет i slovenacka 

inteligencija, moramo doci do zakljucka da Prepeluhovo 

shvatanje agrarnog problema protivreci, i to 

temeljito, zahtevu za opstom i sirom analizom drustvenih 

odnosa u okviru kojiћ se agrarno pitaпje danas pojavljuje. 

Na str. 102 on kaze: "U osnovni i glavni nas socijalno-ekonomski 

problem, koji је vise-manje specificno па§ (kurziv 

је moj), danasnje паsе socijalno-politicko zakoпodavstvo i 

citavo prakticno delovanje u tom pravcu пimalo пе zadire"' 

а па str. 103: "Razlika је samo u tome sto је ovaj nas 

agrarni, rekao Ьih socijalno-politicki, proЬlem neuporedivo 

tezi i komplikovaпiji od опоg prvog (naime radnickog i namestenickog- 

S.) vec zbog toga sto пета niti moze imati 

meaunarodne saveznike i branioce (kurziv је moj), sto је 

sasvim nas (kurziv је moj) i sto moramo nekako (!) da ga 

resimo sasvim samostalпo, vlastitom sпagom i pamecu." 

Kad Ьi ove Prepeluhove tvrdпje Ьile tacne, пuzno Ьi izlazilo 

ovo: problemu sloveпackog seljaka nema nigde niceg 

slicпog; оп је izolovano ostrvce na ovom svetu i ne moze 

imati veze s problemom radnika i пamestenika, jer ovi 

imaju medunarodne savezпike i idu svojim putem; prema 

tome, slovenacki seljak i ne moze пista da nauci iz dogadaja 

i пjihovog toka пegde drugde. - Ako, dakle, iz Prepeluhovih 

tvrdnji treba da izvucemo takve zakljucke, опdа 

nije пista neoblcno sto g. Prepeluh u Agrarпoj reformi 

пiје osecao potrebu za analizom о kojoj је vec Ьilo reci. (Da 

ne Ьi Ьilo nesporazuma, podvlacim da Prepeluh pod izrazom 

"specificno nas" ne podrazumeva, razume se, neku

22 - CLANCI I RASPRA VE 1933-1941 

1 

posebnu formu u kojoj Ьi se agrarno pitanje javljalo, naprimer 

formu nacionalnog pitanja. 

Ogranicenost i potpunu ekskluzivnost pomenнtog zakljucka 

ne mogu da izbrisu naizgled sire zahvacene tvrdnje 

(kao sto sи, naprimer, vec citirane recenice na stranama 43 

i 82). Naprotiv! Ako zakljucak koji smo morali izvиci iz 

Prepelиhovih "konstatacija" uporedimo, naprimer, s recenicom 

gde kaze da agrarno pitanje postaje "zariste novih 

drиstvenih orijentacija" (str. 82), onda nam se tek pokazuje 

prava sиstina celine onog agrarizma koji pod radikalnim 

izgledom "novog drиstvenog poretka na agrarnim osnovama" 

vise ili manje ocigledno izolиje agrarno pitanje od 

opsteg socijalnog pitanja i "oslobada" ga potrebe za ana 

Jizom, cime objektivno delиje иpravo protiv saznavanja 

onog sto је zajednicko u proЬlemima radnika, seljaka i namestenika 

i protiv saznavanja pokretackih snaga и danasnjoj 

drиstvenoj strиktиri. Takvu njegovu osobenost ne 

moze da sakrije ni ova Prepeluhova recenica: "Zato је 

borba za zemljи i za zivot na domacoj grudi tako иporna, 

zato ona od konkretnih socijalnih uslova doblja razlicite 

forme i Ьоје. Ni talas agrarne reforme u srednjoj i istocnoj 

Evropi nece definitivno resiti ovo veoma komplikovano pitanje. 

Zato се se borba za agrarnи reformи и drugom ekonomskom 

oЬlikи nastavljati" (str. 82, poslednji pasиs). 

Prepelиhova Agraтna reforma ne sadrzi, dakle, analizи 

koja је iz navedenih razJoga - nepogresiva. Та k:njiga ima 

14 glava i dodatak Nekoliko dokumenata. Posle uvoda ima 

dve sasvim kratke glave о borbl za agrarnи reformи u 

Starom i Srednjem vekи i о agrarnim reformama и Jиgoslaviji 

pre rata. Zatirn dolaze dve glave о agramoj reformi 

posle rata i о podeli veleposeda. Sledece dve glave, kao i 

glava о socijalnom i ekonomskom programи Saveza slovenackih 

agrarnih interesenata, posvecene su radи i tendencijama 

Saveza. Glave izmedи njih оЬrаdији zakon о 

likvidaciji agrame reforme i sadrze statisticke podatke о 

veleposedima u Sloveniji, о eksproprisanim veleposednickim 

sиmama u Sloveniji, о zemljisnom vlasnistvu i rezultatima 

agrarne reforme u Jugoslaviji. 

Nas trenиtno interesиje pre svega glava о agramoj 

refoгmi и Starom i Srednjem veku i glava о agrarnoj reformi 

posle rata. Glava о agramoj reformi u Starom i 

Srednjem vekи, od koje se polovina odnosi iskljиcivo na 

О PREPELUНOVOJ AGRARNOJ REFORМI - 23 

Novi vek, naime na seljacke Ьиnе, Francusku revolиciju, 

Revolиcijи godine 1848, na ostatke feиdalnih veleposeda do 

danas i ЬоrЬи za eksproprijacijи veleposeda posle Svetskog 

rata, obиhvata jedva stranicи i ро. G. Prepelиh ne diferencira 

razlicite borbe za zemljи koje su se vodile u razH 

Citim istoriskim epol1ama, s obzirom na razlicite stepene 

socijalnog razvitka i razvitka medиsobnih drиstvenih odnosa, 

iako је нekako svestan potrebe za takvom diferencijacijom 

(str. 82, poslednji pasus). Stavise, on iznosi tvrdenje 

koje је u sиstini pogresno i и isto vreme pretstavlja kljиc 

za nerazumevanje razlicitosti socijalnih veza koje su se pojavljivale 

u borbl seljaka za zemlju. Naime, on na str. 4 i 5 

kaze: "Ekonomskи slobodи i pravo svojine na zemljи donela 

ie seljacima cele zapadne i srednje Evrope tek Velika 

francиska revolucija, koja је Ьila uglavnom takoae samo 

borba francuske burzoazije i seljastva (kurziv је moj) za 

zemlju." Francиska revolucija Ьila је ugl.avnom samo borba 

francнske bиrzoazije i seljastva za zemljи! Seljastva da, 

ali ne i bиrzoazije, odnosno uglavnom ne! Stvar је prosto 

и tome sto је mlada i revolиcionarna bиrzoazija kao nosilac 

tada progresivnog socijalnog sistema morala da razblje 

feиdalne stege i osvoji politickи vlast zato da Ьi osigиrala 

potpuno slobodan razvitak kapitalistickom poretkи. Revolнcionarna 

burzoazija је morala da trэ.Zi saveznike. Nasla 

ih је u proletarijatu, koji је tada, razume se, vec •postojao, 

ali kao k1asa Ьiо tek klica antiteze u bшzoaskoj revolиciji, 

i н seljastvu. S drиge strane, za bиrzoazijи је bllo nиzno 

da seljaka oslobodi i licno i na zemlji kоји је posedovao. 

Burzoaziji је tada Ыо potreban lju.dski materijal za indиstriski 

proletarijat i za rezervnн industriskи armijи. Cinjenica 

је, dodиse, da је Francиska revolиcija likvidirala 

feиdalne odnose na selи neиporedivo radikalnije od revolиcije 

godine 1848, kad је bиrzoazija u Nemackoj i и Austriji 

svoje revolиcionarne seljacke saveznike izdavala na 

sirokom planu. (Zanimljivo је takode da је Napoleonova 

vojna diktatиra, koja је za francиsku bиrzoazijи znacila 

osiguranje njenih socijalnih tekovina, kod nas doduse ukinиla 

seljacke sluzbe, koje sи patentom Josifa П blle ogranicene 

na 12 dana, ali sи ostale desetina i tlaka.) Sitnim 

seljacima omogиCila је da od drzave kнрији delove konfiskovanih 

veleposeda crkve i feиdalnih emigranata. Ali burzoazija 

nije marila niti је mogla mariti za to da se seljak

24 - CLAr-iCI I RASPRA VE 1933-1941 

ukotvi na zemlji, jer је njoj, kao sto је vec receno, Ьiо 

potreban ljudski materijal ... Kad ~е Napoleon kao. konzul 

branio uvodenje naslednog prava 1 na s7lu, rekao .Ј.е: "Р~: 

sle rasparcavanja seljackog poseda nastace proletariJat, koJI 

се dolaziti u vece gradove, пarocit

da Ы se ucvrstio novi poredak." (Zelja burzoazije da priliv 

seljaka u gradove bude st veci P:~tvoг~l~ se danas, ~ad 

postoje armije nezapsl~n1h, ро d1J~ektic1. svo15 :azVItka 

u svojtl suprotnost, u zelJU da prol.etaп~ovaш selJ~~l ~tanu 

kod kuce na zemlji koju -- nemaJu; al1 ekspropпJaC1Ja seljackog 

~oseda, razume se, nije prestala.) Burzoazija је, 

dakle, oslobodila seljaka feudalnih veza zato da Ьi ga sama 

mogla eksproprisati. . . . ... 

Kada Prepeluh pominje rasterecenJe zemlJe u Austr1J1 

i kaze da se ono nije izvrsilo samo eksproprijacijom vec i 

otkupom, on konstatu.je: "Ali ostali su jos veleposedi kao 

takvi narocito fideikomisi. Kolonatski sistem, о kome go 

\'oridto na drugom шestu, ova 1·eforma nije pogodila (u 

Goriskoj i u Dalmaciji). - Veleposedi kao t~vi, bez. ~l


Posledica svega toga Ьilo је, razume se, to da је burzoaska 

revolucija u pretezno agrarnim drzavama ostala nedovrsena. 

Burzoazija, пarocito burzoazija drzava-naslednica, 

"zainteresovala" se za njeno dovrsenje tek kad је - 

morala da se zainteresuje. А to se dogodilo neposredno 

pred kraj rata. 

Na pitanje zasto је borba za eksproprijaciju veleposeda 

pocela na celoj liniji posle Svetskog rata, Prepelub 

nam ovako odgovara: "U Rusiji је godlne 19 1 .7 росео gigantski 

socijalni prevrat, koji је vise ili manje uticao na 

celu Evropu, а narocito na one mase koje su se s fronta 

vracale kuCi; ali i u pozadini је glad pobudiva1a si1nu zelju 

za hlebom, tj. za zemljom ..." (str. 9). Za Prepeluha dovoljno. 

- U vezi s nasim gornjim zakljuccima moramo se sada pitati- 

zasto је Ьilo hitno potrebno da se za resavanje neresenog 

problema zainteresuje onaj isti drustveni sloj koji 

pre nije mario za njega, iako је u izvesnoj istoriskoj epohi 

8kupljao mase za borbu protiv feudalizma. Kakav-takav 

odgovor na1azimo u Prepeluhovom nabгajanju razloga koji 

su govorili za agrarnu reformu. Na str. 9 on nabr-aja politicke 

гazloge (potreba za sticanjem sin1patija Srba izvan 

Srblje, Hгvata i Slovenaca), nacionalne (vecina poseda н 

rukama stгanaca), ~ocijalne i ekonomske. О socijalnim razJozima 

kaze: "Ruski vetar Ьiо је ро red i mir u Evropi 

jako opasan, i zato su sve evropske drzave, svaka na svoj 

naCin, nastojale da izvrse potrebne reforme zakonitim putem, 

bez nasilnih prevrata." Odlucnije se н Narodnoj enciklopediji 

izrazava М. Kosic: "Motivi su bili delom socija1ni, 

а delom nacionalni: bojazan od boljsevickih pokreta 

proleterskih agrarnih masa odmah ро ujedinjenju, jacanje 

privrzenosti novoj drzavi u pojedinim kгajevima i umnozavanje 

naciona1nih elemenata posredst\тom unutrasnje ko 

]onizacije" i "Agrarna reforma u celoj istocnoj i srednjoJ 

Evropi otpocela је posle drustveno-moralnih potresa usled 

dugotrajnog rata i uticaja Rusije" (clanak Agra·rna reforma 

u Narodnoj enciklopediji srpsko-hrvatsko-slovenackoj, 

str. 23 i 25) Ali da Prepeluhove "nacionalne razloge" (vecina 

poseda н rukama stгanaca) u toj vezi ne treba uzimati 

bas tako ozbiljno, dokazuje cinjenica da su neki "nacionalni 

krugov·i" pokaza1i veoma sentimentalno гaspolozenje prema 

zemljisnim pravima nemackih feudalaca u Sloveniji. 

О PREPELUHOVO,J AGRARNOJ REFORМ! - 27 

Ruska revolucija, koja је bezobzirno radikalnim stavom 

boljsevika u agrarnom i nacionalnom pitanju izazvala, 

\ 7 ес u svojim pocecima, pгerastanje same sebe, uticala је, 

dakle, sa ekspгoprijacijom veleposeda bez ikakve otstete 

dvostruko: s jedne strane- r1a seljacke mase, а s druge - 

Pbudila је, u vezi s prvom stranom, "bojazan od boljsevickih 

agrarnih pokreta proleterskЉ agгarnih masa" (М. Kosic, 

Narodna enciklopedija).

TONE CUFAR: SLOM - 29 

TONE CПFAR: SLOM 

Ekonomska enota izdala је kao prvu sveskи svoje beletristicke 

Ьiblioteke Cиfarovu dramи Slom. Slom је prijatan 

dokaz da se Cиfar snazno razvija и dobrog proleterskog 

beletrista. Njegov razvitak је иtoliko znacajniji sto 

је sva nasa slovenacka "socijalna" literatиra, sem malobгojnih 

izиzetaka, dosad Ьila strasrю jadna. Naime, nisi 

proleterski knjizevnik ako, и nedostatkи sopstvenog borbenog 

otpora i dijalekticke perspektive cmoljis nad sиdЬinom 

svojih neaktivnih figura i s njima malogradanski 

sentimentalises. Isto tako malo koristis proleterskoj litet·aturi 

ako radnom narodи dajes slabe ћeletristicke proizvode, 

koje obavezпo premazes spoljnom tendencijom i me 

Ьanicki natezes na materijalisticke kalиpe. Takva literatиra 

је и najboljem slисаји malogradanskim kriticarima-neznalicama 

dobrodosao povod da njenи Ьljt1tavost i nesvarlji 

Ye>st pripisи proleterskoj beletristici иopste. 

Socijalna beletristika jeste i mora Ьiti znacajan cinilac 

и pokretu radnog naroda. Cesto mozemo opaziti omalovazavajиci 

gest, jer toboze danas ima toliko zпacajnijih stvari 

(la nema bas nikakvog smisla posvecivati pazпju "prici·· 

cama". Ti i takvi gestovi ne znace bas nista drиgo nego 

da odbacиjemo znacajno ogledalo u kome se тоgи ogledati, 

zajedno sa svojim uzrocima i pot1kama, aktivnost, porazi i 

pobede radnog naroda i njegovih najboljih sinova. А takvo 

ogledalo ima, ako ga је stvorio иmetnik koji dija1ekticki 

misli, povratni иticaj. I zato је potcenjivanje znacaja koji 

ima proleterska beletristika ·- "leva" fтaza. Ona иstvari 

dopиsta da radnog coveka omanlljиje tиda, iako pod ime- 

nот "socijalne" i "proleterske" literatиre nиdena beletristika, 

da ga odvraca od jasnih pogleda i njihovih konse·· 

kvenca, da ga zavodi и iskljиcivo "kиltиrno" izivljavanje 

(kao da kиltиra moze Ьiti izolovana od ostalog teskog zivota). 

А иpravo tи se krije, sto se tice same knjizevnosti, 

glavna opasnost. 

Sta, dakle, zahtevamo od proleterske literature Razume 

se da се danas, kad realizacija istoriskih zadataka u 

svetи pocinje tako ostгo da se postavlja, njen иslov Ыfi 

vise nego ikad ranije - realizam. Ali ne mehanicko redanje 

spoljnih cinjenica i idealisticko tumacenje razvitka, sto је 

glavna karakteristika malogradanskog realizma, nego 

realno davanje na visE:m stepenи, tj. davanje stvarnosti 

otkrivanjem njenih svestranih odnosa, razvojnih tendencija 

~ perspektive. Za takav proleterski realizam, naprimer. 

radn1cka pobeda и bllo kojoj borЬi za povecanje nadnice 

nije svrsena Cinjenica koja nema bas nikakve veze ni s razvojnim 

stepenom celokиpne radnicke borbe ni s njenom 

visom razvojnom tendencijom, nego је иpravo obrnиto. 

Isto tako, пajtezi poraz ne pretstavlja za njega bezizlaznu 

trag~~и ~ pasivno. sћvacenи istoriskи nиznost; и danasnjim 

razviJeшm odnos1ma, kad postoje svi objektivni иslovi za 

иspeh, poraz је "istoriska nиznost" samo иtoliko ukoliko 

pozitivпim sиbjektivnim faktorima ne polazi za rиkom da 

savladajи posledice izdajstava koja sи godinama sistematski 

cinili reformisticki vrhovi иrasli и malogralianstvo. 

А иspeh tЉ sиbjektivпih faktora zavisi opet od radinosti, 

zп~=:Ја, r:aи_ke i sposbnosti Zj~di. Zato се pravi proleterski 

knJizevшk 1 и poraz1ma - vellkim i malim - videti иslove 

za njihov dijalekticki obrt. 

. Raz';lme. se ~а ~е za~t;ve koje postavljamo proleterskoj 

l~~e~atиr1 naJbOlJe Ispunltl иmetnik koji је иsvojio dijalekticki 

metod. 

Сиfаrи је и Slomt~ vrlo dobro poslo za rиkom da realisticki 

da dogadaje iz okoline и kojoj је on kod kuce i da 

ih dijalekticki razvije. Ко је iskгeno иёestvovao а svakodnevnim 

borbama naseg radnistva i pazljivo motrio njihoY 

l'aZYoj, morace priznati da sи prizori и kojima Cufar prikazиje, 

pozitivno i negativno, razvija i stepenиje delatnost 

~~dnickih pre~s~avnik~ Jиrmana, Ogrisa i Rиpnika, и ko 

Jima crta RoJшkoYo 1zdajnicko obmanjivanje radnistva i 

mesetarenje s predиzecem, и kojima karakterise pokreta-


nje, kolebanje, oklevanje i konacni obracun radnicke mase 

s Rojnikom - dati tako verno, dinamicki i s takvim poznavanjem 

i umetnickim kvalitetom da te doista ponesu. 

Snaga tih prizora је tolika da u delu kao celini ostaju 

prilicno u pozadini pogreske koje је Cиfar иcinio nespretnim 

saЬloniziranjem burzoazije i njenih najЬlizih i prezasicerюscu 

prilicno пezivotno zahvaceпih i razvijenih erotsko-seksualnih 

situacija. 

Кratka - sa samom radnjom i s vezom koju је Cufar 

naznacio u radnji dana sadrzina Cufarovog Sloma је ova · 

preduzece "Kremen" ne isplacuje radnicima nadnice; zbog 

toga se razvija pokret za isplatu nadnica. Radnici odlucuju 

da stupe u strajk ako preduzece ne isplati nadnice i salju 

direktoru Brиrnnu tri svoja pretstavnika: Jurmana, Ogrisa 

i Rupnika. Cetvrti clan delegacije је Rojnik, pretstavnik 

Radnickog ureda za zastitu. Jurman је tip borbenog radnika 

koji је prozreo Rojnikove svesno izdajnicke mahinacije. 

Svestaп је svoje odgovornosti prema masi i utice na 

пјu u borbenom srnislu. Pred direktorom se ропаsа onako 

kako dolikuje borbenom radnickom pretstavnikи. Rojnik 

је tip Ьirokrata koji је urastao u malogradanstvo i sasvim 

se prodao kapitalistima. Ogris је posten radnik koji se, 

medutim, u prvom cinu jos koleba izmedu Rojnikovih fraza 

i Jurmanove odlucnosti. Rupnik је Rojnikov poиzdanik. 

Direktor, razjaren, prekida razgovor s radnickim pretstavnicima, 

а Rojnik potajno zakljucuje s njim izdajnicki 

pakt cija је sadrzina - Rojniku rnito, а radnistvu obecanje 

na hartiji Ciji је jedini cilj da otиpi radnicku borbenost i 

zavuce pregovore. Uto se vec pokazuju posledice Rojnikovog 

izdajstva i denuncijacija. U otsutnosti direktora nadzornik 

otpusta Jurmana i druge najborbenije radnike. Masa 

se zataJasa. Kad јој Jurman objasni da је "Кremen" pred 

slomom i da, prema tome, postoji velika opasnost da zaostale 

nadnice uopste nece Ьiti isplacene, njena se borbenost 

иsmerava protiv Rojnika. No, spretni demagog Rojnik snalazi 

se u situaciji i izazove - da Ьi spasao svoj ugled - 

licni divlji napad na pijanog nadzornika. "Kremen" se u 

to vreme spasava od bankrotstva, direktor se vraca s novcem, 

ali i s najavljivanjem da се predиzece sniziti nadnice. 

Ali ovog puta се masa, koja је uvidela Rojnikov izdajniCki 

potllvat, kao jedan covek stati uz Jurmana, slozno se odu- 

TONE CUFAR: SLOM _ 31 

pr~~i. snizenju nadnica i iz svoje sredin·e izbaciti Rojnika 

kOJI Је pokusavao da је pridoblje za sniZenje. i ' 

. U Slomu је Cиfar оdlиспо zaћvatio i otvoreno stavio и 

pгVI .:Pl~n neko~ko najaktueJnijЉ pitanja nasЉ sadasnjЉ 

radn1ckih borb1. Drama se dogada u doba kapitalisticke 

ekon~mske krize,. koja u sebl nosi иslove za prelaz u ostrije 

konfl1kte. Bezobz1rna namera kapitalista da sve terete krize 

i sve posledice .~vojih vrtoglavih berzanskih spekиlacija 

Р:~Ьасе r~a гadmc~a .le_a, ~.tpor radnicke mase, protivradшc~~ 

~~tlv.J.-OS~ RJШka koJI se trude da kapitalu pomognu 

ll:~s1ћ IZbljanJe 1 razvijaпje najodlucnijih borbl - to је 

SI.ze ~ufarove ~rame. Ali Cиfar ne osta.je pri bezidejnom 

шz~J:U g~ad.e. c:;ufar·~ kao svestan radг


nje, kolebanje, oklevanje i konacni obracun radnicke mase 

s Rojnikom - dati tako verno, dinamiCki i s takvim poznavanjem 

i иmetnickim kvalitetom da te doista ponesи. 

Snaga tih prizora је tolika da и delи kao celini ostajи 

prilicno и pozadini pogreske koje је Cиfar иcinio nespretnim 

saЬlor1iziranjem burzoazije i njenih najЬlizih i pгezasicenoscи 

pгilicno пezivotno zaћvacenih i razvijenih erotsko-seksиalnЉ 

sitиacija. 

Kratka- sa samom radnjom i s vezom kоји је Cufar 

naznacio и radnji dana sadrzina Cиfarovog Sloma је ova · 

predиzece "Kremen" ne isplacиje radnicima nadnice; zbog 

toga se razvija pokret za isplatи nadnica. Radnici оdlисији 

da stиpe и strajk ako predиzece ne isplati nadnice i saljи 

direktorи Brиmnи tri svoja pretstavnika: Jиrmana, Ogrisa 

i Rиpnika. Cetvrti clan delegacije је Rojпik, pretstavnik 

Radnickog иreda za zastitи. Jurman је tip borbenog radnika 

koji је prozreo Rojnikove svesno izdajnicke mahinacije. 

Svestan је svoje odgovornosti prema masi i иtice na 

nји и borbenom smislи. Pred direktorom se ponasa onako 

kako dolikиje borbenom radnickom pretstavniku. Rojnik 

је tip Ьirokrata koji је urastao и malogradanstvo i sasvim 

se prodao kapitalistima. Ogris је posten radnik koji se, 

medиtim, и prvom сiпи jos koleba izmedи Rojnikovih fraza 

i Jurmanove odlиcnosti. Rиpnik је Rojnikov poиzdanik. 

Direktor, razjaren, prekida razgovor s radnickim pretstavnicima, 

а Rojnik potajno zakljиcиje s njim izdajnicki 

pakt cija је sadrzina - Rojnikи mito, а radnistvu obecanje 

па hartiji Ciji је jedini cilj da otиpi radnickи borbeпost i 

zavuce pregovore. Uto se vec роkаzији posledice Rojnikovog 

izdajstva i denиncijacija. U otsиtnosti direktora nadzornik 

otpиsta Jurmana i drиge najborbenije radnike. Masa 

se zata1asa. Kad јој Jиrman objasni da је "Кremen" pred 

slomom i da, prema tome, postoji velika opasnost da zaostale 

nadnice иopste nece Ьiti isplacene, njena se borbenost 

usmerava protiv Rojnika. No, spretni demagog Rojnik snalazi 

se и sitиaciji i izazove - da Ьi spasao svoj иgled - 

licni divlji napad na pijanog nadzornika. "Кremen" se и 

to vreme spasava od bankrotstva, direktor se vraca s novcem, 

ali i s najavljivanjem da се predиzece sniziti nadnice. 

Ali ovog риtа се masa, koja је иvidela Rojnikov izdajnicki 

pothvat, kao jedan covek stati иz Јиrтапа, slozno se оdи- 

TONE CUFAR: SLOM _ 31 

pr:~i. snizenj_и nadnic~ i i~ sv~~e sredi~e izbaciti ;Rojnika, 

koJI Је pokиsavao da Је pridobiJe za sшzenje. 1 

U Slomu је Cиfar оdlиспо zaћvatio i otvoreno stavio u 

prvi plan nekoliko najaktиelнijЉ pitaпja nasih sadasnjih 

radnickih borbl. Drama se dogada и doba kapitalisticke 

ekoп~mske krize,. koja и sebl nosi иslove za prelaz u ostrije 

koнfl1kte. Bezobz1rнa нamera kapitalista da sve terete krize 

i sve posledice .~vojih vrtoglavih berzanskЉ spekиlacija 

РЗ:~Ьасе z:a r-adшcka leda, otpor radnicke mase, protivradшc~~ 

~tlv_~os~ Rjnika koji se trиde da kapitalи pomognи 

иgus1ti IzbiJanJe 1 razvijanje najodlиcnijih borbl - to је 

SI.ze ~ufarove c!_rame. Ali Cиfar ne ostaje pri bezidejnom 

шz~nJ g~ad.e. C::ufat·~ kao svestaн radг.icki pisac, postavlja 

s~b1 pita::_J.a 1 resava 1ћ ... Gladovanje Ш borba i пјеnо dizanJe 

n~ VI~~ stepen, organizacija koja је sama sebl svrha Ш 

orgaш~a~IJa kao sredstvo borbe, "solidщ-nost" и pasivrюsti, 

~. prO~Jacenjи i s takvim Rojпikom kakav nastиpa и Slomu 

Il1 ~ol1darnost borberюg prletarijata - to sи osnovna pitan~~ 

Cиfarovog ~ela .. То шsu Cufarovi licni proЬlemi niti 

su c1sto lokal~a pitanJa koja se ticи sanю indиstriskog centra 

u. kome Је drama пastala. То sи pitaпja celog naseg 

radnistva, i velika је Cufarova zaslиga иpravo to sto Љ је 

u Slomu zahvatio. 

Razиme se da Cиfar nije mogao da osvetli и drami ova 

s.arz:a ро sei vrlo j~dnostavn_a pitanja и пjihovoj svcstranoj 

'l:·ezz. On Је dao 1sklesaп !ragment koii dodиse. sadrzi 

osпovne dijalekticke odnose prerna cell~i, ali је. иpr·kos 

tome samo fragment. (Verovatno Сиfаrи kad је pisao 

dramи, jos. ~1isи Ьile ~as~e sve nijanse daljeg razvoja.) Zato 

sи s.e и kr1tlkam~ poJavlla, delom iz пеzлаnја i nerazиme 

:ran~a,. ~ delom IZ sr~cunate zle nameгe, pogresna tиmacenJa 

1 cak podmetanJa koja treba da objasnimo ako zelimo 

da Cufarov Slom pravedno ocenirno. 

I 

I. ~· ј.е и Svobodi napi~.ao о Slomu, izmedи ostalog, i 

ovu recen1cи: "U drиgom сши dolazi Rojnik sav pospan 

i~ zagrljaja sekretarice, а ,Cin' se zavrsava protestom radnika 

protiv nadzornika predиzeca, jer on voli da popije." 

"Slobodas" koji Slom nije citao s pravom се рип ogorcenja

32 _ CLANCI I RASPRAVE 1933-1941 

zviknuti: "Тај Cufarov Slom odi~t~ mora. da је lepi kr~ 

11 

ako Tone ш.isli da izmozdeni radn1c1 nemaJU da protestUJU 

ni protiv cega drugog ni protiv koga drugo~ nego prot~v 

pijanog nadzornika! Р а i to sam~. zb~,g to~a sto n~d:on::ik 

voli da popije!" Onim "slobodaSima kOJl Slom JOS~_шsu 

citali toplo preporucujemo da Cufarovu dral~ . proc~taJ_u 

pre nego sto о njoj stvore sud na osnovu kr1tlke koJL~. Је 

napisao I. С. Oni се se uveriti dS: ј_е Cufar napad ~а plJ~nog 

nadzornika prikazao ~ k~o Ro;nz~ovu provo~a~!JU koзu 

borbeni Jurman najodlucnlJe osudщe. Kad Rозшk dem~goski 

реге svoje mesetarske gre~e buskanjem radnika da 

1:1apadnu "pijanduru", Jurmax: 1stupa pr~d р~е redove 

s ovim recima: "Stojte! N е daJte se zavest1! М1 ne poznajemo 

iпdividualne isp~~e! ~i ne hvatamo ;nu~e !_ NisJo 

kгcmari koji se rvu s plJancima! Neka t rad1 Rозшk! NJegova 

staza је suvise sk~, pr:~ паmа Је ce~ta! ~T.eka n~s 

не zavodi na straпputlcu! (П сш, str. 28.) А lZ kr1t1ke k~J~ 

је napisao I. С. moglo Ьi se zakljuc~~i da Tone Cufar v1d1 

smisao i taktiku svakodnevr!e radшcke borbe u protestu 

protiv nadzornika, "jer ovaj voli d: popij_e" ~ ~Syak_i po~ten 

radnik kome је stalo bar do SVOJlћ delimlCП1h 1 svakodnevnih 

iнteresa (а kоше пiје stalo) i koji nije Ь~о slep 

za teska iskustva poslednjЉ godina, morace da pпzna - 

Ьiо on ovog Ш onog ubedenja - da је Cufar .и Slomu_ ~d':lboko 

zal1vatio pitanje taktike svakodнevn1h radшclпh 

borbl. . dn' ~k 

Osnovnu razliku u gledanju na takt1ku ra 1с е svakodnevne 

borbe Cufar је istakao vec u prvom cinu. Evo 

sta on kaze: 

Rojnik: Sad nije vreme za rvanje, nego za \тestinu ј 

diplomatiju. 

Ogris: Diplomatija nije pogresna, ali је i hr~br~st 

potrebna. Covek doista ne zna kako Ь1 Ьйо 

bolje. . . . , 

Jurman: Samo vas ovo pitam: Jesmo 11 rekli da cemo 

pred njim klecati - kakav је zakljucak Sta 

su nam drugovi stavili u duznost 

Ogris: Rekli su: novac ili strajk. 

Rojnik: Razume se. Ali pre moramo isprobati druga 

sredstva. 

Jurman: Ра isprobali smo Љ. Neka direkto: sazna dэ 

ne dolazimo k njemu da se zabavlJamo. 

Rojnik: 

Jurman: 

Ogris: 

Jи1·man: 


Budimo oprezni i pristojni! 

Da li је on pristojan s nama Ne milujmo 

ga u rukavicama! 

Nemojmo tako glasno ... 

Kukavice! Sto se covek Ylse ponizuje, V1Se 

ga ponizuju. Koga da se mi radnici bojimo! 

Mi rad.imo, sva pravda је na nasoj strani! Vi 

samo puzite i igrajte se slepog misa, ја t6 

necu da radim! Svoje drugove necu da varam. 

Sve се saznati! · 

Cufarovo pitanje koje izlazi iz same radnje glasi dakle: 

Ш puzanje pod imenoш "diplomatije" Ш borba. I сео dalji 

1·azvoj drame, koja је verno ogledalo stvarnih odnosa, go~ 

vori protiv puzanja. 

Zaboravimo za trenutak da је Rojnik placen i, prema 

tome, sasvim svestan izdajnik i pogledajmo sad samo 

uspehe njegove "diplomatske" taktike. Treba konstatovati 

da је nase radrlistvo gotovo u svim fabrikama imalo prilike 

da u sporovima oko nadnice oseti nametanje taktike koju 

Rojnik oznacuje recju "d.iplonratija". А i njene uspehe је 

osecalo na svojoj kozi. Cufar је, dakle, u Slomu objektivi_. 

zirao Rojnikovu "diplomatiju". - Kako deluje "diplomatija" 

u Slomu Kad "Kremenu" preti opasnost da propadne; 

"diplomatija" postize obecanje da се preduzece isplatiti 

nadnice. Umesto stvarne isplate nadnica, koja је i u kapitalistickom 

poretku zakonom zajamcena, prvi "veliki 

uspeh" "diplomatije" је dakle- оЬесанје. Obecanje onoga 

sto је radnik s kapitalistom ugovorio kad mu је prodao 

svoju radnu snagu. (Da li neko mozda zeli da zna kolik:') 

ima preduzeca u drzavi, ра i u Sloveniji, koja su na intervenciju 

"diplomatije" obecala da се isplatiti nadnice, ра 

su Љ uprkos tome zadrzavala nedeljama i cak mesecima 

U iducem broju mozemo mu pruziti neke primere !) I sta је 

jos ovo obecanje osim toga Pesak u oci, zlocinacka prevara 

kojoj је cilj da radnistvo pod njenim uticajem bogougodno 

ceka izjavu da novac za uplatu nadnica nema odakle 

da se uzme, jer је "Kremen" otisao na - dobos. I sta jos 

sadrzi obecanje Neobavezno opozivanje direktorovog na.: 

javljivanja da се sniziti nadnice. Mislim da mozemo za- 

3 Бoris Кidriё: Sabrana dela

34 - ёLANCI I RASPRA VE 1933-1941 

jedno s Jurmanom i njegovim drugovima Ьiti nacisto: u 

"Кremenu" zaposlenom radn.~stvu ~vavo ~_u ,potrebn~ tes~o 

zasluzene nadnice; umesto щll1 "d1plomatl]a mu pr1bavl]a 

obecanje da се mu ih preduzece is~latiti (razume se, .. а~о 

ne ode na dobos); i umesto kolekt1vnog ugovora koJl се 

radnistvu zajamciti visinu nadnice- ako "Кremen" bude 

jos radio - "diplomatija" opet postize obecanj~ d~ predu. 

zece nece sniziti nadnice. Koliko takv·o obecanJe vred1, 

uvida u Kremenu" zaposleni proletarijat onda kad se gospodin 

direktor vraca iz grada i ponovno najavljuje - sn~zenje 

nadnica. (Zanimljivi su i slucajevi kad је preduzec~ 

najavilo, recimo, desetpostotno snizeпje пadnica zato d~ Ь~ 

"diplomatija" z::_ogla "po~tici" p~~p~stotn.) Ali sad зе ~ 

poverenju radn1stva u "dlplomatlJU kraJ. Jurman vod1 

,Kremenov" proletarijat pred direktora kao jedinstvenu 

borbenu radnicku masu. "Mi smo svi, i drugih nema! Porucite 

direkciji da ne pristajemo!" Drukcije i ne moze Ьiti. 

Ј er direktor Brumen i gospoda akcionaгi vrlo dоЬго znaju 

da се radnici jos vise gladovati ako im budu snizili nadnice. 

А oni ipak, upгkos tome, hoce da ih snize. Jedina snaga 

koja im se moze odupreti i koja se moze boriti za poboljsanje 

jeste snaga koju ima proletarijat onda kad nastupa 

kao borbena masa. 

Cufar је resio pitanje: Ш prosjacenje pod imen~m i :r;~ 

nagovor "diplomatije" Ш borba u smislu Marksovlh rec:; 

"Sa stalnim opadaпjem broja kapitalis~ickih rnagп.at~, _koJl 

uzurpiraju i monopolisu sve prednost1 tog preobrazaJrюg 

procesa, raste masa bede, pritiska, ropstva, degeneracЧe ~ 

eksploatacije, ali i revolt radnicke klase koja stalrю Ьща_ 1 

koju sam rnehanizam kapitalistickog procesa proizvodпJe 

skoluje, ujedinjava i organizuje." (Kapital, Borhardtovo 

slovenacko izdanje, str. 199-200.) I resio ga је и zivotnom 

smislu proletarijata! (Slovencev kriticar u tome resenju 

dabome ne vidi borbu za novi "etos" !) 

п 

Slovencev kriticar је u svojim spoznajama vrlo brz i 

odlucan. On ne ulazi podrobnije u Jurmanov odnos prema 

sindikatu, nego brze-bolje proglasava da је ostrica Sloma 

uperena protiv socijal-demokratskih organizacija. Posto od 

TONE ёUFAR: SLOM _ 35 

6 januara 1929 Socijalisticka partija Jugoslavije vise ne postoji, 

pod kriticarevim "socijal-demok1Ћtskim organizacijarna" 

rnoguce је razumeti samo - refo1·misticke siпdikate. 

U_ org~niz~ci,jarna_Str~~o:rнe ko~sije uclanjeni 1·adг..ici koji 

шsu c1tal1 Slom 1zvuc1 се zato 1z Slovenceve kritike vrlo 

~ako .z~kljuёak da Cufar otvoreno poziva proletarijat da 

1stup~ IZ lJRSSJ, da је, dakle, Cufar nekakav razbljaё strukovшh. 

organizacija. Narocito im te шisli mogu potvrditj 

"_п~kol1~o reёi da se razuшemo!", koje је u Delavskoj politlk~ 

nap1sao А. Z-ko. Naiщe, А. Z-ko kaze: "Ovim zeumo 

samo up~tati нasu radnieku javnost da li је rattnickom po 

~etu _и. mteгesu ovaкvo pljuvanJe па organizucijr:: (kuгziv 

је moJ) 1 na radпiёke pretstavпike koje su izabгale radniёke 

гgaшzacije." No, svako miSljenje da Cufar poziva гadni 

~tvo da napusta гefoгmisticke sindikate је potpuno pogгesno. 

~akvog poziva несеtе насi нigde u Slomu. Jurman је i 

sam clan strukovne organizaci-ie. lVli daborne ne mozerno 

zamisliti da Ьi se takav borber{i Jur~a11 kakv~g је ob!ikova~. 

~ufar slagao. s yr~tva~anjem sindikata u oгganizaciju 

koJa Је sarпa s~b1 ~11~ 1 p:1:resak odredene politiёke stгuJe. 

Jur_~1an mora z~~etl 1 rad1t1 na torne da sindika!na organi 

:aciJa bud~ oruzJe u Ь_гЬi sveg u fabгici zaposlenog radnis~va. 

_Zato Је u pгvorn сшu upгavo potrebno njegovo akcentlranJe: 

:,Radmci_(kurzi:Т је nюј) nas salju!" dok Rojnikov 

pouz~~ Rupшk veli da radniёki pretstavnici Ogris, 

RuJшk .: Jur;an dolaze u ime "naseg saveza". Naza10st, 

сш.~: ш~е daiJ~ r~zvio Jurmanov rad u sindikalnoj organiz~cчl, 

al1 ~arn Је 1z svгsetka drame јаsно da је Jurшan i и 

s:n~katu 1. rnedu neorgarlizovanirn radnicima stvoгio opo 

ZIC1Jll: prot1v. R_jнika, koji izdaje iпterese proletarijata. 

OpoZ1CIJU u sшd1katu saёinjavaju i socijal-denюkrati i нescij.al-dernokгatski 

radnici. No da li zato Јurшан razЬija 

ыnd1kalnu organizaciju Niposto! Naprotiv! Radnici idu za 

Jurшarюm zbog togn. sto im је он jasno pokazao zahtev koji 

odgovaгa njihoviш inte1·esima i pravi put borbe za zahtev· 

"~Ptlstili su I:toj~k~- z~:юg toga sto su spoznali bezuspesnost 

1 с~ syesn~ .:zdap~Icki ~arakter Rojnikove taktike. То је u 

d::'~~J sltuac1Jl sust1a nJihove opozicije. Stvaranjem te opo 

ZlCIJe Ju.гman vтаса sindikatu rtjegov pravi, radniёki kar~te~. 

~ijalektika razvoja је na dl


opozicije је borba. Јигmаn ponovo stvara jedinstvo kad 

vodi sav "Кren1enov" proletarijat и borbu.. Novo jedinstvo 

је negacija negacije, jedinstvo na visem stepenu, jedinstvo 

borbenog radnistva. 

Danas nije uvek potrebrю da negacija negacije iskljuci 

Rojnikove vrsnjake ро funkciji i politickoj boji. Oni mogu 

da pripomognu negacijl negacije ako nisu sasvim izguЬili 

radniCko klasno tle pod sobom, ako ih srce zaista zove na 

1·ad za interese onih koji su ih izabrali, ako su spozпali bezuspesnost 

Rojnikovih metoda i ako hoce da se prema svojoj 

spoznaji - upravljaju. Ali u slucaju ovakvih Rojnika kakav 

nastupa u Slomu, negacija negacije bez Rojnikovog uklanjanja 

nije moguca. 

KrШcar Т. М. u Delavskoj politiki (24 decembra 1934) 

nije nasao nikakvu "ideju vodilju i vaspitnu ideju и 

Slomu". On pise: "Drama је pisana prilicno spretno i scenski 

efektno, ali to jos nije dovoljrю za pravu socija1nu 

dramu, koja mora imati i neku ideju vodilju i neku vaspitnu 

ideju. Ali bas to u njoj не nalazimo. Jedini иspeh koji Ьi 

drama mogla imati Ьilo Ьi to da nasem, vec ionako dovoljno 

razocaranom radnistvu oduzme jos i poslednju trunku poverenja 

u faktore koji imaju zadatak da se brinu о njegovoj 

zaнtiti. Odatle је samo jos jedan korak do anarhije 

(kurziv је moj). 'l'ip Rojnika је r1emogиc i namerrю unakazen." 

Ako је kritika Т. М. zaista iskrena, а rni Ьismo 

zeleli da је takva, treba јој priznati pгilicno mnogo volje 

da bude objektivna. А о recenicama koje sam citirao hteo 

Ьih da konstatujem pre svega troje: 1) Т. М. priznaje da 

је nase radnistvo "vec dovoljrю razocaгano"; 2) Т. М. pгiznaje 

da nase гadnistvo nema vise mnogo povet·enja "и 

faktore koji imaju zadatak da se brinu о njegovoj zastiti"; 

3) Т. М. misli da је "samo jos jedan korak do anarhije" ako 

drama uЬija "i poslednju tгunku poveгenja". Т. М. ne kaze 

zasto је nase radnistvo vec dovoljno razocarano i zasto 

nema vise mnogo poverenja u "faktore...". Moguce је, medutim, 

i to da se Т. М. bar donekle slaze s nama koji smo 

uvereni da је radnistvo razocarano i da nema vise mnogo 

poverenja u "faktoгe..." zato sto odreёleni faktori koce i 

osujecuju njegovu borbu, pomazиci mu "diplomatskom" 

taktikom da doЬije obecanja na hartiji i sve teze иslove 

1·ada i placanja. Ako је nase ubedenje pгavilno - а rni smo 

uvek spremni da ga dokazemo i jos cemo ga se dotaci kad 


bude reci о Rojniku - zasto опdа prebacujete Cufaru da 

njegova drama vodi u anarhiju Ко stvara anarhiju Da li 

је stvara onaj "faktor" koji svojim "diplomatskim" po 

JJtupcima, recimo, prouzrokиje da jos nesvesni ali vec duboko 

razocarani radnici napustaju sindikalne organizacije 

i da se priЬl~zuju zamkama fasisticke demagogije Ш је 

stvara ЬоrЬеш Jurman, koji hoce da u praksi sindikatu utisne 

radnicki pecat! 

Ako Jиrman bude dosledno iSao svojim putem, zar 

njegov rad nece iskreno pozivati и sindjkalnu organizaciju 

i jos nesvesni Ш iz Ьi]о kojih drugiћ razloga neorga!"l.izovani 

proletar-ijat, koji се imati dovoljno dokaza da sinclikat ne 

postoji na svetu samo zato da mu radnici placaju clanarinu! 

Т. М., mi Vas, а рге svega radnickt' citaoce Delavske 

politike, iskreno pitamo: zar је u interesu radnistva ako se 

prikrivaju izrodi Zar Marks i drugi veliki ucitelji i vodi 

n_isu dokaza]i da su svi objektivni us]ovi za ostvarenje istoriskog 

zadatka na strani proletarijata Zar nije otud jasno 

da је potrebna najocПucnija kritika subjektivnih stetocina, 

koji svojim stetnim radom nisu samo tгenutni likvidatori 

пеgо vrse - upamtite to! - Iikvidaciju u ceJini! Zar cete 

vi i vasi stedeti stetocine zato sto su vase Ьоје i, kao takvi, 

mozda cak generali, iako znate da njЉov rad steti proletarijatu 

Zar ih песеtе ukoriti, stvarati protiv пjih opoziciju 

i zahtevati od njih da promene metode, zar ih necete 

isto tako пapиstiti ako to ne budu hteli da urade kao sto 

su to иcirlili radnici "Kremena" Zar ih necete isto tako 

napustiti ako vam bиdu zabranili jedinstvo s borbenim 

radnicima kao sto cete љ pozdraviti ako se budu stvarno 

za1agali za jedinstvena borbena istupanja 

"Da, no da, a1i sad smo opet dosli donde gde је Slom 

najvise krahirao", Ьiсе da misli Т. М. Та napisali ste: "Тiр 

Rojnika је nemoguc i namerno иnakaien." Pogledajmo, 

dakle, Rojnika izЬlize. 

Pre svega, ko је Rojnik Rojnik је delegat Radnickog 

ureda za zastitu: on је, dakle, placen funkcioner u ustanovi 

koja Ьi radnistvu morala pruzati zastitu. А kakvu zastitu 

radnistvu и Slomu prнzaju Rojnik i вjegovi drugovi iz 

ureda za zastitu Evo kakvu: trude se da spreёe radnicku 

borbu za najosnovnije zahteve i prava; kad је ne mogн 

spreciti, on.i је podrivajи. Dakle, pra\70 ime za njihovu

~--~----· -~,....,-...... -------------~------------- 


zastitи је - izdaja. Zar Cиfar tvrdi kad crta Rojnika da 

svaki clar. и centrali Radнickog иreda za zastitи mora Ьiti 

izdajnik Niposto! Naprotiv! Kad Ьi Radnicki иred za zastitu 

Ьiо и rukama borbenih radnika i za proletarijat vezanih 

placenih fиnkcionera proleterskog porekla i Jurmanovog 

kova i misli, onda Ьi oni, иprkos svim preprekama, 

Ьili pozitivan faktor и borbl radnistva za njegove zahteve. 

А Rojnikova maksima "Ideja mog zivota је: иspostaviti 

izmedи radnistva i kapitala mir i prijateljstvo", tako 

kaze Rojnik. Ти izjavu moramo oceniti kao Rojnikovo priznanje 

da је njegova materijalna i drиstvena podloga negde 

drugde, а ne kod proletarijata. Rojnik је clan orюg rиkovodeceg 

i Ьirokratskog socijal-demokratskog kadra koji је 

postao klasna grиpa za sebe i koji hoce da na svaki nacin 

sasvim sraste s bиrzoaskim aparatom i ostane njegov nepogresiv 

faktor. Zato sи "mir i prijateljstvo" ma.t-erijalni 

interes ove grиpe. Ako nema "mira i prijateljstva'', mogu 

јоЈ se poljиljati stolice. А stolice su toj grиpi, srasloj s burzoazijom, 

zнacajnije nego sto sи interesi koje imajи Ьlatnjavi 

i znojavi proleterski "drиgovi". "Vodi vase vrste иvek 

imajи иspeha. Vi majstorski krmanite kroz Ьиrе", kaze 

direktor и Slomu. 

Ali zivot ima svoj dijalekticki tok. Rojniki danas vec 

tesko krmaнe kroz Ьиrе radnicke opozicije koja se dize protiv 

njih. Razvoj kapitalisticke krize i ofaлziva fasizma s njegovim 

relatiVIlim pobedama- а njih је omogucilo reformisticko 

kocenje svih raлijih ЬоrЬi opravdavarю teorijom 

"manjeg zla" - dokaz su neodrzivosti reformisticke teorije 

i prakse, koje sи time ponovo dozivele slom. Socijal-demokratske 

mase koje sacinjavajи radnici, а ove је potpuno 

pogresno smatrati socijalistima i grditi Љ. kao takve - posegle 

sи svuda и svetи za sredstvima koja sи sve pre nego 

reformisticka. Difereпcijacija и socijal-demokгatskim redovin1a 

se na taj nacin siroko razmahnиla. 

Razиme se, Ьilo Ьi pogresno ako Ьismo socijal-demokratske 

mase mehanicki odvajali od socijal-demokratskih 

funkcionerskih kadrova. Pre svega, и procesи diferencija 

40 - CLA.111CI I RASPRA VE 1933-1941 

Zakljucak. Ne pada nam na pamet da ma kojeg pisca 

nekriticki hvalimo. Proletarijatи је danas- kad objektivni 

иslovi s takvom иbedljivoscи govore о nиznosti i mogucnosti 

ostvarenja njegovog istoriskog zadatka - vlse nego 

ikad ranije potrebna najstroza kritika i samokritika njegovih 

boraca na svakom роdrисји njihovog rada. Zato Cufara 

nikako ne иzdizemo "pro domo" (и svojи korist), sto se, 

nazalost, mnogom knjizevnikи и edicijama namenjenim 

radnistvu dogada, nego samo naglasavamo ovu istinu.: Slom 

је jedno od najaktиelnijih i idejno najzdravijih beletristic 

Ir.ih dela koje је и poslednje vreme dobllo slovenacko radnistvo. 

Razume se, Cиfar mora jos ctavolski mnogo иciti. Ali 

on је Slomom dokazao da и njemи kuca pravo proletersko 

srce, da је zivo uklJиcen и ЬоrЬи proletarijata i da zna dijalekticki 

misliti i prikazivati. Ocekиjemo da се napisati 

dиZi, isto tako aktиelan tekst. 

BORBA FRANCUSKOG NARODA 

NAPAD NA JEDINSTYO 

Kad је poslednja Blumova vlada pripremala svoj fiпansiski 

program, dorrшci i inostrani protivnici francuskog 

Narodnog fronta pokиsali sи da ga sprece. Iz pozadine velikih 

banaka dolazile sи vesti koje sи mogle da proиzrokиju 

kolektivnи panikи. Izvoz kapitala premasio је iznos od 

80 milijardi. Кrupna predиzeca provocirala sи raclлistvo na 

strajkove i nemire. U Parizи sи se opet pojavili irюstrani 

agenti koji sи bili иmesani и kagularskи zaverи. (О njilюvom 

boravkи u Parizи javljao је cak de Krilis и svom listи 

L'Epoque.) Dosta r1edvosmisler1e blle sи i diplomatsko-politicke 

mere engleskog premijera Cemberlena, cije 

raspolozenje protiv francиskog Narodnog fronta и mnogocemи 

potseca na njegovog kolegи ро profesiji oci pre 

150 godina - Pita. 

Namera domacih i inostranih posrednika bila Је jasna: 

iskoristiti teskoce hronienog fraпcиskog bиdzetsko.!5 deficita, 

izvrsiti rascep и Narodnom frontи, odvojiti radikale i 

pripremiti tle za "pakt cetvorice". Da Ы razbljanje Narodnog 

fronta Ьilo lakse, krupni poslodavci sи pokиsali da 

naterajи radnistvo и nepromisljene akcije, koje иzЬиdији 

srednje slojeve. 

Za napad na jedinstvo francиskog Narodnog fronta 

stoje и danasnjim okolnostima na raspolozenjи dve osnovne 

polиge - veciti franct.1ski bиdzetski deficit i Senat. 

Bиdzetski deficit је и francuskoj istoriji poslednja dva 

stoleca иstaljen, zbog cega иpravo pretstavlja efikasno 

sredstvo za iznиdiva!lje и rukama fina!lsiske aristokratije. 

Glavni иzrok ovih teskoca lezi и izvanredno zamrsenorn

42 - CLANCl I RASPRAVE 1933-1941 

francиskom poreskom sistemи, koji poznaje 130 raznih poreza. 

U takvom neredи krиpni kapital se vrlo lako izvlaci 

od poreskih davanja koja zahtevajи zakoni. Zato је razиm1jivo 

sto svaki predlog о poreskoj reformi koja Ьi иvela 

progresivni porez na dohodak nailazi na ostar otpor finansiskih 

krиgova. Izmedи 1870 i 1914 godine propalo је 200 

takvih predloga. 

Francиskim finansiskim krиgovima sи bиdzetske teskoce 

vec odavno dobrodoslo sredstvo za razbljanje neprijatnih 

politickih sporazиma. Oni sи 1926 godine postigli, 

na osnovi bиdzetskih teskoca, raspadanje Ьloka levice, а 

1934 godine raspadanje karte]a levice. Danas Ьi to isto 

hteli da ponove kod Narodnog fronta, i pad njegova cetiri 

kablneta иglavnom је posledica takvih pokиsaja. 

Киса и kojoj propadajи napredni finansiski pro~rami 

је Senat. Zbog svog izbornog sistema, нeoblcnog za fran 

44 - CLANCI I RASPRA VE 1933-194.1 

Prvu је izvrsio Poenkare 1928 godine, kad је smanjio vrednost 

valute za '%. Septembra 1936 prva vlada Narodnog 

fronta је "dogovorom trojice" (Francuska, Engleska, Sjedinjene 

Americke Drzave) ро drugi put smaпjila vrednosi 

franka. i to па otprilike 15 zlatnih santima. Jula 1937 uveden 

је "takozvaпi "plivajuci franak", ciji se kurs kretao oko 

13 zlatnih saпtima, bez strogo odredenih granica. Daпas 

је najniza stabilizaciona graпica 8,5 zlatnih saпtima, sto 

znaci da је vrednost daпasnjeg franka za 42% niza od vredпosti 

Poenkareovog. Karakteristicno је da vrednost sadasnjeg 

franka пiје odredena u zlatu nego u funti ste~linga, 

koja takode nije sasvim sigurna od kolebanja (5 m~Ja devizni 

kurs је iznosio 179 fraпaka za 1 funtu sterlrnga, а 

ranije 160 fraпaka). 

Sa devalvacijom vlada је zelela pozvati izvezeni kapital 

da se vrati. U tom pogledu је delimicno uspela, jer se 

za dva dana vratilo 15- 20 milijardi. 

Niie tesko razumeti da Daladjeove mere nisu mogle 

izazvati odobravanje sirokih slojeva naroda, а ni sasvim 

zadovoljiti finansiske krugove. 

Povecanje poreza za 8% nije progresivni porez na dohodak 

koji zahteva program Narodnog fronta, i mnogo се 

pogodfti sitne poreske obveznike. Bogatima је obecano snizenje 

poreza ako povecaju proizvod,nju, dok rad.nistv~ ~~li 

da v1ada primo1-a krupna preduzeca na nove mvestiCIJe. 

Radnistvo oseca da su ugrozeni uslovi rada i sredstva za 

egzistenciju. Devalvacija prouzrokuje, pored tragikomicne 

cinjenice da pobeglom kapitalu daje nagradu u oЬliku teskih 

profita, opste poskupljenje. . 

Francuska reakcija је nezadovoljna iz suprotillh raz]oga. 

Fasisticki listovi pisu da odluke ministarskog saveta 

znace samo sporedne mere, veoma udaljene od obecanih 

energi€nљ mera". Organ fraпcuskog saveza preduzetnika 

kaze da се "poverenje" nestati ako politika ne bude 

.., ... , 

.,cvrsca 

" 

. 

· U sadasnjoj medunarodnoj situaciji za sudblnu fraпcuskog 

naroda spoljrюpoliticka linija је vaznijџ. od ur:u~_;asnjepoliticke, 

iako jedna zavisi od druge. SpolJnopollticka 

popustljivost Ьila је ocigledna vec za .vreme Blumove 

vlade. Daladje је ucini'J nove korake u sm1slu Cemberlen 

vih intencija, sto је pos1ednje zasedanje zenevs~g -уеса 

prilicno ostro osvetlilo. No fraпcuska spoljna pol1t1ka 1pak 

ВОRВА FRANCUSKOG NARODA - 45 

је dosad ostala u svom osnovnom koloseku, iako је izgublla 

inicijativu koja јој medu evropskim narodima pripada i 

koju tra2i program Narodnog fronta. Poznato је da је Daladje, 

u odnosu па suprotan Cemberlenov predlog, branio 

francusko-sovjetski pakt. Predlozi engleskog i francuskog 

poslanika u Pragu bili su kvalitativno razliciti. Doduse, 

obojica su preporucila "put do krajnje graпice pri resavanju 

maпjinskog pitaпja", ali је francuski poslanik podvukao 

da, ро misljenju njegove vlade, resenje tгеЬа spojiti sa 

opstankom CSR, dok је Englez о tom odlucujucem pitaпju 

cutao. 

Cinjenica da francuska spoljna politika, uprkos koncesijama 

koje se и Ьuducnosti rado ljuto osvecuju, nije sisla 

s osnovnog koloseka osvetljava staЬilnost i uticaj francuskog 

Narodnog fronta. 

Pri popustljivosti celokupne Daladjeove ро1Шkе, koja 

se ponekad granici s teskim narusavanjima narodnofrontovskog 

progгama (vlada је, izmedu ostalog, pustila na slobodu 

\'eci broj kagulara), finansiski krugovi nastavljaju, 

1·azume se, s ofanzivom. Ali vara se ko misli da се Narodni 

front izgublti Ьitku za svoje jedinstvo i za prosirenje u 

front fгaпcuske nacije. Da Ьi se pгavilno ocenio danasnji 

odnos sпaga u Francuskoj, treba poznavati nedavnu francusku 

proslost, fizionon1iju "200 poгodica" i medunarodni 

polozaj u kome se fгaпcuska nacija nalazi. 

PREGLED CETIRI GODINE 

Dramatski pariski dogadaji u februarskim danima 

1934 godine odlucno su posegli u sudЬinu nacije i zemlje 

koja је u toku dva stoleca u svojoj riznici slobodoljublvih 

tгadicija skupila izvanredno bogatstvo. Francuski radniCki 

redovi, ujedinjeni u akciji, odbili su tada nalet na francusku 

demokratiju i polozili kameп-temeljac svom jedinstvu i 

fгancuskom Narodnom frontu . 

Pre neuspelog marsa francuskih liga protiv pariske 

Skupstine а i fгancuskog ustava Evropa је mogla gledati 

samo kako propada staгa, 1789 i 1848 гоёlеnа demokгatija 

- Ыlо u nemocпom uzmicanju, Ьilo gusena u krvi osamljenih 

branilaca. Francuska godina 1934 је proЬlem okгenula 

na drugu stгanu. Ona је pokazala kako demokratija zna da 

se braпi, da spreci graёlanski rat i stvara novi zivot.


27 jula 1934 оЬе .francиske radnicke stranke potpisale 

sи sporazиm о akcionom jedinstvu. Oktobra iste godine 

pobornici radnickog jedinstva definisali sи idejи Narodnog 

fronta i naglasili da је иjedinjeпje svih demokratskih sпaga 

osnovni иslov za оdЬrапи francиske dernokratije. 30 шаја 

1935 odrzan је prvi zajednicki sastanak levih parlamentarnih 

frakcija. Led је Ьiо razbljen, r-adikalski, repиЬlikanskosocijalisticki, 

socijalisticki i komuпisticki poslanici raspravljali 

sи о mogиcnosti jedne vlade demokratske vecine koja 

Ы и ekoпomskom pogledи olaksala polozaj radnistva ј 

srednjih slojeva i иdarila ро bogatasima i spekиlantima, 

а и politickom pogledи sprovela efikasne mere protiv napadaca 

па иstavoш zajamcenи slobodи. 14 jиli vec је svedok 

ogrorm1e povorke Narodrюg froпta. Iste godine dolazi 

do иjediпjenja sindikalпih organizacija и jedinstvenи petornilionskи 

Generalни konfederacijи rada (CGT). Kicma jedinstva 

radnog naroda Francиske Ьila је иcvrscena. Francиska 

demokratija pocela је da dise и rюvom i svezem 

poletи. 

Janиara 1936 iпicijatori francиskog naгodnog jedinstva 

pгosirili su idejи ostvaгenog Narodnog fгonta и ldejи jedinstva 

cele francuske nacije. Oni sи podvukli da pred 

li

48 _ CLANCI I RASPRA VE 1933-1941 

narodnih masa, ра се ona i posle delimicnih poraza ponovo 

oziveti. Razume se, svaki poraz jedinstva imao Ьi teske 

spoljnopoliticke i иnиtrasnje posledice. 

Borba za jedinstvo Narodnog fronta и svojoj objektivnoj 

sиstini jeste borba francиske nacije protiv antifrancиskih 

teznji dvesta porodica. 

DVESTA PORODICA 

Finansiska aristokratija је prodиkt srastanja indиstriskog 

monopolistickog kapitala s bankovnim monopolistickim 

kapitalom. Osnova indиstriskog monopoJistickog 

kapitala је koncentracija proizvodnje, а osnova bar.kovnog 

monopolistickog kapitala је koncentracija banaka. Koncentracija 

proizvodnje јеdпа је od najkarakteristicnijЉ oso 

Ьina kapitalistickog razvoja. 

Koncentracijи proizvodnje и Francиskoj иbrzali sи rat, 

prikljиcenje Elzasa i Lotringije i radovi na obnovi и opиstosenim 

pokrajinama. 

Sledeci statisticki podaci и grublm crtama pokazиju 

kako је и Francuskoj tekla koncentracija proizvodnje: 

1. Ртосепtпi odпos izmedu zaposleпih s obzirom па grupe preduzeca 

(Medu zaposleпe su ubrojeпi radпici, zaпatlije i gazde) 

Zaposlenih 

God. Ukupno 1 2-5 6-10 11-20 21-50 51-100 101-500 Vise od 500 

1906 100 26,7 26,5 4,9 4,9 6,8 5,4 12,9 11,9 

1921 100 18,9 21,6 5,0 5,6 8,9 7,3 16,4 16,3 

1926 100 13,7 20,9 5,6 6,2 9,4 7,4 17,5 19,3 

sitna 

preduzeca srednja krupna 

(1-10) (11-50) (vise od 50) 

1906 10Ј 58,1 11,7 30,2 

1921 100 45,5 14,5 40,0 

1926 100 

~ 15,6 44,2 

BORBA FRANCUSKOG NARODA - 49 

2. Proceпtпi odпos izmedu grupa preduzeca s obzirom па Ьтој 

zaposleпih (Medu zaposleпe su ubrojeпi radnici, zaпatlije i gazde) 

Zaposleпih 

God. Ukupno 2 5 6-10 11-io 21-50 51-100 101-500 vise od 51)() 

---- ---~- ---·---------- 

1906 100 71,16 25,52 1,54 0,82 0,56 0,20 0,17 0,03 

1921 100 67 ,во 27.09 2,05 1,28 0,97 0,37 0,31 0,04 

1926 100 61,20 32;01 2,37 1,74 1,27 0,46 0,39 0,06 

3. Raspodela пajamпih radпika р о grupama preduzeca 

God. Ukupno 1-5 6-10 11-29 21-50 51-100 101-500 vise od 500 

1926 561.923 455.982 45.089 27.319 20.093 6.258 6.201 981 

u •t. 100 81,1 в,о 4,9 3,6 1,1 1,1 0,2 

1931 504.819 394.136 45.745 28.641 20.940 7.767 6.541 1.049 

U Ojl 100 78,1 9,1 5,7 4,2 1,6 1,1 0,2 

В ro ј radnika i namestenika 

1926 5,350.123 832.396 342.227 401.349 64-1.150 515.136 1,230.245 1,388.620 

u '1• 100 15,7 6,4 7,5 11,9 9,6 22,9 26,0 

1931 344.900 740,010 348.103 421.533 665.799 540.934 1,284.671 1,441.850 

U 0 /о 100 13,6 6,4 7,7 12,3 9,9 23,6 26,5 

Sitna preduzeca 20%, srednja preduzeca 20%, krupna preduzeca 

60%. 

Iz gorпjih statistickih podataka vidi se, izmedи ostalog, 

sledece: 1) pre rata sи пajvecu grupu ро Ьrоји zaposlenih 

saciпjavala sitпa preduzeca (1 do 10 ljudi), koja sи zaposljavala 

58,1% ljudi; posle rata u пајvесој grupi su predиzeca 

sa vise od 50 ljиdi (zaposljavajи 44,2%); 2) r1ajbrzi 

tempo porasta ро Ьrоји zaposlenih imaju preduzeca sa vise 

od 500 ljиdi; 1906 Ьilo је 0,03% takvЉ preduzeca sa 11,9% 

zaposlen.ih. 1921 g.- 0,04% predиzeca sa 16% zaposlenih, 

1926 g.- 0,06% predиzeca sa 19,3% zaposlenih, 1931 g.- 

0,2% preduzeca sa 26,5% zaposleпЉ; 3) и francuskom radnistvи 

је sпazno zastupljeп iпdustriski proletarijat. 

Stepen koпceпtracije и fraпcиskoj proizvodnji pokazujи 

ocigled11ije sledeci brojevi: и metalшgiskoj iпdиstriji 

10 predиzeca dаји 72% pгoizvodпje, и elektrotehпickoj 

1 preduzece 60%, и automobllskoj 3 preduzeca (Citroen, 

Pegeaut i Reпaиlt) 75%, u cementnoj 3 predиzeca 75% 

pгoizvodnj е. 

S koncentracijom и proizvodпji raste borba za monopol. 

Korнblnovana predиzeca i "sistem ucesca" izraz sи i 

posledica te ЬогЬе. Klasican primer korнblnacije је preduzece 

Snajder-Krezo, koje sjedinjиje proizvodпju rиda, 

uglja, masirюgradnju, elektrotelmikи i сеlи metalиrgijи. 

4 Boris Кidriё: Sabrana dela

5(} - CLANCI I RASPRAVE 1933-1941 

Kako паstаји morюpoli i dokle и Francиskoj seze monopol, 

dokazиje, naprimer, snabdevanje pariske oЫasti elektгicnom 

eneгgijorn, Pre rata Ьilo је и Parizи i okolini 5 elektricnЉ 

kompanija, а posle rata samo jos tri. "С. Р. D. Е." 

daje elektricnи eпergiju Parizи, ,,Union d'Electricite" okolini 

Pariza, а "Electricite de la Seine" - senskorn departmanи. 

Godine 1929 sve tri kompanije иjeclinile sи se u 

zajednicki konzorcijиm i monopolisale proizvodnjи i raspodelи 

elektricпe energije. Na роdrисји konzorcijиma zivi 

6 rnilioпa stanovnika i na njega dolazi gotovo sesti deo 

celokиpne fгancиske potrosnje elektricne strиje. 

Vec pre rata neke graпe teske indиstrije koja se bavila 

preгadom siroviпa иdrиzile sи se и kartele. А posle 

rata sи karteli i sindikati obиhvatili svu klјиспи fгancиskи 

iпdиstrijи. Sopstvenici kartela sи malobrojni predиzetnici; 

kartel hematitovog zeleza imao је, naprimer, krajem 

1929 godine 15 clanova. Od njih sи cetiri clana raspolagala 

s priЬlizno poloviпom kapitala. 

Као i pгoizvodnja, tako se i posleratno francиsko bankaгstvo 

razvijalo и :z:nakи gigantskog пapretka monopola. 

Godine 1933 6 vodecih depozitnih Ьанаkа imaio је vec 

38,3 milijardi kapitala, а sve ostale Ьanke zajedno oko 

6 milija.rdi. Dve Ьanke, "Credit Lyonnais" i "Societe General", 

imale sи krajem 1933 polovinи svih francиskih bankovnЉ 

иloga. 

Statisticki podaci о иdеlи banaka и teskoj indиstriji 

osyetljavajи kako se и Francиskoj indиstriski kapital stapao 

s baпkovnim. 

Udeo banaka и 

teskoj industriji 

(u procent!ma) 

1900 1913 1925 1930 

u nominalnom kapitalu 18,3 22,4 42,9 48,5 

u isplacenim dividendama 23,5 25,7 38,3 44,1 

u berzaнskoj vrednosti akcija 29,6 30,1 40,5 52,0 

Proces koпcentracije и proizyodnji . i bankarstvu, dorninaпtni 

bankoYni i indиstriski monopoli i njihoYo preplitanje 

doYeli sи do toga da danas svim утапата fтancuske 

p1"ivrede vlada od 150 do 200 drиstaYa (3 banaka, 8 osigиravajиcih 

drиstaYa, 5 zeleznickih drиstaYa, 7 drиstaya и he- 

ВОRВА FRANCUSKOG NARODA - 51 

miskoj proizYodnji, 20 drиstaYa и metalurgiskoj i rиdarskoj 

proizyodnji, 2 drustya и elektricnoj g1-ani itd.). 

Do~иse, и Fr~:э-cиskoj ima 50.000 rnilionera (1/800 

frar;cиsкg s~.anovn1~tva), ~li vecina njih sи rentijeri i sitni 

аkсюnап kOJl nemaJи svOJlh predиzeca. Empiriski је иtvrden.~ 

da akcinarskim drиstvom vlada onaj ko drzi 40% 

ak;.IJa. Jasno Је, ~akl.e, da sitni rnilionerski akcionari nemajи 

rec.1 ka.~ sи и р1tа~чи otsиdne mere. MШonera koji роsеdи]и 

Vlse od 10 mllюna franaka ima 1.000 (1/40.000 franc';lskog 

~tanoynistva). Ovi su vеё znacajniji, јег su cesto 

d1rektп drиst~va. Ali i tи se jos vrsi filtrovanje. 

D1rektorsk1h mesta и vodeCim francиskim drиstvima 

ima oko 1.000. No, treba znati da isti ljиdi cesto sede na razнim 

direktorskim stolicama i cak и raznim privrednirn 

grana~a. D~ Ьismo doblli ~rav:и slikи о Ьrоји drиstava koja 

vedre 1 оЫас7 и francиskoJ pr1vredi, treba osim toga odblti 

podreёlene d1rektore s manjim kapitalom od direktora 

k:иpnih. sopstven~a. N~. taj nacin ostaje oko dvesta рото 

~zса ~ОЈе kon!r~!zsu .v7cz deo francuske nacionalne proiz 

'I:Odnзe. adasnJl m1n1star pretsednik Daladje геkао је 

1935 godme: "Dvesta porodica postale sи ne samo gospodaг 

francиske ekonomije nego i francиske politike." · 

fina~siska oligarhija isprela је bezbrojne licne veze 

s ~rzavr:1m ~paratom. Sиstinи njenih veza cini korиpcija, 

~Ја se 1splJ~~a и raznim oЬlicima (dovoёlenje poslanika, 

cнplomatsk1h cmovnika, zиrnalista cinovnika и ministarstvima 

i sl. na adrninistrativna i pravnosavetnicka mesta 

po~anj~n~~ ak


Меdи gresima koji se оsvесији nalazi se i ta pogreska 

sto Narodni front nije pгavovremeno ocistio drzavni aparat. 

Uprkos povezanosti s drzavniш aparatom, finansiska 

o1igarhija, kоји је proces razvitka stavio и objektivnи sиprotnost 

s nacijom, пе шоzе se vise slиziti bиrzoaskom demokratijom 

za dosledno sprovodeнje svoje politike. Zato је 

i priЬegla 1igama. 

Okиpljanje izrazito fasistickog karaktera pojavilo se и 

Francиskoj prvi риt 1924 godiпe. То је Ьiо odgovor na velike 

demoпstracije prilikom prenosenja Zoresovih ostataka 

iz Skиpstine и Panteon. Oligarhija је tada finansirala protivradnicke 

borbene grиpe, koje sи, medиtim, zbog opste 

sitиacije i snaznog radnickog protivudю·ca иbrzo propale. 

Godine 1931 Francиska је иsla, s jednogodisnjim zakasnjenjem 

koje је bllo posledica do\rrsenЉ radova na 

obnovi, и opstи ekonomskи krizи. Dvesta porodica је, razиme 

se, htelo da sacиva profite i da prebaci terete krize 

na наrоdпе slojeve. Izmedи ostalog, de Vendel i drиgi fiпansijeгi 

trazili sи и tи svrhи pomoc od pukovnika de la 

Rok, poverili ти иbrzano orgar1izovanje fasistickog pokreta 

i prиzili ти znatnu пovcanu pomoc. Izvanredno је zanimljivo 

videti kojom је prilikom francuski fasizam pokиsao 

da se afirmise. Godine 1933 doslo је do poznatog finansiskog 

skanda]a ciji је centar Ыо Staviski. Afera Staviski otkrila 

је razgranatи korиpcijи, koja је posledica tesne povezaпosti 

firшnsiske oligarhije i drzavnog aparata. Ogorcenje franc;uskog 

naroda zbog parlamentarnih izroda pokиsala је tada 

ta ista finansiska aristokratija, koja је degeneracijи proиzrokovala 

i gajila, iskoristiti za napad na fraпcuskи demokratijи. 

Francuskim ligama se јиlа 1936 pridrиzila Doriova 

straпka, koju izdrzava inostranstvo i domaca oligarblja sa 

Comite des Forges i de Yendelom na celu. 

Realna snaga francиskog fasizma sastoji se danas и 

oruzaniш odredima, и potpori fiпaпsiske oligarhije, и vezaшa 

s armijom, и ucescu пjegovih pristalica и dt'zavnom 

aparatu i - pre· svega - и pomoci iz inostranstva. Kako daleko 

seze inostraпa pomoc i sta se ocekuje za иzvrat, prilicno 

jasno је prosle godine pokazala otvorena kagularska 

zavera. 

Finansiska aristokratija је s obzirom na svoju ekonomskи, 

socijalrш, иnиtrasnjepoliticku i spoljnopoliticku иlogu 

BORBA FRANCUSKOG NARODA - 53 

danas strano telo и francиskom narodu. Vec njena monopolisticka 

strana objektivno ји је iskljиcila iz interesa koje 

ima pretezna vecina Francuza. Osim toga, ona vrsi i sabotazи 

и francuskoj odbrani i и opstoj пacioпalnoj proizvodnji, 

te izvozi fraпcuski kapital и inostraпstvo. Unиtrasnjepoliticki, 

ona шrzi tradicionalnи francuskи demokratijи. 

Spoljпopoliticki, ona zeli Francиskoj poraz. Тај razlog је и 

datoj sitиaciji bltan. 

Danas nije naodmet setiti se sitиacije и kojoj је Francиska 

blla 1792 i 1793. Onda је domaca reakcija izdala 

otadzblrш, ucestvovala и ratи na strani drugih drzava, а 

kod kисе pripreшala poraz ... Francиski narod је izdrzao, 

jer је Ыо jedinstven. 

Objektivni odnos izmedи dvesta poгodica i francиske 

nacije је istoriski determiпisani plus za zivotnu snagu Naгodnog 

fronta, koji iша, иprkos jakim potresima i cak 

kratkotrajnim spoljnim oslaЬljenjima, ne samo :зvu perspektivu 

nego i dubokи nacionalnи dиznost. 

А sadasnju ofanzivч Narodni front izdrzace иtoliko 

lR.k.Se ukoliko francusko iadnistvo tesnje zblje svoje redove. 

Iskиstvo fraпcuskog Narodnog froпta uci da је njegova 

stabllпost иtoliko veca иkoliko је proletarijat jedir1stveпiji. 

Francusko radnistvo se d~шas pгiprema za zajedпicku 

akcijи protiv novih poreza, za demokratsko poresko иredenje 

i za reformи Senata. Druga vazna potreba kоји diktira 

situacija jeste ozivljavanje Jokalnih odbora Narodnog 

froпta. Тај zadatak је danas u Fгancиskoj predшet zivahne 

diskиsije.

RAZVOJ RATA 1 PROBLEМ NEUТRALNOSТI - 55 

RAZVOJ RATA I PROBLEM NEUTRALNOSTI 

1dilicnom zatisju na zapadnom frontu dosao је kraj. 

Evropski rat је и pet holandski.h dana jasn() pokazao svojP. 

dosledno, neumoljivo lice. Dve dzinovske armije, opremljene 

razvijenom modernom telmikom, sudarile su se na 

tlu obradenom betonoш, celikom i eksplozivom. Na popristu 

smrti zaposlena Sll cetiri miliQna ljиdi. Izvestaji govore 

о najstrasnijim Ьitkama svih vremena. Nebom su zaparale 

munje svetskog konflikta. 

Pre nego sto је росео veliki obracun, sиkob e·.;тopskih 

velikih sila је zabyatio ceti:ri neиtralne zemlje. 'fad glavom 

drиgih slabih naroda visi Damoklov mac. Kako sacuvati 

neutralnost - postalo је za male drzave zivotno pitanje. 

Odgovor na ovo pitanje ne moze nikako da se nade 

u skromnorn dzepu tradicionalne malogradanske bespP.rspektivnosti, 

koja је kod nas Slovenacu narocito izrazita. 

Mi moramo Ьiti nacisto s tim da ovakvo Ш onakvo raspolozenje 

Ш пeraspoJozeaje sanю ро seЬi bas nista ne resava, 

aJi moze vr]o lako da odvede u pogresno prosudivanje 

polozaja i metoda. 

Danas је pre svega potreban stvaran sud о znacaju, 

dinamici, pravcи i medusobnoj vezi sadasnjeg evropskog 

rata. Samo tako moze mali narod naci svoj put i osloniti 

SVOj mir i SVOjU neиtralnost Шl realne i cvrste cinioce. 

Trebalo је gotovo devet meseci da se vЉor zgusne 

onde gde se njegovo obostrano poгeklo najtesnje dodiruje. 

Za devet meseci taj vihor је triput proшenio strategisku i 

takticku pozadinu. 

Poljska uvertira nikla је na prelomu izmedu dramatski 

zapleteпog predratnog i akciono vise Ш manJe raspletenog 

ratrюg zbivanja u Evгopi. Nju :>u jos kaгakterisale 

posledice preko noci slomljeнe, а dugogodisnjim nastojanjima 

zapadпih finansiskih krugova ucvrscivane nade da 

се sukob, koji је pri sistematskom rusenju i u.nнtrasnjoj 

nedoslednosti razvoJa francиskog Narodnog fronta postajao 

istoriski neizbezan, izmaci komplikovanoj medиimperijalistickoj 

logici, preci na iskljucivo klasne motive i 

kиlminisati u ideoloskom ratu na Istoku. Poljski finale је 

dokazao da је ta nada ьila zasnovana na pogresrюm racиnu. 

DvadesetogodiSnja, cas otvorena cas prikrivena, ali 

uvek lateпtna borba izmedu tradicionalnog zapadrюg protagonista 

Starog sveta i Istoka ovog рнtа zavrsila se tako 

sto је Stari svet izvukao kraci kraj. А to rnu se dogodi1o 

bas zato sto је racunao iskljucivo s klasnom funkcijom 

svoje aktivizirane sr·ednjoevropske tvшevine, koja је dotlиse 

sest godina Ьila njegova pretstraza, ali је ujedno de 

]ovala za jasrю od1·edene vlastite drzavne i teritorijalлe 

ciljeve i brlzljivo odmeravala udarnu snagu svojЉ protivnika. 

Teoretski i prakticki uteme]jeпa istocпa politika izvukla 

је iz tog karakteristicnog preplitanja medudrzavnih 

i kJasnih antagoпizama na kraju predratne evropske 

drame zнacajan uspeh. Tzrazito је os]abtla pozicije suprot• 

nog tabora, uzetog u celiпi. Sestogodisнja pretstraza starog 

poretka na spoljnom frontu za duze vreme је sklonila 

svoju ratnu klasnu zastavи i vratila је onima koji su је 

stavili и нјеnе иdarne ruke. U skladu s torn osnovnom 

cinjenicom, ciju се dalekoseznost moci da oceni tek 

kasnija istorija, Istok је na samom pocetku evropskog sukoba 

иcvrstio svoje strategiske pozicije i на taj nacin mater-ijalno 

obezbedio neнtra]nost sebi i onoj grupi mапјЉ 

evropskih drzava koje budu sprenme da udu u krиg njegovog 

spoljnopolitickog savE:znistva. 

Nakon poljske uvertire, koju је !Ја Zapadн pratila 

samo mobilizacija bez neposrednih vojпickih dejstava, 

morali su nemacki i zapadni tabor da se pobrinu za osnove 

~voje buduce strategije i taktike pri izlЋzito izmenjenoш 

odnosu evropskiЬ sнaga. Nasli s11 se па tradicionalnom ро~ 

pristu medudrzavne suprotrюsti, bez stvarne razlike и 

drustvenom sistemu, ali u okolnostima koje su za duze

56 ~ CLANCI I RASPRA VE 1933-1941 

vreme pomerile drzavno izra2eni иdarni centar Starog 

sveta iz srednje Evrope na Zapad. 

Interes nemackog tabora zahtevao је posle иspeha и 

Poljskoj ofanzivи шira koja Ьi trebalo vise ili I-anje riskantan 

govor orиzja da zameпi isprobanom taktlkom postepenog 

zaнzimanja pozicija. Uspeh ofanzive mi:ca imao 

Ьi za pos1edicи to da danas ne Ьi doslo do шilionskog pokolja. 

Da li Ьi sklopljeni шir omogиcio nemackom taborи 

i dalje da zaиzima pozicije ро starom isprobanom ~etodн, 

to је, razиme se, drиgo pitю


Trece, za takvu imperijalisticku evropsku silu koja 

је dosad ostala \Ћn sukoba moguce је lovljenje u mutnom, 

cija zrtva moze da bude naroёito Balkan. 

Postoji li, dakle, uopste jos ikakvэ. realna mogиcnost 

da manje neиtralne drzave izbegnи konflikt 

Ј)а se sadasnji rat odvija и istim uslovima u kojima 

se odv1jao prosli, gotovo Ьi se moralo odgovoriti: ne postoji. 

А time smo pogodili u sнstinu proЬlema, kоји smo 

dotakli vec па samom pocetkн. Naime. danas ne postoje 

vise samo dva zaracena tabora s jasno odredenim drzavnim 

i teritorijalnim ciljevim~ i zahtE>vima. Isto tako ne 

postoje vise takve neиtralne velike sile koje sнtra Ш prekosu.tra 

тоgи da se оd1исе za konflikt i koje njihovi motivi 

neposredпo gone da ucestvuju u svetskom sukobu. 

Ко sitиacijи analizira razumorn, taj се priznati da је 

Istok daпas treCi faktor, koji s obzirom na svoje osnove i 

ciljeve песе da se ириstа и impei'ija1isticki rat aktivno 

ttcestvujиci na bllo cijoj strani. Posto istocnom роdrисји 

pripada jedna sestina zemaljske kиgle i posto је Istok odmall 

и pocetkи evropske oluje нcvrstio svoj strategiski 

polozaj, jasrю је i to da on ima dovoljno snage da sacиva 

svojи пeutralnost i zastiti svoje saveznike. 

Jиgoslovenski odnosi prema Istoku doziveli sи preokret 

koji је и svetи izazvao prilicno iznenadenje, jer mu 

је trebalo dvadeset godina da se realizиje. Dalji razvitak 

ovog preokreta nesurnnjivo zavisi od mrюgih skrivenih i 

vidljivih faktora, ali njega moze ipak determinisati samo 

aktivnost naroda u nasoj neиtra]noj politici. Da је takva 

aktivnost izvanredпo potrebna, dokazиjи i one ideje koje 

nisи ostale samo pasivne i koje imajи i svojи tacno odredenи 

socijalnи podlogи. 

Jиgoslavija i slovenacki narod pre:livljиjи svoje kriticne 

momente. Kako cemo Љ preziveti, zavisi samo od 

daljeg razvitka и nasem preokretи. 

POSLE SLOMA FRANCUSKOG IMPERIJALIZMA 

. Drиgi rat evropskih velikih sila za novu podelи sveta 

1 za vlast nad Evropom i kolonijama doveo је dosad do 

p;_vo% dalekoseznog preokreta: do sloma francиskog impe 

ПJalizma. 

Njegovo rasиlo и vojnickom i spoljnopolitickom pogle~и 

је :ako ~em~ljito da је za pretezпи vecinи njegovih 

rюsйаса .1 sиbJektlvno splasnиla nada и nastavljaпje rata 

na straщ Engleske. Ako је odmah posle vojnickog poraza, 

naneserюg rш teritoriji francиske metropole, volja za ratom 

nekih njenih koloпijalnih pretstavnika jos pokиsavala 

doci do izrazaja, takvo nastojanje se, prilikom zvanicnocr 

pobedпikovog diktata kod prilagodljivog а иjedno za иnи~ 

trasпji drиstveni poredak zabrinиtog pravca, ipak zaljиljalo 

i najzad paralisalo. 

.Tako se teziste и od~osи evropskЉ snaga Ьitno pomer1~o 

.. S porazom franиskog imperijalizma znatno је 

оs~аю 1 :з-.Је~оv mentor. 1 relativni eksploatator - englesk1 

1шper1Jallzam. Osovшa Berlin-Rim postala је gospodar 

sitиacije и zapadnoj Evropi. 

Takva nova konstelacija и Evropi izazvala је ostar 

zaokret и trerшtniш posledicama evropskog rata: dok ;е 

zapadni imperija1izam росео rat zato da Ьi и jos gore:n 

vidи ponovio priшirje i rnir od pre dvadeset godina, sada 

је -- sa slomom Francиske - njegova francиska komponenta 

dozivela bas takvu sиdblnи kakvu је spremala svom 

protivnikи. 

Istoriski dogadaji se dodиse ne ponavljajи simplicisticki, 

ali se ponekad ponove u zaostrenoj forrni ...


Istoriski vagon ponovo је stajao na istoriskim tracnicarna. 

Ali sи ga okrenиli и drиgom pravcи. Marsal Fos 

је tog риtа ostao napoljи, na kaшenorn postoljи, kao иsротеnа 

!la proslost. U vagonи sи иslove diktirali drиgi, 

marsalovi Ьivsi i sadasnji protivnici. Ispoljili sи рrеша 

тarsalи i пjegoviт idejaтa pijetet, potpиniji i dиЬlji nego 

sto Ы тоgао da иCini sат Fos, таdа је i оп Ыо veliki 

i za pobedпicki posao sposoban covek. 

Fos је danas kaтen, ali fosizaт је iznova oziveo, 

sато ти је istorija posle dvadeset godina smislila drukcijи 

ипifоrти. Njegov oЫik od pre dvadeset godina pripada 

proslosti, а njegova sadrzina lisena је poslednjЉ 

ostataka skrиpиloznosti. Usred Evrope pojavio se kristalizovani 

fosizaт. 

U razvitkи iта dijalektike... Stari fosizaт negirale 

sи koпcesije kojirпa sи davali pravac antisovjetski klasni, 

и sиstini tipicno fosovski nюtivi. Kad је fosizaт llteo 

ponovo da nilшe i procvate, kad је llteo da se popne na 

visi nivo, nestalo ти је daha. Njegova negacija иspela 

је na svojevrstan naci!l: тоrао је da doblje novog nosioca 

s drиge strane geografski i istoriski poznate reke. 

А posledice snose narodi, sad jedni sad drиgi. Narodi 

nikad r1isи krivi za dela svojih iтperijalistickiћ gospodara, 

а pogodeni sи иvek ocajno teskiт teretiтa ako se 

njihova elernentarna snaga pravovremeno i efikasno ne 

oslobodi na unиtrasnjem frontи. 

Ali istorisko poredenje nатесе se i na drиgoт osnovnoт 

popristи savreтenog istoriskog zblvanja. 

Godi!le 1918 blo је zakljиcen Brestlitovski mir. On 

је отоgисiо opstanak prve pobednicke socijalisticke revolиcije 

na svetи. Sto se tice proЫema rata i mira, or1 

је Ыо izraz politike ·mira nove vlasti. Ро svojoj strategiskoj 

sиstini, za boljsevike i sovjete znacio· је dobljanje u 

vreтenи, prikиpljanje snaga, осиvапје poverenja seljaka 

i iskoriscavaпje тedиimpet·ijalistickЉ sиprotrюsti indirektпih 

rezervi" - kako sи dva ideologa nazvala t~ sиprotnosti. 

Istaknиti nernacki general Lиdendorf је kasnije Brestlitovski 

тir ocenio kao kardinalnи klasnи greskи nemackih 

finansiskih тagnata, generaliteta i cara. . 

Mada је Lиdendorf sa svog starюvista Ыо и pravи, 

on је zaboravio da sи тedиiтperijalisticke sиprotnosti 

POSLE SLOMA FRANCUSKOG IМPERIJALIZМA - 61 

oslobodene na Zapadи gurale Nетасkи и Brestlitovski 

rnir i da је, рrета tome, taj mir pretstavljao nekи vrstи 

istoriske nиznosti kоји је sovjetska strategija тorala pra.:. 

vovreieno иociti ako је htela da postigne svoj ciJj. Osim 

toga, zz Ludendorfove konstatacije se ne vidi da је Brestlitovski 

mir, uprkos svoj svojoj korisnosti i apsolutnoj potreЬi 

za same sovjete, zadao teske rane sovjetskoj teritoriji. 

. 

Posle dvadeset i jedne godine istorija је Sovjetski 

Savez ponovo stavila pred cinjenicи iтperijalistickog rata. 

Sovjetski Savez је od saтog pocetka odredio svoje antiimperijalisticke 

pozicije. Osiт toga, istoriski razvitak је 

јасао posledice koje proizilaze iz тedиiтperijalistickih 

sиprotnosti и vreme kad postoji drustvena i drzavna negacija 

iтperijalizтa. Ako se 1918, to jest posle cetiri godine 

ratnog pustosenja i posle godinu dana · svoga plamena, 

socijalisticka revolucija odrzala uz teritorijalne ustupke, 

to su 1939 i 1940 godine, to jest па samom pocetku Drugog 

imperijalistickog rata, Sovjetski Savez i njegov poredak 

znacajno povecali svoj opseg i svoj uticaj. Negacija rlegacije 

је svakako jos роtрипiја afirтacija ... 

Svaki iтperijalisticki rat rada klice svoje totalne negacije. 

U Staroт svetи пета daпas drzave и kojoj se 

brziт ternpon1, ponekad preko rюci, ne Ы тogli osloboditi 

elernenti bиrnog drustvenog zblvanja. 

Prirodni је zakoп da se sиprotпosti kristalizиjи. Kako 

i и kojoj formi се one doblti svoj izraz, danas је jos rela· 

tivrю nejasno, aJi је роtрипо јаsп.о da narodiтa - onim 

Jlarodiтa koje је Ivan Cankar video и sasviт оЬlсп.ој 

sobl, dok је пjihove sиve grane ugledao и onoj najlepsoj 

- п.есе blti tesko da оdlисији. Odlиcivanje се blti alter-: 

nativno. Poпegde је ono vec takvo. 

Radi se о covekи i njegovoj bиdиcnosti. 

Ako se srиsi sila kakva је bila Francиska, covek koji 

тisli pita za иzroke. NaroCito ga zaniтajи иzroci ako se 

takva sila raspala vrlo brzo. 

О tiт se иzrocirna kod паs пiје pisa1o таlо, bar sto 

se tice kvaнtitativne strane. Ali је kvalitativna analiza 

Ьila siroтasпa, opsednиta poznatiт zliт dиhот. 

Sto se tice socijalno-politi&ih иzroka francиskog debak1a, 

najgrlatiji sи blli опi tиmaci koji sи prestaтpavali 

slиzbeno · obrazlozenje najnovije zvanicne Francuske. То


obrazlozenje glasi ukratko: kriv је Narodni front. Neko 

је medи slovenackim profesionalnim perima pronasao i 

licrю odgovornog coveka: sav teret svalio је na Р јега Kota, 

а tom prilikom okrznиo se i о Sodobnost. 

"Obozavaoci sedog marsala" imajи pravo и jednoj, 

ali sanю и jedrюj tacki, kad govore о иzrocima francиskog 

rasиla: treba zaista poceti od Narodnog fтonta. 

Istina је, nesиrnnjivo, da se za vreme Na1·odnog fronta 

и francиskoj proizvodnji za odbranи kao i и celoj francиskoj 

privredi vrSila - sabotaZa. Ali nји nije vrsio francиski 

Narodni front vec francиski finansiski kapital. Za 

tadasnjи sabotazu treba traziti motive kod dvesta porodica. 

Godine 1938 one sи, naprimer, izvezle 30 milijardi franaka 

kapitala. Ali to jos nije Ьilo sve! Bas onaj nesrecni Pjer 

Kot, koji је danas toboze kriv za sve, otkrio је, izmedи 

ostalog, da sи pretstavnici dvesta porodica postиpali kao 

svesпe stetocine и indиstriji aviona. Itd. itd. 

Zasto se dvesta porodica za vreme Narodnog fronta 

slиzilo takvom taktikom Zasto је tada fгancиska finansiska 

oligarblja rиSila osnove francиskog ratnog potencijala 

kad sи godinu dana kasnije njenom imperijalizmu 

ipak Ьili krvavo potrebni svi atriЬиti francиskog rnilitarizma 

Odgovor na ovo pitanje morace da иdari о dиЬоkи 

protivrecnost savremenog drиstvenog i politickog zbl 

\'aпja и starom, svakako trulom svetи. 

Engleska i fraпcuska finansiska oligarhija imale su 

- to im treba priznati - plan sirokih poteza. Svog konkиrenta 

na popristи medudrzavnih stlprotnosti one su 

formirale kao protivsovjetskи pretstrazи. Ali sиdbonosno 

је Ьilo ро njih to sto sи morale, zbog objektivnЉ, od njih 

nezavisnih zakona razvitka, stиpiti и zacarani krиg. Јег 

cim је narodni polet francиske demokl·atije оЬесао da се 

ispиniti svoj istoriski, datim иslovima odgovarajиci zadatak, 

francиska fiпansiska oligarhija morala је sиbjektivno, 

svesno rusiti Francuskи da Ьi postigla svoj klasni, 

и zernlji protivnarodni, а spoJja protivsovjetski cilj. Pocela 

је davola isterivati Belzebиbom. Zbog svo.g imperijalizma 

unapred је potpilila granи svom bиducem imperijalistickom 

dejstvи. 

Ко zeli da ostaпe objektivan, а иjedno da Ьиdе i razborit, 

morace da nade krivicи i kod francиskog Narodnog 

POSLE SLOМA FRANCUSKOG IМPERIJALIZМA - 63 

fronta. Tako се moci dopreti do vaznih drиstvenih i politickih 

istoriskih saznanja. 

Krivica francиskog Narodпog fronta kao francиske 

drиstvene pojave је tragicna krivica. Ona је и tome sto 

francиski Narodni front nije sledio svojи иnиtrasnjи logikи, 

nego је izgиblo zalet pre nego sto је mase doveo 

do odlиcиjиcih akcija, prilikom kojih najdoslednija klasa 

pocinje da se priprema za "dizanje sveta iz njegovih 

stozera". 

Ali ako је krivica francиskog Narodnog fronta kao 

aktivizacione forme francиskog naгodnog pokreta trag·icna, 

krivica raznih Blиma i Вlиmи slicnih "demokratskih 

velicina" је - vulgaтna. Njihova politika "nemesanja", 

njihovo гazbljanje radnickog i nacionalnog jedinstva, 

njihov otpor protiv akcije naroda - svi takvi i slicni postupci 

omogиcili sи da је Francиska и vreme kad је Ьila 

dиzna da brani narode i sebe i kad takva odbrana jos nije 

pretila alteгnativom rata prodala Cehoslovackи, satrla 

Spanijи i najzad dozivela sporи smrt sv-oje vlastite, jedva 

zapocete regeneracije - francиskog Narodnog fronta. Dijalektika 

razvoja ispoljila se i onda kad је Ьila и pitanjt: 

licna i politicka evolиcija gospode Вlиmovog kova. Dok 

ih је za vreme Narodnog fronta karakterisala politika 

"neщesanja", za vreme imperijalisticke avantиre francиske 

finansiske oligarblje karakterisao ih је imperijalisticki 

zanos. Slиga је sledio gospodara i оЬа риtа ти pomogao 

da Francиskи gиrne u nesrecи. 

Posle raspadanja Narodnog fronta oligarhija је ostala 

gospodar na unиtгasnjem ratistи. Zasto i kako је njen imperijalizam 

mogao sad da izade iz zacaranog krиga, pokazali 

smo u proslom Ьгоји. Danas govorimo о иzrocima 

docnijeg sloma. Ali је pritom vazno da znamo s kakvim 

posledicama kretanja и zacaranom kгиgи је Francиska 

isla и rat. 

Bas zato sto је naтodna Francиska imala u Sovjetskom 

Savezи iskrenog pгijatelja, morao је francuski imperijalizam 

sa svom doslednoscи gvozdene klasne logike 

takvo prijateljstvo - тusiti. Kobni teret svoje spoljne politike 

on је pritom natovario Fтancuskoj. Dok је Fгancиska 

sa sovjetskom pomoci mogla da se brani i odbrani, da 

pomogne naгodima i spreci rat ne priЬegavajuci ustиp· 

cima, ona је и irnperijalistickoj avantиri svojih finansiskih

64 ~ ё.LANCI I RASPRA VE 1933-1941 

magпata dozivela параd protivпikovih divizija а da sиprotпi 

tabor пiје Ыо aпgazovaп па Istokи. 

Drиkcije пiје ni moglo da Ьиdе. Sovjetska politikc\ 

kolektivne bezbednosti nije imala bas niceg zajedпickog 

s imperijalistickim podvigorп fraпcиskih magпata. Опа ти 

је blla iz osпova sиprotna. Rezиltat: francuski imperijalizam 

liSio је Francusku uslova za njenu uspesnu nacionalnu 

odbranu. Оп је и korenи potsekao priпcipijelпи i 

prakticпи mogиcпost sovjetske pomoci. 

Ne пameravajиci da braпimo Pjera Kota и celosti - 

оп је kasпije postao ljиti imperijalist - ipak treba koпstatovati 

da је иpravo оп Ыо taj koji је nekad па osrюvи 

brojeva i statistickih podataka иpozoravao fraпcиskи javпost 

da се Fraпcиska bez sovjetskog prijateljstva doziveti 

rюvi 

Sedaп. 

Kod r1as sи tиmасепја fraпcиskog sloma пastojala 

otkrijи sиprotпost izrпedи nesposobпosti vise fraпcиske 

komaпde i visokog morala fraпcиskog vojnika. Sto se tice 

prve strane ove improvizovane suprotпosti, mozemo 

uglavпom da se slozimo. Ali izvestaji о visokom moralu 

nece Ьiti tacпi, bar не иopste uzevsi. Setirno se samo otpora 

repuЬlikanske Spanije! Odnos sпaga u Spaпiji Ыо 

је, пesurnnjivo, jos divergentпiji od fraпcusko-пernackog, 

пarocito u pogledu rnaterijala. Ра ipak silrю, dugotrajпo 

repuЬlikaпsko juпastvo se пе moze пi uporediti sa slomom 

fraпcuskih armija. Moral fraпcuskog vojпika nije Ыо visok, 

s tirn treba Ьiti пacisto. Njegov moral nije ni mogao 

da bude visok. Jer fraпcuski vojпik пiје Ьiо vise politicki 

toliko паivан da Ы verovao frazama о "demokratskom" 

ratu. Оп је doziveo Мiпhеп, sazпao za pomoc Kasadu, 

Miahi i пjihovim drugovima. U vreme иstиpaka objasпjavali 

sи ти јеdпи kapitulacijи za drugorn - slaboscи fгancиskog 

vojпog poteпcijala, а kad је objavljeп rat Nemac..;. 

koj, иdarili sи и slavopojke savezпickoj vојпој sпazi. 

Istovremeпo sa objavom "demokratskog" rata иveli sи 

оtvогепи· teroristickи diktatиrи паd radnickom klasorп i 

radпim narodorn. 

Pokazalo se da је impeгijalisticka Francиska Ьila nesposobпa 

da razvije one elemeпtarпe, svemocпe, tradicioпalпe 

fraпcuske паrоdпе eпergije koje Ы oslobodila пarodna 

Fraпcuska pod пarodнim rezimom da se radilo о 

odbraпi пјепе паrоdпе, istiпski пасiопаlпе . dопюviпе. 

da 

POSLE SLOМA FRANCUSKOG IМPERI.JALIZМA - 65 

Ova pouka iz francиskog debakla mozda је danas na 

rnnogiш mestima vrlo aktиeh1a. 

Tok "poslednjih trzaja" jos је пedovoljпo pozпat da 

Ы se о njemu moglo promisljeno pisati. Ali se namece 

pretpostavka о sиrnnjivim иslovima predaje Pariza. Mozda 

se oligarhija priЬojavala da se pri narodnoj odbrani Pariza 

пе poпovi herojski cin Pariske kоmипе 

Iz aпalize socijalrю-politickih иzroka fraпcиskog рогаzа 

proizlazi vazaп socioloski zakljиcak. 

Dvesta porodica Fraпcuske za vreme NarodnoO' fronta 

sabotiralo је fraпcuskи proizvodnjи i izdavalo fr~ncиske 

iпteres~_iz klasr1ih razloga: kad је rljihova klasпa politika 

u z~mlJI иspela, а van graпica zemlje se izjalovila, "porodice" 

sи povele francuski narod и imperijalistickи avanturu 

koja је bila izrazito aпtiпacioпalna, iako se zakitila 

n:~ciп~~istickom frazom. Aпtinacioпalni karakter impe 

ПJalisticke avaпtиre, za koju sпose odgovorпost dvesta 

porodica i пjihovi trabanti, danas krvavo placa francuski 

пarod. 

U socioloskom pogledи ove ciпjenice znace sledece. 

burzoazija је postala nesposobna da иpravlja sиdbinom 

пасiје; imperijalisticki nacioпalizam pokazao se kao aпtinacioпalaп; 

sudblпa пaroda пalazi se u rиkama bиrzoaskog 

antipoda savremenog drustva. 

Da li ovom tvrdenjи koje proistice iz francиskog iskиstva, 

а и suprotпom, pozitivпom smislи iz istocпog iskиstva, 

protivreci stvarпost ostale "savremeпe" Evrope 

Zasad mozerrю odgovoriti sашо recima velikog mislioca: 

пarod ciji gospodari иgпјеtаvаји druge пarode i sarn је 

duboko пeslobodaп. 

Danasпje vreme је prelornno, alternativno vreme. 

Odgovorпost парisапе i javno izreceпe r·eci se veoma povecala. 

Slom dozivljиjи citave koncepcije koje su se pokazale 

kao seпilпe i stetпe. 

Копсерсiја koja se srusila zajedno s fraпcuskom imperijali.st~ckom 

.. sr:agom Ьila је kod nas orijeпtacija na 

zapadn1 ImperiJalizam. Ruku pod rukн sa orijeпtacijom 

па. zapadr:i imperijalizam isla је aпtisovjetska orijeпtacija, 

koJa Ј~ blla cas glasпija cas pitomija, vec prema sitиaciji. 

L]udi koji sи оvи orijeпtacijи osиdivali - пе mozda 

zbog. пеkе iшpatije р7еша supгotnom taboru nego iz saznanJa 

da Је takva опјепtасiја imperijalisticka, и objek- 

5 Boris Kidriё: Sabrana dela

66 - C:LANC! I RASPRAVE 1933-1941 

ti\rnom а vrlo cesto i u subjektivnom smislи reci ratnohиskacka 

za neutralnost i nezavisrюst Balkana krajnje 

opasna _:. doЬijali su ljиbazne prigovore da sи defetisti i 

nacionalno bez korer1a. 

Razvoj evropske sitиacije nesиmnjivo је pokazao ko 

је taj ko nije иkorenjen и zdravoш razиmи. А narod је 

dar1as jedini ovlasceni, jedini istinski pretstavnik nacionalnih 

interesa. 

Da је orijeпtacija па zapadпi imperijalizam postala 

aktivпa istiпa, daпas Ьi sloveпacki narod nosio па svojim 

leaima sudЬiпu koju поsе пorveski, daпski, holaпdski, belgiski, 

а пajzad i sam francuski narod. 

Orijeнtacija на zapadni imperijalizaш pokazala se, 

dakle, и datoj sitиaciji kao stetнa, objektivno protivslovenacka; 

нaprotiv, zelja za prijateljstvom sa Istokom pokazala 

se kao korisna, slovenacka orijentacija. 

Stvar је determiнisana samoш sиstirюrn savremenog 

drиstveno-politickog zЬivanja. Jer zaиvek је proslo vreme 

koje Ьi malim нarodiшa dozvoljavalo i ornogиcavalo da 

svojи sиdblnи resavajи orijentacijom na ovaj ili onaj 

imperijalizam. 

S ideoloskiш krparenjem "deшokratskog" polиtanstva 

- koje se pre svega ispoljilo i koje се se jos ispoljavati 

pri donoseнjи velikih odlиka kao idejno prerиsavanje и 

гeakcionarпe prethodнice Ш zalaznice - treba se и danasnje 

alternativno vreme obracинati dokraja. Pojrnovi moraju 

da bиdu jasнi, kako Ьi se ornogucio sto jaci napad 

na danasnju - zapravo prekjucerasнju - orijentacijи, koja 

је јuсегаsнјој ро spoljasnjosti, doduse, dijametralнo sиprotna, 

ali је isto tako ponikla iz socijalnih razloga i doЬila 

kod наs, narocito nakon poslednjeg evropskog pгeokreta, 

vec opasno јаsне oЬlike. 

Dva риtа vode danas od pгelonшog raskrsca. Radi se 

о Ьiti Ш r1e Ьiti slovenackog naroda. 

EVROPSKE KRIZE I SLOVENACKI NAROD 

Istoriska је cinjenica da sи оЬе velike krize XIX i 

ХХ veka - revolиcija 1848 i imperijalisticki rat 1914 - 

1918 sa svojim dalekoseznim politickim. nacionalnim i socijalnim 

posledicama - zatekle sloven.acki naгod sudbonosno. 

nepr~premlj~n. Ро~ tezinom ogromлog teгeta koji 

нarn Је nasa nepr1prernlJenost naprtila na ovim dvema 

raskгsr:icama,. doziv:Ijиjemo mi Slovenci sadasnjи evropskи 

kr1zи. All ona Је duЬlja i presudnija od ranijih ... 

Ako postavimo pitanje pod kojim uslovima izlaz iz 

daнasnje evropske krize za slovenacki narod rnoze Ьiti 

pozitivaп - а takvo pitanje је ovog puta sasvim identicno 

s pitaнjem pod kojim uslovima izlaz r1ece blti пegativan 

- onda mu moramo prici s dve strane: treba da analiziшmo 

svetsku perspektivu i treba da analiziramo unutгa·· 

snje razvojne i aktivne snage naroda. Samo sinteza ova 

dva analiticka postupka moc'i се da pokaze gde se nalazi 

objektivni i subjektivni izvor pripremljenosti naroda za 

do~~daje k~ji vec danas sa svom nametljivom лeposrednoscu 

kucaJu na slovenacka vrata. 

Razvojno-analiticki metod, koji nije slep za medusobr;e 

veze i odnose, cesto zahteva da se pogled baci na 

pr~slo~t. Takav pogled Ыо Ы beskoristan i mogao Ы и 

naJ~OlJem slucaju da posluzi opгavdavanju i ponavljanju 

staпh grehova ako Ы njegov cilj Ьiо suva istoriska anal~Чa. 

Ali v~Il postaje znacajan ako рошаzе da se dijalektu;~z 

obelvez~ ce.l~kupnost zaj~~ickog i razliCitog u proslo 

~tl 1 sa~as!lJOStl 1 tako saznaJu 1 savremeni razvojni pravci 

1 usloVI.


DRUSTVENA I POLITICKA KARAKTERISTIKA RASULA 

AUS'ГRO-UGARSКE DRZAVE 

U Ьivsoj carskoj Aиstгiji bшzoasko-demokratska re 

''olиcija dvapиt је sazrevala i sazrela. 

Prvi риt је planиla kad је kapitalizam isao napred 

s pиnim elanom, kad је kao takav trazio likvidacijи feиda]nih 

i apsolиtistickih odnosa, kad se, dakle, njegova linija 

razvitka, иprkos neodlиcnom dгzanjи evropske bиrzoazije, 

zaplasene od radnika koji sи klasno sazrevali, 

strmo pela. Тај se period 1·evolиcionarno zgиsnиo и godini 

1848. 

Drиgi риt је 

bиrzoasko-demokratska revolиcija и staroj 

Aиstriji tinjala i planula kad је kapitalizam dosao и 

svojи eksplozivnи imperijalistickи fazи, kad је, dakle, 

njegova linija razvitka ostro padala. Ovaj se period revolиcionarno 

zgиsnиo potkraj proslog svetskog rata, za vreme 

aиstгo-иgarskog drzavnog rasиla. 

I и prvoj i и drиgoj bшzoasko-demokratskoj revolиciji 

burzoazija је Ьila nesposobna da revolиcionarni polet 

dovede do dosledrюg i pobednickog kraja. Za njen pravac 

kretanja od odlиcnog znacaja Ьili sи оЬа риtа njen klasni 

strah i njena klasna sиprotnost prema proletarijatи. Ali 

njena иloga ipak је Ьila Ьitno razlicita и ovim revolиcijama. 

Dok је za vreme prve revolиcije ona napustala revolиcionarne 

zastave i pиtevima trиlog sporazиma prelazila 

и jedinstveni front sa feиdalnim i dinastickim 

snagama, za vreme drиge revolиcije stajala је od samog 

pocetka na sиprotnoj strani barikada. Ako је, dakle, za 

vгeme ргvе revolиcije nјепа polazna tacka Ьila polиtanska, 

а njeno иtociste kontrarevolиcioпaгno, пјеnа polazna tacka 

za vгeme dгиgе revolиcije Ьila је izгazito гeakcionarna. 

Posto se ргvа гevolиcija zavгsila feudalno-bиrzoaskim 

kompгornisom, dгиgа је imala posla sa ostaciшa nedovrsenog 

bиrzoasko-demokгatskog pгevrata. 

Dva Ьitna 

гevolиcije и Aиstriji Ьila 

pitanja nedovrsene burzoasko-demokratske 

sи agrarrli i nacionalrli ргоЬlеm. 

"Oslobodenje seljaka" godine 1854 samo је napola 

Шilo aиstriski agraгni proЬlem feиdalne karakteristike. 

Ono је samo otvorilo риt kapitalistickoj eksproprijaciji i 

eksploataciji seljacke zemlje i seljaka, dok sи ogromni 

EVROPSКE КRIZE I SLOVENACКI NAROD - 69 

kompleksi plodrюg zemljista, pasnjaka i sиma ostali и 

feиdalnim rиkama. Njih sи feиdalci delom pretvarali и 

kapitalisticka krиpna gazdinstva, а delom ih iskoriscavali 

za nastavljanje feиdalnog odnosno polиfeиdalnog odnosa 

prema seljacima. Kapitalisticko prodiranje na selo, eksproprijacija 

i zadиzivanje seoskog stanovnistva, kao i eksploatacija 

seoskog polиproletarijata odnosno sezonskih 

radnika, ispreplitali sи se sa ostacima feиdalnih odnosa. 

Takvi odnosi doЬili sи svoje пагосitо znacenje kad је buгzoasko-demokгatska 

revolиcija и Aиstro-Ugarskoj ро drиgi 

риt sazrevala. Revoltirane seljacke mase sи tada svom 

sпagom pocele da teze za feиdalcevom zemljom. 

Nacionalno pitanje и aиstro-иgarskoj monarblji tripиt 

је meнjalo svoj karakter. 

Oko 1848 godine nacionalna svest је za aиstriski dvor 

principijelno znacila bиrzoasko-demok1-atskи opasnost za 

feиdalni starez i za opstanak njegove mnogonacionalne 

apsolиtisticke drzave. Takticki, on ји је prosиdivao prema 

нјеnој neposrednoj иdarnoj snazi i usmerenosti. Tamo 

gde se ona ispoljavala kontrarevolиcionarrю, kao sto је 

to Ьiо slиcaj kod vecine slovenskih naroda, on ји је iskoristio 

sa svom potrebrюm elasticnoscи. Ideoloski pak, оп 

ји је morao, opste иzevsi, odlиcno otklanjati. U tom pogledи 

zanimljivo је pastirsko pismo aиstriskog episkopata, 

izdano 17 јиnа 1849 g., koji је postao najverniji saveznik 

aиstriske reakcije. Evo sta se и tom pismи kaze: "Jedna od 

tih opasnosti је ono zamamno pozivanje da se zanosimo 

domoljиЬljem! ..." (dr Ivan Prijatelj, Staroslovenci, str. 

29--30). Jasno је da је takvo pastirsko pismo pretstavljalo 

dobrodoslи dиhovnи pratnjи и Bahov centralisticki i germanizatorski 

sistem. 

U kasпije vreme kapitalisticka linija razvitka и Aиstro 

Ugarskoj se sve do svog imperijalistickog preokreta иglavnom 

шirno pela zavojitim pиtevima trиlih sporazиma koje 

је aиstronemacka ili madarska bиrzoazija zakljиcivala 

s habzburskom kиcom ili njenom feиdalпom okolinom. 

Aиstriska nacionalna borba Ьila је sad и svom materijalnom 

jezgrи иglavnom takmicenje izmedи aиstronemacke 

bиrzoazije, koja је Ьila пajrazvijenija i najjaca, i zakasnelih 

inonacionalnih aиstriskiћ bиrzoazija Ш - kod najzaostalijih 

i najslaЬijih naroda, naprimer kod Slovenaca - 

njihovih malogradaпskih zametaka. Aиstronemacka Ьиr-


zoazija је, opste uzevsi, blla, иprkos svojim ponekad 

ostrijim, ali иvek samo delimicnim neslaganjima s dvorom, 

konzervativnom aristokratijom i visokim klerom, zvaпicno 

privilegovana i forsirana. U nacionamoj borbl nejednakopravnih 

aиstriskih nacija vedri]a је i oЬlacila nacionalna 

bиrzoazija odnosno njen malogradanski zametak. Ona је 

okиpljala oko sebe иtoliko sire naгodne slojeve иkoliko 

sи opsti naгodni interesi dolazili и ostrijи sиprotnost 

s pгodiranjem stranog kapitala odnosno s njegovom blгokгatskom 

Ш "kиltиrtregerskom" 

pгatnjom i pгethodnicom. 

Gгanicna linija izmedи nacionalne svesti i nacioпalnog 

sovinizma и ЬогЬеnој praksi gиblla је и jasnoci иkoliko 

је nisи isticali radnici иz jednи doslednи nacionalпи politiku. 

Ali nacionalna politika aиstгiskЉ radnika и znakи 

pocetaka aиstromaгksizma nije nikad mogla da Ьиdе sasvirn 

dosledna. - Za aиstriski dvor bllo је to razdoЬlje 

klasicnih mogиcnosti ispetljavaлja na osnovi nacionalnih 

sиprotnosti. 

Kada је Austro-Ugarska na osnovu svetskog а i vlastitog 

aиstгonemackog i madaгskog kapitalistickog razvitka, 

koji је vec presao svoje relativno mirno razdoЬlje, 

иsla и savгemenи impeгijalistickи fazи, nacionama svest 

ugnjetavanih aиstгo-иgaгskih nacija doblla је novи sadrzinи 

i socijalno nov znacaj. Nacionalno pitanje је postajalo, 

рге svega, pitanje eksploatisanih, narocito seljackЉ 

i malogгadanskih naгodnih slojeva. Takva njegova 

osoblna kristalisala se vanгedno jednosmisleno и S\тetskom 

гаtи, kada su nacionalno иgnjetene narodne mase krvarile 

za tudi impeгijalizam, а mnogi bиrzoaski nacionalni velikani 

poklanjali pиkovima sгebrne rogove. U imperijalisticki 

feиdalno-Ъиrzoaski poгedak nacionalni proЬlem је 

stavljao eksplozivni materijal, а гadnickoj klasi na teгitoriji 

austro-иgaгske monarhije nиdio jednи od najЬlizih 

rezervi. Krivica је do aиstromarksizma sto radnici и toj 

гezervi nisи naiШ mocnog saborca. 

Feudalno-kapi talisticki aиstro-иgarski imperijalizam 

nasao se godine 1917 и sledecim, za svojи sиdblnи presиdnirn 

иslovima: aprilski иlazak Amerike и svetski rat; иnиtrasnja 

ekonomska iscrperюst; Ailtantine londonske konfereпcije 

sa pretstavnicima ceskog, poljskog i jиgosloveпskog 

ernigrantskog odbora; иnutrasnje revolиcionarno sazrevanje 

i medиsobno preplitanje protivrecnosti nedovrsene 


bиrzoasko-demokratske revolucije, kapitalizmи иrodene 

sиprotnosti izmedи rada i kapitala i opsteg narodнog, narocito 

snaznog na frontovima, antiimperijalistickog talasa; 

иticaj zapoёete rиske revolиcije. 

Aиstro-иgarskom imperijalizmи Ьili sи odbrojani 

meseci. 

Ali spolja ni poraz centralnih sila ni budиca pobeda 

saveznickih drzava nisи bili jos tako jasno vidijivi. Na 

frontovima је Ailtanti sve do francusko-eпgleske ofaпzive 

и јиlи 1918 islo prilicno slabo. 

"Sve-za-verи-dom-cesarevci" imali sи, dakle, dosta 

spoljrlih razloga za poboznи nadu da се se austro-иgarska 

bиrzoasko-demokratska revolиcija, iako је nanovo pocela 

klijati и opasno иzbиrkanom imperijalistickorn vremenи, 

pri ratnim иspesima centralnih sila ipak moci иskopiti 

vec и majcinoj иtrobl, а njeпi sokovi иhvatiti jos и Ьabzbиrsko-lotringiski 

lonac (koji се becki i pestaпski loncokrpe 

podesiti prema prilikama). 

Do krajnosti пapeti luk aиstro-иgaгskih drzavnih veza 

imao је tada tri perspektive za popиstanje svoje napetosti. 

1) Tradicionalni ћabzbиrski sporazum s bиrzoazijom 

- ovog риtа s nacionalnim bиrzoazijama koje и пizи carsko-burzoaskЉ 

kompromisa dosad jos nisи Ьile posteno 

dosle па red; to, razиme se, ne Ьi Ыо samo carski komprornis 

sa nenemackim odnosno nemadarskim nacionalnim 

bиrzoazijama: on Ы za aиstronemacku i madarskи imperijalistickи 

bиrzoazijи istovremeno zпacio takticko povlacenje 

и srnislи najmaпjeg zla. Brиtalnom silom trebalo Ы 

ugusiti provale narodnog gneva koje Ьi prelazile granicи 

trulih sporazиma. А da Ьi takva opasnost odrюsno ostrina 

takve opasnosti dovoljrю otupela, trebalo је medи r1arode 

ugnjetavanih austro-иgarskih nacija и tadasnje иznemireno 

vreme, koje је drmalo prestolima i labavilo mnogonacionalne 

drzave, ubaciti kao prvu pripremu sporazuma 

- agitacijи za kornprornisni minimиm, i tako иЬlaziti opasne 

narodne tezпje za revolucionarnim maksimиmom. 

Takva је bila zvar1icпa aиstriska perspektiva in statи 

nascendi. Razumljivo је sto se ona nije ni radala ni afirmisala 

bez ostrog trvenja izmedи zvanicnЉ kгugova odnosno 

izmedи vladajиcih klasa. Austro-иgarski imperijalizam 

nije ni mogao, ni smeo, ni znao, ni hteo sиvise rano da 

је ostvari и tolikoj meri da Ьi drzavno preиredenje postalo


svrsena cinjenica. Isto tako Ьiо је sprernan da је odmah 

okrnji i preokrene, samo ako ти se Ьиdе cinilo da ти to 

dozvoljava trenиtni odnos snaga. (Kad se naposletkи "odlи 

Cio" da је ostvari и punom opsegи, ona ти је vec Ьila 

izmakla iz rukи.) 

Zvaнicna aиstriska perspektlva in statи nascendi naisla 

је (dakle ne samo iz oportиnizma) na veci Ш maнji 

odjek kod оnЉ нacioнalno нeravnopravnih vladajиcih 

kJasa, odnosno njЉovih pojedinЉ slojeva i frakcija, kod 

kojih је privredna struktura, s jedne stгane, dodиse budila 

teznje za vecom samostalnoscи, ali im је, s drиge strane, 

otvarala dobre konjиnktиrпe poglede па federalistickи 

А ustriju. Razuшe se da ovde пisи odlиcivale samo neposredne 

ekorюmske koristi. Pored njih, pored иzeg politickog 

interesa i pored nekih polиfeиdalпih veza sa Ьabzbиrsko-lotringiskom 

kиcom, tи је, pre svega, odlиcivalo principijelno, 

socijalno duboko utemeljeno protivljenje citavoj 

гrevratnoj i posebno jos Citavoj revolucionarnoj promeni. 

2) Rasиlo posle Aнtantine pobede i Antantino imperijalisticko 

resavanje svih pitanja na teritoriji Ьivse Aиstro 

Ugarske. 

Takva је Ьila perspektiva radikalnjjih nacionalno neslobodnih 

burzoazija aиstro-иgarskih Vavilona, odnosno 

njЉoviЬ pojedinih delova, kojima је privredna strиktиra 

sugerirala zelje za otcepljenjeш. Ona је od zvanicne aиstriske 

perspektive isla иtoliko dalje sto је zelela vojni poraz 

"domaceg" imperijalizшa. Objektivno, ona је predavala 

nacije ispod jarma prvog - na milost i neшilost drиgom 

imperijalizши. Posle rasиla Aиstro-Ugarske ova drиgэ 

perspektiva - kao najmanje zlo - postala је zajednicka 

platforma svih ekonoшskih, drustvenih i politickih gospodara 

preminиle monarhije. 

3) Razmah nedovrsene bиrzoasko-deшokratske revolиcije, 

njen narodni tok pod rukovodstvom radнicke kJase, 

njen veto realizaciji carsko-bиrzoaskih kompromisa, njena 

neodlozna likvidacija Habzbиrgovaca i svih feudalnih ostataka, 

нјеnо progJasenje i ostvareнje potpиnog saшoopredeljenja 

иgnjetavanih aиstro-иgarskih nacija, иkljиcivsi 

нeokrnjeno pravo na otcepljenje, zakljиcenje шira i na toj 

osnovi brzo prerastanje и dosledni aнtiimperijalistickj 

obracun, bez obzira da li se radi о iшperijalizmи centralnih 

sila ili о imperijalizmи Antante. 


Takva је Ьila objektivna perspektiva radnicke klase 

u celoj Aиstro-Ugarskoj. А takav је Ьiо i stvarni interes 

zivog narodnog organizma svake pojedine aиstro-иgarske 

nacije. 

Ali posto ova treca perspektiva nije и Aиstriji nasla 

svoj teoretski izraz i prakticno rukovodstvo, radnistvo, 

koje је moglo da doblje prirodne saveznike и neslobodnim 

nacijaшa i sirokim narodнim шasama (narocito seljackiш, 

koje sи tezile za feudalnom zemljom), nije moglo da је 

ostvari. Zbog teoretske, takticke i organizacione nepripremljenosti 

radnicke klase centralnih sila, i proletarijat i njegovi 

prirodni saveznici i dalje sи krvarili za potrebe "svojih" 

trulih feиdalno-kapitalistickЉ drzava i imperijalizma. Kad 

im је vreme najkategorickije пalagalo da idu zajedno, oni 

sи se razilazili: proletarijat је иglavнom ostajao pod aи., 

stromarksistickim ideoloskim иticajem, dok sи mase, koje 

sи ceznиle za nacionalniш oslobodenjem, sve vise i vise 

podlegale drugoj, antaпtsko-imperijalistickoj perspektivi. 

Ponegde sи se, dodиse, radnicka klasa i neslobodni narod 

sastali, ali na svojevrstan nacin. Onde је naiшe proletarijat 

и иsloviшa ostrije nacionalne borbe vec davno okre 

IlUO leda aиstromarksizmи, а istovremeno, zaslиgom svojih 

v:oda, vise il manje рао и ropstvo nacionalisticke ideologije. 

Takvo staпje, razиme se, nije шoglo ostale narodne slojeve 

neslobodne nacije da priЬlizi proletarijatи, nego је proletarijat 

vezivalo za rep domace nacioпalne neravnopravne 

burzoazije i za njen antantsko-imperijalisticki put. 

Krivicu za ovo snosi citav aиstro-иgarski socijal-demokratizam, 

koji је pod zastitnom, ali patvorenom markom 

davao proletarijatu Ьilo austroneшacki "internacionalni'' 

Ьilo ceski, poljski itd. nacionalisticki idejni, takticki i organizacioni 

otrov za иrnrtvljenje, i to ne samo ranije nego 

i onda kad se proletat'ijat spreшao da da - sve. 

Godina 1917 i sledece godine osvetlile sи и srednjoj 

i zapadnoj Evropi izvanredno jasno - иtoliko jasnije иkoliko 

је vrerne Ьilo zrelije - sta znaci nedostatak ispravne 

teorije i ispravnorn teorijom naorиzanog rиkovodstva. Proletarijat 

је ovde иbrzo иcinio cudesa иdarпosti, herojstva i 

pozrtvovnosti. Na роrиgи svih onih koji ne vеtији u njegovu 

istoriskи иlogu i и шasu, on је ponovo dokazivao dэ 

је rodeн za podvige i za istoriska dela. Ali ... nedostajao је 

vest korшilar sa sigurnim kompasom.

7 4 - CLANCI I RASPRA VE 1933-194t 

Danas nije narocito tesko иvideti - ukoliko sиprotni 

klasni interesi nisи politicki slepi - da је za slovenacki 

пarod Ьila и celosti oslobodilacka samo treca perspektiva. 

Ali posto је ona ostala samo obelezena и istoriski nиznoj 

tendeпciji vrernena, а nije se otelovila и ljиdskom cinи, 

mogla sи nas pariska veca "desetorice", "petorice'' i ko zna 

ko jos drиgi, posle rasиla Aиstгo-Ugarske, Ьlagoпaklorю 

podeliti izmedи tri drzave. 

PRIPREMANJE SLOVENACA ZA PRESUDNE DOGAE>AJE 

Dok је и Aиstro-U garskoj р о drиgi риt sazrevala bиrzoasko-demokl'atska 

revolиcija, и slovenackom politickom 

zivotи jos иvek sи postojale tri stranke: Sveslovenacka narodna 

stranka, na Кгаnјсе i Stajerce podeljena Nacionalnonapredna 

stranka i Jugoslo·venska socijal-demokratsk(J. 

stranka. Svaka od njih imala је ро dve frakcije Ш struje: 

Sveslovenacka narodna stranka - Sиstersicevu i Krekovu. 

koje sи se borile izmedи sebe; Nacionalno-napredna- ko~ 

Jiko-toliko izmil'ene Tavcarove "stare" i Zerjavove "mlade"' 

socijalisticka- zvanicno socijalisticki pravac Henrika Тиmе 

i Antoпa Kristana i opozicior1e "mlade" pod idejnim vocstvom 

Prepelиhovirn. 

Posto ljиdi imajи оЬiсај da istoriskи istinи cesto prilagodayajи 

sayremenirn potrebama, и оУој glavi oslonicemo 

se pre svega па pisanи rec. 

Za nacioнalnи i nacionalrю-politickи koncepcijи .Ј. 

Kreka пajkarakteristicniji sи, Ьеsиmпје, njegova rasprava 

Die Slowenen, kоји је objavio godiпe 1916 и zboГilikи 

Schriften zum V erstiindnis der V Olker, i njegov clanak 

Sйddeutsche Monatshefte iz godine 1917. 

Krekoya iнformatiYНa raspraya Die Slowenen, koja 

је оЬјаУlјена и zajednickoj brosuri Kroaten und Slowenen, 

sadrzi ova znacajna rnesta: 

"Otиda tezнja sloYenackih i hrvatskih prvoboraca i 

stranaka da se svi Jиgosloyeni иjedir1e и politickи celinи 

и okvirи Aиstrije (trijalizam); politickom jedinstyи treba 

s vremenom da sledi takode kиltипю i jezicno jedinstvo 

bez pritiska i samo ро sebl (str. 65) ... 


Oko Trsta sye do mora zive Slovenci. Njegoy znacaj 

karakteгise cinjenica da sи Otrantska Vгata na јиgи jadranske 

obale jedina zila koja rшrn daje slobodnи уеzи sa 

ostalirn svetom i garaпtиje je\Тtin doyoz najraznovrsnijih 

aгtikala. Ovamo na јиg mонагЬlја се sve vise gravitirati, 

i nas је najyeci neprijatelj onaj ko hoce da nam presece 

ovu zilи ziyota. ,Моге је SYet', bez mora danas nema velike 

sile. А на vratima do mога zive Slovenci i yerno stoje 

na stгazi (str. 69) ... 

Ona (tj. jиgoslovenska jezicna skиpina - А. Javor) 

sacinjava danas neprekinиt lanac dijalekata, koji postepeno 

prelaze jedan и drиgi. Kod takyog postepenog medиsobnog 

prelivanja jиgosloyenskЉ dijalekata danas se nikada не 

rnoze sa sigиrнoscи reci gde prestaje s}oyenacki idiom, а 

gde pocinje hrvatski (str. 86) ... 

U нovije vreme i kod Slovenaca i kod HrYata syest 

о plen1enskoj i jezicnoj zajedнici bиdi se s takYorn snagom 

koja nezadrzivo Yodi zajedнickom ciljи (str. 88) ... 

SYetski rat је и jakoj svetlosti pokazao sloveнackи ј 

hrYatskи vrlirш vernosti i nesalomljivog junastva, vrlinи 

koja је vec stolecima zasvedocena; time је svetski rat krYljи 

i gyoZdem и anale istorije иbelezio cvrstи i odlиcnu voljи 

Sloyenaca i HrYata da sYoj opstanak i svoj zivot vide 

иjedinjeni sa habzburskom monarhijom. NikakYo сиdо! 

Svi SloYenci i Hryati zive и okvirи te moнarhije. Vezani 

sи za пји i svaka promena Ьilo и talijanskom imperijalistickom 

ili pak и velikosrpskom srislи razdyojila Ьi ih и 

drzaYНorn pogledи i tako onemogиCila njihov celovit. 

razvitak (str. 107) ..:' 

Clanak и Silddeutsche Monatshefte zastиpa istu kопсерсiји 

i samo jos јасе istice opasnost velikosrpske ideje. 

S Krekoyorn koncepcijorn identicna је i takozvana 

,,rnajska deklaracija". 

Izjava kоји је pet dana pre "majske deklaracije" 

dr lуан Sиstersic predlozio uzem krиgи Svesloyenacke narodne 

stranke ne razlikиje se Ьitno od "majske deklaracije". 

Iz sYega toga и pogledи nacionalne i politicke koncepcije 

SYeslovenacke narodne stranke proizlazi dvoje: 

1) Krekoya nacionalнa koncepcija Ьi]а је иnitaristicka. 

Krek ne govori о slovenackom narodи i sloYenackom jezikи, 

nego raspravlja о svesti о "plemenskoj i jezicnoj


zajednici kod Sloveпaca i Hrvata". U tom pogledи пiје ga 

demaпtovala ni Sиstersiceva izjava пi "шajska deklaracija". 

Zanimljivo је pitaпje о osпovnom иzrokи Krekove 

uпitaristicke koпcepcije. Neosporпo sи иticali i propagaildisticki 

obziri prema Nemcima i Madarima, ali osпovni 

uzrok ipak песе Ьiti и tome. Mis1im da о tome mnogo kazиje 

Krekov razgovor s Prepelиhom, koji је Prepelиh 

objavio и svojim Napomenama иz nase pi·evratIO doba 

(c::-lanak Odnos Slovenaca. prema aиstriskoj drzavi, str. 67 

Kermavпerovog izdaпja). Krekove izjave је Prepelиh re 

~rodukovao ovako: 

,,Вi.се пат potrebпi orgaпizacija i поvас, оЬоје. Вiсе 

nam potrebno drvo, koga imamo dovo1jno, gvozёle i cemeпt. 

Za nasu indиstrijи se ne bojim, Ьiсе је i premalo, 

r·oSto се ona и Hrvatskoj i и Bosni imati isиvise porиdzЬina." 

(Kиrziv је moj.) 

Iz Krekovog tиmacenja da се "nase iпdиstгije Ьiti 

i premalo, posto се ona и Hrvatskoj i и Bosпi imati isиvise 

porиdzblпa", паmесе nam se s velikom verovatпocom 

pretpostavka о tadasnjoj иvereпosti sloveпackih privrednih, 

tj. bиrzoaskih, krиgova da се и jиgoslovenskoj drzavi, 

на trijalisticki пacin иklјисепој и aиstriski i ћabzbиrskolotriпgiski 

sistem, imali - hegemonijи. Nasи pretpostavkи 

potvrdиjи i citirane reci о Trstu iz Kгekove rasprave 

Die Sloшenen. О tome kako је kasпiji гazvoj ovu zamisao 

(kоји treba jos malo detaljпije proиciti) пemilosrdпo postavio 

na glavu, sиvisпo је govoriti. Опа је zaпimljiva samo 

kao dokиmeпt о "pripremljerюsti" sloveпacke bиrzoaske 

politike. 

2) Копсерсiја Svesloveпacke паrоdпе stranke Ьila је, 

bez obzira da li ји је zastиpala Sиstersiceva Ш Krekova 

frakcija, cvrsto иkotvljeпa и Ьabzbиrsko-lotrjпgiskom 

okvirи. I "majska deklaracija" је svuda bila poipisivaпa 

s dodatkom о odanosti habzbиrskoj monarhiji i гimskorn 

papi. Koncepcija cele Sveslovenacke narodne stranke 

objektivno је, dakle, potpиno иlazila и prvu od one tri 

perspektive koje smo ocrtali и prethodnoj glavi. Kada је 

tok dogadaja оvи perspektivu пeopozivo srиsio, izjavio је 

dr Antoп Korosec, zajedno sa dr Kramarzom, poslednjem 

miпistrи pretsedпikи stare Aиstrije dr Lamasи, da пi Cesi 

пi Jиgosloveпi ,.ne mogи da saradиjи пi и kom aиstriskom 

miпistarstvu, bez obzira na пjegov program, i da ne mogи 

EVROPSКE КRIZE ·r SLOVENACКI NAROD - 77 

da исiпе nista bez izriCitog odobrenja Antante, koja ih је 

oslobodila". (Kиrziv је тој.) Ovde se prvi Р.иt _isP_oljila оп_а 

'l-'elikopotezna i dobro smisljena taktika kоза з е ~ -z:. kasmjim 

godinama cesto sp:ecila d.иЬо~е ;пas~v"!e akczзe . . ~-z: 

stina ove taktike sastoзi se и 2zvrsenзи mш2mиma kоз~ зе 

vec postao istoriski nиzan, и ь.r!om_yreorчentisanjи •. na 

novo kontrarevolиcionarno uporzste, c~m se Jedno srиszlo, 

i и sistematskim naporima cla sazrele ko.nfli~te ne r~sava 

akcija narodnih masa, vec du. se oni venbl~raзu и kabmetи 

i za zetenim stolom. . 

Nacionalno-napredna stranka nije mogla .а Ьиdе. п1 

objektivno пi sиbjektivпo sposob,na а p~rallse -~akt1kи 

S\resloveпacke паrоdпе stranke. ravcaroVI "star1 pretstavljali 

su iпterese staromodnih liЬe~alпi~ advokata i liberalпih 

kraпjskih kиlaka. Као takv1, ош se и . ~::юgl


Glediste koje је шi Desetom kong.cesи straп.ke и Ljи 

ЬJjani zastиpao dr Henrik Тита, i pored njegovih platonskih 

simpatija prema rиskoj revolиciji, Ьilo је и svojoj 

klasnoj i politickoj sиstiпi glediste Renera. А Renerova 

koнcepcija, sto se tice svoje klasne i politicke иloge, nije 

opet Ьila nista drиgo nego narocito oЬlikovana, za atJstrou.garski 

proletarijat skrojena, prva perspektiva (i to cak 

izrazito aиstroнemacki udesena prva perspektiva!). 

Turnini verbalni izrazi simpatija za rиskи revolиcijи 

dobili sи и praksi sasvim drиgi, suprotan znacaj. Posto 

nisи bili praceni aktivnim pripremanjem trece perspektive, 

неgо se s njima spajala kapitalisticki obrazlagana odbrana 

aиstro-иgarskog drzavnog sistema, objektivno govoreci 

aиstгo-иgarskog imperijalizma, онi sи se fakticki 

pretvarali и "levu" frazи; а ova је и datom slисаји Ьila 

najopasniji neprijatelj trece perspektive. "Levi" govornik 

Turna nije mogao da trazi prirodne saveznike proletarijata 

bas zbog toga sto пiје Ыо aktivist istoriskog риtа medиnarodnog, 

а и isto vreшe i slovenackog proletarijata. 

U njegovom "levom" odbacivanjи nacionalnooslobodilacke 

borbe -- koja је Ьila sastavпi deo bиrzoasko-demokratske 

revolиcije - odrazavalo se njegovo st1юrno odbacivanje 

11ajduЬljeg drustvenog prevrata, duЬljeg od nacionalnih ret'olucija. 

Turпina linija је paralisala slovenacki proletarijat, jer 

је, izrnedи ostalog, odbljala njegove saveznike. А, s drиge 

strane, slovenacke radnike onesposoЬljavala је Prepelиhova 

koпcepcija, koja је na recima, dodиse, priznavala i ispoved


izrazavao razlikи izmedи "klasicnog" francиskog i unakazenog 

srednjoevropskog apsolиtizma. 

Naime, kapitalizam је и svom napredovanjи preinacio 

Francиskи srazmerrю rano i imao је и Parizи svoj organski 

centralni cvor. Fraнcиski apsolиtizam је stoga izrastao 

na viSe-manje zatvorenoj nacionalnoj teritoriji. ·u srednjи 

Evropи kapitalizam је prodirao s neиporedivo tezim preprekama 

i veoma razlicitim pиtevima. Nemacka jezicka 

teritorija nije imala dominantan, sa svim stranama oko 

sebe povezan ekonomski centar·. Istovremeno је nacionalni 

razvitak slover1skih teritorijalnih i jezickih skиpina, zbog 

zaostalosti srednjoevropskog kapitalistickog prodiranja i 

nedostatka vlastitih ekspaпzivnih ekonomskih centara, 

mrюgo zakasnio. U takvim иslovima srednjoevropski apsolиtizam 

rrюgao је da se tako grcevito pridrzava feиdalnog 

риtа, da osniva пacionalrю protivrecne drzavпe tvorevine 

i da se "odlikиje" osobeнim иnakazenim licem. Sto se tice 

centralnog cvora, Вес је, dodиse, и eri "prosvecenog apsolиtizma" 

Ьiо izuzetak, ali је taj izиzetak Ьiо prilicno relativan. 

s jedne straпe, naime, nemacka teritorija Ьila је 

podeljena na Aиstrijи i na mnostvo nemackih knezevskih 

despotija, "karikatиra prosvecenog apsolиtizma", а, s drиge, 

и okvirи aиstriskih drzavnih granica istovremeno s kapitalistickim 

иporistima pocela је da se gomila nacionalna 

heterogenost, koja је postajala sиstinski razlicita od staleskih 

zemaljskЉ, а i drzavno-pravnih odnosno istoriskopravnЉ 

partikиlarizama. Apsolиtisticki Вес је razvitak 

kapitalizma izmedи Sиdeta i Jadraнskog Мога nadovezivao 

на istoriske rezиltate feudalnog drzavnog priнcipa. 

Iako је kapitalizam prodirao и sredпjи Evropи sa zakasnjenjiшa 

i prekidiшa, njegov mars је ipak Ьiо neizbezan 

i оп је и svoje zrelo doba plaho иtго sebl риt. Stogodisnja 

zaostalost tridesetih godiнa proslog veka dozivela 

је izrazit skok, sto је иbrzo proиzrokovalo revolucionarni 

konflikt. 

Posle 1830 na nemackoj teritoriji doslo је do promena 

koje sи odlиcno иbrzale ofanzivи kapitalizma. Godine 1834 

nestalo је carinskih prepreka и cetiri petine Ьиdисеg 

Rajha. Вiо је csnovan prиskonemacki carinski savez, neophodan 

zbog spoljne konkиreнcije i zbog finansiskih nevolja 

pogodenih nemackih knezeva. Savez је obиhvatao 

7.719 kvadratnih milja teritorije sa 23 miliona starюvnika. 


Do 1842 prikljиcili sи ти se jos Nasaи, Baden, Frankfиrt, 

Anhalt. Braиnsvajg i Lиksembиrg. Naposletkи је on obиhvatao 

nekih 8.000 kvadratnih milja teritorije sa otprilike 

30 miliona ljиdi. Van njega sи ostali jos samo Harюver, 

Meklenbиrg, Oldenbиrg, Holstajn, Hanza i Aиstrija. 

Osim toga, pocele sи se graditi zeleznice i one sи иtirale 

риt nemackoj krиpnijoj indиstriji, koja је jos иvek 

blla и decjim pelenama. 

Tako је nemacki kapitalizam od sredine tridesetih 

godiнa јасе Ьасао svoje kli

8 2 - CLANCI I .RASPRA VE 1933-1941 

Zbog nerazvijenosti vlastitog kapitalizma slovenacke 

zemlje Ьile sи ekonomski samo slabo povezaпe. Otuda i 

tadasnja slovenacka nacionalna nerazvijenost. А posto 

11jen osnovni иzrok zvanicnoj slovenackoj istoriografiji 

11ije narocito јаsап, razmotricemo ga izЫiza. 

Na strani 40 и I delи svoje Kulturne i politicke istorije 

Slovenaca dr Ivaп Prijatelj kaze: "Tada se pokazalo da se 

Sloveш:( zbog stoletne i stoletne razdeljenosti pod tиdim 

upravljacima и svojoj masi jos nisu ili se vise nis1L osecali 

kao jedna nacija." (Kurziv је moj.) Prijateljeva konstatacija 

da se Slovenci "и svojoj masi nisи osecali kao jedna 

nacija" proizlazi iz tacnog posmatranja naиcnika koji је 

veгziгan и kиlturno-istoriskom i politicko-istoriskom materijalи. 

Ali Prijateljeva nesigurnost и tome da li se Slovenci 

jos nisu Ш se vise nisи osecali kao jedna nacija 

ocigledrш је posledica burzoasko-pгofesorskog idealistickog 

i nedijalektickog shvatanja istoriske kategorije "nacija". 

Stoga Prijatelj, trazeci иzгоk zbog koga se "Slovenci и 

svojoj шasi nisu osecali kao jedna rшcija", i p1~Љegava 

kauzalnoj konstataciji, koja је ро sebl prilicno siroka, "zbog 

~toletne i stoletne razdeljenosti pod tuёlim upravljacima". 

Sloveпci sи Ьili razdeljeпi па cetiri odnosno pet krиnskih 

zemalja jednog istog apsolнtizma, а Nemci i Talijaпi na 

sijaset и drzavnom pogledи vise Ш шаnје samosti=tlnih 

apsolиtista. Ра ipak su se i Nemci i Talijani cetrdesetosme 

godine osecali kao jedna пасiја, а Slovenci и "svojoj masi" 

- nisu! Prigovor da sи i Nemci i TaЩani bar uglavnom 

Ьili гazdeljerli pod "domacim" upravljacima vec zato ne 

moze solidпo da prede preko svih teskoca (mada ти se 

mora priznati deJimicno vazenje) sto su, пaprimer, nemacki 

"domaci" иpravijaci oblcno radili sve clгugo sarrю ne оно 

sto је bllo potrebno za nemackи rшciona1nи svest "и masi''. 

UZl'Ok treba, dakle, traziti nesto duЬlje. Vec iz samog 

materijala Prijateljeve knjige provirиje taj uzгok, iako 

ga Prijatelj rlije sinteticki zahvatio. 

Da cujerrю objasnjenje Gurnika, prvaka sJOvenackЉ 

poslaпika и stajerskoш zemaljskom saborи, zbog cega је 

и stajerskom pгivremenom zeшa]jskom saboru Ьi1() jednogJasno 

zakljuceпo da је stajersko vojvodstvo nerazdrиzivo: 

"1) Dosad smo blli mnoga stoleca sjedinjeni s ne..; 

mackom bracom i delili smo istи sиdЬlли. Na ovaj smo sesavez 

toliko privikli da Ьi паm odvajanje sigиrno tesko 

EVROPSКE КRIZE I SLOVENACIO NAROD - 83 

palo. 2) Nemacki Stajerci smatrajи nas prijatel]ima i na 

njih mozemo 1-acнnati. 3) Trgo1;ina Ьi stala. (Kиrziv је 

moj.) 4) Stajerska zemaljska imovir1a ne moze se razdeliti." 

Tako otprilike гаsиdије Gшnik. Istina је, dodиse, da је 

prvak Gu.rnik medи slovenackim poslanicima Ыо tipican 

pretstavnik slovenackih poшirljivaca i oportиnista, ali nije 

manje istina ni to da su svi slovenacki poslanici glasali za 

paragraf 1 nacrta Ьиdисеg stajerskog zemaljskog ustava. 

А bas је taj pю-agraf odredivao nerazdшzivost stajerskog 

vojvodstva. Protiv paragrafa 1 javio se, kad је vec Ьilo 

kasno, samo poslanik Kreft i, rшгavno, propao. Apih, koji 

ie о slovenackim нacionalnim zahteviшa odnosno о njihovim 

nedostacima pisao godine 1888 iz тazиrriljivih razloga 

ponesto tender1ciozno u korist slovenackog nacionalnog 

programa, kaze na str. 171 svoje knjige Slovenci i :848 godina: 

"Neki slovenacki poslanici imali sи r1esиmnjivo samo 

formalne prigovore, dok za druge znюno · da sи stvarno 

blli protivnici razjedinjenja Stajerske, kao, napl'imer, 

Gurnik" (Kиrziv је moj.} 

Iz Gиrnikovog razloga: "trgoviпa Ьi stala" - u vezi 

s njegovirri ostalim objasпjenjem - јаsпо izblja na videlo 

kako је blla slaba ekonomska povezanost ve


А "ekonomska povezanost" mogla је, razиme se, da 

Ьиdе samo - kapitalisticka ekonomska povezanost. Ako 

ekonomska povezanost и izvesnom pravcи nije postojaTa 

ш је nije bllo dovoljno, onda је ta cinjenica znacila da је 

kapitalisticki razvitak и tom pravcи zaostao. Konkretno 

се nam to veoma jasno pokazati karakteristicne crte kranjske 

privrede oko godine 1848. Кranjska је, naime, pri 

stvaranjи slovenaCke nacije иmnogome Ьila ispred drиgih 

zemalja, tako da necemo preterati ako је nazovemo "kolevkom 

nacije". 

Pogledajmo, dakle, karakteristicne ekonomske crte 

"kolevke nacije"! 

1) Najrazvijenija је Ьila trgovina. Kad Ьi neko vulgarnirn 

okom bacio letimican pogled na tadasnjи kranjskи 

trgovinи, morao Ьi s potsmehom reci da је nase tvrdenje 

о slovenackoj kapitalistickoj zaostalosti isisano iz prsta. 

U LjиЬljani, koja је imala oko 17 blljada stanovnika, 

cetrdesetih godina proslog veka bllo _је nista manje nego 

31 kolonijalna, 25 manиfaktиrnih i 15 gvozdarskih radnji. 

Godine 1837 LjиЬljana је imala cak i 25 radnji s poljopгivгednim 

proizvodima! Izvestaj ljиЬljanske trgovinske i 

zanatske komore iz godine 1853 govori о ljиЬljanskoj trgoviнi 

hvalisavo i optimisticki, da је "razvijena tako izvrsno 

kao retko gde i da vazi kao takva i и inostranstvи. Komora 

осеkије od zeleznickih prиga LjиЬljana- Trst i Zidani 

Most- Zagreb dalji procvat ove trgovine, tako da се ona 

moci konkurisati cak Veneciji i jиznoj Rиsiji." Uz сvаtиси 

kranjskи trgovinи rekordno је иspevao spediciski zanat, 

koji је dostigao kapacitet dvanaest velikih spediciskih 

firmi. Prema Trstи se prevozilo zito, brasno, platno, hrastovi 

trиpci, а и sиprotnom smerи ko1onijalna roba, ~ecerna 

trska za seceranи, pamuk za predionicи, so i vipavsko 

vino. Razиme se, иz tako сvаtиси trgovinи i иz vozarski 

zanat nije nedostajao ni razvijen gostionicki promet. 

Godine 1834 Ьile sи и LjиЬljani 154 tocionice vina, 6 tocionica 

piva, 7 kavana i 6 hotela. Ali је ljиЬljansko i kranjsko 

pигgersko razmetanje samo prikrivalo - Ьиduси Ьеdи. 

Nairne, kranjska trgoviпa nije Ьila moderna kapitalisticka 

trgovina. Nји ni}e zracio ili bar prozimao domaci ekspanzi·vni 

centar, koji trazi i prosirиje svoje urшtrasnje trziste. 

Takav kraпjski centar nije postojao. Kranjska trgovina 

sama ро sebl jos је иvek иglavnom odgovarala onom ste- 

EVEOPSКE КRIZE I SLOVENACIO NAROD - 85 

to је 

реnи kapitalistickog razvitka koji је nekad forsirao prosveceni 

apsolиtizam. Istma је, dodиse, da se ona formalno 

modernizovaJa nekranjskim pronalascima i иstanovama 

(godine 1828 plovio је prvi parobrod iz Trsta и Venecijн; 

godine 1838 osnovano је и Trstи parobrodarsko drиstvo 

,.Trscanski lojd'', koje је trscanskoj а i kranjskoj trgovini 

prokrcilo nove pиteve и Egipat i na Levant), ali је и svojoj 

sиstini kranjska trgovina ostala ono sto је Ьila: tranzitna 

veza aиstriskih privrednih centara s morem i ,

86 - CLANCI .I RASPRAVE 19ЗЗ-1941 

drиmova iz Goтenjske, Dolenjske, Stajerske i Котиskе~ 

nije ЪiГа centar slovenackih zemalja nego glavni gтad 

aиstriske Iliтije. Као takva, Ьila је izrazito cinovnicki 

grad и kome је Ьilo sediste gиbe1-nije, Okrиznog i Zemaljskog 

sиda, zemaljskih i okrиznil1 finansiskih vlasti itd. 

Svojom иpravnom, poreskom i poslovnom koncentracijorri i 

svojim sajmoviтna ona је privlacila pre svega iliтsko stanovnistvo. 

(Nеёе blti sasvim pogresno ako se i u tome trazi jedan 

od uzroka za tadasnje afirmisanje "jugoslo-.,тenske" ideje. 

2) Kranjska novcana rezerva Ьila је, na kraju. Ju:a~eva, 

ipak prilicno neznatna. Izmedu ostalog, to pokazuJe 1 Izvestaj 

kranjske trgovinske i zanatske komore iz godine 1852, 

u kome se zali na nedostatak "novcane rezerve i strucnjaka". 

Ро svoj prilici, ljuЬljanska burzoazija је dala svoj 

poslednji visak novca kao zajam za izgradnJu zeleznice. 

Ovu novcanu rezervu sigurno su vec i ranijih godina jako 

iscrpli ratovi i kontrЉucije. Moderna kapitalisticka industrija 

koju Ы podizale domace snage blla је stoga u Kraпjskoj 

vec unapred osudeпa na vise-manje spor razvitak. 

Razиmljivo је sto sи па taj nacin ekonomske veze. slovenaёkih 

zemalja zaostajale и svam nastajanjи i и svom тastenjи. 

3) Kranjske fabrike blle su male i u istim granama 

cak vrlo brojne. Iz toga mozemo zakljucivati о njihovoj 

slaboj koпcentr·aciji, а iz slabe koncentгacije о neznatnoj 

ekspanzivпoj snazi i uskom trzistu. Indнstгija sukna imala 

је fabrike u Zapuzama, Zgosi, Radovljici, Lesovu, Кгаnјu 

1. u okoJiпi Postoj"ne. Кгапјskа industrija koze, koja је bl]a 

verovatno najjaca na unutaraustriskoj teritoriji, proizvo-: 

liila је oko 1840 godine za otprilike 100.000 forinti robe i 

Dbuhvatala bar 19 kozaJ·a. Fabrike papira blle su u Ladiji, 

Radecama, Zuzemberku i Vevcama, а fabrike stakla u 

Zagorju, Idriji i Cerknici. Ali dok је kraпjska industгijd 

sukna, koze i papira na neki nacin prednjacila u ~lovenackim 

zemJjama, kranjska industrija stakla imala је svoj 

pandan u stajerskim fabrikama stak:la Rogateca, Rakovice 

kod Vitanja, Spitalica, Fale, Trbovlja i Jozefdola kod Celja. 

Prilicno је ocigledno da ono sto nije mogla da izvrsi 

bogata ali zastarela kranjska trgovina - naime solidnije 

ekonomsko ujedinjenje slovenackih pokrajina - nisu mo~ 

gle ni siromasnije slovenacke fabrike. 

EVROPSКE КRIZE. I SLOVENACIO NAROD - 87 

4) Unutrasпja oprerna kranjskih fabrika bila је ve 

Cinom starinska, zaostala i nenaoruzana za konkurencijtl. 

Narocito metalurgija nije blla u stanju da i dalje prkosi 

modernije opremljerюj stranoj industriji. Jasno је da i ova 

okolnost nije doprinela stvaranjи slot·enacke privredne 

celine. 

5) Znatan deo kranjskЉ fabrika Ыо је u feudalпim 

rukama kao sastavni deo feudalne svojine. Takvi иslom, 

koji sи preovladivali narocito и metalnoj indиstriji odnosno 

indиstтiji gvozaa, opet sи па svoj nacin ometali Ьтzе 

formiтanje modeтnih kapitalistickih centaтa koji Ьi sirili 

svoje ипиtта§пје tтziste. 

6) Za kaгakteristiku kranjske krupnije industrije vrlo 

је poucan primer ljuЬljanske seceraпe; ona је u svojim 

posledпjim godinarna blla vlasnistvo becke. firme Arnstajn 

i Eskeles; preradivala је sirovi secer, dobljen od seёerne 

trske, koji је uvozila preko Trsta. Ali опа је Ьila osudena 

na propast cim је sloboda kapitalistickog razvoja u Austriji 

otvorila siroki put secernoj repi iz severrlih zemalja. 

Drиga · najveca ljиЬljanska fabтika nalazila se ne samo и 

neslovenackim vec i и nekranjskim тиkата, i ртораlа Ьi 

zbog slobode kapitalistickog prodiтanja da је 1858 od toga 

nije spasla -- vatтa. 

Svih оvЉ sest karakteristika samo nam detaljnije predocavaju 

ono sto smo vec pre oznacili: и Kтanjskoj је 

polet kapitalizma и pogledи svog тazvoja Ьiо toliko zaostao 

da slovenackim zemljama jos nije mogao иdariti ostar 

pecat ekonomske zajednice, iz koje, иz istи teritoтiju i jezik, 

и krajnjoj konsekvenciji proizlazi i nacionalna zajednica. 

Sama donja Stajerska је tada u privrednom pogledu 

neuporedivo vise gravitirala prema gornjoj Stajerskoj i 

Hrvatskoj nego Kranjskoj, а vreme kad се slovenacki malogradanin, 

njegov turпac inteligencija i njihov burzoaski 

izdanak u Stajerskoj ostro osetiti sistematsko austronemacko 

kapitalisticko prodiranje i sve njegove "kulturtregerske" 

dodatke i pozivati u borbu i ostale pogodene slovenacke 

narodne mase - bllo је jos dosta daleko~ То isto 

- samo jos izrazitije zbog geografsko-ekoпomskog polozaja 

- vazi i za Korusku. Tako, dakle, dolazimo u celini


do osnovnog uzroka zbog koga se Slovenci jos nisu u masi 

osecali kao jedna nacija. Тај uzrok је: mizerno nizak нivo 

slovenackog kapitalistickog razvitka. (Reciprocno delovanje 

slovenacke zaostalosti, naime teznja slovenackog 

malogradanstva i njegovog glasnika - inteligencije - da 

dostignu austronemacku burzoaziju i da se pretvore u 

нacionalnu burzoaziju mogla је da se pojavi, kao sto smo 

to vec pomenuli na priшeru Stajerske, tek u poznije 

vreme, јег је ova teznja, s jedne strane, zahtevala visi 

i izrazitiji stepen austronemackog kapitalistickog prodiranja, 

koji је mogla dati samo ekonomska sloboda posle 

1848, а, s druge strane, imala је kao uslov bar delimican, 

iako нeznatan slover1acki kapitalisticki napredak.) 

Slovenacke ekonomske prilike cetгdesetih i narednih 

godina mozeшo drugim recima okarakterisati ovako: Ьile 

su krajnje nedozrele. Zato slovenacka nacija nije kao jednakovredna 

i sprernna krenula ka prolecu nacija. Slovenacka 

nacija uopste jos nije Ьila nacija u punom, zrelom 

smislu reci, vec је tek nastajala kao slab nacionalni zametak. 

N ezreli ekonomski uslovi prouzгokovali su takode 

(dаЬоше ne direktno, vec u svojoj kгajnjoj konsekvenciji) 

dugotrajnu jezicno-kulturnu bedu. 

Nezrelim ekonomskim uslovima odgovarala је nezгela 

drustveнa struktura. 

Kod sloveпackih politickih i kulturno-politiCkih istoricara 

nalazimo uglavnom tri tvrdenja о burzoaziji u slo 

,тenackim zeшljama. Ргvо, kaze da је burzoazija Ьila "tuda 

ро duhu а delimicno i ро krvi"; drugo, podrugljivo govori 

da burzoazije nije Ьilo kad su seljaci izlazili u polje; trece, 

tюpste odrice da је tada postojala slovenacka burzoazija. 

U svom jezgru, svako od njih је na svoj нacin tacno. Pre 

svega, nije postojala moderna iпdustriska burzoazija (osim 

dva-tri malo znacajna izuzetka), sto jasno proizlazi vec 

iz nase ekonomske aпalize. Ali је postojao u smislu moderne 

ekspanzivnosti dosta impotentaп trgovacki kapital, 

postojao је izvestan komblnovani trgovacki i industriski 

kapita] slabe ekspanzivnosti i postojali su malogradanigradani 

- "gradani" zato sto su uzivali... stara gradska 

prava. Kapital је umпogome Ьiо u stranim гukama. (Vidi 

Rudolf Andrejka, Doneski k preselitvenemu p1'oЬlemu 

ljuЬljanskega trgo'L'stva, Trgovski tovaris, 1934-35). Na 

osnovu svojЉ istrazivanja Andrejka, izmedu ostalog, kaze 


sledece: "U nacionalnom pogledu _doseljeni Nemci u svim 

slovenackim zemljama cvrsto su se drzali svoje nacionalnosti 

sve do kraja XIX veka; tek od pocetka ХХ veka 

opaza se jaci uticaj asimilacije sa slovenackom sredinorn. 

Pripadnici drugih nacionalnosti bili su u prvoj polovini 

XIX stoleca vecinom germanizovani, а u drugoj su se 

najpre poslovencili nama srodni Cesi, а kasnije i vecina 

dose]jenih Talijana." А tada u malogradanskim "gradaнima" 

- koji su svoj esnafski mentalitet i psihologiju zbog 

nerazvijenih slovenackih uslova sacuvali jos dugo, uprkos 

cinjenici sto је francusko doba ukinulo esnafe i sto ih 

austriska restauracija nije vise obnovila - osim kod "cveta 

naroda", inteligencije, nije mogla da postoji cvrsta osnova 

za neku narocito razbuktalu nacionalnu svest. 

Da је tada u slovenackim zemljama vec postojala razvijena 

industriska burzoazija u modernijem smislu reci i 

da је imala svoje ekonomske centre l=od nas, verovatno 

Ы је njeno ekonomsko kretanje asimiliralo sa slovenackom 

sredinom, ako Ьi i Ьila delimicno tuda ,.ро krvi". А ovako 

se desavalo upravo suprotno: kad је slovenaCki malogradanin 

- Ьlago receno, veoma slabokrvan u pogledu slovenacke 

nacionalne svesti - postajao burzujcic, krenuo је 

utrvenim putem, koji је jos nekada oznacio "prosveceni 

apsolutizam", jos dalje u tudu ekonomsku i kulturnu 

sferu ... 

Burzoazija slovenackih zemalja је, dakle, cetrdesetosme 

godine vrlo malo ucestvovala и siovenackom nacionalnom 

rastu. Samo jedno hero_jsko doba dato је uopste 

burzoaziji, mada ga је ona samo u malo zemalja zahvatila 

potpuno i zaista herojski. А slovenacka burzoazija је, sto 

se toga doba tice, uopste zakasnila. Nema pravila bez izuzetaka, 

а cetrdesetosme godiнe takav izuzetak su Ьili Slovenci. 

А vec iz onoga sto smo dosad konstatovali о tadasnjoj 

slovenackoj ekonomskoj i drustvenoj strukturi 

mozemo videti da је slovenacki izuzetak proizlazio iz istih 

ekonornskih i drustvenih zakona iz kojih је proizlazilo 

нemacko Ш francusko pravilo. Uostalom, slovenacki narod 

moze da samo zbog propratnih razloga zali sto је slovenacka 

burzoazija zakasnila: njeno zakasnjenje znacilo је kako 

nedovoljnost slovenackog kapitalistiCkog razvitka koji Ьi 

povezivao slover1aCke zemlje u sJ.ovenacku nacionalnu се-


linи tako i nedovoljnost sloveпackog proletarijata koji Ы 

se na Ъarikadama borio protiv aиstriskog apsolиtizma. 

Cinjenici da nije postojala sloveпacka indиstriska bиrzoazija. 

odgovaralo је gotovo potpиno. Otsиstvo indиstriskog 

proletarijata s klasnim likom koji Ьi odgovarao 

vremenи. · 

. ~:Ље glavne klase i ю;t~podi modernog drиstva pokaz1val1 

sи, dakle, и slovenackпп zemljama godine .Cetrdesetosme 

tek svoje zametke. Ра ipak se 16 шarta, kada је neki 

pиtnik koji је dosao iz Веса doneo LjиЬljancanima vesti о 

revo~иciji, desio mali klasrli sиkob s neverovatno ·jasnom 

perspektivom о Ьиdисеm drzar1jи оЬе krajnje slovenacke 

klase. LjиЬljanski "gradani" sи иvесе и pozoгistи odиsevljeno. 

_i stojeci z~pevali -:-- carskи himnи. А JjиЬljanski proletaпJat 

napao Је radrlJи "Mally et Hahn", skinиo Meterнihovu 

slikи, росерао је i bacio и LjuЬljanicи, роlирао 

pгozore gradonacelnikи Fiserи, rasteгao mitnicare i srиsio 

mi~nicи. Najzad. ј~ protiv njega morala blti иpotreЬJjena 

VOJ~~a; kako p~1pove~a Apih, proletarijat nije llteo da s~ 

иrm~1 иprkos. l]иbazшm recima zvanicnЉ lica i oslovljavarlJи 

sa "Me1ne Herren". · 

. . N_e zeleci da ~zdizemo slepo razbljanje bez konkretnog 

cilJa, 1pak ne mozemo da se slozimo s onom slovenackom 

J:;Olit~ckom i kиltиr:t;-politickom istorijom koja и cinи 

lJUЬl]anskog proletariJata od 16 marta 1848 vidi samo raz 

Ьijaпje. Istoriska i socioloska, а, na krajи krajeva, i kиltи:na 

vaznost 16 marta sastoji se; naime, и sledecem prorocanstvи: 

prvo, da се slo1;enacki narod doЬiti borbenu 

udarnи i doslednu drustvenи klasи: dгugo, da с~ slove~ 

nacka bиrzoazija zavrsiti tamo gde је i pocela i kиda се 

pиziti celog svog zivota, tj. и ,.sve-za-ve·rи-dom-i-cara" 

i и ropskoj slи2Љi tu.clinskoj. reakciji. ' 

Pre. neg~ ~:о preae:no od b':-rzoazije i proletarijata na 

klasnи 1 polltlckи anal1zи drиg1h slovenackih drиstvenih 

1оје:та - .. tj .. seljastva, malogradanskog sloja slovenacke 

шtellgenciJe 1 malogradanskog sloja slovenackoa nizeg 

svestestva - treba otigovoriti na pitanje: gde ј~ иzrok 

tome sto sи se, uprkos konstatovarюj zaostalosti slovenackg 

~~pitalistic~og razvitka, koji jos nije Ьiо и stanju da 

UJediш slovenacke zemlje и nacionalnи eelinu slovenacke 

nacionalne teznje и revolucionarпoj 1848 godfni zaиsnиle 

u slovenacke jezicne, kultиrne i skolsko-'administrativne 

E\'ROPSКE КRIZE I SLOVENACЮ: NAROD - 91 

zahteve i dostigle svoj, svakako jos prШcno platonski, vrlшnac 

и ideji иjedinjene Slovenije. . 

Као odgovor na to pitanje, koji u okvirи ove raspravice 

mozemo, razиme se, da damo samo u glavпim i opstim 

crtama, dok resenje celog proЬlema mozemo samo da skiciramo, 

hteli Ьismo najpre naglasiti da vezи izmedи kapitalistickog 

osvajanja ekonomskog i drиstvenog poprista 

i nastajanja nacije, narocito kod malih i slablh naroda, пе 

smemo zamisljati mehanicki. Radanje nacije bezuslovno 

је povezano s kapitalistickim menjanjem staгog nacina zivota, 

ali se ono moze da pojavljиje и veoma razlicitim 

oЬlicima. Poslednju rec pritom imajи prilike, okolnosti i 

uslovi и kojima rastenje насiје · тога da problje svojи 

materijalnи ljиsku. Cesto nije ni potrebno da torri rastenjи 

prvi zamah daje polet domaceg kapitalizma i samo domaci 

kapitalisticki izvor. Moze se desiti da је ono, dodиse, и 

svojoj polaznoj tacki posledica cisto domacih promena 

zivota i egzistencije, ali promeпa koje svojи nuznu kapi- 

1.alisticku razvojnи inicijati vu i osnovи nemajи samo kod 

kисе i mozda ne uglavrюm kod kисе. (Izvestan domaci minimиm 

је svakako nиzan.) lТ takvom slисаји potstrek nacionalnom 

rastenjи daje opsta ofanziva kapitalizma, koja 

је vec rnorala da do izvesne шеrе materijalno preoЬlikиje 

tok domaceg zivota i drustva. 

Ako pogledamo pr·ve decenije proslog veka, videcemo 

da opste aиstrisko odnosнo srednjoevropsko kapitalisticko 

prodiranje nije ostavilo slovenacke zemlje nedil"nиte t1 

r1jihovoj patгijarhalnoj i partikиlaristickoj . idili, koju је 

vec рге razrusio "prosveceni apsolutizam"; .Mada nisи do 

Ьil~ znacajпije vlastite indиstriske centгe i mada se nisu 

uiedinile u nacioшilnи zajednicu, sloYenacke zerrilje sи 

ipak Ьile ukljucene u domen sredпjoevropske kapitalisticke 

ofanzive i morale sи utoliko (ali samo иtoliko) da osete 

potrebe i dиh rюvog vrernena, јег sи (i opet samo ukoliko 

sи) pгetrpele odgovarajиce promene u proizvodnji.:. Morale 

sи se odraziti posledke cinjenice da. је trgovinski 

kapital za vreme "prosvecenog apsьlиtizma" kod 'rшs nasao 

dosta plodno tle, da је moderni kapitalizam bar "sa strane~~ 

osinиo slovenackи zemljи i da, prema tome, lcapitalistickd 

era stvarno dolazi и XVIII vekи jos па i.!Тpci "pтosvecenog 

apsolиtizma", kasnije па bajonetima velike bиrzьaske Ьа-: 

stine Fтancuske revolиcije, а и XIX ·vekи, poste svтsene


francuske epizode, samostalnim i cvтstim srednjoevтopskim 

koracima. 

Kapitalizam u marsu, koji је sa svom nametljivoscu 

zahtevao minimum narodnog obrazovanja i sire pojmove 

о upravi nego sto su mogli da љ dadu "prosveceni" i, 

kasnije, truli Meternihov apsolutizam, morao је da stavi 

na tapet i teznju tog vremena da narodu razumljivi jezik 

dolazi do izrazaja bar u osnovnim skolama, eksterno u uredima, 

а delimicno i u srednjim skolama. Stvarno se vidi 

da su ovi jezicni zahtevi cetrdesetosme Ьili - jezgтo slovenackog 

programa. Jos је Matija Majar, koji је u pogledu 

nacionalnih stvari spadao medu slovenacke "maksimaliste", 

29 marta u Novicama krotko pisao: "А sta mi hocemo 

... Vise stvari- а najvaznija је: neka пат se da sloboda 

da и Sloveniji, kad god to zelimo i kako god zelimo, postepeno 

иvodimo svoj slovenacki jezik и skole i и kancelaтije." 

Slovenacki zahtevi koje је 6 aprila 1848 predlozio dr Blajvajs 

~ranjskom staleskom zemaJjskom saboru potpuno se 

ograniёavaju na pravo slovenackog jezika. Ali i jezicni 

zahtevi "prakticnih Slovenaca" (da upotreblm Вlajvajsov 

izraz) Ьili su skromni. Zahtev za s1ovenackim univerzitetom 

potstakla је i prosirila tek dinamicnost 1848 godine. 

Slovenacki jezicno-kulturni i skolsko-administrativni 

zahtevi godine 1848 imaju svakako svoj koren u opstem 

srednjoevropskom marsu kapitalizma, koji је i u slovenackim 

zemljama stvarao nove uslove egzistencije i nove idejne 

poglede. Ali te zahteve intenzivira pokret godine 1848. 

А ideja ujedinjene .slovenije Nju su prvi formulisali 

becki "Slovenijani", koji su nacionalnost studirali u тevoluciji, 

iako su, uosta]om, u preteznoj vecini ostali u idejnim 

sponama austriske reakcije. Ideja ujedinjene Slovenije је, 

dakle, neposredna posledica i najlegitimnije slovenacko 

dete srednjoevropske тevolucije. Nju је slovenackom narodu 

rodila i kao ubogo novorodence svojim zdravim mlekom 

odrza]a u zivotu stvaralacka snaga тevolucije koja 

preskace decenije, ... mada је "cvet naroda" poveo slovenastvo 

na drugu stranu barikada. Citav kasniji slovenacki 

kulturni i politicki razvoj dokazuje da bez revolucije zahtev 

za ujedinjenom Slovenijom jos dugo ne Ьi Ьiо zasijao 

na nasem mracnom politickom i ku1turnom nebu iznad one 

zagusljive atmosfere. I na nasem jadnom i, u celini uzevsi, 

kontrarevolucionarnom primeru odrazila se elementarna 

EVROPSКE КRIZE I SLOVENACIO NAROD - 93 

snaga revolucionarnog stvaгanja. Pokazalo se da revolucionarno 

vrenje moze da digne na noge i osvetli put malim 

i zaostalim nacijama, koje Ьi inace jos uvek ocajnicki cekale, 

ukoliko Ьi uopste docekale ... 

Ako sad pogledamo drustvene snage koje su pri tadasnjoj 

slovenaCkoj socijalnoj strukturi zastupale skromnи 

sacicu ne odvec glasnih slovenackih zahteva, naci cemo 

zalosnu slikи. Slovenacka burzoazija, ukoliko је postojala, 

Ьila је konzervativna, povezana s feudalnom zaostaloscи. 

Као takva nije mogla da pretstavlja ni napredak ni materijalпe 

uslove koji Ьi ubrzavali slovenacko nacionalno 

rastenje, vec је jedino mogla da brani, odupirиCi se prodiranjи 

naprednije nemacke burzoazije, slovenaCku "patrijarhalnost"' 

sto znaci, opste иzevsi, interese austriskog 

apsolutizma. Glavna naciona1na inicijativa pala је tada и 

deo malogradanskom sloju slovenacke inteligencije i malogradanskom 

sloju slovenackog nizeg klera. Ova dva slovenacka 

drиstvena sloja su tada, s obzirom na svoju drustvenu 

иlogu i svoj kontakt sa zivotom, svakako najcesce 

sиsretala nove nacionalнe potrebe; ona su, dalje, imala 

najvise intelektиalnog oruda i orиzja za formulisanje slovenackih 

nacionalnih teznji i zahteva; najzad, njih sи, kao 

drustvene grиpe, interesi njihovog sloja potsticali, и materijalnom 

i drиstveno razvojnom smislи reci, na delovanje 

и pravcи postizanja tadasпjih slovenackih nacionalnih 

ciljeva. 

Naivan slovenacki filistar mogao Ьi sada da izvede 

entиzijasticki zakljиcak: О dobra stara vremena! Sudblna 

s1ovenackih zahteva nije Ьila u rukama seblcnih i materijalno 

zainteresovanih klasa s ove Ш one drиstvene obale, 

vec u rukama prodиhovljenih ljиdi; Ьilo је sve u redu. -· 

Ali s1ovenacki filistar Ьi se grdno prevario. 

Drиstveno-istoriski, "cvet naroda" nije Ьiо nista drиgo 

do skroman i nejasan slovenacki vesnik opsteg srednjoevropskog 

kapitalistickog marsa. Као takav, Ьiо је krajnje 

nedozreo i uz to jos ponekom crtom "prosvecenog apsolиtizma" 

obdareni prethodni dodatak kasnije slovenacke 

burzoazije iz prilicno daleke bиdиcnosti. А pri tadasnjoj 

slovenackoj socijalnoj strиktиri "cvet naroda" - inteligencija 

- Ьiо је иjedno i neposredni privesak а delimicno 

cak i sastavni deo slovenacke konzervativne burzoazije, о 

Cijoj је ulozi malocas Ьilo reci. Osim toga, jedan njegov deo,


naime slovenacki nizi kler, stajao је jednom nogom neposredno 

и feиdalizmи, iako ·и proslom stolecи treba dosta 

dиgo prilicпp ostro razlikovati malogradanski sloj slovenackih 

nizih svestenika od visokog au.striskog klera, koji 

је Ьiо tipican feиdalac. 

"Cvet Ilaroda" иnapredivao је slovenacko nacionalno 

rastenje dotle dokle sи iSli interesi i potrebe njegovog sloja. 

А oni sи Ьili, и poredenjи s bиrnim vremenom, dosta иski, 

а njihovi · koreni nisи Ьili Шeni reakcionarnog drиstveilog 

obelezja. Slovenackoj naciji је tada nedostajao, pre svega, 

borbeni proletarijat, па cijoj Ьi se antiapsolutistickoj ba- 

1'ikadnoj vatri mogli da zgreju i slovenacka nacionalZ.a 

misao i slovenacki nacionalni zahtevi. 

Dakle, opet нailazimo na nezrelost sJovenackih prШka. 

Zato је opravdaп ovaj zakljиcak: slovenacki kontrarevolucionarni 

postupak cetrdesetosme ne proizlazi, и ро~ 

slednjoj. instanci, iz "zrelog'' resavanja slovenackih nacionalnih 

interesa, nego iz slovenacke ·nezrelosti koja је 

sprecila revolucionarni izraz slovenackih . nacionalnih zahteva. 

А ako је taj zakljиcak pravilan, onda је zadan prvi 

t.~darac. savгemenom "pedagoskom" iskoгiscavanjи slovenacke 

i slovenske kontгaгevolиcije. Naime, objektivna ne-; 

zrelost ne moze se vise poпoviti kod zrele nacije ... 

Zvanicna istoгija moze, razиme se, jos иvek priЬegavati 

гаsнdivапји da је sloveпacki pravac, нpravo s obzirom 

па sloveпackи objektivnи пezгelost, koja se не Ьi Ьila 

mogla odupгeti nemackoj пacional!loj ekspanziji, и znatпoj 

meri dokazao subjektivno zreo i dobar politicki nos 

svojЉ nosilaca "Starosloveпaca". Slicno rezonovanje moze 

naci svojи kvintesencи i kod profesora Prijatelja и sledecim 

recenicama: . 

,. "Sta sи postigli aиstriski zapadni i posebno jнzni Sloveni 

za sebe time sto su и revolиciji godine 1848 pomagali 

spasavati Aиstrijи od propasti 

Sprecili sи pre svega definitivum, Velikи Nemackи. 

koja Ьi znacila: njihovu пacionalnи smrt, i omogucili pro~ 

vizorijиrn, koji ih је, dodиse, osиdivao na nacionalno vegetiгanje, 

ali im је ipak ostavJjao nadи и spor, postepeil 

kиlt_иrni i politicki preporod. Definitivum Ьi bila Velika 

Щemacka, џ kojoj Ьi se иtopili najpre Cesi i Slovenci, sa• 

mostalna Ugarska progиtala Ьi aиstriske Srbe i Нrvat~, 

EVROPSКE КRIZE I. SLOVENACКI NAROD - 95 

Slv~~e i prik~rpatske_ ,Ukrajince, а samostalna Poljska Ьi 

asпшllrala svoJe Ukraзшce s potpиno drukcijim uspehom 

пеgо sto је to mogla иcmiti Aиstгija иprkos svom nemac-: 

koni centralizmи, иprkos svojim generalima, Ьiгokratskim 

,,Balюvim lшsarima" i kardinaJima, koji sи svakako mogli 

da zavladaj_u, provizorno, ali nikad defmitivno." (Staroslovenci, 

I, 34.) 

Pre svega, Nemacka tada nije postala definitivum. 

Prijateljeve recenice govore; dakle, о onome "sta bi bilo 

kad Ьi Ьilo". Zato neka Ьиdе i narna dopиsteno ono sto је 

dopиsteno profesoгima univeгziteta: naime; da kornblnиjemo 

"sta Ьi Ьilo kad Ьi bilo". Kad s tirn zavгsimo, raznюtгicemo 

slov.enackи drиstvenи klasи kojoj jos dнgиjemo 

arшlizи: slover1acke seljake. · . · 

Syoje "sta Ьi Ыlо kad Ьi bilo" pocinjemo pitaпjem: 

Zasto se slomila sгednjoevropska revolиcija 1848 А to 

pitaпje росесещо onim. Ila sta Stl se kratkovido koneeiltrisale 

sve kriticke misli. "Staгoslovenaca" i rljihovih pгiznatih 

istoгicaгa: s Fгankfиrtom. . · 

Као sto је pozпato; 5 rnaгta 1848 g. 51- nemacki politicaг, 

veciпorn jиzrюr1emacki libeгali, sazvali sи iz Hajdelbeгga 

нemacki "pгetpaгlament" u Frankfиrtи па Majni. 

"Pre~paгlament" se sastao 31 marta. Neosporno је da је 

on Ью dete sгednjoevгopske odnosno nernacke revolиcije. 

N emacki "pгetpaгlaшent" zatekao је izvanredno povoljan 

strategiski i takticki polozaj za нastavljanje i dosledan 

zavrsetak burzoasko-demokratske гe\rolиcije. Aиstriski 

apsolиtizam se poljиljao. U Beгlinи је pгoletarijat na Ьа-· 

гikadaшa poгazio elitne ргиskе cete i nateгao pr.uskи militaristiCkи 

cizrrш шi povlacer1je iz gгada. Becki i berlinski 

marto\rski dani nisи uz to Ьili jedini koji sи smeks(:lvali 

gresne kosti sгedнjoevгopskog ap~olиtizma. l.igaгskи, rta.:. 

lijи i Poljskи· takoae је zahvatilo vreпje. Berlinska maгtovska 

revolиcija i2;шidlla је amr1estijи za poljske revolиcionaгe 

koji su godinи dana raнije bili osиdeni u Berliiш. 

20 marta vec ih је naгodna masa, иz vijoгenje нemackih i 

poljskih zastava, vodila iz Moablta pred kraljevski dvor. 

Poljska revolucija је obecavala da се r1aceti neiscrpnu rezervu 

i oslbriac evгopske reakcije - elementaгnи i varvar:... 

skи snagu rиskog carskog apsolutizma, sto је toj revolиciji. 

и srednjoj Evropi davalo poseban strategiski znacaj .. Ni 

tl Ceskoj se stvaгi jos nisи гazvijale izrazito kontгarevolи..,

96 - CLANCI I RASPRA VE 1933--1941 

cionarno, nego su pre slablle austrisku apsolutisticku 

zgradu. Ceska radikalna demokratija pod vodstvom mladog 

Slatkovskog imala је jos perspektive koje su se pokazale 

о Duhovima 1848 i nasle svoj posledлji odjek u 

inace konfuznom pokusaju majskog ustaнka godine 1849. 

U austriskim vladajucim krugovima vladala је klasicna 

zbrka. Car је morao da uverava revolucionarne Beclije u 

s\roje ,.najvise zadovoljstvo". Ostroumnije od austriskog 

postupio је pruski dvor, ali su i njemu berlinski radnici 

naterali stral1 u kosti. Vece ostroumlje pruskog apsolutizma 

Ьilo је paralisano zrelijim revolucionaшim ostгoumljem 

narodnog (ne burzoaskog!) Berlina. 

Covek Ьi mislio da се nemacki "pretparlament", 

s obzirom na odlicrш revolucionarnu situaciju, Ьiti svestan 

toga da se gvoZde kuje dok је vruce i da се uciniti ono 

sto su mu naredivali vreme i interesi l'evolucije: da се se 

proglasiti permanentnim, da се organizovati orиzanи silи 

za svojи odbranи, da се povezivati bar nemacke revolиcionarne 

tokove i da се pokиsati da oslobodi sve nemacke revolиcionarne 

snage, da се stиpiti и dodi·r s revolиcionarnim 

pokretima drиgih nacija. Nista ni nalik! Umesto svega toga 

nemacki "pretparlament" smatrao је svojom duznoscu da 

se slozi s knezevskim Bundestagom о sazivanju nemacke 

narodпe skupstine, koja се sama odluciti treba li ili ne treba 

da se smatra suverenom ... "Odbor pedesetorice", koji је 

ostao posle "pretparlamenta", slao је, medutim, u svet 

proklamacije s prazrlim frazama i prepirao se s Bundestagom 

о ... kompetenciji. 

Nasиprot odlиcnosti nemackih proleterskih i plebejskih 

masa, nemacka bиrzoazija isla је, dakle, и revolиcijи 

konfиzna i koleЫjiva. 

Ono sto је росео "pretparlament" nastavio је i parlament 

koji је postigao "vrhunac" svoje "revolucionarne·' 

delatnosti kad је za regenta Rajha postavio - austriskog 

r1advojvodu ЈоЬаnа. 

Istoriske cinjenice koje su dovoljno istrazene, ali koje 

u ovoj raspravici ne mozemo detaljno nabrajati (mada verodostojila 

istorija cetrdesetosme napisana na slovenackom 

jeziku ne Ьi nimalo skodila slovenackom narodu), svedoce 

da је nemacka burzoazija zbog svoje konfuznosti i koleЬljivosti 

u pocetku revolucije otisla u toku revolucije u - 

EVROPSКE IffiiZE I SLOVENACКI NAROD - 97 

kontrarevoluciju. А zasto Odgovor је jasan. On glasi: 

zato sto se bojala proletarijata. 

Ako је, naime, kruti srednjoevropski apsolutizam Ьiо 

JOS reakcionarrliji od prezivelog francuskog apsolutizma, . 

revolucija 1848 Ьila је, uprkos svom porazu, и pogledu 

svojih socijalnih pravaca vec naprednija od francuske revolucije 

1789 - 1793. U Velikoj francuskoj revoluciji nastupale 

su klasno jos neoblikovane narodne mase iz Templa 

i Sent Ailtoana. А u revoluciji 1848 nastupao је vec proletarijat, 

kod koga је pocela da se razvija klasna svest. 

Prestrasena pojavorп svog sve zrelijeg antipoda, burzoazija 

је 1843 izdala revoluciju i priЬegla komprorrlisima s feudalnom 

i apsolutistickom reakcijom. Burzoasko-demokratska 

revolucija 1848 propala је zbog polovicnosti bиrzoazije. 

А iz toga sledi vazan zakljucak u pogledu tvrdenja da је 

slovenacka nacionalna kontrarevolucija Ьila "nacionalna 

potreba". Doduse, potpuno је tacno da је nemacka liЬeralna 

burzoazija Ьila prozeta ekspanzivnim zeljama, ali pomenuto 

tvrdenje u isto vreme zaboravlja da је пemacka burzoazija 

zbog svoje klasne suprotnosti prema proletarijatu bila nesposobna 

da izvojuje pobedu гevolucije. Velika Nemacka 

koja Ьi voljom nemacke burzoazije progutala slovenske 

Ilarode Ilije postala definitivum, pre svega zato sto је nemacka 

bиrzoazija zbog straha od plebejske revolucije nije 

rnogla revolиciona·rno ostvariti. 

~о ~е taj zakljucak pravilan, onda је Prijateljevo 

rasudivanJe zapravo izguЬilo svoju osnovu. No ucinimo 

jos јеdан korak dalje i ispitajmo na kom putu је revolucija 

1848 mogla da pobedi. 

Kad "gornja", vec u samom pocetku revolucije jedva 

po~~rev_olucionaгna klas~ ,;ш kapitulantski nacin napusta 

boJiste 1z straha od "donJe , dosled11o revolucionarne klase 

а ta ,,donja" klasa .fanaticno skuplja svoje jos nezrel~ 

sr:~ge и nameriv da p1·evrat izvrsi bez izdajnika i protiv 

ПJlh - onda burzoasko-demokratske revolucije proslog vrernena 

imaju priliku i perspektivu da iznesu na svetlost dana 

sve ono sto је jos nedavno izgledalo kao utopija Ш cak 

kao apsurdna protivrecnost. U razdoЬlju koje se zgusnulo 

oko eksplozivne godine 184U nacelno је postojala mogucnost 

da evropska revolucija krene protiv "polurevolucionarne" 

volje polovicne nernacke burzoazije plebejskim jakoЬinskim 

putem, pod novim, francuskom jakoЬinstvи jos 

7 Бoris Кidriё: Sabrэna dela

98 • C..'LANCI I RASPRAVE 1933-1941 

tuciim, znakom proletarijata koji klasno sazreva i svesno 

osvaja rukovodstvo и revol.uciji. Na taj naCin revolиcija 

Ьi sprecila svoj inace neizbezan poraz. . . . 

Ako иzmemo и obzir сео tok revolиciJe, m1 smemo 

kategoricki tvrditi da Ьi revolиcija 1848 pobedila da se 

гazvila u izrazito plebejskи i jakoЬinskи, pod rиkovodstvom 

rюve drиstvene snage. А takva revolиcija ne Ьi mogla da 

Ьиdе и sиpгotnosti ni sa kakvim naciona1nim pokr~!om koji 

Ьi se oslaniao na revolucionarrte narodne sпage. u S1oveniji 

је evr'opskoj plebejskoj revolиciji mogla da se pridrиzi 

seljacka Ьипа, za kојн sи postojali dovoljni objektivni 

i sиbjektivni иslovi. . . . 

S ovon1 konstatacijom Prijateljevo rasиdivanJe Izgиbllo 

је i posledпje ostatk~ osnovan~stvi. J.odиse, sa~ se moze 

jos mehanicki prigovaratl d§t za t_o JOS mзе nastи~)llo vr~me, 

da proletaгijat jos nije blo dovolзno zreo da vod1 p1ebeJskи 

revolиcijи i da је, prema tome, nasa teza "nerealna". Taka~ 

prigovor је tacan i opravdan sю_no иtoliko ~oliko se ;ad1 

о svrsenim cinima. Snage гadn1cke klase blle sи, nюme, 

stigle иpravo do оне tacke kad __ sи vec ~tele, ali jos nisн 

sasvim nюgle. Zato је геvоlис1Ја 184!3 1 propala нprkos 

cinjenici sto је na plebejsko-jakoblnsko;_n_ риtи~ pod r~ovodstvom 

гadnicke klase, nюgla pobed1tl da Је radn1cka 

klasa imala vise politickog iskиstva i vec sasvim izgradene 

teoretske poglede. A1i razlika izmedи n~realnosti Prijatel_j_evog 

"defiнitivuma" (nota bene primenJenog na тevoluc~JU, 

$to naglasavam, jer nеси da Ьиdе nesporazиnш и pogledи 

drиge vrste definitivuma) i "nerealnosti" nase perspektive 

је ogгomna. Prijateljev defiнitiyurn је и sv-ak~m уо~. 

gledи neгealan. Prvo, demantoval1 sн ga svrsem czm, 

drиgo, нemacka b';lrzoaz.ija ga vise nije.,~tela rli m~la _те= 

volucionarno reallzovatl. А "nerealnoз peтspektzvz 7 ad 

nicke klase i plebejskih masa pod njenim тukovodstvom 

тazvitak је vec tada dosudio- realnu buducnost! 

Cim smo proЬlem cetrdesetosme zahvatili s te strane, 

vec smo u celosti osиdili socijalnи i politickи sadrzinи 

tadasnieg slovenackog nacionalnog pokreta, koji је spolja 

роdир~о aиstriski apsolиtiz~m, а и zemlji pzivao slove-: 

nacke seljake starnpanom 1 govorenom Г~СЈи "na :ed. 1 

poslиsrюst", ра se, prema tome, borio protlV: ekspanz1vn1h 

tezпji нemacke burzoazije s krajn_je reakcюnarne d~sne 

umesto s krajnje lе\те strane. Realn1 postиpak slovenackog 

EVROPSКE КRIZE 1 SLOVENACКI NAROD - 99 

"cveta nacije" i slovenackog nacior1alnog pokreta pod njegovim 

jadnirn vodstvom, kome ni na pamet nije padalo 

da se osloni na revolиcionarnи snagи slovenackih seljaka, 

morao је, dakle, и svim prilikama ostati reakcionaran. 

Slovenacki nacionalni pokret и ovom razdoЬljи doЬio је 

na taj nacin r1epobltno reakcionaтan pecat. 

А iz svega toga sledi da se slovenacki preporod morao 

osloнiti па revolиcioнarnи snagu slovenackog seljaka, ako 

је hteo da и datim иslovirna slovenacke zaostaiosti иcini 

vise nego sto ти је diktirala sama potreba razvoja, i иcestvovati 

и stvaraпjи slovenacke nacije и orюm smislи koji 

је proizlazio iz celokupne evropske nacionalne zтelosti. 

U torn pogiedи је izvanгedno zanimljiva i konstatacija prof. 

Kidrica na IX strarli пjegovog Pтeserna. Citiram је zbog 

vaznosti doslovrю: "Da је poziv па revoluciju koja treba 

seljaka da istrgne iz feudaZrtih okova neophodno potrebna 

parola slovenacke regeneracije ako nastojanje za regeneracijom 

i vecom afiтmacijom onog jezika ciji је jednojezicni 

nosilac Ьiо samo stanovnik slovenackog sela treba da 

uopste ima ozЬilja·n smisao." (Kиrziv је moj.) Kidriceve 

гecenice пе dodirиjи, dodиse, neposredno godinи 1848, ali 

se logiCki odnose na nји, а to ne moze da porekne ni njihov 

aиtor ako r1ece da иopste porek11e svojн konstatacijи. Kidriceva 

konstatacija iша za sadrzajno pгosudivanje i za 

kriticko ocenjivanje starije, ali i novije, slovenacke kиlturne 

i nacionalne istoгije prelornni znacaj i и zvarlicnoj 

slovenackoj knjizevnoj istoriji pretstavlja pгekid sa iskljиcivo 

jezicno-kиltиrnirn shvatanjem. А и pogledи logickih 

zakljиcaka koji iz nje mogи da se izvedи ona је toliko 

radikalna da se opravdano moze sиmпjati da је aиtor Ьiо 

svestaп sve njene dalekosezrюsti kad ји је napisao. Nairne, 

ako Kidricevи konstatacijи stavimo и tadasпji drиstveni i 

politicki okvir evropske revolиcije, onda mozemo i moramo 

izvesti ove zakljиcke: 

1) (Okvir koji dajerno mi.) Bиrzoasko-demokratska revolиcija, 

"koja treba seljaka da istrgne iz feиdalnih okova", 

nюgla је ici и dva pravca: Ш buтzoaskim ili plebejskim jakoblnskim 

и znakи proletarijata koji klasno sazreva. 

Burzoaski put сирао је seljaka iz feиdalnih okova da Ьi 

ga stavio и klesta kapitalisticke eksproprijacije i proletat·izacije. 

Plebejski jakoЬinski риt сирао Ьi ga iz feиdalnih 

okova, jer Ьi se mогао boriti za narodne interese, za opsti 

i'


napredak, protiv svih politicki i ekonomski vladajиcih 

klasa bez izиzetka. ВогЬеnе seljacke mase Ьile Ьi pored 

proletarijata njegova osnovna snaga. Ukoliko plebejska 

jakoblnska revolиcija ekonomski ne Ьi и pocetkи mogla 

drиgo nego da kapitalistiёki sistem, osloboden feиdalnih 

okova, iskoriscava za napredak prodиktivнih snaga, иtoliko 

Ьi njena revolиcioпarno-demokratska нarodna diktatиra 

па celom politickom popristи morala da gиsi eksploatatore. 

Ova revolиcija povela Ьi seljaёke mase и ЬоrЬи protiv 

stare feиdalne gospode i veleposednika, а i protiv nove 

seoske i ,gradske bиrzoazije. Na selи Ьi seljastvo sa svom 

dosledrюscи moralo da potseca krila novopeceпim lшlacima 

i zeleнasima. 

2) Kidriceva konstatacija: " ... ciji је jednojezicni nosi- 

1ac Ьiо samo stanovnik slovenackog sela." (Kиrziv је moj.) 

3) Prvi zakljиcak iz Kidriceve konstatacije: moglo se 

raditi samo о revolиciji koja Ьi se vrSila и smislи i prema 

potrebama stanovnika slovenackog sela (а ne и korist nepostojece 

slovenacke bиrzoazije). 

4) Drиgi zakljиcak iz Kidriceve konstatacije: hteo ne 

hteo, p1·of. Kidric zahteva da se slovenaёki preporod stavi 

na krajnje levo krilo evropske revolucije. Mi se s tim potpиno 

slazemo ... 

5) Hteo ne hteo, prof. Kidric svojom konstatacijom 

оsиdије onaj slovenacki "sve-za-verи-dom-i-cesarski", kontrarevolиcionarni, 

slиganski "konzervativizam", koji је 

prof. Prijatelj nazvao "konstruktivnim" i koji је, toboze, 

spasao slovenaёkи stvar, а иistirщ Ьiо pocetak slovenacke 

politicke mizerije. 

Slovenaёki seljacki proЬlem 1848 zaslиzиje posebnи 

raspravu i Ьilo Ьi narocito potrebno da se prikиpe podaci 

о svim brojnim znacima slovenacke seljacke revolucionarnosti 

iz 1848 godine. Na osnovu dosad pozrшtog i objavljeнog 

materijala ipak se mogи sa svom sigиrnoscи vec 

sada izгeci 

tri zakljиcka: 

1) Slovenacki seljak је 1848 ponovo иpotreЬljavao 

svoje bogate revolucionarne snage. 

2) Njegova revolиcionarnost slomila se zbog njegove 

vere da се aиstriski drzavni sabor иdovoljiti njegovim zahtevima. 

АН drzavni sabor preveo ga је zednog preko vode: 

"oslobodenje seljaka" istгg]o је seljaka iz feиdalnih okova 

samo toliko koliko је to Ьilo potrebno za Ьиdиси kapitali- 

EVROPSКE RRIZE I SLOVENACКI NAROD - 10Ј. 

stickи eksploatacijи; pokazalo se da је bиrzoaski parlamentarizam 

prevario seljaka. 

3) Cela tadasnja epoha иjedno је otkrila dve dиse и 

seljakи, revolиcionarnи i konzervativnи. Posto је revolиcionarna 

dиsa zbog prevare sa "oslobodenjem seljaka" otиpela, 

и seljakovom otporи protiv ~apitalisticke eksploatacije 

pocela је da dejstvиje njegova konzervativna dиsa, 

kоји sи iskoristile polиfeиdalne idejne snage. 

Ova epoha је vrlo rano jasno pokazala da seljak ne 

moze postici svoje ciljeve niti dokraja Шveti svojи revolиcionarnи 

dиsи ako ga не vodi radnicka klasa. Ali moderni 

proletarijat nije tada и Sloveniji gotovo ni postojao, 

i tako smo se vratili onamo gde smo Оt'и glavи zapoceli. 

Posledice slovenacke nepripremljenosti cetrdesetosme 

godine Ьile sи dalekosezne. U mnogocemи osecamo ih jos 

i danas. 

Germanizacija .i madarizacija Ьile sи nagrada kоји је 

reakcija obllno dеШа. 

Unajmljivanje reakcionarnih snaga prebllo је slovenackom 

nacionalnom pokretи kiCmи рге nego sto је ona 

ocvrsla. 

Bili sи иdareni temelji tradicionalnom slovE:nackom 

slиganstvu, politikantskom zaplotnjastvи i moljakanjи. 

SlovenaCka inteligencija pocela је svoj javni "rad za 

narod" protiv naroda иperenim pacifikatorskim opomenama 

i иpozoravanjima bиntovnih slovenackih seljaka da 

ostan и "trezveni". 

Slovenacki seljak је и revolиciji Ьiо prevaren, njegovu 

konzervativни dиsи иpregle sи mracne sile и svoj 

jaram. 

А и isto vreme celokиpna eV7'opska atmosfera prvi риt 

opomenиla malи rzacijи da је njeno mesto samo па kraj 

naroda. 

је 

r.jem krilи 

ISKUSTVA I POGLED NA SA VREMENI PROBLEM 

U razvojи slovenacke tragedije i slovenackog иskrsnuca 

postoji kontinиitet ... Na krajи krajeva, и nasoj novijoj 

istoriji sve је zavisilo od pitanja: dokle је napredovala 

radnicka klasa


Godine cetrdesetosme, koja је razviJenim evropskiш 

nacijama dala bar herojskи revolиcionarnи tradicijи, mi 

Slovenci stavili snю и riznicи svojЉ istoriskih tradicija 

slиganstvo, kиpljenje mrvica i kontrarevolиcionarnи иlоgи 

svog пacionalnog rиkovodstva. Osnovni иzrok ove nase 

"istoriske tekovine" Ьilo је otsиstvo klasno formiranog 

modernog proletarijata. 

Potkraj proslog imperijalistickog rata, koji је cetiri 

godiпe иnistavao zivote i razarao kиltиrи, а istovremeno 

postavio cvrstи granicи izmeёlu starog i novog sveta, slovenacke 

narodr1e mase sи se zatalasale, а da nisи doprinele 

svoj istoriski иdео emancipaciji coveka. Bila је to velika 

nesreca za malи nacijи. Svи njenи tezinи potpиno osecamo 

иstvari tek danas, kad nam savremeni . proЬlem 

objavljиje da је sve to moglo Ьiti vec za nama i da smo 

danas vec mogli da gradimo и simblozi nacija i ljudi. 

Druga nasa osnovna nesreca nije vise Ьila plod objektivno 

nezrelih иslova. Nova drustvena snaga је realno postojala, 

ali јој је kod nas nedostajalo odlucno teoretsko. 

takticko i organizaciono rukovodstvo. · 

Danas taj nedostatak vise ne postoji. А ujedno је celo 

evropsko i svetsko vreme jos zrelije, iako se energije sakupljajи 

tek potencijalno. Zato је риt slovenackog naroda, 

uprkos neиporedivo vecoj sиdbonosnosti i zamrsenosti savremenog 

proЬlema, za one koji оsесаји i misle zaista nacionalno, 

tj. narodno, jasno ocrtan. 

Nove cinjenice treba povezivati sa starim iskиstvima. 

О suvoj grani na slovenackom nacionalnom staЬlи istorija 

ne govori иzalиd. Isto tako пе govori иza.lиd пi о snagama 

slovenackog seljastva, koje moze da vodi do иsрећа samo 

nova dr·ustvena snaga. 

Ujedno је danas mogиca i nиzna rea]na sinteza izmedи 

pogleda na svet i vlastite slovenacke aktivnosti. Ne postoji 

viSe samo stari svet, nego zivi i gigantski radi i novi svet. 

NAPOMENE UZ ISTORIJU SLOVENACKE 

KNJIZEVNOSTI 

Kod nas se odomaCio vrlo karakteristican obiC~aj: и 

svojim odnosima prema slovenackom naиcnom i knjizev.., 

nom Olimpи slovenacka inteligencija negиje izrazito dvo-, 

struki moral. Njega sи јој иsadili bиrzoasko vaspitanje i 

bиrzoaska tradicija, а pothraпjиje ga savremena slovenacka 

bиrzoaska sredina. Cesto је to neposredno povezano sa 

kиltиrno maskiranim krиhoborstvom. 

U zvanicnim i svecanim prigodama - slavopojka; kad 

se radi о preporиci - poseta velicini i jos posebrю naglasena 

iпtimna slavopojka i pristojno zajedljiva primedba na 

t·acun konkиrentske velicine; и kafani - "kriticko" mlacenje 

prazne slame. Takva је fiziorюmija dvostrиkog morala, 

koji se Ьијnо razvio иmesto kritickog dиha. 

Razиme se, posledice nisи izostale. Prvo, one sи jos 

vise ипakazile stvaralacki i karakterni lik slovenackog 

kultиrпog radnika, drugo, one sи и rizпici nasЉ naиcnih 

dostignиca dale pravo gradanstva citavom mnostvu okostalih, 

naиcnoj istini i savremenim slovenackim kultиrnim, 

socijalnim i politickim potrebama sиprotnЉ dogmi, koje 

se, иostalom, tvrdoglavo ројаvlјији zapravo vec iz generacije 

и generacijи. 

Mada Ьi onaj ko Ьi se iskreno i svestrano гaspisao i о 

drиstvenom likи slovenackog inteligenta obavio veoma 

koristan posao, ipak pisac ovih Napomena namerava da 

se ogranici iskljиcivo na osvetljavaпje, kritikи i юcijalno 

poreklo nekih najznacajnijih okostalosti koje sи se иvrezile 

и nasoj knjizevлoj istoriji. Napominjeщ da лemam 

namere da odricem лаисnи vrednost ni sakиpljenom ma-


terijalи ni onim sintezama koje се izdrzati kritickи ostrinи 

oslobodene bиdиcnosti coveka; najmanje ЬЉ zeleo da potcenjиjem 

mukotrpno minиciozno skиpljanje i осепи citavog 

onog materijala bez koga ne Ьi Ьila mogиca ni sadasnja 

ni Ьиdиса temeljna sinteza. Ovde se radi о оЬrасиnи 

sa reakcionarnim apriorizmima koji nemajи svoj koren и 

materijalи, vec и zastarelim ideoloskim okovima koji, 

иprkos znacajи, zasluzenosti i intelektualnom kapacitetи 

aиtora, proizlaze - iz drиstvene ogranicenosti i ogranicenosti 

pogleda na svet. 

Takav је obracиn zapravo jedina protivteza izopacenostima 

dvostrиkog morala. Vrednim aиtorima on се odati 

dиzno postovanje ako и raz,ritkи наисnе misli koпstatиje 

пjihovo mesto, koje се ostati иprkos potrebnim korektиrama. 

А и isto vreme on spaja nаисnи misao s objektivnim 

tokom razvoja, iz koga нiси i и koji se opet vracajи 

sva naиcna zblvanja. 

О DOGMAMA U PRIJATELJEVIM STAROSLOVENCIMA 

П svojoj raspravici Evropske krize i slovenacki narod 

dodirnиo sam Prijateljevu нesigиrnost и tome da 1i se 

1848 "Slovenci и svojoj masi jos nisи ili se vise nisи osecali 

kao jedna насiја" (Staroslovenci, I, 40). Upozorio sam 

da је Prijateljeva dilema posledica bиrzoaskoprofesorskog 

idealistickog i nedijalektickog shvatanja istoriske kategor·ije 

"nacija". 

Vec povrsna analiza tadasnjih slovenackih ekonomskih 

иslova jasno pokazиje da 1848 godine о razvijenoj 

slovenackoj naciji ne moze jos da Ьиdе govora, ali da svakako 

imamo posla s nacionalnim zametkom. Takvu analizu 

Prijatelj nije izvrsio. U пjegovim Staroslove·ncima ne 

moze se konstatovati da on oseca da Ьi takva a!laliza Ьila 

potrebna. Istina је, dodиse, da је Prijatelj dobar deo trece 

glave и RazdoЫju aktivnog konzervatit,izma posvetio slovenackorn 

ekonomskom i socijalnom zivotи, ali njegov opis 

ne moze da nadoknadi analizu koja Ьi davala osnovu za 

sintezu, Zanimljivo је da Prijatelj, kome moze da se odrice 

smisao za svestrano sablranje grade pre nego osecanje za 

sintezи, svoj ekonomski i socijalni pregled slovenackih 

prilika oko 1848 godine иzima и obzi1· samo "saЬiracki", 

UZ ISTORIJU SLOVENACКE КNЛZEVNOSТI - 105 

to jest samo иtoliko иkoliko se radi о pozitivnim i negativпim 

momentima koji neposredno иtiси na proizvodnju, 

а pre svega na potrosnjи slovenacke lepe lcnjizevnosti. 

("Ako је seljak Ьiо tako tesko pristupacan i tako malo pr~jemCiv 

cak i za stvari koje su se ticale njegovog mateпjalnog 

stanja, а davale sи ти se i tиmacile pиtem stampe, 

onda је razиmljivo sto је иtoliko mанје mogao figurirati 

makar samo kao pasivan potrO.Sac и razvoju slovenacke 

lepe knjizevnosti", glasi na stгani 98 I knjige Staroslovenaca 

kvintesencija Prijateljevog opisa slovenackih seljackih 

prilika. Ро svojoj svrsi, njoj odgoyara sledeca, sama 

ро sebl pravilna Prijateljeva konstatacija na

106 - CLANCI I RASPRAVE 1933-1~41 

гesima otkako је razvitak i u tom pogledu uсшю kraj 

njЉovoj istovetnosti. Posto је u svoja dobra vremena Ьila 

nosilac nacionalne ideje, burzoazija је ovu ideju protegla 

sve do Adama i Eve. Naucniku koji је rastao u burzoaskirп 

skolama i odgajao se iz burzoaskih knjiga, i to jos u vreme 

kad se kapitalizam razvijao relativno mirno, zaista је tesko 

da se oslobodi uticaja burzoaskog dogmatizma koji nosi u 

potsvesti. Prijateljev odnos prema proЬlemu slovenackog 

nacionalnog rastenja klasican је primer takvih teskoca. 

'Ckoliko је Prijatelj samo naucnik, on vidi da se "Slovenci 

nisu osecali kao jedna nacija"; ukoliko је on burzoaski 

naucnik, on nema hrabrosti da izgovori ono "bogohulno": 

"nisu se jos osecali". Nepreciznost naucnika koji је, doduse, 

tacno konstatovao stvar!le prilike, ali kome dogmatski 

ostaci zastarele ideologije ne dopustaju da da naucrю 

bezobzirnu i jasnu definiciju koja odgovara njegovom vlastitom 

saznanju, izrazava i Prijateljev uvod u Dиsevne 

profile. U tom uvodu Prijatelj kaze: "Slovenacki preporod 

- slovenacka nacionalna. reпesaнsa - to jest onaj kulturнi 

i narocito knjizevni pokret koji ima za cilj uspostavljanje 

Slovenaca kao samostalпe пасiје ..." Bez obzira na cinjenicu 

da sam knjizevni pokret nije i ne moze blti u stanju 

da stvori samostalnи nacijи, karakteristican је izraz "uspostavljanje", 

koji је prilicno srodan dilemi "ili se nisи jos 

ili se nisи vise osecali". 

Ali se dogmatska bиrzoaska sadrzina Prijateljevih 

teoretskih postavki ne pokazuje samo onda kad on dodiruje 

pitanje geneze nacije. Izvanredno reljefno odrazava ih i 

Prijatelje\тa definicija "glavnih elemenata nacionalnosti". 

Takvu definiciju Prijatelj, doduse, nije dao eksplicitno u 

svojim Staroslovencima, ali јн је zapisao u BorЬi za indi 

'l;idиalnost slovenackog knjizevnog jezika, gde kaze: 

"Glavni elementi nacionalnosti: naCin misljenja, verovanja, 

osecanja i оЬiсаја, kиltvxnog samoopredeljenja - sve 

to doblja izraz i stalnи роsиdи и jezikи" (str. 6 izdanja 

Slavistickog drustva). Izmedu ove definicije i ko!lcepcije 

Prijateljevih Staroslovenaca postoji logicka veza koju narocito 

potvrduju ova dva mesta u Kиltиrnoj i politickoj 

istoriji: 1) "Dilema о kojoj SE' ovde radilo i о kojoj nasi 

Yodeci ljudi nisu bili istog misljenja sastojala se ocigledno 

u pitanju sta da Siovenci kao nacija zaћtevaju u oпim 

sudbonosnim i odlucujucim danima: ili autonomnu ,ujedi- 

UZ ISTORI.ТU SLOVENACКE КNЛZEVNOSТI - 107 

njenu Sloveniju' sa zajednickim, do izvesne mere zakoпodavnim 

saborom u LjuЬljani, Ш samo ravnopravnost 

slovenackog jezika и skoli i итеdи. Као sto se vidi iz pomenutog 

Вlajvajsovog izvestaja, on је naginjao drиgoj, 

umerenijoj i ,prakticnoj' grиpi ..." (str. 39 I knjige; kurziv 

је moj). 2) Zato sto se, s obzirom na primitivno i patrijarhalno 

stanje slovenackog naroda u tom prvom periodu, 

okorelost naseg konzervativizma kao vodeceg pravca nije 

jos tako oseca1a, mozemo ovu prvu polovinu epohe staroslovenastva 

oznaciti podnaslovom: razdoЬlje aktivnog 

konzervativizma ..." (str. 4 I knjige; "aktivnog" podvukao 

А. Ј.) Jasno је da Prijatelj Вlajvajsov pravac, koji је 

zahtevao samo ravnopravnost slovenackog jezika и skoli 

i итеdи "s obzirom na primitivno i patrijarhalno stanje 

sJovenackog naroda", smatra aktivnim konzervativizmom. 

Zar se takav sud ne zasniva neposredno na Prijateljevim 

"glavnim elementima nacionalnosti", koje је autor reducirao 

па .iezik i prilicno konfиzno shvacenи kиltиrи! Ako 

se u mislima prenesemo u tadasnju evropsku situaciju i 

njene dejstvujuce sile, moramo se Prijateljevom izrazu 

"aktivni" zalosno nasmesiti. А onaj ko se udubl u uzajamne 

odnose Blajvajsovog konzervativizma i njegovih 

posledica na сео slovenacki nacionalni, poJiticki, ра i sam 

kиlturni razvoj uzet u njegovoj celini videce do kakvog 

apsurda vodi idealisticka redukcija "пacionalnih elemenata" 

na jezik i kulturu. 

Prijateljevo cisto jezicno-kulturno shvatanje nacije 

nema kao posledicu samo naucni nedostatak u uzem smislu 

reci. Nauku, naime, ne mozemo i ne sm.emo da apstrahujemo 

od opsteg drustvenog i politickog zivota. Ne radi se 

tu о "vulgarnoj" vezi nauke sa svakodnevnim socija1nim 

i politickim zblvanjem (mada i takva veza cesto postoji), 

nego о objektivnoj celini cesto vrlo posrednih medusobnih 

odnosa, koja ne moze da nestane iz sveta ma ko1iko vatreno 

је mi poricali. Као sto је, opste uzev, mentalitet 

naucnika u posledпjoj konsekvenci determinisan njegovim 

drustvenim polozajem i njegovom drustvenom u1ogom u 

datom vremenu i kao sto su Prijateljevi "glavni e]ementi 

nacionalnosti" izraz jezicno-kulturne tricavosti, karakteristicne 

za inteJigentski privesak naseg predratnog socijalno 

Yladajuceg sloja i primerene odgovarajucoj celokupnoj tricavoj 

politici slovenacke burzoazije - tako i na1..1ka ima


obratni uticaj па formiranje mentaliteta i koncepcija. Govoriti 

eks katedra о "glavnim elementima nacionalrюsti" 

u Prijateljevom smislu i pгoglasavati Вlajvajsov konzervativizam 

aktivnim - znaci, na kraju krajeva, odgajati i 

sadasnji narastaj slovenacke inteligencije u duhu tradicionalne 

sloveнacke programske ogranicenosti i politikanstva. 

(Danas se taj duh moze cak dovesti u sklad s "protektoratskim 

mentalitetom" .) Razume se da sam daleko od 

toga da Prijatelju odricem iskrenu odanost stvari njegov-og 

narod.a. Ali radi se о objektivnom znacenju okorelog 

dogmatizma, drustv-eno ukorenjenog u ideologiji one slovenacke 

klase koja је ро logici drustvenog razvoja imala 

slov-enacku stvar u zakupu (iako to nije zasluzila) i kojoj 

se danas odanost naciji moze odricati v-ec i - subjektivno. 

lJ uskoj vezi sa Prijateljevom dogmom о ,,glavnim 

elementima nacionaJnosti" је njegov-a dogmatska tvrdnja 

da је 1848 godine kontrarevolucija slo\renskim narodima 

Ьila nacionalna potreba (Staroslovenci, I, 34). Veru.jem da 

mi је u mojoj raspravici Evropske krize i slovenacki narod 

poslo za rukom da bar uglavnom srusim osnove takv-o.g 

shvatanja. Zato је ovde rec pre sv-ega о dv-e stvari: 1) о 

idejnoj vezi izmedu Prijateljevih "glavnih elemenata nacionalnosti" 

i njegov-e "nacionalne" odbrane kontrarev-olucionarnog 

postupanja i 2) о "pedagoskom" znacenju 

PrijateJjeve odbrane slovenske kontrarev-olucije. 

Logicno је da је Prijatelj сео slov-eпacki proЬlem 184~ 

morao osJoniti na inteligentski "cvet naroda", povezan 

s konzervativnim slov-enackim burzujem, cim је gJavпe 

elemente nacija reducirao na jezik i nacionalrш kulturu. 

Ali da је Prijatelj bar priЬlizno shvatio r1aciju kao, doduse, 

stabllnu, ali istoriski nastalu zajednictl jezika, teritorije, 

ekonomske povezanosti i psihicke konstitucije, izгazeпe u 

specificnosti kulture, morao Ьi prilikom studija slovenackog 

nacionalnog pitanja 1848: 1) konstatov-ati slabu ekonomsku 

povezanost slovenackih zemalja; 2) koпstatovati 

zaostalost slovenackog kapitalistickog razvitka; 3) s obziгom 

na revolucionarnu situaciju 1848 i upravo zbog slabe 

razvijenosti domacih materijalпih izvora i osrюva slov-eпackog 

nacionalnog rastenja traziti slov-enacki drustv-eni 

faktor na ciju Ьi se revolucionarnu energiju morali - zbog 

neospoгnog zakasnjenja slovenackog kapitalizma i zbog 

nesumnjive nedovoljnosti i konzervativnog raspolozenja 

tтz ISTORIJU SLOVENACКE КNЛ2EVNOSТI - 109 

slovenacke buгzoazije - potpuno osloniti slov-enacki "preporoditelji" 

ako nisu hteli da vec "unapred" potpomazu 

Bahov apsolutizam, stetaп ро slovenacka stvar; 4) konstatovati 

da је takav- faktor Ьiо slov-enacki seljak. 

Idealistickom teorijom о postanku i razvoju nacije pomenute 

cinjenice ne mogu se strgnuti iz zaboгav-a istorije. 

Prijatelj, koji је slov-enacko pitanje sveo na problem "cveta 

пaroda", nasao se pri arшlizi stopostotno reakcionarnog 

slovenackog nacioпalnog pokreta cetrdesetosme uprav-o 

tamo gde su se sabili i "Staroslov-enci". On је utekao kontrarevoluciji. 

Tu је, dakako, uticao i drugi moment, koji је prvom 

ideoloski srodan. Naime, samo burzoasko-demokratsku rev-olucija 

1848 Prijatelj shv-ata sasvim burzoaski. Pretpostavirrю 

da је Prijatelj shv-atio potrebu da slovenacki "preporod" 

osloni na slov-enackog seljaka ... Da је takv-u potrebu 

izrazio sinteticki, on Ьi se morao zapitati: u koji је pravac 

evropske rev-olucije objektivno iSla revolucioпarnost slov-enackog 

seljaka. Odgovor Ьi mogao Ьiti kratak: и perspektivu 

permanentne revolucije и skladu s potrebom jedine 

dokraja revolucionarne drustvene klase, to jest proletarijata. 

Ali s takvom koncepcijom је u direktnoj suprotпosti 

sledece mesto u Kulturnoj i politickoj istoriji: "Ov-o 

istupanje ljuЬljanskih nizih slojeva jasno svedoci da nas 

proletarijat u toj znacajnoj epohi jos nije Ьiо zreo ni za 

kakve socijalne zahteve, kao sto је Ьiо, naprime1·, becki, 

koji је burioaziju doduse cvrsto, ali dostojno pomagao u 

revoluciji; nas se proletarijat dao voditi samo ni.


lanata. Osim sitne bиrzoazije i radnika, и njoj је иzimala 

aktivnog ucesca i burzoazija. ZЬog cega Ьесkа burzoazija 

и prolece 1848 jos nije napиstila revolиcionarnи zastavu, 

Engels oЬjasnjava ovako: "Osim toga, ona nikad nije videla 

radnike da istиpajи kao poseЬna k:Jasa Ш da иstаји и 

odЬranи svojih posebnih klasrlih interesa. Iz svog ranijeg 

iskиstva ona нiје imala nikakvu pretstavи о mogиcnosti 

iskrsavanja bllo kakvih nesиglasica izmedи klasa koje sи 

se tako иsrdno иjedinile da srиse vladи kоји sи svi mrzeli. 

Ona је samo videla da se radnici s njom slazи и svim 

~ackama: иstav, porotni sиdovi, sloboda stampe itd. Zato 

Је ona, bar и .martи 1.848, bila i dиsom i srcem иz taj po 

~ret;. pokret Је od ще odшah stvorio - bar и teoriji - 

ctorn_шantn~ kl~sи ~ drzavi." А zatim Engels nastavlja: 

"Alz sudbzna з е smh revolucija da sc jedinstvo raznih 

klasa, koje је и izvesnom stepenu neophodan uslov svake 

1·evolucije, ne moze dugo odrzati. Cim је pobeda nad zajednickim 

neprijatel.jem izvojevana, pobednici sг dele 1L 

~azne ~аЬоте .i okrecu oruzje jedni protiv drugih. Ovaj brzi 

~ ьz:rm. raz'!!zt~k klasno_g a!"tagonizma i cini revolиcijи и 

staпm 1 slozeшm oгganlZmiffia tako mocnim ciniocem drиstvenog 

i politickog napretka; bas ovo neprestano i brzo 

izrastanje novih partija koje, za vreme ovih zestokih potresa, 

јеdна drиgи smenjиjи na vlasti i cini da насiја 

p~ede za pet godiz:-a veci риt nego sto Ьi presla za sto godщa 

~od ~~rmalн1m okolnostima." (Kиrziv је шој.) Dvadeset 

1 trec1 avgиst 1848, kad se и Беси bиrzoaska нacionalna 

garda krvavo okomila na neпaorиzane radnike, i 

oktoЬarska becka revolиcija, и kojoj је bиrzoazija vec 

otvoreno pokazala svojи neodlиcnost i svoje klasno nepoverenje 

prema borberюm pгoletarijatи, dali sи и pogledи 

klasnog antagonizma pravo Engelsи, а ne Prijateljи i klasnom 

zпасеnји r1jegovog "dostojrюg pomaganja". Mada је 

becki proletarijat tek instinktivrю osetio svoj drиstveni 

poloz:-j i. P_liticki zadatak, ipak је spontano, dogadajima, 

d~duse, JOS r::doraslo formiraпje r1jegovog klasnog instшkta 

mater1Jalrю odgovaralo SYesnoj teznji prvih пaиcnih 

ideo1oga nove drиstvene sile, koji, prema Engelsovim 

recima, nisи hteli Ili da сији о tоше "da revo]иcijи proglase 

zavrsenom, vec s.и је sl'lvatali- permanentnom". 

tтz ISTORIJU SLOVENACКE RNЛZEVNOSTI • 111 

Nije nimalo tesko videti da Prijate]jevi "glavni elemeпti 

nacionalnosti" cine s njegovim "dostojnim pomaganjem 

bиrzoaziji" zatvoren Иeoloski kтиg. 

Radi se jos о "vaspitnom" znacajи Prijateljevocr 

"opravdanja" slovenske kontrarevolиcije. Istoriski је za~ 

svedocena cinjenica da reakcija cesto nastoji male nacije 

иpreci и svoja kola pod izgovoro:tn njihovih nacionalnih 

interesa. Isto tako је istoriski dokazana cinjenica da se 

malim nacijama njihovo stиpanje и slиZЬи reakcionarnih 

snaga svaki риt ljиto svetilo. Reakcionarni aspekt nacionalnih 

interesa pokazao se ·ranije· ili. kasnije, ali neizbezno 

uvek kao surova istina о cesto nepopra1:ljivoj nacionalnoj 

steti. Zato zivotнi interes male nacije direktno zahteva da 

njeni sirюvi isсираји iz narodne svesti tradicijи reakcionarnog 

роstиранја "iz rtacionalnЉ razloga". Prijateljev 

odnos pt·ema r.~volиciji 1848 је и svakom pogledи sиprotan 

ovom ka~egoпc~om zatevu. Pritom је njegova odgovor-. 

нost иtoliko veca ukollko se radi о vaspitavanjи bиdиcih 

vaspitaca. А ~а иniverzitetska ocena nase proslosti cak i 

ko~ takozvaшh naprednih ljиdi nije ostala Ьеz иticaja, 

sl~ze .kao dokaz Sloacke pisanice, koje је и Ьrоји 3-4 

LзuЬlзanskog zvona 1z 1939 napisao Ьivsi Pгijateljev иcerlik 

Bratko Kreft. 

. Citiram najzanimljivije mesto: "Karl Marks је prevideo 

рошеnиtе nedostatke madarske revolиcije kad је 

Hrvatirna i Slovacima pгilicno ostro pгigovarao zbog njihovog 

drzanja. Prevideo је i proЬlem takvih malih nacija 

kakve ~~ Ьile .. slova~k~ i hrvatska, koje r1i и buгzoaskoj 

revolиciJ1 naciJe kоза нn је komandovala nisи rшisle na 

гаzиmеvанје svojih nacioнalnЉ teznji i zahteva. О takozvaнom 

нacionalnom ргоЬlеmи шalih, иgпjetavanЉ nacija 

poce.l је da .:-az:mslja tek levo krilo ruske socijal-demokratlJe. 

V. Ilзm Је dao prve teoretske i politicke smernice 

k~im.a IY!a:~sa nij.e .sarno do~и~io vec ~ ispravio. Stoga i 

ШЈе 1SklJиC1Va kг1VICa slovacklh иstanika cetrdesetosme 

sto sи и borЬi za svojи nacionalnи aиtonornijи rпadarskи 

bиrzoaskи revolиcijи napali sleda." (Str. 165 i 166.) 

Ocigledno је da g. Bratko Kreft nije razиmeo ni 

Marksa ni Iljina; da ih је razumeo, ne Ьi mogao doci do 

tvrdenja о "ispravljanjи" i "иpotpиnjavanju". 

Iljin nije Maгksa ni "ispravlз· ао" ni dориnз· avao" vec 

. " ' 

Је Marksa branio od svih revizionista ... Ali odbrana Mark~


sovog исеnја pretstavlja, razиme se, tek deo Iljinove delatnosti 

i ni izdaleka ne iscгpljиje Iljinovo znacenje. Iljin 

је, naime, marksizam i dalje razvio и navim иslovima klasnog 

antagonizma. Da to nije иcinio, on ne Ьi Ьiо Iljin ... 

Bratko Kreft Ьi mogao da zna da se marksizam ne moze 

лi zamisliti bez svog daljeg razvijanja kad se radi о njegovom 

vazenjи и novim okolnostirna i иslovima, koji odgovarajи 

drиstvenom i politickom razvojи. Takvo dalje 

razvijanje zahteva marksisticki metod, trazi "ziva dиsa 

marksizma" - marksisticka dijalektika. Bitan istoriski 

obol V. Iljina иpravo је takvo dalje razvijanje koje odgovara 

poslednjem stadijиmи razvitka kapitalizma - epobl 

imperijalizma. 

G. Bratko Kreft Ьi takode mogao da zna da dalje 

razvijanje шarksizшa неmа niceg zajednickog ni sa "dopunjavanjem" 

koje је adekvatno mehanickom i dogmatskom 

иnosenjи novih "principa", ni sa "ispravljanjem" 

koje је adekvatno otvoгenom revizionizmи. Bas naprotiv: 

dalje razvijaпje pretpostavlja ЬоrЬи protiv svakojakog revizionizma 

... 

Ali sve ovo samo иsриt. Ovde nas interesиje, pre 

svega, nacionalno pitanje. U tom pogledи Bratko Kreft se 

jako vara ako misli da је Marks ma sta "prevideo". Marks 

је realno prosиaivao snage revolиcije i snage kontrarevolиcije. 

Svim zarom on se zaиzimao za nacionalne pokrete 

koji sи podиpirali revolиcijи, а isto tako је vatreno osиёlivao 

pokrete koji sи iSli sa kontrarevolucijom. Nacionalno 

pitanje Marks IJije shvatao izolovano, vec ga је tretirao 

kao pitanje demokratske revolиcije. Zar g. Bratko Кreft 

ne zna da је Iljiпov odnos Ьiо иргаvо takav Ро svoj prilici, 

Bratko Kreft, иprkos svom, иostalom dosta mehanicki 

izrazerюm tvrdenjи da "ргаvо na borbu za nacionalnи aиtorюmijи 

nije nesto apsolиtпo"' rle poznaje ovo Iljinovo 

шisljenje: "Pojedini zahtevi demokratije, medu пjima samoopredeljenje, 

nisи apsolиt, nego delic opstedemokratskog 

(danas: opstesocijalistiCkog) svetskog pokreta. Moguce је 

da и pojedinim konkretnim slиcajevima delic protivreci 

celini: tada ga treba odbaciti." (Sabrana dela, t. XIX, 

str. 257-258.) Marks ne Ьi nista ostro "prigovarao" nijednom 

nacionalnom pokretи koji Ьi branio svoje nacionalne 

zahteve - s levih иmesto s kontrarevolиcionarnih desnih 

pozicija ... То је Marksov organ Nеие Rheinische Zeitиng i 

LlZ ISTORIJU SLOVENACКE КNJI:ZEVNOSТI - 113 

dokazao kad se radilo о Cesima. Naime, cim sи se pojavili 

minimalni izgledi za re'!:olиcionarno-demokratski ceski pokret, 

Marks se zauzeo za sva ceska prava i иjedno podvlacio 

da se sarno tako moze oslaЬiti reakc:ionarrю kr·ilo Palackoga. 

Kad је uticaj Palackoga konacнo i nepoЬitno 

preovladao и citavom ceskom pokretu, Marks је protiv tog 

pokreta najostrije istupio. А cak ni onda ne Ьi to иcinio 

da sи jos postojali objektivni иslovi za tadaSпji demokratski 

sadrzaj ceskog nacionalrюg pokreta ... 

Razиme se da se и razdoЬljи izmedи Marksa i Iljina 

mnogo stosta objektivnog iz osnova pгomenilo. Dok је и 

Marksovo doba nacioнalno pitanje иopste i и sиstini Ьilo 

burzoasko pitanje, posle 1917 nacionalni proЬlem је dokraja 

postao и sиstini seljacki рrоЫет. Dok је и Marksovo 

doba nacionalno pitanje Ьilo sastavni deo demokratske 

revolиcije, nacionalni ргоЬlеm и Iljinovo doba postajao је 

i dokraja postao ро svoш opstem znacenjи - sastavni deo 

njene rшslednice... Тljin пе Ьi Ьiо Iljin nego Ьi postиpao 

kao kruti dogmatik da nije иzimao и obzir ove objektivne 

promene. Posto ih је иzimao и obzir, mogao је marksizam 

dalje razviti ... Ali to Bratko Kreft, koji govori о "dopunjavanjи" 

i "ispravljaнjи" - ne shvata. 

Karakteristicno је da је Bratko Kreft, иprkos svom 

ispravnom zakljиckи "Slovakia docet", pokиsao slovackи 

cetrdesetosmи opravdati bas tada kad је slovacki reakcionarni 

postиpak iz "nacionalnih razloga'' Ьiо ро drиgi риt 

koban ро Cehe i Slovake. 

Prijateljev odnos prema "glavnim elementirna nacionalnosti", 

prema bиrzoasko-demokratskoj revolиciji i 

ргеmа иlozi radnicke klase и toj revolиciji nije mogao da 

ostane bez odjeka kad је Prijatelj и Staroslovencima analiziгao 

slovenackog seljaka. U tom pogledu mnogo kаzији 

ova dYa pasиsa: 

"А takYe i slicne provale neobиzdanih instinkata pojaYljiYale 

sи se kod nizih, toliko vekoYa иgnjetavanih i 

bespravnЉ slojeya cele tadasnje revolиcionarne Еvгоре. 

Uopste se moze reci da se slovenacki seljak, odvajkada 

naviknиt na pokornost i poslиsnost, гelativno Ьгzо иmirio 

i vratio redи. Ali on пiје mogao da se tako brzo prilagodi 

izmenjenim zahtevima vremena ni и ekonomskom ni и dиhovnom 

pogledи." (Staroslot,enci, I, 85.) 

а Boris Kidгic: Sabгana d"!la


· Као i svaki seljak, i nas seljak tadasnjeg vremena 

Ьiо I~ strasno konzervativan; za sve napredнe ideje и pogledи 

racionalnog obradivanja zemlje io је ve(:ma. malo 

pгistиpacan. U tome ти је smetala nJegova naJveca nasledna 

mana- staromodnost ..." (IЬid., str. 86.) 

Zнaci slovenacke seljacke revolиcionaгnosti 1848 godine 

za Prijatelja sи, dakle, "neobuzdani instinkti". "Relativno 

Ьгz povratak redи" Prijatelj је slovenackom seljakи 

иpisao - и dоЬто. Zar se onda treba cuditi sto Prijatelj 

пiје video da se "preporod" morao osloniti na slovenackog 

seljaka! Kakva је razlika izmedи Prijateljeve kritic~e 

analize cetrdesetosme i Blajvajsovog pisanja: ",Sada Је 

sve sruseno, sada se sve nюze', сиlо se sa svih straнa, а 

hиskaCi i podbunjivaci imali sи isиvise vernЉ slиsalaca!" 

Zanimljivost svoje vrste је Prijateljevo shvatanje slovenacke 

seljacke konzeтvativnosti. Slovenacki seljak 1843 

za njega је "strahovito koнzervativaн" zato sto је svim 

naprednim idejama racionalnijeg obradivanja zemlje "Ьiо 

veoma slabo pristиpacan". Zar је pitanje о pristupacnosti 

Ш nepristupaenosti "racioпalнijem obradivaнjи zemlje" 

Ьilo tada vazrю i znacajno za objcktivni socijalni i politicki 

pravac slovenackog seljackog raspolozenja! Zar se и Prijateljevom 

postavljanjи ovog pitaпja ne odra.Zava пjegovo 

dogmatsko robovanje vulgarrюm "idejnom" horizontи onog 

slovenackog malogradaпina odnosno Ьиrzија koji је iz seljakovog 

racionalnog obradivaпja llteo da iscedi sto vise 

- za sebe ... Uostalom, darшs је vec opstepriznato da kmetski 

rad nije mogao da daje neke narocite pobude za "racionalnije 

obгadivanje zemlje" ... 

Prijateljeva koncepcija Staroslovenaca svakako је dosledno 

izgradena siнteticna zgrada, ali zgrada podignиta 

na pogresnim, burzoasko ideoloskim, analiticki нedovoljnim, 

и sиstini dogrnatskim postavkama. Na krajи krajeva, 

она је, иprkos svojim cestim, ро reciшa i stilи izvrsпim 

liЬeralпim Ьleskovima "ropotarнica;, reakcionarnih slovenackЉ 

tradicija, sto је, sa svoje strane, takode dokaz da 

sloveнacki liЬeralizam, cak ni kod svojЉ нepartiskih pretstavпika, 

nikad нiје Ыо sиprotrюst "оној obali". Ali Prijatelj 

ipak zaslиzиje prizпaпje sto је pr\ 7 i medи sloven.~ckim 

нaucnicima temeljitije citao i objavljivao mateПJal 

Novica i drugih dokиmenata iz istoriske godine 1848, kad 

је и Evropi vreme teklo bиrno, а и Sloveniji jadno ... 

RAZVOJ RATA I BALKAN 

Zakonita razvojna tendeпcija imperijalistickih sиkoba 

dosla је do izrazaja i ovog риtа: evropski rat pretvara se 

и svetski - dodиse postepeno, ali neizostavno i sve dosledпije. 

"Mш1jevitom ratu·' је kraj, njega smenjиje dиgotrajan 

rat s pokиsajima "munjevite diplomatije". Ci: 

njenica da invazija britanskih ostrva nije иsp~~la, trjn1 

pakt, izbor Rиzvelta i rasplet na Balkanи -:- rec1to OJaV·· 

lјији ekstenzivnи snagu sиvremenog konfllkta, а иJedno 

иverljivo proricи da се imperijalisticko orиzje kositi jos 

dosta dиgo; 

Balkan, koji se godinи dana kretao izvaп sfere di~~kt: 

nih ratnih орегасiја, postaje sada- na prelazи и raZVIJenl 

svetski sиkob - gotovo centralno popriSte "diplomatskih" 

vojnih koraka. Sta ovakva diplomatija znaci, pokazиje 

grcko-talijanski rat. 

Razvoj dogadaja na jugoistokи zanimljiv је i роисаn 

s dve strane. Prvo, sto varпice rata toliko vremena nisu 

mogle da zapale tradicionalno balkansko "Ьиrе barиta." 

uprkos neиravnotezenoj ljuljasci balkanske neutralnosti; 

drиgo, sto se jиcerasnje "zatisje" odjednom pretvorilo и 

svojи sиprotnost, и dапаsпје zgиsnjavanje elektricitetom 

nabljene balkanske atrnosfere. 

Mada је и prvoj fazi razvoja rata pre svega engleskofrancиski 

imperijalisticki tabor, pokиsavao da balkanske 

drzave zaplete и evropski koнflikt, dok је njegovom protivnikи 

и ekonomskom i strategiskom smislu Ьiо и interesи 

trenиtni mir na Balkanи, ipak Ьi bilo sasvim pogresno zakljиcivati 

da је Balkan tada spasla samo takva konstelacija 

в•


и odnosи snaga zaracenih drzava i njihovih interesa. U jedrюm 

od svojih ranijih politickih pregleda vec sam naglasio 

da postojanje treceg, istocnog faktora onюgиcava danas 

dosta dalekosezne relativne izиzetke и klasienom zakonи 

о sirenjи imperijalistickog koпflikta. Bas sиsedstvu toga 

faktora mora Balkan da zahvali sto је sve do poslednjih 

nedelja izbegao rat i оkирасiопа dejstva. 

Ali, s drиge strane, ako Balkan na osnovu tog sиsedstva 

sve dosad nije znao da istovremeno osigura sebl 

cvrscu i trajniju nezavisnи neиtralnost, onda је to и prvorn 

геdи njegova kгivica, to jest posledica odnosa snaga na 

njegovom иnиtarnjem ratistи. Kako i lшda се Balkan da 

krene, kakvи се sиdblnи doziveti i preziveti, odlиcivalo 

se, naime, i jos se оdlисије, иprkos eventиalпim spoljпim 

иticajima, и posled!ljoj instaпci na Uilиtarпjim frontovima 

sarnih balkanskiћ drzava. 

Nije пirnalo slиcajno sto sи иnиtaгnji frontovi bar dvapиt 

izrnenili svoje pozicije. Pravac је svakako оЬа риtа 

Ьiо odredivan jasno izrazeпim socijalniш interesom. Kada 

је Berlin па spoljnopolitickom popristи za neko vreme sa~ 

vio svojи klasnи ratnи zastavu, balkaпski kгиgovi, kojima 

је barjaktar Ьiо potreban, иprli sи svoje poglede и London 

i Pariz. А kad је posle sloma francиskog imperijalizma 

relativno malaksala i britanska avangaгdisticka klasna delatnost, 

onda se јеdап veliki deo tih istih balkanskih kгugova 

preorijentisao i ропоvо okrerшo prema Berlirш i 

Rirrш. Drиgi deo- и prvom redи grcki i turski krиgoviostali 

su, racиnajиci na bliziпи bгitanskog orиzja, па bгitanskoj 

stгaпi. 

Svim tim krиgovima и svakoj sitиaciji i и svakoj njenoj 

promeni Ьilo је zajednicko - odbacivanje treceg 

faktora. 

Upravo takvo oslanjanje i jeste osnovni иzrok sto se и 

sadasnjoj fazi rata, kad sи оЬа tabora zbog aktиelnog strategisko-taktickog 

polozaja na jиgoistokи nиzпо promenila 

svoje uloge и pogledи ofanzive i defanzive, balkansko 

"zatisje" pretvorilo и atmosferu koja preti. 

Kakav је izlaz iz te atmosfere 

Ako onaj deo Balkana koji је jos dosad sacшrao mir 

i nezavisnost hoce da prebrodi kriticпи, iako ne beznadezrш 

sitиacijи, preostaje ти samo jedan риt: и odbrani 

nezavisnosti naroda on se mora osloniti iskljиcivo na treCi 

RAZVOJ RATA I BALКAN _ 117 

faktor; takvo oslanjanje postace cinjenica tek onda kad ga 

Ьиdи izvrsili nar·od!li elernenti. 

BiJo Ьi sasvim pogresno misliti da se treci faktor dezinteresovao 

sto se tice Balkana. Ali је sasvim tacno da 

on ni pod kojim иslovima nece braniti Ьilo kakav imperij~lizam. 

o.r:. с~ bra:~iti sv_oj~ zivotne inteгese, koji sи иjedno 

b1tno razlicltl od z1votшh шteresa drиgih velikih sila.

NEКOLtкO REC! U ODGOVOR - 119 

NEKOLIKO RECI U ODGOVOR 

U novogodisr1jem Ьrоји Slovenije gospodin Joka Zigon 

napisao је Otvoreno pismo g. d-rи Ferdи Kozakи, иrednikи 

Sodobnosti. Napisao ga је zbog Javorovog "necistog 

i prljavog pisanja" i ovako ga zavrsio: "Gospodine doktore, 

ako pre niste procitali ova podmetanja i razrnislili о 

njima, procitajte ih i razmislite о njima sada! Udиblte se 

za trenиtak и Prijateljevu Jicnost, иporedite је s Javorovom 

nepravednom slikom i zatim se иpitajte za sta ste 

odgovorni !" 

Виdисi da је rec "podmetanje", prema tome, glavni 

argument gospodina Joke Zigona, и svom odgovoru dokazacи 

ko i sta - podmece. 

1. Na strani 516 Sodobnosti od prosle godine ја govorim: 

"Jasno је da Prijatelj smatra Blajvajsov pravac, 

koji је zahtevao samo ravnopravnost slovenackog jezika и 

skoli i иrеdи s obzirom na primitivno i patrijarhalno stanje 

slovenackog naroda - aktivnirn konzervatizmom." Gospodin 

Joka Zigon se protivi: "Prijatelj ,smatra' Вlajvajsov 

pravac aktivnim konzervatizmom ne zato sto је ovaj zahtevao 

,samo ravnopravnost slov·enackog jezika и skoli i 

иrеdи', naime, jer se и prvom periodи ,okorelost naseg 

konzervatizma ... jos nije tako osecala' kao и razdoЬljи ,okorelog 

konzervatizma'" (Zigonov "zato sto", kиrziv је moj). 

Gospodine Joka Zigone, а kada sam i gde sam ја tvrdio 

da Prijatelj smatra Blajvajsov pravac aktivnim konzervatizmom 

zato sto је ovaj zahtevao samo гavnopravnost slovenackog 

jezika и skoli i иrеdи! Vasa polernicka taktika 

је, s obzirom na svojи naivnи dosetku, zaista genijalna: 

koji" izmenite и "sto" i - lиpite ро protivnikи. ,,Rece i 

~stade ziv", kazи negde na јиgи ... А posto је nemogиce 

rnisliti da srednjoskolski profesor ne zna citati i posto је 

isto tako tesko verovati da on ne razliku.je "koji" od "sto", 

ја Vam mogи odgovoriti samo ovo: ima neko ko podmece, 

ali taj "neko" nije Javor, nego gospodin Zigon Joka. Виdисi 

da је gospodin Joka Zigon istovremeno ogorceni protivnik 

"necistog i prljavog pisanja", zakljиcиjem da је 

svojom izmenom "koji" и "sto" zeleo da pokaze primer 

"cistog i neprljavog pisanja". 

2. Gospodin Joka Zigon је svestran polemicki takticar. 

Ako ne moze postici cilj izrnenom "koji" и .,sto", on 

zataji, recimo - recenicи. On polernise ovako: "Da је Prijatelj 

иpisao seljakи ,relativno brz povratak redи' и dobro, 

to је falsifikovano; Prijatelj је napisao: ,иopste se mora 

reCi da se slovenacki seljak, odvajkada naviknиt na pokornost 

i poslusnost, relativno brzo umirio i vratio redu'." 

Zasto gospodin Joka Zigon nije citirao bar jos j_ednи Prijateljevu 

recenicи, i to оnи kоји је Prijatelj пapisao neposredи 

pre "иopste se mora reci ..." Та recenica glasi: 

А takve i slicne provale neobuzdanih instinkata pojavi'jivale 

sи se kod r1izih, toliko vekova иgnjetavaпЉ · i bespravrlih 

slojeva cele tadasnje revolucionarne Evrope" 

(kиrziv је пюј). Jasno је, naime, da је ova receпica presиdna 

za smisao citavog stavka, da prema tome, zbog ove receнice 

сео stavak treba razиmeti опаkо kako ga је razumeo 

Javor, а пе опаkо kako је pokиsao da ga tиmaci gospodin 

Zigoп Ј oka. 

3. Izvaпredпo "Cista i neprljava" polemika је sledeci 

Zigonov metod citiranja iz mojih Napomena: "Govoriti 

eks katedra о ,glavnim elementirna narodnosti' и Prijateljevom 

smislи i proglasavati Blajvajsov konzervatizam za 

,aktivni' - znaci, na krajи krajeva, vaspitavati i savremeni 

narastaj slovenacke inteligencije и dиhи tradicionalne slovenacke 

prograrnske ·ograniceпosti i politikanstva." (Danas 

se taj dиh moze cak dovesti и sklad - s ,protektoratskim 

mentalitetom'.) Zasto је g. Zigon Joka izostavio dve moje 

гecenice koje dolaze neposredno iza pomenиtog citata i и 

kojima је receno da sam "daleko od toga da odricem Prijateljev'll 

iskrenи odanost stvari njegovog naroda", ali da 

se radi "о objektivnom znacenju okorelog dogmatizma, 

drustveno ukorenjenog и ideologiji one slovenacke klase

Ј20 - CLANCI I RASPRA VE 1933-1941 

koja је ро logici drиstvenog razvoja imala slovenackи stvar 

и zakupu (iako to nije zasluzila) i kojoj se danas odanost 

naciji moze odricati vec i - subjektivno" Izostavio је 

besurnnje zato sto је neprijatelj "nepravednih slika". 

4. Trece polemicko sredstvo gospodina Joke Zigona 

је formalisticko cepidlacenje. Naime, Joka Zigon ka2e: 

,.Prijatelj nije glavne elemente rшrodrюsti reducirao na 

jezik i prilicno konfuzno shvacerш kиltиru, nego је na inkriminiranoш 

mestи tvrdio sanю to da "glavni elementi 

narodnosti: naciп misljenja, verovanja, osecanja i оЬiсаја, 

kultиrnog samoopredeljenja - sve to doblja izraz i stalnи 

posudи и jeziku". Ukoliko se radi samo о cisto formalnoj, 

tacnije - formalistickoj strani, g. Joka Zigon ima pravo 

kad misli da Prijatelj nije jezik izricito иbrojio и "glavne 

elemente пarodnosti". Ali sadrzinski је Ьitno to da је Prijatelj 

jezik nerazdvojno spojio sa svojim "glavnim elementima 

narodnosti", koji su, иostalom, neprecizпa mesavina 

pojmova nacioпalne psihiCke konstitиcije i nacionalne kulture 

i koje ја zbog toga zovem "prilicno konfuzrю shvacena 

kultиra". Za onoga ko polazi od istoriski i socioloski oprobane 

dispozicije da је "nacija istoriski пastala staЬilna zajednica 

jezika, teritorije, ekorюrnske poyezanosti i psihicke 

konstitucije, izrazene и nacionalrюj kultиri" jasno је ujedno 

na prvi pogled kakvu је medvedи uslugu g. Joka Zigon 

ucinio Prijateljи svojim formalistickim cepidlaceпjem. 

Optиzio је Prijatelja za jos gorи stvar nego sto је Prijateljи 

prebacio Javor. Optиzio ga је da је svoje "glavne elemeпte 

narodпosti" reducirao - samo na prilicno konfuzno shyacenи 

kulturu. 

5. Navodim jos jedan sadrzinski promasen primer 

Zigonovog formalistickog cepidlacenja: ",ZanimljiYost svoje 

Yrste' nije Prijateljevo shvatanje slovenacke seljacke konzervativnosti, 

nego to kako је ovo shvatanje А. Jayor 

izvrnнo: prvome је seljak konzeryativail, staromodan i 

svim modernim idejama racioнalnijeg obradivaпja zemlje 

veorna slabo pristиpacan; drиgi је iz toga иcinio filiиm 

ante patrem: Prijateljи је seljak konzervativan zato, sto 

је Ьiо yeoma slabo pristиpacan' ... !" 

Sporno mesto и Prijateljevim Staroslovencima glasi 

ovako: "Као i svaki seljak, i nas seljak toga Yremena Ьiо 

је strahovito konzervativan; svim modernim idejama racionalnijeg 

obradivanja zemlje Ьiо је Yeoma slabo pristи- 

NEКOLIКO RECI U ODGOVOR - 121 

pacan. U tome ти је smetala njegoya najveca nasledna 

mana - staromodnost." 

Onome ko zajedno s Prijateljem zna da slovenacki 

seljak и odnosи r1a feиdalni drиstveni poredak nije Ьiо 

r.Jmalo konzervativaп jasno је cime Pгijatelj иtemeljиje 

svoj sиd о seljakovoj "konzervativnosti''. 

6. Ako zakazи sva oprobana, "cista i neprljaya" polemicka 

sredstva - izmena "koji" и "sto", izostaYljanje 

recenica i fol'malisticko cepidlacenje, g. Joka Zigon se 

ispomaze tvrdnjama bez obrazlozenja. Da је Prijatelj иtekao 

kontrarevolиciji, to ти је "debela laz". "Ona је glatko 

izmisljena" ako Jayor optиzuje Pгijatelja za dogmatsko 

misljenje da је 1848 godine kontrareYolиcija bila za slovenske 

narode nacionalna potreba. 

Iako sam stranи 34 prve knjige Prijateljevih Starosiovenaca 

vec jedanpиt doslovno citiгao, ponaYljam citat: 

"Sta sи za sebe postigli aиstriski zapadni i posebno 

jиzni Sloveni time sto sи и revoluciji godine 1848 pomagali 

da se Aиstrija spasava od propasti 

Sprecili sи pre sYega defiнitivum, Velikи Nemackи, 

koja Ьi znacila нjihovu nacioпalnи smrt, i ornogиcili provizorijиm, 

koji ih је, doduse, osudivao na nacionalno vegetiranje, 

ali im је ipak ostaYljao nadи и spor, postepen 

lшltиrni i politicki preporod. DefinitiYum Ьi Ьila Velika 

Nemacka, и kojoj Ьi se иtopili najpre Cesi i Slovenci; samostalila 

U garska progutala Ьi aиstriske Srbe i Hrvate, 

Slovake i prikarpatske Ukrajince; а samostalнa Poljska Ьi 

asirnilirala syoje Ukrajince s potpиno drиkCijim иspehom 

nego sto је to mogla иciпiti Austrija иргkоs svom nemackom 

centralizmu, иprkos svojirn generalima, Ьirokratskim 

,Bahovim hиsarima' i kardinalima, koji sи svakako mogli 

da zavladajи provizorпo, ali пikad definitivno." 

N eka citalac sam donese sud о tome ko pise "debele 

lazi" - Ј avor Ш Zigon. 

I tako dalje ... 

Zasto se gospodin Joka Zigon slиzi takvim, naиcno 

besumnje izvanredno kvalifikovanim metodima Odgovor 

је g. Joka Zigon indirektno napisao sam kad sи ти se 

izmakle ove reci: "Pomenиte recenice govore jos gore: 

neistinи." (Kиrziy је moj.) Gospodin Joka Zigon zacelo 

misli da sи i clanci koji govore istinи za оsиdи, јег se - 

ne slazи s njegovim nazorima. Ipak se gospodin Joka Zigon


nije иsиdio da tako nesto kaze glasno. Zato је pokиsao da 

recenicama podmetne jos i- neistinи "и osnovi i и pojedinostima". 

Videli smo da ти је eksperiment posao za rukom 

- "и osnovi i и pojedinostima". 

. !skreno mislim da se dиgim odgovorima daje ljиdima 

1 poJavama znacaj koji nemajи i koji ne zaslиzиjи ... Ako 

sam иprkos svom boljem иvеrепји nesto du2i, иcinio sam 

tи P.ogreskи zato sto .• z~lim ocigledno dokazati da гeakcija 

ostaзe bez trиnke log1ckih argиmenata i da јој prema tome 

preostaje samo jos - podmetanje... ' ' 

Ujedno zalim sto је zrtva Zigonove neciste i prljave 

"dbrane" JOstao Rrof .. Prijat~lj. Ako sam и svojim clancн:~:a 

na racиn PriJa~elзa nap1sao nekoliko ostrih 1·eci, pri 

koJima, razиme se, 1 danas ostajem, nisam to иradio и 

nan:eri da okr;nji~ vre~no~t Prijateljevog naиcnog deloy~nJ~, 

stvaranJa 1 nastoзanзa kao - celine. Ро rnom mi 

lJenзи, Staroslvenci sи najslablje Prijateljevo delo i za- 

1s~a . "rороtагп:~а" . r~a~cionar:lih slovenackih tradicija. 

M1slim da to niJe slиcaзno. О cetrdesetosmu godinu mora 

da ~~ spotakп: gotovo svaki burzoaski naucnik koji је sin 

naczзe sa snaznom kontrarevolucionarnom tradicijom iz 

~oga. vr.emena. On~a. se zamиte razlike и pogledи па svet 

1 poJaVI se, ovako Il1 onako oЬlikovan -- bиrzoaski ideoloski 

temelj ... 

Ја n.~sam cenji.vao celo Prijateljevo delo, nego samo 

prvu •. knJ1gu nзegoVIh Staroslovenaca... Zbog cega sam se 

odlиc1 za tи осе~и, ob~asnio sam и Napomenama, gde sam 

naglasю: "Reakczonarm aspekt nacionalnih interesa poka:.. 

:=а~ se ranije ili kasnije, ali neizbezno uvek kao surova 

~stzna о cesto nepopravljivoj nacionalno.i steti. Zato zivotni 

:nteres n:aioga naroda иpravo zaЬteva da r1jegovi sinovi 

1skorene 1z narodne svesti tradicijи reakcionarnog postиpanja 

iz ,nacionalnill razloga'." 

.. Ta~av. nюј odnos pr~ma Prijateljи uopste i prema 

PriJ~telJeVIm .sta~~slov.enc,_zma n_apose jasno pokazиje, da 

~e, 1 to da Ь1 PriJatelJи zeleo cistijeg i neprljavijeg branюca 

nego sto је gospodin Joka Zigon. 

LIK SLOVENACKE INTELIGENCIJE IZMEE>U 

PRESERNA I LEVSTIKA 

Za slovenacki nacionalni zametak и cetrdesetim i pedesetim 

godinama proslog veka karakteristicna је, zbog 

nerazvijenosti slovenacke bиrzoazije i riedostatka modernog 

radnickog sloja, ona zalosna, na konzervativrюg Ьиrzија 

nшterijalno i duhovno osloнjena inteligencija kоји i 

istorija zove "Staroslovenci". 

Formalno је, doduse, tacrю da је 1848 godine deo te 

inteligencije svome narodи иoЬlicio idejи "Ujedinjene Slovenije", 

ali Ы ipak Ьilo pogresno misliti da је ta ideja nastala 

zaslиgom tadasnjeg socijalnog i nacionalnog tipa slovenaCke 

inteligeнcije. "Ujedinjenи Slovenijи" rodila је 

Slovencima, иp1·kos njihovom nacionalnom zakasnjenju, 

тevolucija, koja је svojom glavnom snagom besnela izvan 

slovenacke zemlje. Ukoliko sи becki "Slovenijani" ziveli 

na neposrednom popristи i pod elementarnim иticajem 

evropske revolиcije, иtoliko sи bili sposobni da svome narodи 

formuliSи njegov nacionalni program. А иkoliko sи 

drиstveno i ideoloski bili sastavni deo tadasnje slovenacke 

inteligencije, иtoliko su svoj vlastiti program pri samom 

njegovom rodenjи oskvrnavili i osakatili okvirom odanosti 

reakcionarnim socijalnim i politickim snagama. Za slovenackи 

nacionalnи istorijи karakteristicna tragicna Ш, ako 

hocete, tragikomicna sиdbina velikih nacionalnih koncepcija 

dosla је, dakle, dosta rano do izra2aja, vec prilikom 

samog radanja slovenacke nacije: "Ujedinjenи Sloveniju" 

је иnakazila skиcenost slovenaCkih prilika, drиstvena i ро..., 

liticka nesposobnost slovenacke inteligencije, vezane za domace 

i strane nosioce drиstvene i politicke zaostalosti ..

~------------------------------------ 

~" 

124 - CLANC! 1 RASPRAVE 1933-1941 

Nije nimalo slиcajno sto је medи tadasnjom slovenackom 

inteligencijom vladalo gotovo neverovatno politiCko 

neznanje. Dodиse, pitanje је da 1i је Janez Trdina 

imao pravo kad је rekao da је cetrdesetosme godirle и 

celoj LjиЬljani valjda jedino dr Ahacic shvatio sиstinu 

иstavnog zivota, ali је sasvim razиmljivo sto је inteligencija, 

koja је socijalno Ьila privesak konzervativnog Ьиrzија, 

morala ostati politicki ogranicena. Vrtovcevo pismo 

Blajvajsи da se "Slovenacko drиstvo" ne Ьi trebalo mesati 

и guzvu иstvari је samo zakonit odraz objektivne zaosta- 

1osti tadasnjeg sloveпackog inteligeпta. Nerna sиmnje da 

iпteligenciji kоји и prelonmim epohama njeni socija1ni 

иslovi nisи izrazito pomerili и pravcи drиstvenog progresa 

nedostajи objektivni temelji za aktivnи politickи razboritost. 

Naglasavam: objektivni temelji. Upravo nјЉ mora 

da shvati onaj ko zeli da spozna razvojnи razlikи danasnjih 

dana, kad medи slovenackom inteligencijom ima, dodиse, 

jos иvek dovoljrю tradicioпalnog politickog neznanja i neorijentisanosti, 

ali јој ipak, иprkos svemи, vise ne nedostaju 

opsti i vlastiti objektivni иslovi za pozitivnи иsmerenost 

koja odgovara tokи drиstveпog razvoja. 

Ako је politicko neznanje Ьila osoblna saznanja staroslovenacke 

inteligencije, опdа је njen politicki i licni 

oportиnizam Ьiо osoblna njenog "karaktera". Drиstveno 

poreklo оЬеји osoblna Ьilo је isto. Beskicmenjastvo, slиganstvo 

i neverovanje slovenacke inteligeпcije и snage 

svog naroda imajи poreklo и socijalnim osnovama Staroslovenaca. 

Koseski, "pesnicki" izraz drиstvene, nacionalne 

i politicke impotencije Staroslovenaca, klasicno је ispovedao 

saznajne i karakteme osoblne svog sloja и pismи Blajvajsи 

и kome је izneo ... svoje иverenje ... da се "Ujedinjena 

Slovenija" postati istina ... и dalekoj bиdиcnosti ... ali da 

se danas ne moze иciniti пista оdlисијисе ... jer smo nezreli... 

U istoj svetlosti cetrdesetosme godine slovenacku 

!nteligencijи pokazиje пјеn dиboki otpor prema Arnbrozevim 

simpatijama za revolиcioпarпi Вес. Zvanicna istorija 

ћtela Ьi, dodиse, da taj otpor objasni "nacionalnom 

stetnoscи" Ambrozevih osecanja, ali njeno objasпjenje је 

jalovo: Ambroz је, rJesиrnnjivo, svojim pogledima, а delimicno 

i svojim postиpcima, tada presao ograde koje sи 

podigli slиganstvo i politikanstvo najgornjeg slovenackog 

LIК SLOVENACКE lNТELIGENCIJE; - 125 

sloja i zato је morao da se kod kисе sukobl sa zadrtim protivljenjem. 

. . v 

Politicka ogranicenost i oportиnizam иsmerй; sи :etгdesetosme 

godine "naciona1ni ra~" staroslo':e.t-acko~ Intelektиalca 

na иmirivanje bипtovnll1 slovenack1h selJ~a. 

u toj cinjenici lezi verovatпo najtezi greh s~a::os~ovenacke 

inteligencije, koja је pomagala da se prevar: Ј_еdша. slove~ 

nacka drиstvena klasa na kоји se slovenacki пacюnaln1 

"pгeporod" tada mogao oslorliti. . . . . 

Bilo је sasvim u skladи sa drиstvem:n 1_ nac1~na_l.n1m 

karakterom i znacenjern Staroslovenaca- sto Ј€ prVl ll]1hov 

pretstavnik i voda Ьiо "otac slovenacko~ naroda", dr Janez 

Blajvajs, covek koji је и sebl tesno ~разао .d:-:b~ko пesh~atanje 

kultиrnih vrednosti s dosledn1m pollt1ck1m reakcюпarstvom. 

Вlajvajs nije pretstavljao sa_mo staroslove~acku inteligencijи. 

Bio је иjedno persoпi!1~ov~a ve~a 1zmed~ slovenackog 

konzervativnog burzщa 1 о nзega v zavlsn~g 

staroslovenackog inteligenta. Poreklom IZ trgov.~cke ~ap1- 

ta1isticke porodice, оп је пapravio strиcnи karlJeru 1 .dostigao 

na svim podrи.cjim~ onaj st~p~n dиh~g razVItka 

vodeceg slovenackog mtel1genta kOJ1 Је и s~st~rн odgovara.o 

potrebama aиstгiskog apsol'!ti~ma u. povlacenJи. Ipak BlaJvajsova 

starornodnost u nacelнna ШЈе odle~a ~vom zakonitom 

izиzetkи: na privrednom роlји BlaJVaJs Је иbrzavao 

razvoj иkoliko sи to zahtevale legalno ~rizn.ate potreb~ 

aиstriskog kapitalizma и njegovom prodl::~nJи. О~иdа_ 1 

njegova zanesenost za seljakovo racional;щe obrad1vanзe 

zemlje i elementarno narodrю obrazovar;Je .. Uprko~ .s~J:: 

пјаmа aиstriskog policiskog aparata, BlaJVaJsov pol1t:cki 1 

kиlturni риt u sиstini se preplitao. _sa p~ter:r. aиstr1skog 

apsolиtizma, koji је posle revolиC1Je zaJan;rcю slbodЭ;n 

razmah kapitalistickom privгednoш razvoзи, :r:r1h~~tю 

klasicnu dvorskи taktikи trиlih 

sporazиma sa bиrzoaZlJ~m 

i иjedno tvгdoglavo i sistematski ~о~о sve st је Ьйо 

stvarno napredno na socijalnom, politlckom, nacюna1nom 

ili kиlturnorn роlји. 

.Tako је uzak Ьiо и prvoj polovini XIX v~k~ .krиg 

slovenackih intelektиalaca koji sи se idejno иzd1gl_1 ;znad 

tadasnje kranjske inteligencije i koje moramo,. JO.s pre 

Levstika, oznaeiti kao antipode Staroslovenaca. Ali taJ krиg


se pojavio rano - pre Blajvajsa i njegovih Staroslovenaca. 

То је Ьiо Presernov odnosno Copov krug. 

Iz tog kruga izasla su dva vrlo znacajna coveka: Presern 

i Fister. Prvi је Ьiо pesnik, i posle smrti se afirmirao 

kao dzinovska figura slovenacke poezije. Drugi је posao 

na barikade i nacionalno se uЬio zbog - za njega r.eresive 

- teskoce da revolucioпarnost ujedini sa sadrzajem slovenackog 

pokreta. Zvaпicna istorija, bez sluha za koпflikte 

koji proizlaze iz epohe i specificnih nacionalnih uslova, 

sahranila ga је kao reпegata. 

Presern је od svojih istrazivaca Ьiо osvetljen sa svih 

mogucih strar1a: od ciste estetike preko geometrije do 

kucпih brojeva. Ali malo ko је dokucio ono sto је zapravo 

glavno: da је duh Presernove poezije, koja је dostigla svoj 

iclejнi vrћ u Zdravici, za tadasнje vreme i tadasnje slovenacke 

prilike - revolucionarno-demokratski. 

Ovde se ne radi о pitanju da 1i је Presern Ьiо aktivan 

l'evolucionar. То Presern nije Ьiо. S obzirom na tadasnje 

slovenacke odпose, nije пajvaznije ni to da se zпа koliko 

је dosledna u Presernovom delovanju Ьila njegova demokratska 

svest. Вitпа cinjenica је to da је citav duh Presernove 

poezije u opstoj suprotrюsti sa apsolutistickim prШkama 

i mentalitetorn savremenЉ vrћova sloveпackog 

drustva; da је taj duh odgovarao novoj evropskoj epohi; 

da је u tom smislu, u poslednjoj koпsekvenci izrazavao 

zahteve slovenackog naroda. 

' 

А upravo је to, pored svega ostalog, u velikoj meri 

razlog sto је vrednost Pгesernove poezije prerasla Presernovo 

vreme. Umetпik se ne moze rastaviti na estetu i na 

coveka sa opstim pogledima па zivot. Presernove umetnosti 

пе Ьi пi Ьilo da su se sastavni delovi Presernovog pog1eda 

mogli utisпuti u nlizerne granice koje su odgovarale slovenackom 

koпzervativnom burzuju i njegovom inteligentskorn 

privesku. Najrecitiji dokaz za to је Koseski. 

Dijalekticka protivrecnost пalazi se u cinjenici da se 

iz onog zalosnog doba Slovencima mogla sacuvati Ilepomucena 

vredrюst, vise пеgо dostojпa kulturne riznice 

razvijene nacije ... samo u poeziji. Aktivne revolucionare 

su tada satirale skucene slovenacke prilike. Najdoslednije 

su satrle Fistera. Smrvile Ьi i Preserna da njegovo popriste 

nije ЬiЈа poezija. Prema tome, nije samo zbog vrednosti 

LIК SLOVENACКE INTELIGENCIJE - 127 

umetnickog stvaranja za Preserna i njegov пarod sreca sto 

је Presern Ьiо pesnik... . 

Pri bedi tadasnjЉ slovenackЉ prilika i kontrarevolucionarne 

uloge sloverшcke inteligencije, pesnik Preser.n i 

revolucionar-"reнegat" Fister dva su suprotna pola Iste 

celine. А ujedno је Fisterova sudЬiнa izrazila slovenacku 

tragiku neposrednije od Presernove poezije: da Ьi mgao 

ostati revolucionar, postao је reпegat. Ako se stoga Flster 

uporeduje sa Dezшanom, cemu је sklona zvaнicna slovenacka 

istorija knjizevrюsti, onda је to yise nego "neistriski": 

takYo uporediyanje pokazuje otsustyo prayog sm1sla 

za Ьitne usloYe koje trazi nacioпalni razyoj ylastitog naroda. 

Uostalom, kad је Dezman otisao u renegate, vec је 

dolazilo Levstikovo vreme; о nekom tragicnom konfliktu 

izmedu Yolje za progresivno drustYeno deloyanje i skucenosti 

YlastitЉ nacionalnih prilika kod Dezn1ana se, dakle, 

1Jise ne moze goyoriti. 

Ako lюcemo da protiyrecnost izmedu Starosloyenaca 

i PreseгrюYe poezij е odredirno socioloski, онdа treba reci: 

Staroslovenci su inteligentski pratilac najbednije slovenacke 

drustvene pojave, konzervativne slovenacke burzoazije· 

Presernova poezija је, uprkos svom naglaseno individualnom 

dozivljaju i uprkos svojoj kulturi e·vropskog 

formata, estetski oЬlikovan odr~z sl_oven.acke .n:aro.~ne dus~. 

Ali daljem razYoju sloyenacke щtellgenCIJe ШЈе udar:o 

pecat duh PresernoYe poezije, уес mu је tradiciju stYorю 

mentalitet Starosloyenaca. 

Onaj ko је u SloYeпiji hteo da se bori za novo nюrao 

је i nюra da se medu sloYenackom inteligencijom bori protiY 

staroslovenackog rnentaliteta". · 

"zacetnik takYe borbe Ьiо је Fran Levstik. 

Levstik је covek akcije koji је u svojoj licnosti spojio 

protivrecnosti svog vreшena u zaokruzeno jedi~st:ro, z~ю~, 

cega је i propao. Godine Levstikovog sazrevaпJa 1stoпsk1 

padaju u doba kad "zapad jos nije zavrsio burzoasko-demokratske 

revolucije" u predimperijalistickom periodu. U samoj 

Austriji revolucioнarne eнergije jos su devloval~. Jateпtno. 

Put trulih sporazun1a pretvarao se, doduse, u sirok 

drum, ali se jos пiје dokraja pretvorio. S te strane Levsti~ 

је besunщje izraz пarodпog elementэ.. U to vreme m1 

Sloveпci jos ~ismo imali modernu burzoaziju .. Nju је vre~e 

glasпo zahte\ralo u smislu negacije, bezobz1rne negaclJe


konzervativne slovenacke burzoazije. S te strane Levstik 

је kиltиrni, а cesto i svesno ekonomski preteca moderne 

sloveнacke burzoazije. Ukoliko је Levstik njen idejni preteca 

и revolucionarno-demolcratskom smislи i иkoliko је 

svoje prethodnistvo spajao s narodnim elementom, иtoliko 

је on novotar koji се sacиvati svoje ime bez obzira na 

bllo sta. 

Istorija се иjedno morati da konstatиje da se Levstik 

ро logici istoriske nиznosti tragicno prevario: nюderna slovenacka 

bиrzoazija, koja је dosla posle njega, nije odgovarala 

likи koji је idejrю vajao Fran Levstik, nego је пastavljala 

i prema rюvim prilikama razvila tradicijи 

slovenackog koпzervativпog Ьиrzија iz cetrdesetosme godiнe. 

Dok је bиrzoa kod nekih пасiја bar и doba svojeg 

гevolиcionarпog poleta delimicno razvio herojske osoЬir1e, 

kod nas se pokazalo da је "naprednost" slovenacke bиrzoazije 

Ьila mrtvorodeпce ... 

Opste uzevsi, slovenacka inteligencija koja је pratila 

пovu slovenackи bиrzoazijи nije odgovarala likи Frana 

Levstika, vec је и svojoj sиstini sacиvala dиh Staroslovenaca. 

Askerc, koji је, mozda, obecavao da се nastaviti 

Levstikov риt, раје svoje herojske slovenacke zelje oslonio 

na jalovi slovenacki JiЬeralizam, zavrsio је pesnicki i idejrю 

- tragikomicno ... 

U Levstikovo doba pada pocetak izrazitije drustvene 

diferencijacije и Sloveniji. Tada је slovenackoj inteligenciji 

ро drugi риt bllo dano da izabere drиstveni, nacioпalni i 

politicki pravac. Trebalo se opredeliti и socioloski veoma 

~anirnljivoj srediпi aиstriskog i slovenackog zblvanja, koje 

Је bllo okarakterisano sporazиmima izmedи drиstvenЉ 

"vrЬova", ponovпirn sporadicnim talasanjem narodпЉ 

energija iz cetrdesetosme godir1e i znacirna da се se objektivna 

иloga slovenskЉ naroda и aиstriskorn drzavnom sistemи 

promeniti. 

Bahov apsolиtizam se slomio. Posle njega sи dosli rezimi 

federalistiCkih veleposednika i centralistickih libeгala, 

koji su se smenjivali na kormilи vlasti. U drиstvenopolitickoj 

sиstini federalisticki veleposednici i centralisticki 

liЬerali pretstavljali sи, иprkos medиsobnim sиprotnostima, 

samo dve strane klasnog spo1-azuma zakljиcerюg nad lesom 

izdane i porazene revolиcije. U znakи habzbиrske dinastije 

и Aиstriji је и drиstveno-politickom pogledи fakticno 


vladao (formalno-politicki, dodиse, manje vidljiv i protivrecan) 

k:lasпi savez izmedи feиdalnog, na kapitalizam preorijentisanog 

veleposeda i liЬeralne nemacke bиrzoazije. 

U razvoj!loш pogledи i и pog1edи drиstvenog sadrzaja ovaj 

Ьlok је Ьiо legitim!li naslednik Balюvog apsolиtizma. 

Razlika izmedи predrevolиciskog i Balюvog apsolиtizma 

blla је r1aime sиstinska. U privredrюm pogledи aиstriska 

reakcija morala је, иprkos svojoj potpиnoj politickoj 

pobedi, da zadovolji нeишoljivi zahtev sazrelog vremena: 

morala је da siroko otvori vrata kapitalistickom privrednom 

razvojи. Ona је на taj nacin иjedno иcvrstila svojи 

socijalnи Ьаzи medи imиcnom bиrzoazijom. Dodиse, sиspeпdovaпje 

иstava godine 1851 veoma је pogodilo aиstriskи 

bиrzoazijи, ali sи mere Bahovog apsolиtizma prokrcile 

put pobednickom marsи kapitalizшa: jedinstvo aиstriskog 

cariпskog podrиcja, sloboda industrije, sloboda kиpovanja 

zemljista i podvrgavanja seljaka novim oЬlicima eksploatacije 

- sve је to aиstriskorn kapitalizmи definitivno zajamcilo 

doшinaнtan privredni polozaj i po1et. Bah је иvodio 

kapitalizam и pиr1om smislи reci; kada је svoj zadatak и 

usloviшa tadasnje faze bиrzoasko-carskog kompromisa 

izvrsio, otstranile sи ga one iste materijalne snage koje 

је nekadasnji becki advokat svesno dozivao и zivot. 1 rljegov 

је odlazak protekao и znakи trиlog spoгazиma: izmedи 

aиstгiskog kapitalizma i aиstriskog apsolиtizma vise r1ije 

bllo гevolиcionarne sиprotnosti. Politicki риt nemacke bиrzoazije 

и Aиstriji vise nije mogao da se sukobl s r1ерге• 

rrюstivom preprekom и sistemu. Bilo је sasvim и skladu 

s "mirnim" aиstriskirn razvojem feиdalno-bиrzoaskog sporazumevaпja 

i medиsobnog sгastanja sto је иvertiги и 

dramatican redosled feиdalistickih i centгalistickih vlada 

izveo reakcionarni veleposednicki rezim Rehberg-Golиhovski. 

U aиstriskim dгиstvenim vrhovima риt "mirпog" 

razvoja - tacnije: protivnarodne zajednice - vrlo brzo је 

potpurю pobedio. Svoj vrhиnac и pгedimperijalistickom 

periodи postigao је и ozloglaseпom dиalizmи. 

Period koji se zgиsnиo и eksploziji 1848 ipak jos nije 

Ьiо zavrsen. U narodnim dиblnama energije iz cetrdesetosme 

godine nisи prestale da dеlији. Obrnиto, one sи se 

ustalasale. Bile sи potstaknиte na nov polet spoljnim porazima 

aиstriskog apsolиtizma, novim oЬlicima eksploatacije, 

nacionamim иgпjetavanjem koje је donosila ekspan.,- 

9 Boris Kidriё: Sabrana de!a

130 - CLANCI I RASPRA-vE 1933-1941 

zija aиstriske bиrzoazije: ovom potsticajи mnogo је doprineo 

i zakoniti pratilac pobedпickog kapitalizma- privredna 

kriza. 

Istovremeno је pocela da se menja i objektivna иloga 

slovenackih nacija и Aиstriji. Ako sи one cetrdesetosme 

godine Ьile rezerva aиstriske reakcije, "leden шraz za пacioпalno 

prolece", sada se na obzorjи pojavilo njihovo Ьиdисе 

eksplozivпo delovanje ll aиstro-иgarskom drzavrюm 

sistemи. Ova иloga iшala је vec svog konkretnog objektivnog 

nosioca и паrоdи; и burzoaskim vocstvima - ра 

i и onim liЬeтalnim - и Sloveniji ga vise nije mogla imati. 

Ako је revolиcija cetrdesetosme za сео narod dosla sиvise 

rarю, poslednji buгzoasko-demokratski revolиcionarni 

odjeci iz predimperijalistickog perioda doSli sи za sloveпacke 

liЬeralne prvake sиvise kasno ... 

Sporazиmи и velikim, и aиstriskim razmerama, odgovarali 

sи sporazиrni и шalim, и пacioпalnirn razmerama. 

Sto sи ti sporazumi и vrhovirna drиstva postojali istovremeno 

s njegovorn diferencijacijom i "гazdvajanjem dиhova" 

- Ьila је zakoпita dijalekticka protivrecпost. Sistem 

је ziveo od cvrste spojerюsti pojedinih karika tih sporazиma 

... Ali, иprkos tome - tacnije: иpravo zbog toga - 

klasni savez izrnedи feиdalпog veleposeda i liЬeralne bиrzoazije, 

koji је Ьiо иperen protiv plebejskih snaga cetrdesetosme 

godiпe, doblo је jos jedпog novog objektivnog 

л.eprijatelja: иgnjetavaпe aиstro-иgarske nacije - иpravo 

one koje sи se cetrdesetosrne nasle и losem drиstvи, spasonosnoш 

za aиstriskи reakcijи, i koje zbog sitnicarske 

politike svojЉ rиkovodstava ni sada nisи шogle da izvojиju 

svoja peava. 

Vreшe koje је karakterisala okolrюst da burzoaskodeшokratski 

prevrati predimperijalistickog perioda prelaze 

и svojи zavrsrш fazи zahtevalo је da parola "Ujedinjene 

Slovenije" za slovenacki narod ponovo postane 

aktиelan, neposredan program. А риt ka ostvarenjи tog 

programa pokazao је 

godine. 

Sloveпackoj 

napose prиzila 

vec narodni pravac cetrdesetosme 

politici иopste i slovenackoj inteligenciji 

se ро drиgi риt prilika da se odlиce. 

One sи se, izиzevsi Frana Levstika i njegov krиg, koji 

se sve vise suzavao i, па krajи krajeva, pristao иz vulgarnи 

slovenackи liЬeralnи оЬаlи, odlиcile и staroslovenackom 


dиhи .- razиme se, s korekcijom koja је odgovarala novim 

uslovн~:=t ~ust:is.kog politic~og razvoja. ~\k је "Ujedinjenu 

SloveшJи beck1h "SloveшJana" osakatю 1 oskvrnuo okvir 

odanosti savrernenoj austriskoj reakciji, "Ujedinjeпu Slovenijи" 

"starih" i "rnladih" osakatio је i oskvгrшo okvir 

besprincipijelnog kolebanja izrnedи federalistickih veleposed;li~a. 

i centr~stic~ih l~,b~rala: teoretski loseg "komprrrusa 

1zme~u "1.stoпskog 1 "pпrodnog" prava, ustvari 

pr1staпka na "1stor1sko" pravo. Pismo konzervativca Koseskog 

iz cetrdesetosшe godine ima svoj pandan u klicanjи 

li~:rala 'V_osnjaka iz sezdesetih godina: "Ujedinjena 

SloveшJa! То Је onaj ideal za kojim smo tezili tada а teziшo 

jos i danas; ta covek mora imati neki ideal iako zna 

da ga nece postici." 

' 

Odluka slovenacke politike i slovenacke inteligencije 

imala је svoje dиboke socijalne korene. 

S~rad.nja ~~aroslovenaca sa federalistickim veleposedoш 

b1la Је log1can пastavak "staroslovenacke" koncepcije 

iz cetrdesetosшe godiпe: ta saradnja Ьila је vec u revolucionarnoj 

godini materijalno i idejno deterrninisana i пе 

treba јој, prema tome, rlikakvo posebno objasпjenje. А postиpak 

"rnladih" odredili su uslovi u kojima se vrSila izrazitija 

drиstvena diferencijacija и Sloveniji. Opste prodiranje 

kapitalizrna и Slovenijи, istovremeno s prodiranjem 

nemackog kapitala, pobudilo је u slovenackim bиrzoaskim 

~arne~ima te~пju za pretvaranjem u nacionalnи burzoazijи 

1 rodllo bиrzoaske elemente slovenackog liЬeralizma. Ali 

је prelaz u nacionalпu burzoaziju zbog nadrnocnosti nernackog 

kapitala Ьiо ekoпomski ostvarljiv samo na ledima 

slovenackog naroda. А bas и tome i lezi osnovni иzrok zbog 

~oga se m_Zadi slov~nacki liЬeralizam od samog pocetka Ьозао 

plebeзskih nacюnalnih energija i zbog cega su pиtevi 

Frana Levstika i slovenackih "mladih" divergirali ... Ти 

tге~:ж traz~t~ i о~gо;то~ na pitanje: zasto је tadasnja slovenacka 

polltika llkv1d1rala tabore, koji sи, иprkos formalnom 

rиkovodstvu liЬerala, ра cak i konzervativaca и sиstini 

odrazavaJi plebejske energije nedovrsenog bиr:ioaskodemokratskog 

prevrata i odgovarali dиhи Levstikove koncepcije. 

~r~~a tom~, "dги~~vena i politicka diferencijacija 

:,staпh 1 "rnla~.1h vrslla se, и poslednjoj konsekvenci, 

1stovremeno s nJ1hovom stvarnom saradnjom и Ьitnim naэ•

132 - CLANCI IRASPRAVE 1933-1941 

cionalnim i politickim odlukama. Medusobna borba nije 

iskljucila domiпantnu tradiciju starosloveнackog duha. 

U borbl izmedu "starih" i "mladih" - tacnije: izmedu 

slovenackЉ konzervativaca i liЬerala - odr.azili su se ро.:. 

ceci оЬе kasnije sloveнacke struje ... Pri tome se sustiнa 

tadasнje i citave kasnije uloge "mladih" vec oЬlikovala i 

sasvim ispoljila, dok se sustiнa "starih" ispoljila samo u 

jednoj od svojih osnovнih komponeнata. "Mladi" su svoju 

karakteristi_ku. za ~ve k~snije vrerne sloveнacke istorije 

odmah zар1sнћ seb1 na celo: Ьljutavost liЬeralne fraze на 

recima, kaskanje za "starima" na delu; bekstvo pred energijama 

slovenackog нaroda - brini se za svoj vlastiti privredпi 

_opst~шk_.:ш racun tog istog naroda zbog nesposobrюstl 

da 1zvrыs "masovнu" akшrшlaciju slovenackog" 

kapita1a. " 

Ukoliko su "mladi" i njihova inteligencija pokazali 

kultu~nu potenciju, oni za sve njene teoretske i idejne 

~emelJe tr~ba d

CLANCI I RASPRA VE 

IZ VREMENA NARODNO 

OSLOBODILACKE BORBE 

GODINA 1941

PAROLE NASE OSLOBODILACKE BORBE 

1. Pravo sloveпackog пaroda па samoopredeljeпje. 

ulcljиcivsi pravo па otcepljenje i па ијеdiпјепје s drиgim 

narodima! Ко izricno не priznaje slovenackom i svakom. 

drugom narodu to pravo и njegovoj celini, taj se pretvaгa 

ako kafe da је borac protiv imperijalizma, taj ostaje rш 

ovim Ш onim pozicijama imperijalizma,, ра ma koliko se 

penusio u "oslobodilackim" frazama. 

2. Osloboaeпje i ијеdiпјепје raskomadaпog sloveпackog 

пaroda, иbrojivsi korиske i primorske Sloveпce! 

3. Sloga i jediпstvo poroЫjenih па.тоdа Jиgoslavije i 

celog Balkaпa и пjihovoj 

borЬi za osloboaeпje! 

4. Sovjetski Savez је uodeca sпaga i glavпi osloпac 

и oslobodilackoj borЬi sloveпackog пaroda i svih иgnjetenih 

пaroda: оп пат је иzor ravпopravпog zajedпickog zivota 

теаи пarodima, пjihove sloge i иslova za пjihov пeograпicen 

пm·odпi razvitak bez nacioпalпog иgnjetavanja 

i bez kiпeskog zida теаи пarodima! 

5. Osloboaeпje sloveпackog пaroda тоgисе је samo 

па rиsevinama imperijalizma! Ко је za oslobodenje slovenackog 

naroda, taj se mora boriti kako protiv nemackotalijanskog 

imperijalizma, koji је konkretan oblik imperijalizma 

na nasem tlu, tako i protiv propagande 

englesko-americkih imperijalista, koji se trude da sacuvaju 

kapitalizam i imperijalizam, to jest izvor i uslove 

nacionalnog ugnjetavanja, i koji ne smeju da proglase 

parolu nacionalnog samoopredeljenja, ukljucivsi pravo na 

otcepljenje, jer oni sami ugnjetavaju stomilionske mase 

kolonijalnih i zavisnih naroda!

138 - CLANCI I RASPRAYE IZ NOB 1941 

6. Bez ЬrЬе protiv izdajnicke "vlastite" kapitalisticke 

gospode ugnзeteп: na:od ne moze da se oslobodi! 

7. Brat~tvo z mzr meau narodima! Takav rnora Ьiti 

pobedonosш 

v•t• . .. rezиltat 

l. 

antiimperiJ.alisticke borbe k · , 

ОЈа се 

srusr 1 rmperiJa rzam и njegovim temeljirna! 

Proucr ove parol.e koje su podloga antiirnperijalistickog 

fronta slovenackog naroda' 'Гurnac·r· r·h d . 

St , 1· · Ь · • . . . · rugнna 

rp J}VO о JasrlJav:з-з I-:OJmove svima koji zele dobro slo~ 

ven.~c~o~. r:arodи I и 1sto vreme pomazi da se iz antiirnperrJalistickr 

redova иkloni svaki strani ageпt koji ь· ht 

а pravedпoJ oslobodilackoj borbl podmetne kukavi •. 1 . ~о 

I da и ~ngleska imperijalisticka kola upregne nc~~o~~= 

n;~alse, koJe se bore. za velikн stvar svog nacionalnog i so 

CIJ nog oslobodenJa! 

UCINIMO SVOJU DUZNOST 

Jedanaest dana zlocinackog, covecaпstvu mrskog rata 

koji vode nemacki fasisti protiv Sovjetskog Saveza znacajni 

sи и dva pogleda: 

1. Nemacki fasisti, koji sи s neznatnim zrtvama porobili 

сеlи Evropu, пaisli su ovog puta па ozblljaп i пeиmoljiv 

otpor. Uprkos treпнtпom парrеdоvапји, fasisticki 

napadaci dobljajи strahovite иdarce. U prvoj пedelji sovjetski 

jиnaci иnistili sи 2.500 nernackih tenkova, oborili 

1.500 nemackih aviona i zaroblli 30.000 Nemaca. Sami su 

izgublli tek 900 tenkova, 850 aviona, а nestalo im је 15.000 

vojnika. Nemacki gиblci sи, dakle, dvaput veci. Nemacki 

fasisti morajи priznati legendarno jиnastvo sovjetskih vojnika 

i pisati о ogorcenim borbama, mada sи prava sovjetska 

иtvrdenja - cuveni pojasi "Vorosilovke" - jos иvek 

pred njima i mada се morati da okusajи svoje snage s glavninom 

sovjetske vojske tek sada kad је izvrsena mobllizacija 

i koncentracija sovjetskЉ trupa. Iz svega toga sledi 

da sн nemacka napredovanja na srazmerno slabo utvrdenoj 

поvој sovjetskoj teritoriji samo epizoda (kako se izrazio 

Staljin), а da се konacni slom zverskog nemackog fasizma 

i njegovih slugu Ьiti politiёka cinjenica za 

poroЫjenu Evropu i za сео svet. 

2. Uprkos izvesnosti konacne sovjetske pobede nad 

fasistiёkom N emackom, motorizovane fasisticke horde su 

ozblljan i opasan protivnik. U1juljati se u sladak i miran 

san о konacnoj pobedi, to Ьi ovom zverskom neprijatelju 

samo pomagalo. Sovjetskom Savezu i citavom covecanstvu 

preti danas ozblljna opasnost! Ко toga nije svestan i ko se

140 - CLANCI I RASPRA VE IZ NOB 1Э41 

ргеmа t~:ne ne upravlja, .~ај pornaze nemackom i talijanskom 

fas1z:nu! Ј .. V. Stађш Је о tome jasno govorio. Nikakv~ 

pamke, rнkakve malodusnosti, nikakve sumnje u 

konacn;: pobed~ - panika, malodusnost, sumnja Ьile Ы 

nedopvusteп. zlo~~n - negov.mobllizacija svЉ sпaga pгotiv 

nemackog 1 taliJanskog fas1zma! Iz toga sledi da u sloven~ckom 

naгodu - ko~i је, izuzev saёice gospodskih izdajшka, 

hr~bro, sv.e~no. 1 s v:rom u oslobodenje digao glavu 

-- treb.a. 1~koren~ti poslednJe tragove pasivnog "cekanja" i 

7ameшt1 1h aktzvno:;t borbom. Stotine hiljada sovjetskih 

Ju;naka ~vare :а. nasu slobodu. Bila Ьi sramota kad Ьismo 

m1, . ugn]etavan1. 1 gazeni robovi, skrstenih ruku ocekivali 

SVOJe oslobodeпJe. Izvesnost koпacne pobede proizlazi iz 

bore za _PObed~, ~z. mobllizaЧe svih snaga na frontu, u 

sovзets~OJ pozadш1 ~ и. pozad1ш neprijatelja koju saёinjavamo 

1. mi, porobl]eш slovenacki radnici, seljaci intelektualc1. 

' 

U cinimo svoju duznost! 

NA DELO 

Jos nikad u svojoj istoriji slovenaёka nacija nije dozivljavala 

tako dubok borbeni preporod kao daвas. Aktiviste 

oslobodilacke sloveвacke borbe ispunjava porюs sto 

su sinovi svog naroda. 

Reakcioпarвa suha grana na zivorn narodnom telu - 

sacica gospodskih izdajnika - potpuno se prodala okupatorirna, 

а вагоd ide elerneвtaгnorn snagorn svojirn ЬогЬепim 

putem. Njegovu oslobodilacku borbu uzele su u svoje 

l'Uke njegove naгodne snage. Osvobodilna fronta slovenackog 

naroda, za koju је Komunistiёka paгtija Slovenije 

dala iпicijativu i kojoj se, na temelju pune ravпopгavnosti, 

pridruzilo sve sto rnisli i oseca iskгerю slovenacki, tako se 

razmahnula da је s punim pravom smemo zvati jedinim 

slovenackim pretstavnikom. Neka su izdajnicima u fasistickom 

"vecu" jos toliko puna usta "pгetstavnickih" fraza, 

ipak је cinjenica da osim svog izdajstva ве pretstavljaju 

пikoga i nista, dok Osvobodilna fronta znaci slovenacki narod, 

gotovo jednodusno spremaн za borbu. 

Osvobodilna fгonta ima otvorena vrata za svakog svesnog 

Sloveпca, za svaku grupu koja zeli ucestvovati u 

oslobodilackoj borbl pгotiv fasistickih ugnjetaca. Ко stoji 

postrani, taj se sam iskljucuje iz п.ajzivotnije maп.ifestacije 

slovenacke nacioпalпe i oslobodilacke svesti i zajednice. 

А ko Ьi na ma koji naciп. hteo da razoгi sveto i neprikosпoveno 

jedinstvo Osvobodilпe froп.te slovenackog naгoda, taj 

Ьi se sarnim takvim ciп.om uvrstio medu izdajnicke pomagace 

fasistickЉ zlocinaca. 

Osvobodilna fгonta rnasovno razvija svoju aktivnost.

142 - CLANCI I RASPRA VE IZ NOB 1941 

Parola "ni parceta zeleza, ni rnrvice zivotnih narnir·· 

nica za okupatora" postaje osnovпa narodna parola. Agitacija 

i propaganda obuhvataju, uprkos teskim uslovima 

duboke ilegalnosti, sve slojeve slovenackog naroda. Sablranja 

za Oslobodilacki fond i za pomoc zrtvaшa okupatorskog 

nasilja povecavaju se iz dana и dan za nove hiljade. 

Ali sve to jos пiје dovoljno. Danas vreme zahteva 

jos vise. 

Parolu "пi parceta zeleza, ni mrvice zivotпih пaшirnica 

za okupatora" treba sprovoditi sve vise plaпski, sve 

sistematskije, sve doslednije. Slovenacki пarod ne sme dopustiti 

da slovenacka zemlja sluzi kao mirno i idilicno 

zalede fasistickim okupatoгima. Okupatorima treba podrivati 

orgaпizaciju zaleda svuda, na svakom koraku. П isti 

rпah moramo blti svesпi da odlazak hiljada progonjeпih 

stajerskih i gorenjskih Sloverшca u brda otvara nove per·· 

spektive i narпece nove duznosti nasoj oslobodilackoj borbl. 

Slovenacki пarod se mora dostojno uvгstiti u oslobodilacki 

fгопt naroda па cijem celu stoje junacki пarodi 

Sovjetskog Saveza. Vise dela! 

POLET OSVOBODILNE FRONTE 

Otkako је izasao proglas Vrhovnog plerшma Osvobodilne 

fronte, pokret se razvio jos sпazнije. Ко jos i daпas 

ostaje izvan Osvobodilne fronte, taj је suha grana na zivom 

пагоdrюm telu. А ko на Ьilo koji нacin radi protiv Osvobodilнe 

froнte i njenog jedinstva, taj је samog sebe iskljucio 

iz narodne zajedпice i morace jednom da polaze гacun 

pred narodom! 

Neшacki okupatoгi, pored dгakonskog пasilja, streljanja, 

opet pocinju s masovnim iseljavanjem slovenack~h 

radnika u Hrvatsku i Sгblju. Oni imaju u planu da 1z 

Slovenije proteraju jos preko 100.000 radnika i seljaka. 

Srnatraju da се time slomiti opstenarodni otpor i unistiti 

slovenacku nacioнalrш 

individualrюst. 

Protiv tog nasilja potreban је otpor celog пагоdа, i 

to otpor svim sredstvir!la. 

Odgovor na nove pokusaje masovnog nasilnog iseljavanja 

neka bude brze okupljaнje snaga partizanskog pokreta 

i oruzani otpor u celoj Sloveniji. Nikud iz Sloveпije! 

Borimo se za sloveнacku zemlju na slovenackom tlu!

VAТRENO КRSТENJE SLOVENACКIН PARТIZANA - 145 

VATRENO KRSTENJE SLOVENACKIH 

PARTIZANA 

Slovenacki partizani, nada i ponos poroЬljenog slovenackog 

~aroda, doz!veЦ s~ svoje prvo vatreno krstenje. 

S obz1rom na teskoce 1 na r1edostatak iskиstava опi 

s1!- ga priz;rili ve_ma dostojno. NjЉove zrtve sи neиporedivo 

manJe od zrtava okиpatora. Uprl~os kapitulantskim 

upozoravanjima nekih "znalaca", slovenacko partizanstvo 

se odrzalo, ono se щzvija i obecava da се postati strah i 

trepet za okupatore. 

Onima koji sи se и svom mirnom zapeckи ирlаsШ 

"odvise velikih narodnih zrtava" najbolje sи odcrovorili 

sami partizani svojom pozrtvovnoscu. А reci сеьmо im 

jos ovo: 

Nvarod koji ~е za svojи slobodи ne Ьi borio svojom 

naor~zanoш ~esn1co;н, n~ro.d koji и. dZ~пovskoj zajednickoj 

borb1 slobodn1h sovJetskih 1 poroЬlJerнh evгopskih naroda 

пе Ьi davao svoje zrtve - takav narod ne Ьi zaslиzio 

slobodи; to је prva strana moralne i materijalne vrednosti 

~lov~пackog partizanstva; njena drиga straпa је и tome 

sto Је upravo slovenacko partizanstvo vec иstedelo i sto се 

jos иstedeti slovenackom паrоdи mnogo nasilje vaгvarskih 

иgnjetaca; ak~ se daпas preseljavanje Slovenaca, napriшer, 

. ne razviJa s "pl~nskom brzinoш", опdа је njegov 

~a~toJ р;е. ~vega posled1.ca straha koji okиpatori оsесаји od 

зоs snaznzзeg reagovanJa proganjanog slovenackog zivlja. 

Опај ko danas, kad podjarmljerli i иgrozeni narodi 

V~~ ЬоrЬи rш zivot i smrt, ne zna i ne иmе nista bolje da 

~СlШ пеgо ~а иpozorava na "prevelike zrtve", taj objektlvrю 

pomaze иpravo onima koji sеји sшrt i koji donose 

иnistenje svega pozitivnog, svega covecnog, taj pomaze 

nemackim i talijanskim fasistima. 

Treba podici moral onih koji se kolebajи, а one koji 

sи пepopravljivi kapitиlanti treba pred narodom bezobzirno 

razgolititi. Osvobodilna fronta ima danas dovoljno 

snage da otkrije i и postenom slovenackom drustvu onemoguCi 

nepopravljive stetocine. 

Osvobodilna fronta се to i иciniti, jer slovenaCkim 

partizanima treba obezbediti moralnи i materijalnи potporи 

celog slovenackog naroda. 

А samim slovenackim partizanima njihovo vatreno 

krstenje mora Ьiti potstrek za nova jиnacka dela. Biti 

sJovenacki partizan :.... to zпaci Ьiti najodlиcniji borac za 

oslobodenje i иjedinjenje slovenackog naroda. Biti sloveпacki 

partizan - to znaCi prezirati smгt, savladivati sve 

teskoce, jиnacki podneti sve mиke, stalno i nepokoleЫjivo 

napadati i unistavati neprijatelja i sve sto njemu koristi. 

Biti slovenacki partizan - to znaCi Ьiti l2eroj oslobodilacke 

borbe. 

:о Boris Кidric: Sabrana deJa

IZDAJSTVO RE.A.КCIONARNE BURZOAZIJE - 147 

IZDAJSTVO REAKCIONARNE BURZOAZIJE 

NAD VLASTITIM N ARODOM 

Inicijativa Komunisticke paгtije Sloveпije za ЬогЬепо 

ujedinjeпje pozitivr1ih nacionalnih snaga - u celosti је 

uspela. Osvobodilna fгonta sloveпackog naгoda uspostavljeпa 

је, i qna је danas jedini ovlasceпi pretstavnik пасiје. 

Osvobodilпa fronta ujedinjuje sve pozitivпe пacionalne 

ы1аgе i u isto vreme гaspolaze svojom oгuzaпom snagom 

- slovenackim paгtizaпskim cetama. U poletu svoje Osvobodilne 

fronte slovenacki пarod, cija је sudblпa rшjuze 

povezaпa sa sudblnom Sovjetskog Saveza, iша i vlastito 

;.шutгаsпје jeшstvo svoga os1obodenja. Pojam Osvobodilne 

fronte i pojam slovenackog пaroda postaju istovetni. 

Ali sve ove Cinjeпice пе smeju da nas uspavaju. Za 

oslobodilacki pokret nema niceg goreg i opasnijeg od samozadovoljstva 

zbog postignutih uspeha. U tom srnislu 

Ьilo Ьi za dalji razvitak Osvobodi1пe fгonte vгlo opasno kad 

Ьi komunisti i ostali aktivisti oslobodilackog pokreta zatvaгali 

oci ргеd aktivrюscu i naшerama sloveпackih reakcionarnih 

centara, koji iz svojih nedvosmislenih klasnih 

razloga saraduju, otvoгeno ili prikriveno, пeposredno Ш 

posгedno, sa okupatorima protiv vlastitog na·roda. 

Osvobodilna fronta slovenackog naroda nije klasпi, 

vec је siroki пacionalnooslobodilacki pokret. Osvobodilna 

fгonta је zahvatila najгazlicitije klase, slojeve i profesije. 

U njoj aktivпo saгaduju radnici, seljaci, namestenici, cinovnici, 

kulturni radnici, lekari, inzenjeri, profesoгi, ucitelji, 

svestenici - ра i nmogi nacionalno svesni preduzetnik. 

Ali ova ispravпa i nuzno potrebna sirina Osvobodilne 

fгonte пikako пе znaci da se klasni moment u slovenackom 

nacionalnooslobodilackom pokretu izgublo. Dve cinjenice 

dokazuju da пiје tako. Prvo, neosporno је da је tek jedinstvo 

slovenackog proletarijata i njegova zajednicka akcija 

s malogradanskim slojevima dala Osvobodilnoj fгonti onu 

cvrstu kicmu koja је omoguCila da se savladaju sve teskoce 

i da se ujedine sve pozitivпe пacioпalne snage u korist slovenackog 

пaroda. Drugo, isto tako је пеоsрогnо da su najreakcioпarniji 

delovi slovenacke burzoazije porюvo izdajnicki 

pljunuli na slovenacki пacioпalni interes i poceli da 

se u najsudbonosnijim trenucima slovenacke nacionalne 

istorije bore protiv snaga oslobodeпja. 

Pajtasovaпje s okupatorima u Vecu "LjuЬljanske provincije", 

kome ton daju izdajпicka uloga Natlacena i podzenma 

petokolonaska akcija izdajnickog geпerala Rupnika, 

sloveпackom narodu је poznata stvar; пјu osuduje sva 

posteпa slovenacka javпost i zato nije potrebno da о njoj 

posebno govorimo. Trenutno паs inteгesuju tri dгuge 

pojave. 

Prva pojava protiv koje је Qsvobodilna fronta morala 

da se bori Ьilo је Ьlacenje КР i aktivista Osvobodilne 

fгопtе od straпe "nacionalnih" krugova. Karakteristika 

ovog Ьlacenja sastoji se u tome sto se klevetnici zaogrcu 

plastom krajпjeg socijalnog "radikalizma", sto lazu о svojim 

"vezaшa" s Moskvom, sto pokusavaju lagati о "razli~i 

izmedu Komunisticke inteгnacionale i Staljina", о "razlikama 

izmedu staljinista i leпjinista", о "prograrrш podunavske 

fedeгacije" itd. Samo jedinstvenorn istupaпju svih 

pravih aktivista Osvobodilne frьnte treba zahvaliti sto је 

pгotivпarodna kampanja "nacionalnih krugova" zalosno 

ргораlа i sto su u Osvobodi1noj fronti mogli da se spasu 

posteni, ali zavedeпi ljudi. Ali iz ovog pokusaja borbe protiv 

Osvobodilne fronte tгеЬа izvuci sledeca iskustva: 1) ko 

god danas ma na koji пacin параdа Komunisticku partiju 

vrsi protivпarodnu rabotu, na istoj је liniji s nemackim 

i talijaпskim fasistima; 2) borba za jedinstvo pozitivпih 

nacionalnih snaga nuzno zahteva borbu protiv гazbljaca 

jedinstva. 

U ovom tгenutku prvu violinu u izdajstvu slovenacke 

burzoazije ponovo su zasvirali reakcionarni klerikalni krugovi, 

ujedinjeпi u "Slovenskoj legiji" i u "Probudenoj 

10•

148 - CLANC-J: I RASPRA VE IZ NOB 1941 

Sloveniji". :Маsа vise nemajи za sobom, ali raspolazи kapitalom 

i pokиsavajи da ро selima роkире orиzje. Okrиznica 

"Probudeнe Slovenije'· otvoreno napada komuniste 

i njihovu oslobodilacku. ЬоrЬи. Protiv reakcionarнih klerikalnih 

krиgova treba se boriti bez popиstanja, posto u 

njima okиpatori imajи пajsigигniji оs1опас. Ali pokиsa i 

klerikalnih reakcionara i talijanskih izrnecara ostace Ье~ 

иspeha ako Osvobodilna froпta Ьиdе иmela da dokraja 

zahvati katolicke mase. 

Treca kaгakteristicna pojava и aktivnosti reakcionarne 

slovenac~e burzoazije sastoji se и formalnom ргizнаvанјн 

Osvobodllne froнte, а и stvarnim pokиsajima da se она 

mir:i~a iznиtra. Osvobodilna fronta rnora i dalje bиdno 

paz1tl na takve pokиsaje. :Мaksimalna sirina, ЬогЬа protiv 

svakog sektaseнja - to је јеdла strana naseg oslobodilackog 

pokreta; bиdrюst i ЬогЬа protiv гazbljaca -- to је drиga 

strana. Ni bez jedne ni bez drиge strane ne mogu se zarnisliti 

stabllnost i dalji razvoj Osvobodilne froнte. 

Glavnи иlоgи и takviш pokиsajima igrajи razlicite 

pasivisticke teoгije, naprimer teorija da sи огиzаnе akcije 

z~sad ~reиranjene ili "strиcnjacka koнstatacija" da se paгtlzanski 

pokret и Sloveniji ne rrюze razviti. Takve teorije 

sire oni, пароlа izdajнici, koji иprkos tome sto na sva иsta 

govor7 о ~vo~o~ r:~ci_onalнoj svesti i sto se cesto rаzЬасијн 

krvavн~ sVlnlstlcklm fгazama veorna rado zaboгavljajи 

oslobodllacke роtгеЬе, strahиjиci za svoj idilicni rnir i 

"idilicnи" simblozи s okиpatorima. Ра ipak сео slovenacki 

пarod danas zна da sи иpr~vo partizanske akcije и Goгenjskoj 

i Stajerskoj zaиstavile preseljavanje i da се иЬиdисе 

и jos vecoj meri иstedeti slovenackom narodи svakojaka 

nasilja. Istи teorijи poceli sи da siгe и posledнje vreшe 

preko Londonskog radija i pretstavr1ici Simoviceve vlade. 

К:~dа to smera, to pгilicno jasno pokazиje nedavni Krnje 

Vlcev govor иperen protiv komиnista i srpskih boraca; ako 

se g. Krnjevic иznemirиje zbog sve snaznije иloge KP.f 

и o~lobodilackom роkгеtи naгoda Jиgoslavije, onda taj 

nem1r pokazиje samo to da нjegove izjave о oslobodenju 

нisи iskrene. Pasivisticka teorija cekanja karakteristicпa 

је i и drиgom pogledи. Cekati - to zнaci Ьiti nepгipremljen 

и odlucнom treпutku. А bas to Ьi hteli da postignи oni 

reakcionarni i pгotivnarodni avanturisti koji zele da posle 

IZDAJSTVO REAКCIONARNE BURZOAZIJE - 149 

slamanja nemaCkog i talijanskog jarma zajasu na grbacu 

nepripremljene nacije i naгoda. Iнters istinskog oslobcdenja 

slovenackog naгoda i svЉ naгoda Jиgoslavije rшzno 

tгazi da odmal1 razvijerno maksimalnи akcijи protiv okupatora 

i da sa svom bezobzirrюscu razbljemo sve pasivisticke 

teorije, otkrivajиci njihove nepopravljive nosioce.

OPSTENARODNI КАRАКТЕR OF - 151 

OPSTEN ARODNI KARAKTER OSVOBODILNE 

FRONTE 

Merilo za zrelost naroda i njegovu zivotnи sposobnost 

jeste njegovo ЬогЬеnо jedinstvo и teskim trenиcima. Narod 

koji и tako sиdbonosnim vremenima kakva danas prezivljиjemo 

mi Slovenci r1e Ьi иmео da иjediпi sve svoje 

zdrave i pozitivne snage и borbl za oslobodenje ne Ьi Ыо 

vredan slobode. Prema tome, ciнjenica da sи najbolje 

snage slovenackog naroda iskovale jediнstvo, koje se oЬlikovalo 

и Osvobodilnи frontи, vec је sama ро sebl znacajan 

koгak ka slobodi. А borbena akcija kоји razvija Osvobodilna 

fronta najdиЬlje је stvarno i moralno jemstvo da се 

slovenacki narod na svojoj zemlji zaista Ьiti svoj gospodm:. 

Razvitak Osvobodilne fronte izvanredno jasno pokazиje 

ko је za narod pozitivaн а ko negativan. Oni koji sи 

skrivili nacionalnи katastrofи i sиzaпjstvo naroda Ш sи 

se posle katastrofe zbratimili s иgnjetacima morace da 

ostanи izvan Osvobodilne fгonte. Njihov zalostan napor 

da spletkama, lazima i podmetanjima zakoce polet Osvobodilne 

fronte dozivljиje, иprkos svojoj izdajnickoj zilavosti, 

neиspeh za neиspehom. Oni koji sи и masovni pokret 

Osvobodilne fronte doSli iz spekиlantskih пamera 

takode nece doci na svoj racиn. Osvobodilna fronta је Ьor 

Ьeni pokret, koji се ро nacelи prirodne selekcije otstraniti 

sav politicki sljam nesposoban da izdrzi ostre oЬlike oslobodilacke 

borbe. Osvobodilna fronta slovenackog naroda se 

danas vec cvrsto ukorenila и slovenackim narodnim slojevima. 

Njeni brojni terenski odbori, koji se nezadrzivo 

sire bez obzira na kafanske komblnacije neke ljиЬljanske 

gospode, оЬеzЬеdији Osvobodilnoj fronti karakter opste- 

narodnog pokreta, koji se vise ne moze ni istreblti ni rastrojiti. 

. v 

Ко Ы hteo da Ьиdе politicki faktor, а dosad se JOS 

nije znao Ш bleo da opredeli za Osv_bodilnи fron~и~ dao 

је sam sebl nesиrr:njivo s.Ia:Ьo s:r~~oc~nstvo о SVJOJ nacionalnoj 

svesti, а 1 о svOJOJ politiCkoJ sposob~ost1. ~m~ 

Ьinacije sи jedno, а borba је drugo. Slovena_cka naciJa 1 

njene narodne snage pozr:_ace po.sle_ oslobo~enJa one, sarr:·.O 

one koji danas rade za ПJihovo Jedш~tvo. 1 bore. s~ za nJIbovu 

slobodи. Zajednica и OsvobodllпoJ .~rontl ~е ~~as 

najvisa nacionalna zajednica; ona se teielJl na naJle~lt;rr:~ 

nijim interesima preporodeno~ ~~ovenastya, pretsta':"lJaJ';lCl 

njegovo narodno jezgro. PokиsaJl ma koJ.e dr.нge Z~Jedn1ce 

izvan takve Osvobodilпe fronte sп ant.Inacюnalш pokиsaji, 

а s obzirom na razvitak oni .sи i jalovi pokиsaji. Svet 

se sigиrno vise nikad песе vrtet1 ро starom.

ZA PRAVILNO SPROVOEENJE LINIJE OF - 153 

ZA PRA VILNO SPROVOflENJE LINIJE 

OSVOBODILNE FRONTE 

Neosporna је cinjenica da је Osvobodilna fronta pobedonosno 

prodrla u slovenacki narod. Ali је isto tako 

istiпa da organizaciona mreza i aktivnost Osvobodilne 

fronte jos uvek zaostaju za r1jenim politickim uticajem, u 

сети se besumnje krije ozblljaп nedostatak, koji moze 

da postane utoliko opasniji uko1iko su bes i spletke domace 

izdajniёke reakcije zagrizeniji. Cim stvar ovako rasёla 

~i~o, odmah n.am postaje _јаsпо da је pгavilno spro\rodenje 

llш]e Osvobodllne froпte lZVaпredrю vazan posao, od koga 

zavisi sav dalji razvitak oslobodilacke borbe slovenackog 

naroda. 

Sta је osnovni zadatak Osvobodilne fronte 

Osnovni zadatak Osvobodilne fronte jeste: doprineti 

sve sto је и slovenackoj moCi da se slomi nemacki i talijanski 

fasizam, postiCi nacionalno osloboaenje i ujedinjenje 

svih Slovenaca. 

Ako је ovo osnovni zadatak Osvobodilne fronte onda 

је jasno da u Osvobodilnu froпtu spadaju svi koji h~ce da 

pomognu u borbl za nacionalrю oslobodenje. Odbljaпje ma 

koga i sektaski odnos ma prerna kome ko је spreman da 

podupre oslobodilacku borbu, а nema za sobom nacionalпih 

grehova, necprostiva је greska. Misljenje da је Osvobodilna 

fronta samo levicarska formacija Ш da Ьi to morala 

da bude treba najostrije osuditi. Ovakvo misljenje ide 

пaruku klevetanju i spletkarenju raznih reakcionara i njilюvih 

centara, koji Ьi ћteli da spreёe ujedinjeпje svih pozitivnih 

slovenackih snaga u borbl protiv nemaёkih i talijanskih 

okupatora. 

Odnos komunista prema svim aktivistima i pripadrlicima 

Osvobodilne fronte treba da bude drugarski i lojalan. 

Iskrene i eestite drugove iz raznЉ grupa koji ne nalaze 

uvek pravi put treba ubeaivati i dobrim pтimerom postizati 

uvazavanje svog stanovista. Takav odrюs је isto tako 

potreban kao i nepomirljiva borba protiv razЬijaca jedinstva, 

nepopravljivo nedisciplinovanih elemenata, politickih 

a.vanturista, kritizera, panicara i neaktivnih Clanova. 

Masovna osnova Osvobodilne fronte su terenski odbori 

и fabrikama, selima, uredima, ustanovama itd. Mrezom 

takvih odbora treba ispreplesti celu Sloveniju. U terenskom 

odboru ima mesta za svakog Slovenca koji је spreman 

da se bori Ш bar da podupire borbu za oslobodenje. 

Teziste citavog rada Osvobodilne fronte treba danas staviti 

u osnivanje terenskЉ odbora. Ako celu Sloveniju isprepletemo 

terenskim odborima, а u terenske odbore unesemo 

duh borbe i aktivnosti, ёvrstiпa Osvobodilne fronte Ьiсе 

potpuno zagarantovaпa; svaki koleЬljivac ili politiёki avanturist 

koji bude otpao ukloпice jediпo samog sebe u interesu 

borbene stvari Osvobodilne fronte, а Fronti svojim 

otpadanjem nece nimalo пaskoditi. Na taj паёin izyrsicemo 

i prirodnu selekciju, otstraпivsi sljam koji је u Osvobodilnu 

frontu dosao iskljucivo iz konjunkturistiёkih razloga 

i kome је faktiёna borba mrska. Sto se tiёe sreskih i visih 

odbora Osvobodilne froпte, njih treba da saёinjavaju., 

s jedne strane, borbeni Slovenci koji neposredrю ne pripadaju 

nijednoj grupi, а ~ dr~ge - pretstav;nici_ ~:ш~Ј: g!-'upa 

koji na doticnom terenu ImaJU svoJe orgaшzaclJe ili l]ude. 

Tu i tarno nasi su drugovi zanemarili politiёki rad i 

osпivanje Osvobodilne fronte, te se posvetili iskljuёivo 

partizanstvu. Ovakvo sektasko potcenjivanje Osvobo~Шne 

fronte је krajпje opasno, а partizanskom pokretu pretl gu 

Ьitkom zaleda. 

Sta treba da rade odbori Osvobodilne fronte Treba 

da pripremaju politiёke sastanke na svom terenu, da organizuju 

odlazenje u partizaпe, da prikupljaju sredstva za 

oslobodilaёki fond, da podupiru delovanje Narodne ponюCi, 

da osnivaju nove terenske odbore. Politiёki sastanci treba 

da se odrzavaju u znaku borbene aktivizacije za vrsenje 

sabotaza i za partizanstvo. Ukratko: sva aktivnost odbora 

Osvobodilne fronte, svi njihovi sastanci moraju Ьiti posveceni 

danasnjim zadacima Osvobodilne fronte. Diskusije

154 - CLANCI I RASPRAVE IZ NOB 1941 

f!. :pl~ovima za razdoЬl~e posle:_ ~slbodenja treba isklju 

Clti, Jer .oz:: sa:no sm.~~aJu danasnJOJ aktivnosti i pogoduju 

Oportuш~~ICkOJ teOГIJl da treba cekati, posto је jos 

"prerano . 

NEKOLIKO ZADATAKA NАЗЕ AGITACIJE 

I PROPAGANDE 

Nasa agitacija i propaganda moraju pre svega Ьiti 

posvecene nasem glavnom zadatku: moЬilisanju svih poziti·vnih 

slovenackih snaga za bespostednu borbn protiv 

okupatora. Zato ostrica nase agitacije i propagande treba 

da bude uperena narocito protiv oпih trulih, kapitulantskih 

i oportunistickih teorija koje u slovenackom narodu 

ometaju borbenu mobilizaciju. 

Prva takva trula "teorija" је "teorija" о pripremanju 

za preuzimanje vlasti. Та "teorija" govori о pripremama 

za zelenim stolom, о stvaranju operativnih planova za 

dane posle sloma nemackog i talijanskog fasizma. Sustina 

ove teorije sastoji se u tvrdenju da su danasnje akcije protiv 

okupatora stetne Ш bar manje znacajne, da treba prikupljati 

ljudstvo za "prevrat" u "odlucnim daпima", to jest 

опdа kad drugi budu slomili nemacki i talijanski fasisticki 

jaram. 

Sasvim је jasno da је ova teorija koju sire razni politicki 

avanturisti i politikanti teorija kapitulacije; to је 

teorija koja misli da se sloboda moze doblti kao poklon na 

z1atпom tanjiru, bez vlastitih zrtava. Takva teorija је u 

potpunoj opreci sa linijom Sveslovenskog mitinga u Moskvi, 

koji је sve slovenske narode pozvao na neodlozпu 

akciju. Osim toga, ova oportunisticka i kukavicka teorija 

veoma је naivna. S takvim ljudstvom koje се Ьiti nabrojeпo 

i pobrojeno za zelenim stolom, koje prema tome, prvo, 

nece Ьiti izveZЬano i prekaljeno u konkretnoj teskoj borbl 

sa okupatorima i, drugo, koje се ostati nepoznato u naeodnim 

masama, u koje se dakle r1ece moci imati poverenja 

- s takvim ljudstvom песе blti moguce izvrsiti prevrat ni


zaposesti slo\renacku teгitoriju. Rukovodstvo oslobodilackom 

box·bom i njenu pobedu izvojevace sашо ona politicka 

snaga koja u danasrljirn nepгekidnim borbarna bude: 

1) oslablla нeprijatelja; 2) postepeno uvlacila u borbu sve 

nove i nove slojeve sloveнackog naroda i mobllisala sve 

rezerve koje pruzaju us1ovi i vrerne; 3) samu sebe prekalila 

u borbama i, pravilnim rukovodenjeш celokupnom 

borbom i pozrtvovнoscu svojih kadrova, zadoblla poverenje 

najsirih rnasa slovenackog naroda. Ovi principi, koje 

ne moze da poljulja nikakav truli "argument" nasih politikantskih 

spekulanata, leze u osnovi politicke linije i taktike 

Osvobodilne fгonte. Samo bezuslovno postovanje ovih 

principa donece Osvobodilnoj fronti pobedu. Vidiпю, dakle, 

da је oportunisticka teorija о "planovima" i "pripremama" 

za "pгevrat" stetna teorija, bez obziгa da li је posmatrarno 

s njene danasnje Ш sutrasnje straпe. Okupatori 

i ugnjetaci пaseg naroda mogu da se ovoj teoriji raduju, 

jer ona kao da је izmisljena u njihovu korist i za uпlirenje 

njihovih zivaca. 

Druga trula teorija kaze da su akcije, doduse, potrebne, 

ali da su "preuranjene". Nije narocito tesko uvideti da је 

ova druga teorija samo jedna nijansa i нespretno kamu 

Шranje prve teorije, i da је nasa agitacija i propagaнda 

mora pobljati isto tako kao i prvu. 

Samo nepomirljivom borbom protiv svih oportunistickih 

i kapitulantskih teorija rnoci cemo da Osvobodilnoj 

froнti ulijemo pravu borbenu sadrzinu i ujedno је sacuvamo. 

U vezi s tim postoji potreba da Osvobodilnu frontu 

svuda jos aktivnije popularisemo, i to kao borbeni pokret. 

Ко danas svojom krivicom jos uvek stoji izvan Osvobodilne 

fronte, taj је ili neposredrli saveznik nasih ugnjetaca Ш 

kapitulaнt, to jest u najboljem slucaju - njihov posredni 

saveznik. Svako orgaпizovanje u grupe koje stoje Ш Ьi 

staj~e izvan Osvobodilпe fronte - jeste oгganizovanje 

protzv slovenackog naroda. Ко је za oslobodilacku borbu, 

taj је u Osvobodilnoj fгonti. Ко је izvan Osvobodilne fronte 

- jedinog ovlascenog pretstavnika slovenackog нaroda - 

taj је izgublo svaku legitimaciju za svoj politicki opstanak 

u sadasnjosti i u buducnosti. S1ovenacki narod znace da se 

s njim obracuna. Nasa agitacija i propaganda treba da deluju 

и tom smislu. 

ZNACAJ' SLOVENACKOG PARTIZANSTVA 

Danas је cinjer1ica da је slovenacki partizanski pokret, 

uprkos "strucnjackim" surнnjama i opomeпama, dokazao 

svoju zivotnu snagu i svoju sposobnost za razvitak. О strucnoj 

"vrednosti" raznih kukavickih "teorija" da наsа sloveнacka 

teritorija i nas sloveпacki covek nisu pocrodni za 

. t ь 

partlzans vo - suvisno је, dakle, i pisati. Ali је potrebno 

progovoriti о moralнoj straпi slovenackom partizar1stvu 

protivnih "strucnjackih" sudova. 

Moralna strana takvih sudova se povodom borbenih 

akcija slovenackog paгtizanstva belodano pokazala kao 

odraz sluganskog i opoгtunistickog mentaliteta, koji Ы 

neke kukavice htele da dignu na oltaг "Ьitнih" slovenackih 

нacionalnih osoblna. ВогЬа slovenackih paгtizana raskrinkala 

је kao kukavice one koji su klevetali sloveнacku naciju 

da је kukaviCka. Naime, ЬогЬа slovenackih partizaнa 

је ziva suprotnost, ziva пegacija slugaнstva, kapitulantstva, 

nemoralnog zajednickog zivota sa straпirn ugnjetaciшa. 

Borba slovenackih partizana је dokaz da је nasa nacionalna 

nesreca oslobodila u nasoj naciji, to jest u njenim 

naгodnim dublnarna, nepokoleЬljive i пeiscrpнe borbene 

snage. Borba slovenackih partizana је, istovrerneno s izdajstvorn 

i kapitulantstvom domacih antinacionalnih krugova, 

istorisko svedocaпstvo о tome da је sluganstvo, doduse, 

osoblna nase domace reakcije, ali da ono nikako nije 

vise nasa rшcionalna osoblna. 

и tome је za nas slovenacki nacionalni karakter, za 

svu nasu nacionalnu buducnost izvanredno vazan moralni 

znacaj slovenaёkog partizanstva.


Sloveпacko partizaпstvo naпelo је r1eprijateljevoj nшterijalпoj 

i zivoj sпazi vec prilicno stete, а u svom daljem 

гazvitku nапесе jos vise. Оно је kod okupatora izazvalo i 

па nasoj sloveпackoj zemlji оsесапје stalпe nesigurпosti 

olabavilo im пerve i пjihovim vojniciшa jasno pokazal~ 

da је nas slovenacki front јеdап od brojnih evropskЉ 

froнtova u pozadiпi, fгontova koji prema svojim snagaшa 

saгaduju s nenadшasnim junastvom sovjetskih armija. 

U tome је prakticni znacaj sloveпackog partizanstva 

tog zivog dokaza nase fakticke, b01·bene slovenacke soli~ 

darnosti s narodiшa Sovjetskog Saveza, s naporima dernokrats~g. 

sve~a,_ s ЬогЬо_:n C:itave ugпjeteпe Evrope. Тај 

pra_k~zcnz znac~J. slve~a.ckogyartizanstva tгеЬа jacati, jacati 

~ ponovo Jacati. HllJade 1 desetine hiljada slt)Veпackih 

partizaпa moraju se boгiti protiv ugnjetaca i uнistavati Љ 

svuda, па svakom пjihovom koraku. Сео Balkan nюra da 

posta~e geгilski front protiv okupatoгa. Sloveпa6ki partizanski 

front mora da postane dostojan sastavni deo balkanskog 

froпta. U tom pogledu mогашо jos uciniti dzirюvske 

koгake. Regrutacija пovih paгtizana, koja u slovenackorn 

n~rodu .nailaz~ n~ ziv odje~, rnora proticati brze, neuporedivo 

brze. Nase cete тоrази razviti nm~u, udarniju aktivnost, 

aktivnost koja се odgovarati aktivnosti drugih narodnooslobodilackih 

pa1·tizanskih odreda Jugoslavije. 

Kod паs jos ima kafanskih politikanata. Ove bedne 

prilike_ bave ~е, izrn~du ostalog, i time sto, s јеdпе strane, 

gundaJll protiv partizanstva, koje се toboze нnistiti nase 

najbolje snage", а s druge straнe, zbrajaju ~ пaravno na 

papiru - "trupe'· koje tгеЬа posle oslobodeнja da pгeuzmu 

vlast i zaposednu slovenacku teritoгiju. Teorije ljudi koji 

~lebecu о "pripгavnosti za odlucan trenutak" jesu teorije 

stetne za narod. Prvo, one oduzirnaju borbenom slovenackom 

partizan_stvu o_ruz~e i zivu snagu. Drugo, one su jalove 

1, ako Ь1 se afirnнsale, nesurrmjivo Ьi slovenacki пarod 

liSile bas нjegove pripravnosti. Kako ces sarno da 

p:euz.шe_s vlast _"t,r~pama" sabraнim na papiru Pre svega, 

pitanJe Је da li ces te trupe tada stvarno imati а zatim 

kako се se опе poneti. Vlast се moci da preuzmu ~amo one 

trupe koje se bud~ ocelicile i izvezbale u borbl protiv 

okupatoгa! Ako hocemo da oslobodimo i ujedinimo sve 

Slovence, ako hocemo da zaposednemo celu sloveш~ckн 

teritoriju -- а nasa је sveta нarodna duzнost da sve to 

ZNACA.Т SLOVENACKOG PARTIZANSТVA - 159 

ucinimo - onda vec danas шoramo celu slovenacku teritoriju 

posejati slovenackim partizanima. 

U tome i jeste znacaj danasnjeg slovenackog partizanstva 

za sutrasnju slovenacku pripravnost. 

Jezgro slovenackog partizanstva sacinjavaju slovenacke 

narodr1e snage. Sloveпacki radnik i seljak su prvi 

pograЬili puske. Slovenacki narod brani i oslobada sloveпacku 

naciju. Ко се posle oslobodenja tome narodu moci 

jos da osporava njegova narodna, njegova covecanska 

prava Zar oni koji zbrajaju "trupe" na papiru! 

А u tome је пarodni, u tome је socijalni znacaj slovenackog 

partizanstva, tog porюsa, te nade ugnjetene i ponizene 

slovenacke nacije. 

Zato iz svega toga proizlazi duzнost svake grupe koja 

saraduje u Osvobodilnoj fгonti sloveнackog naroda da 

partizaпstvo ne podupiгe samo moгalno nego i stvarrю, 

to jest da mu dovodi nove borbene sнage.

USPEН OSL. ВОRВЕ NA BRATSKOM JUGU - 161 

U PARTIZANE! 

USPEH OSLOBODILACKE BORBE NA 

BRATSKOM JUGU 

Treciпa Jиgoslavije је osloboaena! Slobodпa teritorija 

seze od Sarajeva do Ьlizи Beograda. Gгadovi Uzice, Valjevo, 

Кrирапј, Zvoгr1ik, Loznic;a - и narodпim sи rиkama. 

Sarajevo је opkoljeno. Crna Gora је slobodna. Veci deo 

Heгcegovine takode. Sern ove kompaktпe oslobodeпe teritorije, 

vec sи slobodne i vece ili mапје teritorije и istocnoj 

Srblji, Dalmaciji, Lici i и blizini Petrove Gore. Cirn 

ove slobodne teritorije Ьиdи иjedinjene, Ьiсе slobodne dve 

treCine Jugoslavije! 

STA ЈЕ 

DANAS ZA OSLOBODILACKU BORBU 

NAJZNACAJNIJE 

Na ovo pitanje sи паm svojim delima, zivim primerom 

svog plamenog junastva пajjasnije odgovorila паsа 

braca na jиgu, koja su veliki deo Jugoslavije ocistila od 

tudinskog jarma. . 

Sloveпci, bиdimo svesni ovoga: osnovni i iskljuCivi 

zadatak slovenackog oslobodilackog pokreta је danas da 

dostigne svoje bratske saborce па jugu. Sloveпacka parola 

danas glasi: pojacanje i prosirenje oruzane borbe protiv 

nemackih i talijanskih fasistickih ugnjetaca. Na izvodeпje 

ovog osnovnog zadatka treba иsrneriti сео rad Osvobodilne 

fгопtе. Ovom najznacajпijern zadatkи treba podrediti sve 

grирпе i licпe koristi. Ко to песе da гazиrne, ko to nece da 

cini, taj је izdajnik sopstvenog naroda. 

Slover1ce, ti koji si sposoban da se boris s pиskom и 

ruci, gde је tvoje mesto U partizanima! 

Gde se kије sloboda za nasи иgnjetenи i raskomadaпи 

nacijи U partizanima! 

Gde se kије pravda za nas narod lJ partizanima! 

Mladi Slovence, ti koji goris za slobodи svoga naroda, 

zar ces ostati da sedis kod kисе Zar ces slиsati bedne ra~ 

cиndzije koji ti odredиjи "zborno mesto" za "sиtra'', za 

vreme posle oslobodeпja Zar nije ispod tvoje borbene casti 

da vredis isto koliko i slиganski i kukavicki "cekaoci" 

zlatnog tanjira sa slobodoш Mladi Slovence, tvoja ljиbav 

prema doшovini, tvoja borbena cast, tvoja mrznja prema 

zakletim fasistickim пeprijateljima naseg пaroda zahtevajи 

da izvrsis svojи nacionalnи dиznost. Tvoja nacionalna 

dиzпost te zove - и partizane! 

Slovenacki radnice i seljace, bиdi porюsan sto si prvi 

zgrablo риskи, sto si prvi digao zastavu nase oslobodilacke 

borbe! Caпkarevo pretskazivanje da se bиdиcnost nase 

nacije oslaпja na tvoja radпa pleca - danas se ostvaruje. 

Sloveпacki radnici i seljaci, partizani se bore za vasa prava 

protiv fasistickih иgпјеtаса, partizani se bore za vasи 

slobodu! 

Slovenacki radnice i seljace - и partizane! 

Slovenacki intelektualce, zar ces zaostajati za svojim 

narodorn Sledi primer sloveпackog radnika i seljaka, posvedoci 

svojи ljиbav prema otadzblni delima, poai и - 

partizane! 

SLOVENCI, lT PARTIZANE! 

Sakиpljajmo zimsko rиЬlје, cipele, naprtnjace, kisne 

kabaпice, carape i pletene veste za partizaпe! 

Pred nasim slovenackim partizanima sи teski i odgovorn1zadaci, 

а и isto vreme pred njima је i- zima! Svoje 

zadatke slovenacki partizani се moci иspesno izvr·siti samo 

ako Ьиdи sпabdeveni zimskim potrepstinama. 

Svaki svesni Slovenac dиzan је da skuplja i poklanja 

zimske potrepstine za partizane. Manje diskиsija, manje 

politiziranja, ali zato vise sitnog rada, vise stvarne potpore 

Jl Boris Кidriё: Sabгana dela


oslobodilackoj borbl. Nacionalnu svest necemo ocenjivati 

ро izjavarna nego ро delima. Jedno od dela, i to jedno od 

vrlo znacajnih dela, јеsи skиpljaпje i pokloni ziшskih potrepstina 

za partizaпe. Skupljaj, poklanjaj, predaj najЫizem 

te1·enskom odboru Osvobodilne fronte! 

Slovenacke zene, neka ne bude slovenacke porodice 

koja ne bi Sila, plela i skupljala zimske potrepstine za partizane! 

PLACAJ NACIONALNI POREZ! 

Slovence, da li si vec izvrsio svojи osпovnи nacionalnи 

dиznost, da li si vec platio za mesec oktobar svoj nacionalni 

porez Ako jos nisi, иCini to odшah, иplati пacionalni pol·ez 

najblizem odborи Osvobodilne froпte! Izbegavanje obavezi 

placanja nacioпalпog poreza ide и isti red s izdajoш 

sloveпackih пacionalnih iпteresa! 

Pravo иblranja nacionalnog poreza imajи samo terenski 

odbori Osvobodilпe fronte. 

lTPISUJ NARODNI ZAJAM - 

ZAJAM SLOBODE! 

DokaZi sУоји пacionalnи svest иpisivanjem zajma slobode! 

Za zajam slobode neces doblti sarпo 5% kamata, zajam 

slobode Ьiсе иkаmасеп - slobodorп! 

ZA NASU NACIONALNU DJSCIPLINU 

Teski i odgovorni zadaci slovenackog oslobodilackog 

pokreta zahtevajи bezиslovrю jedinstvo pozitivnih sloveпaCkih 

snaga i иzornи nacioпalnи discipliпи. Bez пacioнalne 

discipline ne mozemo ni zamisliti zпacajnije иspehe и 

oslobodilackoj akciji. Da sи slovenacke narodne snage potpurю 

svesne роtгеЬе za nacionalnom discipliпorп, dokazиje 

nam organizacioni polet Os\'obodilne fгопtе, koji sи najjasnije 

posvedocili terenski izvestaji na plenurrш izabгanih 

delegata okгиzпih odbora Osvobodilne froпte sa slovenacke 

teritorije kоји је okиpirala Italija. 

Uprkos cinjenici sto se slovenacka пacionalna disciplina 

и samim dиblnama naroda vec cvrsto иkorenila, kod 

nas jos ima nekih elemenata koji Ы llteli da је razbljи, 

iako na recima priznajи Osvobodilnи frontи i njene 

osпovne tacke. Takvi elernenti sи, dodиse, malobrojni i 

zato ne znace ozblljnи opasnost. Ali oni Ьi postali opasni 

ako Osvobodilпa fгonta ne Ьi pravovremeno precrtala njihove 

destrиktivne planove. 

Р о сети ces poznati stetocinи 

Prvo, ро tome sto svaki neizbezan nedostatak na sva 

usta kritizira i preиvelicava, иmesto da konstrиktivno sam 

pomaze da se on ukloni. 

Drиgo, ро tome sto svakom prilikom siri panicno 

raspolozenje, sto brЬlja о "porazima" partizana, о "neredи" 

и Osvobodilnoj fronti, о "nepripravnosti" za bиdиcnost. 

Trece, ро tome sto је okoreo intrigant.


Cetvrto, ро tome sto је и sиstini protiv oslobodilacke 

akcije, sto uvijeno govori da је jos preгano za akcijи, da 

је i zima pred vratima itd. 

Peto, ро tome sto se nece ukljuciti u organizovani rad 

terenskog odbora, nego sto svakom prilikom ispoljava svoj 

grиpni Ш licni separatizam. 

Protiv nepopravljivЉ razbljaca nacionalne discipline 

treba na terenu istupiti s bezobzirnom odlucnosti i izloziti 

ih opsten1 narodnom prezirи. Bez borbe protiv takvЉ stetocina 

nema пiti moze Ьiti sistematskog podizanja borbenog 

morala i пacionalne discipline slovenackog naroda. 

ZA STO TESNJE JEDTNSTVO OSVOBODILNE 

FRONTE 

Kako u politickom tako i и orgaпizacionom pogledи 

Osvobodilna fronta је dosad izvrsila dzinovski posao: ujedinila 

је borbene slovenacke snage, izgradila је ~voju masovnu 

organizaciju i usmerila је и oslobodilacku akciju. 

Danas na terenu radi masa aktivista Osvobodi1ne fronte 

koji su u oslobodilackom ratu iskovali borbeno drиgarstvo 

i vise nece ni da cuju о nekakvom grupnom Ш stгanackom 

separatizmu. Ova pojava, koja se daпas moze sresti svuda 

и slovenackom narodu, najcvrsca је garancija da се sloveпacki 

narod doista izvojevati sebl slobodи. U tako teskim 

i sudborюsnim vremenima u kakvim danas zivi poroЬljeno 

i pogazeno slovenastvo, vladavina grиpnog i straпackog 

separatizшa znacila Ьi drugu nacionalnu katastrofu, 

jos goru od prve. 

Prvu katastrofu - poroЬljenje i raskomadanje- skrivili 

su nesposobni protivnaгodni i izdajnicki "vode". Nји 

nije skrivio пarod. Drиga katastrofa- naime nesposobnost 

naroda da stvori i sacиva svoje jedinstvo u borЬi za najvece 

dobro, za svoju slobodu - Ьila Ьi unutra8nja, Ьila Ьi 

moralna katastrofa same nacije. Sreca је za slovenackи 

naciju sto, uprkos пekadasnjoj slovenackoj pocepaпosti, takva 

opasnost danas vise ne postoji! Sreca је za slovenackи 

naciju sto је masovna narodna i moralna snaga Osvobodilne 

fronte danas sposobna da svakog razЬijaca politicki 

onemoguci. Bas to sto su znale da slovenacke nacionalne 

snage иsmere u jedno - zaslиga је onih grupa koje su 

osnovale Osvobodilnu frontu i sve svoje snage poslale и 

oslobodilacku akciju!


Akcija, akcija i opet akcija - takva је danas slovenacka 

oslobodilacka parola. А ostvarivanje te parole zahteva 

jos vеси zbljenost slovenackih ljиdi, jos jedinstveniji 

kov slovenackog javnog zivota. Neka se pritorn niko ne 

boji za svojи grиpnи aиtonorнijи, kоји niko ne иgrozava 

niti zeli da је иgrozava. No, radi se о иklanjanjи onih retkih 

pojava okorelog grиpnog separatizrna koje na svojи sramotи, 

а ne na korist naroda, jos tи i tamo postoje. Takve 

pojave sи oblcno povezane sa brigom о pozicijarna grиpe, 

а takva briga је, rnedиtim, i sa stanovista grиpe pogresno 

иsmerena. Iskиstvo slovenacke oslobodilacke borbe, naime, 

исi da neprestarю rastи иgled, иticaj, clanstvo i pristalice 

onih grиpa koje dаји zrtve, koje se zalazи za jedinstvo. 

saljи svoje snage и oslobodilackи akcijи. А obrnиto, bas 

nikako ne mogu da dodи do daha one koje stoje postrani, 

koje se separirajи, kojima ostra oslobodilacka borba ne 

mirise. Moguc је, dodиse, jos i treci риt - риt demagogije. 

Ali danas и Sloveniji vremeпa nisи mrюgo naklonjena demagogiji. 

Dodиse, iskra varljivog иspeha za trenиtak Ьlesne, 

ali pametni i cestiti se иskoro razocarajи i okrenи 

ustranu. Zato је i grupno danas иspesan prema tome samo 

jedan put: borberli риt Osvobodilne fronte, риt borbe i 

rada za oslobodenje. Тај put је ujedno i jedini moralni, 

jedini nacionalni put, jedini put koji nacija priznaje danas 

i koji се priznavati posle osloboaenja! 

RAZBIJMO PROTIVSLOVENACKU ZA VERU 

UNUTRASNJIH NEPRIJATELJA 

NASEG NARODA 

Osvobodilna fronta, koja svome narodи и svakom 

razdoЬljи njegove oslobodilacke borbe nacelrю saopstava 

cistи istinи, izlazi ovog риtа pred Sloveпce s ozbiljпim 

иpozorenjem. 

Protiv sloveпackog пaroda, njegovog jedinstva i njegovog 

oslobodenja priprema se opsezna i siroko zasnovanR 

zavera. Pripremajи је izdajnici i иnиtrasnji neprijatelji 

slovenackog naroda. 

S obzirom па snagи Osvobodilne fronte, zavera се 

bedno propasti i nece moci da postigne svoj zloCinacki cilj 

ako nasi tereпski odbori bиdu spoznali nјепе planove i metode 

i pravovremeno predиzeli potrebne mere protiv nje. 

Zavera Ьi mogla postati opasna ako Ьi Osvobodilna fronta 

poCivala na lovorikarna svojih иspeha i Ьila slepa za ro' 

varenje izdajica i иnutrasnjih neprijatelja slovenackog 

naroda. 

Sta hoce zaverenici 

Носе da razbiju b01·beno jedinstvo slovenackog naroda 

ovaploceno и Osvobodilnoj fronti! 

Gde sи zaverenici 

Zaverenici sи neke Ьivse "vode" Ьivse JRZ, nekadasnji 

finansiski magnati iz "kasinskih" krиgova i jos neki 

drugi izrodi. П njЉovom krиgu i и пjЉovorn zaverenickom 

drиstvu krecи se i agenti Ovre i Gestapoa. 

Kakvi sи metodi zaverenika 

Lecima i licnom agitacijom, koja se slиzi najpodlijim, 

najnesavesnijim i najodvratnijim sredstvima lazi i pod-


metanja, oni huskaju protiv Osvobodilne fronte, Komunisticke 

partije i partizana. 

Slovenacke nacionalne borce denunciraju fasistickim 

ugnj etacima. 

Protiv aktivista Osvobodilнe fronte pripremaju teroristicke 

akcije. 

Na neke reakcionarne slovenacke licnosti pripremaju 

atentate da Ьi ta ublstva mogli pripisati Osvobodilnoj 

fronti i optuziti је za politicki terorizam. 

u inostranstvo salju lazne izvestaje i iskoriscavaju 

strane radiovesti koje se zasnivaju na njihovim lazima 

za svoju izdajnicku agitaciju kod kuce. 

Slovence Ьi hteli da razdvoje na one koJ"i su za Lond 

on ". 1 na one k oji su "za Moskvu". 

" 

Sa svim svojim delima oni fakticki i svesno sluze fasistickim 

ugnjetacima naseg naroda. 

Zasto su neke vode Ьivse JRZ i neki kasinski novcani 

magnati pali tako nisko 

Zasto su se izrodili u izdajice naroda, u unu.trasnje 

neprijatelje slovenackog naroda i zaverenike protiv slovenackog 

nacionalnog jedinstva 

Prvo, zato sto ih stralюvito ресе cinjenica sto se slovenacki 

narod, uprkos njihovoj izdaji, ,,usudio" ujediniti 

u borbeni odгed uperen protiv o.kupatora i njilюvih domacih 

slugu. 

. Drugo, zato sto se Ьоје slovenackih narodnih masa, 

koJe su se probudile i koje se s nezadrzivom snagom bore 

za slobodu i srecnu buducnost. 

Trece, zato sto su zagrizeni neprijatelji Sovjetskog 

Saveza i sveslovenskog jedinstva. 

Kako cemo mi Slovenci razblti i unistiti protivnarodnu 

zaveru izdajnika i unutrasnjih neprijatelja 

N asi terenski odbori moraju odmah poceti akciju protiv 

zavere i zaverenika. 

Nasi terenski odbori duzni su: 

1) Pred celim narodom bezobzirno raskrinkavati zaveru, 

njena nesavesna i izdajnicka sredstva i licnosti zaverenika. 

2) U secanju narodnih masa odmall oziveti sve protivnarodne 

izdajniёke, italofilske i germanofilske grel1e ЬivsЉ 

"voda". 

RAZBIJМO ZAVERU NEPRI.JAТELJA - 169 

З) Razgolititi njihovu rnrznju prema velikom ruskom 

narodu sveslovenskom jedinstvu i Sovjetskom Savezu. 

4) 'pokazati narodu da su zaverenici fakticno i svesno 

agenЂ fasistickih ugnjetaca naseg naroda. v •• 

5) Budno pratiti sve njih~ve korake, ~a

POLA GODINE OSVOBODILNE FRONТE - 171 

POLA GODINE OSVOBODILNE FRONTE 

- . Proslo је ~ob~ih ses~ meseci otkako srno polozili temelзe 

Osvobodilпoз froпti sloveпackog пaroda. 

Osпivacki sastaпak odrzaп је u tesko vreme u vreme 

potp~o~ v~jпickog, politickog i moralпog sloma 'паsе proslosћ. 

B:I~ Је to пei:osr.edпo posle ~~madaпja Jugoslavije. 

~lov~пacki пarod Ью Је pod strasшm utiskorn poraza i 

IZ~~]e. Zav!~dalo ј_~ пероv:е:;епје u sopstveпe sпage. I,judi 

~OJI s_u vod1~1 zvaшcr;u po1It1ku pokazali su se kao izdajnici 

1 k~I:1tulaпt1. Podlo 1 bez truпke nacioпalne i ljudske casti 

sabll1 su _se pred vrat~ma пeprijatelja svog пaroda. Drzпuli 

~u s_e и ~те slov~_пacko пaroda pokloпiti "majci Italiji" 

I pr1zпati okupaciJU. Jucerasпji profesionalпi пacioпalisti 

slov~н.ac~i. i jugosloveпski orijeпtisaпi, pljuпuli su па svoj~ 

svе~~пзе 1 Ide_a~e. U sam пarod је prodirala tudiпskR demagogiJa. 

Мпоg1 шtelektualac је izgublo veru u vеспо zdrave 

пarodr:e. sпag~ .. svoje otadzblпe i Ьеdпо kukao о - ропоvпоз 

IzolaclJl sloveпacke iпteligeпcije od sloveпackog 

пaroda. 

Ро LjuЬljaпi su zavijorile hitlerovske zastave ... 

v• ~jvu~ljaпske devojke su se pocele smeskati talijaпskim 

fas1stickim protuvama ... 

. Uprkos toj teskoj atmosfeгi, osrlivacki sastaпak Osvobod:~пe 

froпte - на kome su ucestvovali delegati КР Slo 

Yer:IJ.~, borbeпi r~doljubl iz оЬа tradicioпalпa sloveпacka 

Pl:ћcka tabora 1 straнacki пeopredeljeпi kulturпi rad 

ШCl -:- de_taljпo. је analizirao situaciju, uvideo da је perspektiva 

Јаsна 1 dопео pravilпe zakljuCke. 

Sledecih pet koпstatacija osпivackog sastaпka postalo 

је temelj celokupпog daljeg rada Osvobodilne froпte:. 

1) Uspesi tudinceve demagogije su samo trenutnz; па 

horizoпtu је opsteпacioпalнi rnasovпi pokret. 

2) Sloveпacku пaciju се osloboditi пјепе narodne 

~~- . 

З) Ljudi i krugovi koji su odgovorпi za poraz 1 роrоЬlјепје 

postace oslorшc straпih ugnjetaca. 

4) Sovjetski Savez је паdа sloveпackog пarodrюoslobodilackog 

pokreta. 

5) S radom treba poceti odmah. . 

S radom se pocelo odmah u prvom razdoЬlзu, razdo 

Ьlju izmedu sloma Jugoslavij~ i пс:~~d~ !asi~ticke Nem~ck~ 

na Sovjetski Savez. Trebalo Је rasc1st1tl poзmove, uzdizaћ 

pogazeпu пасiопаlпu svest, okupljati borber:o је~~~о Osv~bodilne 

froпte, izvrsiti orgaпizacioпe, ра 1 vозшсkе prlpreme 

za drugo razdoЬlje. 

Drugo razdoЬlje је razdoЬlje masovnog poleta Osvobodi1пe 

froпte, razdoЬlje пeposredпe akcije i borbl. 

Junastvo sovjetskih arrnija је podiglo duh sloveнackih 

masa. Pravilaп orgaпizacioпi, akcioni i politicki pravac 

rukovodstva Osvobodilнe froпte zblo је slovenacke mase 

u ЬогЬепu celinu. Opsteпacioпalпi, masovпi pokret, koji је 

pretskazao osнivacki sastaпak Osvobodilпe ~ro_пt~ ·-. t~ je~t 

pokret poroЬljeпih Sloveнaca za oslobodeнзe 1 Је~шзепз: 

- розtао је cinjenica otelovljeпja u OsvobodllnOJ froпt1 

sloveпackog пaroda. Vгhovni рlеrшш Osvobodilпe froнte 

se legitinшo i adekvatпo пaciп~Ir:oj potrebl koнs~it~isao 

u Sloveпacki пarodno-oslobodilacki odbor. Sloveпack1 нarod 

је doblo svoje od masa pri~пat~ пасi~паlrю rukovodstvo, 

koje se oslaпja па masovnz пасюпаlш pokret, па пасiопаlпо 

jedinstvo. 

Osvobodilпa froпta se od samog pocetka izjasпila za 

akciju protiv ugпjetaca пaseg пaroda. Parola svesloveпskog 

koпgresa u Moskvi - "Krv za krv, glavu za glavu !': 

- postala је i пјепа parola. Zilavirn radom u пeprestanoJ 

borbl protiv kapitulaнata опа је polozila te~elje паs~ј па~ 

rodпoj vojsci, organizovala sloveпacke partlzaнske cete 1 

u daljem razvoju presla па stvaranje masovne Narod.п~ 

zastite. Оно cega пiје Ьilo u istoriji sloveпackog пaroda JOS 

od borЬi protiv Turaka i seljackih buшr - izvela је. Os~obodilna 

froпta: sloveпacki пarod је za svoju slobodu росео


da se bori svojom naoruzanom pesпicom. А time је Osvobodilпa 

fronta и isti mah dиboko posegla и sloveпacki nacionalni 

karakter. Stvorila је nov tip slovenackog borca i 

politicara. OЬlikovala је nov tip slovenacke masovr1e borbe. 

Osvobodilna frorita је postala izraz novog aktivrюg sloveпastva, 

slovenastva koje је ziva sиprotnost tradicionalnorn 

slиganstvu i zivo jemstvo Ьиdисе slobode. 

т је drиgi rezиltat Ьilansa koji cinimo posle sest 

mesec1. 

Osvobodilпa fronta је postavila Ila nov nacin - и zivoJ 

Sиirot:~юsti Sa zalo~nom i stetnom tradicijom - pitanje 

zазеdшсе зиgoslovenskih naroda. Postavila ga је na akcionom 

temelju, tj. на temeljи jedinstvene i slozne borbe 

narod~ J~~oslavije protiv njihovih zakletih neprijatelja. 

Mnog1 kOJima sи nekada иsta Ьila рина "jиgoslovenskih" 

fra~a jos ni danas nisи sl1vatili da sи nekadasпje koncepcije 

doz1vele potpun prakticni i moralni slom, а da iz oruzane 

borbe jиgoslovenskih rшroda nice nova, narodna, zajednickim 

zrtvama, zajednickom bratskom krvljи povezana 

koncepcija zajednice jиgosloveнskЉ naroda. 

То је treci rezиltat Ьilansa koji cinimo posle sest 

meseci. 

Osvobodjlna fronta је prvi риt и istoriji slovenaCkog 

naroda realno postavila pitanje sloge i jedinstva sloven 

kih .naroda.. То ј о~ је omogиblo нјено osnovno saznanje, 

IspoЧeno v_ec na .нзепm osnivackom sastankи, to jest saznanзe 

d.a Је Sov_зetski Savez nada slovenackog naroda, da 

od sиdЬше Sovзetskog Saveza zavisi i nasa slovenacka 

sиdblna. Ideja sveslovenskog jedinstva postala је ideja slovenackih 

masa. 

т~ је cetvrti rezиltat Ьilansa koji cinimo posle sest 

mesec1. 

Osvobodilna fronta је danas иkoreнjena и masama. 

Ко radi protiv nje, na ovaj Ш onaj naCiн, vec se nes~t;:njivo 

n~~ao оd::з-оsпо naci се se, pre Ш posle, na po 

ZICIJama nas1h nacюnalr1ih neprijatelja. Ali izmeniti prirodan 

tok isto~ije on vise nece moCi. Garancija toga је 

dиboko narodш karakter Osvobodilнe fronte. Osvobodilna 

fronta је, naime, opster:_a~ionalni pokret zato sto је opstenarodш 

pokret slovenackll1 masa. 

То је peti rezultat ЬiJansa koji cinimo posle sest 

meseci. 

RAT РЕТОЈ KOLONI - PROSIRIMO 

OBAVESTAJNU SLUZBU 

Tezak polozaj sloveнaCkog naroda bezиslovno zahteva 

da presecemo svaki pokиsaj protivr1arodne zavere - povampirene 

pete kolone - kоји sи zaceli i vode neki vrhovi 

Ьivse JRZ i 11eki "kasiнski" novcani magnati. Slovenackl 

narod se danas jedinst1Jen bori za oslobodenje. Mi nikako 

ne smeшo dopиstiti da pozrtvovanи i trnjem роsиtи ЬоrЬи 

jedinstvenih slovenackih пarodпih redova protiv sиzanjskih 

okova otezava zlociпacka peta kolona, koja је vec 

posegla krajnзim sredstvima: denuncijacijom, organizovanjem 

teroristickih akata protiv aktivista OsvobodHne fronte. 

Jиgoslavija se slomila za dvanaest dana jer nije иmela 

da otkrije i zatre реtи kolonи. Iz sloma Jиgoslavije sloveпacki 

narod mora иciti i ропоvо иciti. Nemilosrdna borba 

protiv pete kolone - to ·је јеdла od osпovnih роиkа kоји 

mi Slovenci moramo izvиci iz iskиstava zalosne proslosti. 

Uspesnu borbt~ protiv pete kolone ne mozemo ni zamisliti 

ako ne postoji dobro organizovana obavestajna sluzba. 

Posebna Obavestajna sluzba Osvobodilne jronte dosad 

se и ce1ini istakla. Пsla је и trag nizи deнuncijaпata, agenata 

Gestapoa i Ovre. Otkrila је i sprecila mnogi pokиsaj 

izdajпika i unиtrasnjih neprijatelja slovenackog naroda. 

Otkrila је protivnarodnи zaverи, иtvrdila ko sи zavereriici 

i saznala pojedinosti о kojima peta kolona ni ne sanja da 

ih znamo. 

A1i sve to jos nije dovoljno. Zavereнike pгotiv sopstvenog 

naroda treba pratiti na svakom njihovom korakи. 

А to ne moze ni najbolja obavestajna slиzba ako је aktivno 

ne podиpire сео narod.

17 4 - CLANCI I RASPRA VE IZ NOB 1941 

Brojni podaci koji dolaze iz terenskih odbora Osvobodilne 

fronte pokazuju da је slovenacki narod spreman 

da aktivno pomaze svoju Obavestajnu sluzbu Osvobodilne 

ir'onte. Ali sama spremrюst jos nije dovoljna. Iako su 

~rj:i.' podaci terenskih o~ora su ipak vise Ш manje slucaJш 

1 zato ne mogu zapuыti sve rupe. 

Pomoc Obavestajnoj sluzbl Osvobodilne fronte treba 

organizovati, i to organizovati u masama. Nijedan korak 

protivnarodnih zaverenika ne sme Ьiti nepoznat Obavestajrюj 

sluzbl Osvobodilne fronte. Petoj koloni rrюramo 

Ьiti neprestano za petama. U potrazi za spoljnim i unutrasnjim 

neprijateljima slovenackog naroda moгamo svesno 

i pozrtvovano ucestvovati svi mi nacionalno svesni 

Slovenci. 

Upravo to је sиstiua stvari. 

Cim smo stvar ovako postavili, jasno је i to da upravo 

nasi terenski odbori moraju organizovati masovnu pomoc 

Obavestajrюj sluzbl Osvobodilne fronte. 

U tom pogledu zadaci terenskih odbora su sledeci: 

1) Moraju budno motriti citav svoj teren. Neka se 

budno do u sitnice zanimaju za svaku vezu koju ma koji 

Slovenac odrzava s okupatorskim vlastima Ш naprosto 

s Nemcima i Talijanima Ш s protivnarodnirn zaverenicima 

i petom kolonorn. 

2) Na lica za koja sumnjamo da ucestvuju u protivnarodnoj 

zaveri i и petoj koloni treba masovno rnotriti i 

doznati svaki njihov put. 

3) Terenski odbori neka savesno proucavaju i svirn 

Slovencima na svom terenu tumace one clanke u Slovenskom 

porecevalcи koji su politicki pиtokaz za raskrinkavanje 

i otkrivanje protivnarodne zavere - pete kolone. 

4) U svakom terenskom odboru treba posebnom pouzdanom 

drugu poveriti organizaciju masovne obavestajne 

sluzbe. Neka se kod toga druga sticu sve utvrdene cinjenice 

i svi podaci. 

5) Sa organizovanjem masovne obavestajne sluzbe 

treba poceti bez odlaganja. 

Upamtimo: Narodi koji nisи znali da otkriju реtи kolonи 

i da је zatrи izgиЬili sи slobodи. PoroЬljeni. naтodi 

koji ne Ьиdи znali и korenu pтeseci pothvate svojih ипи- 

RAT РЕТОЈ KOLONI - 175 

trasnjih nep1·ijatelja nece se moci dokraja osloboditi. Sem 

toga, njihove zrtve Ьiсе neиporedivo strasnije nego sto ih 

zahteva borba protiv fasistickЉ иgnjetaca. sama ро sebi. 

Миkе i krv ~zdanih- samo to moze da Ьиdе plod lakover- 

1tosti i nedovoljne Ьиdnosti и borЬi protiv pete kolone - 

protivnarodne zavere. 

Borba protiv unutrasnjih neprijatelja sopstvenog naroda, 

borba protiv pete koloнe jedna је od najvisih moralnih 

duznosti svakog nacioнalno svesnog Slovenca.

О ZADACIМA NASIН TERENSКIН ODBORA - 177 

О ZADACIMA NASIH TERENSKIH ODBORA 

Zasto је Osvobodilпa fronta tako jedinstven pokret 

uprkos ideoloskim i politickim razlikama koje postoje kod 

njeпih pripadnika 

Prvo, zato sto se опа temelji na dubokom i nepromenljivom 

saznanjи da se mi Slovenci rrюzemo odиpreti 

пasiljи fasistickih иgпјеtаса samo ako smo jedinstveni, da 

cemo samo jedinstveпi moci da izvojиjerrю slobodи. 

Drиgo, zato sto опа гaspola:Z:e mocnom organizacijom 

svojih terenskih odbora. 

Saznanje da је slovenacko nacionalno jedinstvo zivotni 

иslov za иspesnи oslobodilackи ЬоrЬи jeste idejna 

i moralna podloga Osvobodi]ne froпte. А terenski odbori 

Osvobodilne fгonte zпасе danas vec otelovljeno jediпstvo 

naseg naroda. 

Bez terenskih odbora Osvobodilne fronte - i to bez 

terenskih odbora koji dobro i pravilпo funkcionisи - ne 

Ьismo mogli ni zamisliti oslobodilackи akcijи. 

Sta је zadatak nasih terenskih odbora 

Terenski odbori morajи obиhvatiti sve Slovence na 

svom terenи. Danas nije vise rlikako dovoljno ako и nekoj 

fabrici, nekom иrеdи, selи Ш и nekoj slobodпoj profesiji 

imamo samo иzi broj aktivista i fиnkcionera Osvobodilne 

fгonte. Takvo radno jezgro aktivista i fиnkcionera је, razиme 

se, svuda potrebno, i ono и svakoj fabrici, svakom 

selи, svakom иrеdи, svakoj skoli, иstano\тi i slobodnoj profesiji 

znaci osпovnog pokretaca, motor za masovan rad 

Osvobodilne fronte. Ali sam motor jos nije dovoljan. U terenskorn 

odborи Osvobodilne fronte mогаји иcestvovati 

svi posteni Slovenci toga terena. Terenski odbor Osvobodilne 

fronte nije, dakle, odbor odabranih, nego masovni 

odbor, koji dodиse ima i mora imati svoje fиnkcionere, a1i 

koji и isto vreme obиhvata sve postene Slovence Ьilo и 

fabrici, Ьilo и selи, и иrеdи ... koji, dakle, privlaci sve Slovence 

sa svog terena svesnom i pozrtvovanom sиdelovanjи 

и Osvobodilrюj fronti. Prema tome, terenski odbor koji se 

ogranicava samo na aktiviste Osvobodilne fronte је slab 

odbor. Dobar odbor је samo onaj koji је postao masovan, 

koji је zatalasao i organizovao сео svoj teren. 

Dakle, и organizacionom pogledи osnovni је zadatak 

nasЉ terenskih odbora da postanи i ostanи masovni odbori. 

Oni terenski odbori koji sи jos иski morajи nastojati 

da zahvate сео svoj teren i da se razvijи и masovne odbore. 

Cilj Osvobodilne fronte nije da Slovence organizиje 

radi organizovanja Ш pak radi organizacione koristi ove Ш 

one grиpe odnosno strиje. Cilj је Osvobodilne fronte da 

Slovenca organizuje za oslobodilacku borbu. А iz toga sledi 

da је centralni zadatak пasih terenskih оdЬога, dakle zadatak 

koji odredиje sve nase organizacione i politicke mere 

- akcioni zadatak. Terenski odbori morajи, dakle, da: 

1) иЬlrаји narodni porez; 2) agitиjи za zajam slobode i 

prikиpljaju ga; 3) ublraju doprinose za Oslobodilacki fond; 

4) skupljaju dobrovoljce za slovenacke narodnooslobodilacke 

partizanske odrede; 5) skupljaju zimske potrepstine 

za partizane; 6) organizuju odrede Narodne zastite; 7) orgaпizuju 

i izvode masovnu pasivnu rezistenciju i masovnu 

sabotazu и fabrikama, uredima, иstanovama itd.; 8) moralno 

i stvarno podupiru sve specijalne akte sabotaze i sve 

specijalne oruzane akcije; 9) daju iz svoje sredine dobre 

borce za specijalne gгире za sabotazu. 

Nase slovenacko iskustvo dokazuje nam da neposredna 

orиzana borba protiv иgnjetaca naseg naroda zahteva ujedno 

intenzivan i masovan politicki rad, koji јаса slovenacku 

nacionalnu kicmu, иcvrscuje slovenacku nacionalnu 

svest, jedinstvo i disciplinu, razblja pokusaje nacionalnih 

izdajnika i unutrasnjih neprijatelja slovenackog naroda i 

stvar·a snaznu masovnu pozadinu oruzanoj slovenackoj 

vojsci. А iz toga sledi da su osnovni politicki zadaci nasih 

terenskih odbora: 1) bezobzirno razgolicavati pred slovenackim 

narodnim masama izdajnike i unutrasnje neprijatelje 

slovenackog naroda; 2) budno otkrivati pokusaje 

1% Borls Кidгiё: Sabt·ana deia


unutrasnjih пeprijatelja da doblju osloпac na terenu, sprecavati 

takve pokusaje i u klici ih unistavati, а imena veze. 

dela i ciljeve njihovih aktera odmaћ saopstavati nadrede~ 

n~ _odboru Osvobo~ilne fronte, а ako је to moguce, ja 

V1tl 1h pravo orgaшma Obavestajne sluZЬe Osvobodilne 

fronte; .з) пe~rlilo~r~.o r~Ьijati zadrte pokusaje grupпog 

separatzzr;za 1 obJaSnJa\ 7 atl Sloveпcima svoga terena пjihov~ 

. nac1_ona~o stetne, stranacke i licne pobude, strogo 

гazl1kovat1 pпtom okoгele gгesпike od zavedenЉ пacionalno, 

nezrelih _i~i nesv:snih ljudi, koje је ubedtvanjem 

mog~ce poprav1t1;. ~) SV1In zaгom kovati borbeno drugaгst~o 

1. ~edu~obno !Judsko z_hlizavanje postenih Slovenaca, 

~kl-~Jatl se 1deoloskom cep1dlaceпju, otstranjivati sporove 

1 DJ1hove uzro~e, negovati i c~vati kao zenicu oka jedinst~o 

Os~obodllne fгопtе, пacюnalnu svest i disciplinu: 

5~ .. шtenz1vno obavestavati Slov·ence svoga terena о situa~ 

ClJ1 _па frontu,_ о porazima пeprijatelja, о delima slovenacke 

oruz~ne реsш~е, о .oruz~noj akciji пaroda Jugoslavije, о 

heroJskoJ borb1 sovзetsk1h armija, о zajedпickoj borbl citavog 

demokratskog sveta; 6) boriti se protiv rnalodusrюsti 

g~e god se .ona poja:Vi, ostro istupati protiv izmisljeпih vesti 

о .~o,~az1m~ parћzan.~, ub_e~ljivo pobljati kapitulantske 

"te

180 - CLANCI l RASPRAVE IZ NOB 1941 

Tako је Ьilo s tom stvari, i niko to ne moze poreci 

ako nece da izvrne istinи. 

Zasto је pretezna veciпa aktivnog oficirskog kora zatajila 

Prvo, zatajila је zato sto је izgubila gotovo svakи vezи 

s narodom. Mnogi aktivni oficir pretvarao је kasarne и 

mиcioпice za radnike, seljake i intelektиalce. Jasno је da 

se oficiri koji nisи bili povezani s narodom nisи mogli 

odиsevJjeno boriti za slobodи nacije. 

Drиgo, zatajila је zato sto nije Ьila nacionalno ukorenjena. 

Пmesto da Ьиdи svesni Slovenci, Hrvati, Srbl i 

da kao takvi ostanи verni zajednickoj drzavi Jиgoslaviji, 

akti\rni oficiri sи plivali и nekom maglovitom "jиgoslovenstvu", 

iza koga se skrivalo velikosrpstvo beogradske carsije. 

Nije nikakvo сиdо sto је "jиgoslovenstvo" aktivnog 

oficirskog kora Ьilo vrlo neotporno protiv prodiranja pete 

koloпe! Nije nikakvo сиdо sto sи mnogi slovenacki oficiri 

- nekad "jиgoslovenski" orijentisani- posle rasиla stиpili 

и slиzbи nacionalnog izdajпika Pavelica. 

Trece, ona је zatajila zato sto је strиcno Ьila sasvim 

nedovoljno spremna, а pre svega nesposobna za Ьilo kakvи 

improvizacijи. Znala је samo za "izneпadenje". 

Kad pisemo ovako otvoreno о ociglednim cinjenicama, 

koje dabome zalimo - ta rni Ьismo voleli da и svojim oficirima 

mozemo gledati narodne heroje - mi и isti mah 

isticemo da slovenacki narod i njegova Osvobodilna fronta 

niposto nisu zatvorili vrata postenim, iskrenim i rodolju 

Ьivim oficirima. Ali svaki aktivni oficir koji је svoп1 narodи 

i svojoj otadzblпi zaista odan mora voditi racиna, 

prvo, о cinjenicama koje је narod spoznao i, drиgo, о novim 

snagama koje је narod formirao iz svoje krvi i svojih 

zrtava. 

Naime, meseca aprila sa slovenacke teritorije nestao 

је poslednji trag regиlarпe jиgoslovenske vojske. Kad је 

slovenacki narod росео svojи oslobodilackи ЬоrЬи, regularne 

jugoslovenske vojske nije Ьilo uz njega. Slovenackv.. 

oslobodilacku borbu su vodile i danas vode iskljucivo slovenacke 

partizanske cete. s partizanskim odredima је tesno 

povezana slovenacka Narodna zastita, koja је vec 

svuda па terenu pustila svoje korene i koja је, uz svoju 

trenutnu akcionu vrednost jedino jemstvo za uspesnu mo 

Ьilizaciju sveg za oruzje sposobnog slovenackog naroda. 

PIТANJE NASE NARODNE VOJSКE - 181 

Jasno је, dakle, da се na slovenackoj teritoriji nasa 

Ьиdиса narodna vojska izrasti samo iz slovenackih partizanskih 

ceta i odreda Narodne zastite. Svaki pokиsaj organizovanja 

Ьilo kakve vojnicke formacije izvan slovenackih 

partizanskih ceta i odreda Na:odne vzastite naici с~ kod 

slovenackog пaroda na protest 1 ogorcen otpor. On Ь1 mogao 

da privuce samo protivnarodnи reakcijи, koja је iz 

klasnih razloga stиpila na риt pete kolone i koja Ьi medи 

Slovencima htela da izazove bratoиbllacki gradanski rat. 

I bas zato је potrebno da se svaki takav pokиsaj vec и 

klici ugusi gde god se i и kakvoj god se formi pojavio.

GODINA 1942

ULOGA RADNICKE KLASE 

I RADNOG NARODA U SLOVENACKOM 

NARODNOOSLOBODILACKOM POKRETU 

"Na tvoja pleca, na pleca тadnika-proleteтa, 

oslanja se buducnost 

slovenaёkog naтcda - naтoda-proletera." 

Ivaп Cankar 

I 

Istoriska је cinjenica da se u sudblni slovenackog naroda 

na obema poslednjim prekretnicama- 1848 i 1918- 

ogledao stepen klasne, idejno-politicke, organizacione i 

akcione razvijenosti radnicke klase Slovenije. 

Godine 1848 nacionalni pokret slovenackog naroda, 

pri gotovo potpunom otsustvu modernog proletarijata koji 

Ьi se па barikadama borio protiv austriskog apsolutizma, 

isao је izrazito kontrarevolucionarnim putem. Njegovi vodi 

nisu Ьili ni sposobni ni voljni da zahvate oslobodenu revolucionarnu 

snagu slovenackog seljaka. Umesto da se bore 

protiv ekspanzivnih teznji mlade nemacke burzoazije s pozicija 

revolucionarne levice, nastojali su da ih suzblju 

s pozicija revolucionarne desnice. J3uducnost jos nerazvijene 

slovenacke nacije Ьila је predana u ruke habzburske 

teakcije. Tako su slovenackom nacionalnom pokгetu vec 

unapred Ьila podrezana krila. Slovenacki narod doblo је 

kao nagradu ono sto је drugim revolucionarnim narodima 

nametnuto kao kazna. Pobednicka reakcija nagradila ga 

је germanizacijom. 

Godine 1918 u Sloveniji је drustveno oЬlikovana radnicka 

klasa svakako postojala. Ali njoj је nedostajalo dosledno 

idejno-politicko, organizaciono i akciono rukovodstvo. 

Rukovodstvo slovenackog radnistva је godine 1918


odvojilo eksploatisani proletarijat od иgnjetavanog naroda 

а и~jetavani narod ~d . eksploatisanog proletarijata. Кri~ 

stan 1 Тuma pretstavlJali sи и sиstiпi pseиdointeшacionalisticki 

pravac nemackog imperijalistickog aиstromarksizma, 

а Prepelиh se па papirи odlиcio za slovenackи 

~a~odnи .~e~ol~cijи, ali bez rиkovodece иloge dokraja protiVI~.per1~allsticke 

klase. Krivicom svog rиkovodstva proletaпзat 

Је ko- nas godiпe Ј 918 Ьiо nesposoban da okиpi 

oko sebe nacюnalno-revolиcionarne slovenacke narodne 

mase i da ih povede и ЬоrЬи za dosledno narodno oslobod~nje. 

U takvoj kl~noj borbl i politickoj konstelaciji go 

~1~a 1918 z.a~ekla Ј~ slovenacki narod nepripremljeп. Veli~1 

р~Ьеdшс1 mogli sи da ga svojevoljno podele izmedи 

tп drzave. 

И nepostojanju modernog proletarijata godine 1848 i 

и oportun.izmu nerevolucionaтnog rukovodstva radnicke 

Ј::!~е f!Odi!"e ~918 lezi osnovni uzrok za karakteristicnu 

:~пзепz~и sto зе slo;;_enacki narod godine 1848 i 1918 prozzvotarю 

а da se nzзe dokraja oslobodio i izit,eo и stvaralackoj 

narodnoj revoluciji. 

Aprila meseca 1941 mi Slovenci doziveli smo nacionalnи. 

katas~rofи. Slovenacki narod i slovenackи zemljи 

podellla sи 1zmedи sebe tri fasisticka osvajaca. 

Fasizam, ~ome је pю;.germanski hitlerizam jezgro i 

иd~rna snaga, Jeste do lиdila иzdignиti imperijalizam. On 

spaJ~ modern_и .~ehnik~ sa svirepom brиtalnoscи divljaka. 

SvoJи do kraJnJ1~ ~rашса reakcюn~rnи misijи on је ispreple~. 

besnom mrznзom prema drиgim, narocito slovenskim 

naciJama. 

Sl~venacki narod Ьiо је osиden na smrt. 

Ali иp.ravo tada ~ada је voljom okиpatora trebalo da 

nestane s ћса slov~nacke zemlje, иpravo tada је slovenacki 

narod pokazao svoзe zdravlje i svojи nesalomljivи zivotnи 

snagu. 

. D.ogodil. se n~~to sto slovenacka istorija vec deceniзama 

1 stolec1ma mJe poznavala. Tradicionalno slovenacko 

~lиganstvo pocel_ је da иzmice i, porazeno, иklonilo se nacelnom 

slovenackom otporи. SlovenaCke narodne mase 

II 

ULOGA RADNICКE КLASE U NOP • 187 

иjedinile sи se и jedinstvenom opsvtenaro~om oslo:Ьod~lackom 

pokretи. Naorиzana slovenacka pesn1ca иdarlla ]е 

ро okиpatorima i domacim izdajn~~ima: . v • 

Posle nekoliko meseci okиpaciJe mi Slovenc1 иsl1 smo 

и prvu fazи narodne revolucije, koja је stvoril~ drz~vu и 

drzavi, .sa zamecima vlastit~~ vojng ap~rat~, fina_nSis~og 

aparata i aparata bezbednost11.sa sVIm pocetmm atrй~':ltш::a 

revolиcionarne narodne vlastl. Savremena revolиcl)a Је 

hasa prva prava narodna revolиcija. ~anas tek и svom z~cetkи, 

ona се se и specificnim иslovima narodэ:ooslo]od1- 

lackoo- demokratskog i pravetmog rata prot1v fas1zma 

razviJ~ti, 

иprkos eventиalnim delimicn!m por~zima, .s n~~bиzdanom 

snagom sve dotle dok s nase zeml]e ne 1zbr1se 

poslednji trag tиdinskog jarma i do~ ne dode vr~me. а 

11arodno oslobodenje preraste и covecanskи emanc1pac1Jи. 

ш 

Odakle taj ogrom11i preokret и slovenackom nю;odnom 

mentalitetu, preokret koji је dela slovenacke nacюnalne 

politike i slovenackog javnog zivota иskladio s dиhovnom 

bastinom Preserna, Levstika, Cankara 

On besиm11je dolazi, pre svega, od zdravlja slvenackih 

narodnih masa, koje otkrivajи и sebl ~ovolJno elementarne 

snage и borbl za svoj opstanak. Al~ ova ko~~tatacija 

jos ne kazиje sve. Ovde se radi о ~s~omma и .koJima 

је mogao da se razvije takav slovenacki narodш otpor 

s takvim odredenim i svesnim pravcem. 

OCigledno је da spoljni иslov naseg narodn_og otp.ra 

cini herojska borba Sovjetskog Sav~za i nje~ov1h. arml)a, 

koje sи иnistile legendи о Hitlerovo~ nepobed1vv~st1. ~to ~е 

tice иnиtrasnjih иslova, mozemo da 1h bez na~oc1te teskoc: 

otkrijemo ako иporedimo nase vreme sa godmama 191~ 1 

1848. Ako је godine 1848 sloveпackom narodи nedostaзao 

modeтn.i i borbeni proletarijat, а godine 1918 nasem pro~etarijatи 

nedostajala revolucionarn.a avangard~, dan~s n1 о 

prvom rli о drиgom nedostatkи 1z pomenиt1h god1na ne 

moze vise da bu.de govora. 

U tom pogledи morace slovenacka nacionalna istorija 

da konstatиje neosporne cinjerlice:

188 - ёLANCI I RASPRAVE IZ ::-


Cetvrto, danas imamo jasne dokaze da sи na tегеnи 

Osvobodilne fгonte gotovo potpиno nestale гazlike izmedи 

gгира. Teren је jedinstven kako и pogLedи svojih nastojanja 

tako i и pogledи svoje pripadnosti. Teren pripada - 

Osvobodilnoj fronti. Osvobodilna fronta nije vise samo zЬir 

raznih grиpa nego је opstenarodna organizacija koja slovenackи 

nacijи vodi и slobodu. 

Peto, teгen је izrazio svoje риnо poverenje Izvrsnom 

odborи Osvobodilne fronte. Izvrsni odbor је primio sa tel'ena 

vise od 500 rezolиcija raznih terenskih organizacija 

Osvobodilne fronte. Sve one osиdujи реtи kolonи i razbljace 

slovenackog jedinstva i и celini odobravajи ЬоrЬи 

protiv okиpatora, denuncijanata, petokolonasa i rljihovib 

prikrivenih pomagaca. 

VRHUNAC CINIZMA 

Jиnacki otpor naseg malog naroda иzdigao је nasи 

slovenackи samosvest. Iako smo malobrojпi, mi Slovenci 

smo danas svesni svoje snage: пе mogu nas иnistiti kad se 

za svoj opstanak borimo. Pod jarmom fasistickil1 иgnjetaca 

naиcili smo mnogosta. Pre svega, naиcili smo da bиdemo 

nacionalno ponosni. I иpravo zato sav nas ponosaп 

prezir zaslиzиjи oni tиpoglavi, bezidejнi, protivsloveпacki 

i protivnarodni elementi koji Ьi ћteli cak i sad - posle 

gorkih iskиstava iz meseca aprila 1941 - da prodajи otrov 

iz neslavne i trиle proslosti. Ti bedni elen1eпti sи ostaci 

neиtralistiCkog i velikosrpskog "jиgoslovenstva". Ni daпdanas, 

kad okиpatori pokиsavajи da nas иniste, neki od 

njih nisи nacisto s tim da li smo mi Slovenci nacija Ш smo 

sanю - "pleme". 

Da se razиmemo! 

Aprilski slom Ьiо је и isto vreme i potpиn slom "jиgosloveпske" 

ideologije s njeнim celokиpпim la.Znim inventarom: 

"trojednirn" narodom, "nasom ћrabrom vojskom" 

(и kojoj је vrvelo od petokolonasa) i drиgim frazama koje 

smo iz dana и dап citali и organи kasinskih novcanЉ 

magnata Јиtrи (иpravo onako kao sto to danas и tom istom 

Јиtrи iz dana и dan citamo zahvalnice dисеи i viteskom 

kraljи Viktorи Emanиelи). Kad је sloveнacka nacija Ьila 

gurnиta и najgore ropstvo, jиgoslovenski negatori slovenacke 

nacionalne individиalпosti nisи se setili oslobodilacke 

borbe. Prepиstili sи је sa svim njenim zrtvama, sa 

svim njenim ogromnim teskocama, sa svom njenom krvljи 

- "anacionalnim", "antidrzavnim" komиnistima i onim ро-


stenim rodoljublma kojima su nekad besno prebacivali da 

nisu stoposto nacionalni. КР Slovenije i pozrtvovani slovenacki 

patrioti iz оЬа tradicionalna slovenacka ideoloska 

tabora uzeli su na sebe tezak teret da naciju povedu u 

borbu protiv ropstva koje su skrivili Ьivsi "vode" i njihovi 

prirepci, medu njima stari i mladi "jugosloveni". 

Danas, kad је slovenacki narod pod narodnim vocstvom 

ujedinjeп u sпаzпој Osvobodilnoj fronti, koja junacki 

prkosi okupatorima, denuncijantima i petokolonasima, 

"jugoslovenski" nacioпalni dezerteri su se ponovo javili. 

NjЉovi prljavi listici Naprej zastava slave i Zarja svobode 

pokazali su vrhunac cinizma. 

Naime, vrhunac је cinizma pozivati na jedinstvo, а u 

isti mah preprederю, iza coska napadati Osvobodilnu frontu 

i КР Slovenije (Naprej zastava slave). 

Vrhunac cinizma је posvetiti celu stranu DraZi Mihailovicu, 

za koga gospoda dobro znaju da је potpirivao 

bratoubllacki rat u interesu Nemaca i Nedica, а ni jednom 

reci ne pomenuti junacke slovenacke partizane. 

Vrhunac cinizma је pisati о proslavi 1 decembra, а 

ne kazati da ju је odredila, organizovala i izvela Osvobodilna 

fronta. 

Vrhunac cinizma i oskrvnjenje mrtvih jeste pisati о 

narodnom heroju Serceгu i njegovim junackim drugovima, 

а svesno precutati da su Ьili partizaпi i u isto vreme falsifikovati 

njihove poslednje uzvike. 

Vrhunac cinizma је, naposletku, vec samo ime njihovih 

listica, koji su pгotiv slobode, јег zele povratak u 

proslost, i protivslovenski, јег se Ьоје velikog ruskog 

naroda. 

Poznajemo vas, gospodo! Vi ste protivslovenacki i 

protivnarodni! Vi ste takode protiv sloge i jediпstva пaroda 

Jugoslavije! Ко је za jediнstvo i slogu naroda Jugoslavije, 

za njЉov bratski zajednicki zivot u sadasnjosti i buducnosti, 

taj је za junacku partizaпsku vojsku koja jedina 

zdruzuje narode Jugoslavije. Ко је Sloven, taj se ne boji 

velikog ruskog naroda i pominje ga malo drukcije nego 

sto to cine "jugosloveпi". "JugosJovenima" је ruski narod 

dobrodosao samo onda kad mogu da opravdavaju londonsku 

vladu. 

vЋНUNAC CINIZМA - 193 

Znajte: ono sto је Ьilo zauvek је proslo! Zato: zivela 

istinska sloga i istinsko jedinstvo пaroda Jugoslavije! Ziveli 

narodrюoslobodilacki partizaпski odredi Jugoslavije, 

jedini pretstavnik sloge i jedinstva naroda Jugoslavije, jedina 

narodna vojska Sloveпaca, Srba, Hrvata, Crnogoraca 

i Makedonaca! Ziveo partizanski Vrhovni staЬ! 

13 Boris Kidгic: Sabrana dela

NA BRANIК SVOJE BUDUCNOSТI - 195 

SLOVENACKA NACIJO I RADNI NARODE 

NA BRANIK SVOJE BUDUCNOSTI 

Slom Jиgoslavije i doba fasisticke okиpacije nesиmrljivo 

potvrdиjи ono sto smo mi komиnisti иvek naglasavali: 

domaCi eksploatatori radnog naroda su gnezdo 

pete kolone, gnezdo izdajstva nad slovenackim narodom. 

Kad sи nemacki, talijaпski i madarski fasisti poznjeli 

опо sto је nasa domaca reakcija dvadeset godina sejala, 

опdа sи se "vodi" zalosпe иspomene ili predali okиpatorima 

(Natlacen, Рисеlј, Vece) Ш pobegli и iпostranstvo i 

poceli da razmisljajи kako се posle odlaska stranih nasilnika 

ponovo иspostaviti svojи vlast nacionalne пeravпopravnosti, 

socijalnog iskoriscavanja, prljave korиpcije, terora 

nad пarodnim masama i petokolonaskih veza 

s irюstranstvom (Krek, Kиhar, Gabrovsek, Snoj). Aprila 

1941 "priznati vocti", zajedno sa svojim prisipetljama, dokraja 

su se razotkrili kao izdajnici bez casti i ponosa, kao 

peta kolona kojoj пета premca. 

А slovenacki narod, predan na milost i nemilost najgorim 

иgnjetacima, prevareп i izdan, гaskornadan i poro 

Ьljen, росео је da se bori. Nije ти bllo tesko da se pocne 

boriti, jer је prozreo izdajnicke "vode", prokleo Љ s gadenjem 

i besom i prigrlio novo, pravo, slovenacko i borbeno 

rиkovodstvo - narodno rиkovodstvo. Odnosi и slo 

\·eпackoj politici okrenиli sи se za sto osamdeset stepeni. 

Ako sи na sloveпackom politickom nеЬи dvadeset godina 

- sve dotle dok nisи doveJi slovenacki narod и kaпdze 

pobesnelih okиpatora - vedгili i оЬlасШ иpravni odbori 

banaka i akcionarskЉ drиstava, иzivaoci crkvenih i svetovnih 

veleposeda, veletrgovci, spekиlanti, bogati advokati 

i priznati vodi" -- sad је rиkovodstvo slovenacke politike 

" • 

u revolucionarnнn naroш1im .З- r uk ama. 

Komипisticka partija Slovenije bila је, naime, ona 

snaga koja је dala inicijativu za stvaranje Osvobodilne 

fronte slovenackog naroda i pгeuzela na svoja pleca lavlji 

deo zrtava, krvi i teskoca роtрипе osJobodilaCke borbe. 

Komunisticka partija Sloveпije - avangarda slovenackog 

radrюg naroda - orgaпizovala је, zajedпo sa cestitim, borbenim 

i pozrtvovanim rodoljиblma iz оЬа tradicionalna 

sloveпacka tabora, sloveпacki narod u Osvobodilnu frontu 

i povela ga u ЬоrЬи protiv ropstva, u borbu za slobodu. 

Fabrika i selo podigli sи slovenacki пarod i sprecili okupatora 

da ga роmоси "priznatih voda" ne иniste dokraja. 

Sa fabrikom i selom danas је иjedinjena radпa slovenacka 

inteligencija, na fabrikи i selo osloпila se slovenacka kиltura. 

Slavne pobede Crvene radnicko-seljacke armije, koja 

na istoku nezadrzivo unistava пemacke fasisticke snage, i 

borba slovenackog naroda оstvагији Cankarovu izreku: 

"Na tvoja pleca, na pleca radnika-pгoletera, oslanja se 

buducnost slovenackog naroda, naroda-proletera." 

Upravo ove promene и rиkovodstvи slovenacke politike 

gone slovenacku reakciju na pripremanje нovih izdajstava 

i kovaпje нovih zavera protiv slovenackog naгoda, 

r1jegovog jediнstva i пjegove Osvobodilne fronte. 

Svesna da se nemacki i talijanski fasizam, s obzirom па 

odlucиjuce sovjetske pobede, vise пе mogи spasti, slovenacka 

reakcija se daпas и svojoj propagandi oslanja, pre 

svega, па loпdonsku jugosloveпsku vladu, mada istovremerю 

podrzava veze i sa Talijanima i Nemcima. 

А ko је i sta је zapravo ta "slavna" loпdoпska jиgosloveпska 

vlada, spasoпosпo sredstvo za izпemoglи slovenackи 

reakciju 

Pogledajmo пjenog "ministra vojпog", izdajnika, bratoиblcи 

i Nedicevog saradпika Drazи MЉailovica, pogledajmo 

Кreka, Kuhara, Snoja i Gabrovseka. Pogledajmo 

pretstavnika velikosrpske beogradske carsije Slobodana 

Jovano\тica, pogledajmo citavo ovo sareno drиstvo reakcionara, 

velikosгpskih i protivnarodпih elemenata i petokolonasa, 

pogledajmo ih ра cemo videti i znati ko је i sta је 

londonska jиgoslovenska vlada! То је vlada koja drhti pred 

narodirna Jиgoslavije i njihovom sпagom. То је vlada koja 

zeli da posle isterivanja okиpatora vrati staro predokиpa- 

ЈЗ•


cisko stanje nacionalne neгavnopravnosti i socijalnog iskoгiscavanja. 

Kad Ьi ta vlada doista jos jednorn игedivala Jиgoslavijи, 

onda slovenacki нагоd ne Ьi postigao svoje 

definitivrю i tгajno nacionalno oslobodenje, vec Ьi ponovo 

postao zrtva velikosrpske beogradske carsije i nasao se и 

reakcionarnoj "sгednjoj Evгopi". Ova vlada zeli da radni 

naгod zadгzi и sakama njegoviћ socijalнiћ eksploatatoгa. 

Ona zeli da oslobodilackи ЬоrЬи pгotiv fasistickih okиpatora 

zakoci razЬijanjern borbenog naгodnog jedinstva i 

иspostavljanjern "jиgoslovenske vojske", to jest naoгиzanih 

bandi koje treba da ро иzоrи na Mihailoviceve cetnike 

napadnи s leda jиnacke partizane. 

Ni londonska jиgoslovenska vlada пi slovenacka reakcija 

nernajи danas и slovenackom пarodu nikakvu podrskи. 

S njirna simpatisи samo oni koji se Ьоје temeljitog slovenackog 

narodnog i socijalnog preporoda. Ali i пajmanja 

opasnost moze da postane znacajna cim zaboravirrю da se 

protiv пје treba boriti. Upravo zato mога da sи i sloveпacki 

narod i гadni narod svesni da Љ protivslovenacki i protivпarodni 

pokиsaji иnиtгasnjih neprijatelja oporniпjи na to 

da ih treba unistiti jos и samoj klici, da treba stati па 

branik svoje oslobodilacke borbe, па branik svoje buducnosti. 

Ко sи danas иnиtrasnji neprijatelji slovenackog 

пaroda 

Prvo: Bela garda. Ona saradиje s Talijanima i Nemcima, 

а иjedno vrsi propagandи za loпdonskи jиgosloven-' 

skи vladи. 

Drugo: "Mladi" ostaci velikosrpskog "jиgoslovenstva" 

koji Ьi bleli da па slovenackoj teritoriji иspostave Mihailoviceve 

bande. 

Trece: "Vocstvo" intrigantskog klиba "Stara i rюva 

pravda", koje је pokиsavalo da vrsi razbljackи akcijи щшtаr 

Osvobodilпe fronte dok Izvrsni odbor Osvobodilne 

fronte nije objavio da "Pravda" иopste nije nikakva organizovaпa 

grиpa. "Vocstvo" "Pravde" skriva se и svojoj 

intrigantskoj i razbljackoj raboti iza "radikalne" i "sovjetofilske" 

fraze, а ima izrazito fasisticko-trockisticki karakter. 

NA BRANIК SVOJE BUDUCNOSТI - 197 

Cetvrto: Takozvana katolicka "sredina" koja se Ьаса 

Ыatom na Osvobodilnи frontи ~ veruje da се је reakcija, 

zbog Natlacenovog sloma, jos moci da иpotrebl kao "rezervno 

vocstvo". 

Verovatno је da се иskoro sva cetiri gnezda jedinstveno 

nastиpiti protiv slovenackog naroda. 

Komиnisti i svi aktivisti Osvobodilne fronte dиzni sи: 

1) nemilosrdno razgolititi pred slovenackim narodom 

sve njegove иnиtrasnje neprijatelje; 

2) иnistavati njihovu prljavu "literatиrи", l'azЬijati 

odnosno konfiskovati njЉove stamparije; 

3) иnistiti и klici svaki pokиsaj da se na slovenackoj 

teritoriji organizиje bilo kakva orиzana snaga van slovenackill 

narodrюoslobodilackill partizanskih odreda i Narodne 

zastite. 

Mocnu Osvobodilnu frontu slovenackog naroda treba 

i dalje ucvrsCivati. u odnosи prema cestitim i borbenim 

saveznicima komиnisti morajи davati primer lojalnosti, а 

и odпosu prema nepostenim spekulantima i petokolonasima 

иnиtar Osvobodilne fronte - primer nemilosrdnog 

razgolicavanja i borbe. 

Centralni nas zadatak је danas - vojnicki. Zaostriti 

ЬоrЬи protiv okиpatora kao glavnog neprijatelja koga 

treba isterati iz lepe slovenacke zemlje - tako gJasi zar-ovest 

vremena. Bиdimo ujedno svesni da snage o~h ko~~ 

se bore i zrtvujи neprestano rastи, dok se snage ошh koJI 

izdajи, osluskиjи i spekиliSu jadno tope. 

"Na tvoja pleca, na pleca radnika-proletera, oslaпja 

se bиdиcnost sloveпackog naroda, naroda:-proletera."

К OSLOBODENJU SLOVENACKOG NARODA - 199 

NA PUTU К OSLOBOHENJU SLOVENACKOG 

NARODA 

Kada је slovenacki narod godine 1918 ulazio u novo 

1-azdoЬlje svog nacionalnog zivota, Ьiо је pun teznje za 

istinskom slobodom i ravnopravnoscu, ali sasvim nepripremljen 

da ove teznje ostvari. Stoga su ga "oslobadali" 

drugi, а samo "oslobodenje" Ьilo је praceno komadanjem 

slovenackog naroda na tri dela. 

U JugosJaviji је ovu nepripremljenost naroda iskoristiJa 

slovenacka burzoazija, koja је upravljala njegovom 

sudblnom sa svojih uskoklasnih vidika i 23 godinE:: prodavala 

njegovu sJobodu i ravnopravnost svakome od koga је 

mogla ocekivati da се јој zagarantovati njen vJadajuci 

polozaj u Sloveniji. Slovenacki naciona1ni prevrat 29 oktobra 

1918 ostao је zapoceta, ali nedovrsena stvar. Danas 

је kucnuo cas kad treba da se nasa nacionalna revoluci.ia 

izvede dokraja i slovenackom narodu definitivno izvojuju 

njegova sioboda i ravnopravnost. 

Postoje tri okolnosti koje danas slovenackom narodu 

jamce da се stvar njegovog potpunog oslobodenja ovog 

puta blti dovedena do kraja: 

1) DPset meseci ziJave os1obodilacke borbe protiv nemacko-talijansko-madarskih 

okupatora svedoce da је s]ovenacki 

narod sam росео stvarati svoju sudblnu, da ne 

dopusta da mu se sloboda "pokJanja", Уес se za nju sam 

bori. Na ceJu ove oslobodilacke ЬогЬе stoii danas neosporno 

onaj drпstveni ciniJac kome је nas veliki Cankar jos godjne 

1918 dodeljo najcasnije mesto u borbl za boliu buducnost 

slovenackog naroda - s7ovenacki proletari1at. Od 

avangarde slovenackog proletarijata - Komunisticke раг- 

tije Slovenije - potekla је inicijativa za onu sna2nu okosnicu 

buduce slovenacke nacionalne slobode koj u pretstavlja 

Osvobodilna froпta slovenackog naroda. А bas proletarijat 

је na sestini zemaljske kugle, u Sovjetskom Savezu, 

vise nego jasno dokazao da оп jedini zna i hoce da 

bude nosilac istinske nacionalne slobode i ravrюpravnosti, 

istinski srecne i mirne koegzistencije medu пarodima. 

2) Slovenacka burzoazija -., Ьilo da njeni pretstavnici 

danas uzivaju gostoprimstvo Londona Ш sluze talijanskim 

okupatorirna u LjuЬljani- dokazala је u svom istoriskom 

1-azvoju da zna voditi politiku Веса, Rima, Beograda, Berlina 

itd., ali da nikad nije Ьila sposobna da vodi politiku 

LjuЬljane, politiku slovenackog пагоdа. Svojom protivslovenackom 

i protivnarodnom politikom pomaganja velikosrpskih 

hegemonistiCkih rezima raznih Jevtica i Stojadinovica, 

vodenorn za vreme sve 23 godine postojanja 

Jugoslavije, postala је sukrivac sviћ onih zlocina koji su 

narode Jugoslavije u aprilu 1941 doveli do najteze nacionalne 

katastrofe. Politikorn pripremanja puta fasistickim 

okupatorirna, politikom kapitulacije pred njima, politikom 

izdajstva narodnoos1obodilacke borbe, ona se pred sir-okim 

masama slovenackog naroda definitivno demaskirala i 

jednom zauvek odigrala svoju ulogu "legitimnog pretstavnika 

slovenackog naroda". 

3) ВогЬа slobodoljublvih naroda i drzava protiv hitlerizma 

vodi se danas pod parolom prava nacija na saшoopredeJjenje, 

prava пасiја da same izaberu oЫik vladavine i 

ureduju svoju buducпost. Та velika parola ovog puta nece 

ostati suplja fraza, јег iza nje danas пе stoji banda iшpeгijalistickih 

razbojпika, vec Sovjetski Savez. Mocna гadnicko-seljacka 

гepuЫika sovjeta Ьila је prva koja је svecano 

proklamovala pravo svake nacije na samoopredeljenje, 

na forrniranje sopstvene drzave, ра је ovo nacelo potpune 

ravnopravrюsti шedu narodima dosledno ostvarila i и odnosu 

na najmanje sovjetske naгode. I bas ta cinjenica 

garantuje slovenackorn narodu da ovog puta nece ostati 

usamljen, sam saшcat sa svojom sudblrюm usred imperijalistickih 

hijena, koje su 1918- 1920 godine parolu samoopredeljenja 

nacija kao i same male nacije bestidno 

izigrale, vec da се slovenacke nacionalne teznje imati и 

Sovjetskom Savezu mocnog zastitnika, koji moze i hoce 

da brani prava malih nacija.


Slovenacki narod ima, dakle, sve ·uslove koji su и 

danasnje vreme potrebni za postizanje potpune nacionalne 

slobode. 

А da Ьi svoju potpunu nacionalnu slobodu stvarno i 

postigao, sloveпacki пarod mora da se vec daпas sa svom 

dlu~пosc~. bori pro~~v svih oпih svojih uпutrasпjih пepri 

JatelJa kOJ2 ти odrzcu pravo па samoopredeljeпje. Pravo 

па samoopredeljeпje, ukljuc'ujuci i pravo па otcepljeпje i 

pravo па formiraпje sopstveпe drzave, jeste пajvise пасiоп~~по 

pravo , svakog пaroda. Komuпisticka partija Slovenzзe 

zastupace ovo pravo sloveпackog naroda sa svom dosledn:oscu 

i za пјеgа_ се se boriti. Neka se stoga niko ne 

usud1 da nam prebac1 da stavljamo kir1eski zid izmedu slovenackog 

naroda i bratskih juznoslovenskih naroda. 

Bas Sovjetski Savez, koji svojim пarodima ustavпo 

priznaje pravo na forrniranje sopstvene drzave, na samo 

P~edeljen~e do otcepljenj~, primer је moralno-politickog 

Jev~ln~tva 1 bra~ske koegz1stencije slobodnih nacija koje 

uz1vaзu sva nacюnalna prava. 

REVOLUCIONARNI RAZVITAK SLOVENACKOG 

NARODNOOSLOBODILACKOG POKRETA 

Posle godinu dana masovne, u politickom i akcionom 

pogledu veoma 1·azbuktale oгuzane borbe slovenackog naroda 

za oslobodenje, ujedinjenje i samoopredeljenje nema 

vise nikakve sumnje da se oslobodilacki rat slovenackog 

tlal'Oda povezuje i spaja sa elementima demokratskog revolucionarnog 

razvitka. 

Sta је to sto slovenackoj narodnooslobodilackoj borЬi 

daje obelezje revolucionarnog razvoja 

Prvo, cinjenica da se slovenacki naгodnooslobodilacki 

pokret bori za osloboaeпje i samoopredeljeпje sloveпackog 

na1·oda. Ova borba је neposredno uperena protiv okupatora, 

ali njen cilj - oslobodenje, ujedinjenje i samoopredeljenje 

slovenackog naroda- ipak se ne moze postici Ьilo 

kakvim vracanjem predokupaciskog stanja, recimo versajske 

Jugoslavije, Ш uspostavljanjem ma kog drugog imperijalistickog 

drzavnog sistema koji Ьi slovenacki narod 

ukljucio u svoje granice. Postici oslobodenje, ujedinjenje 

i samoopredeljenje slovenackog naroda znaci revolucionarno 

slorniti postojeci sistem nacionalnog ugnjetavanja 

slovenackog naroda i revolucioпarпo spreciti uspostavljanje 

Ьilo kog i Ьilo kakvog starog Ш novog sistema imperijalistickog 

jarma nad Slovencima. Prema tome, program 

osloboaeпja, ujediпjeпja i samoopredeljeпja sloveпackog 

naroda је izrazito revolucioпarпi program. То је program 

koji је uzalud trazio svoju jasnu formulaciju i realizaciju 

jos и revolucionarnim godinama 1848 i 1918, ali za koji 

se danas bore slovenacke narodne mase i njihovo rukovod-

- ........... -------· 

202 - ёLANCI I RASPRA VE IZ NOB 1942 

stvo sa svom neposrednoscи - masovnoш orиzanom vojnom 

akcijom protiv okиpatora. 

Revolиc~on~rni progryam oslobodenja, иjedinjenja ј 

~amoopr~~elJenJa s~ov~r:ackog naroda i neposredna orиzan~. 

akciJa ~а reallzaciJи ovog programa јеsи, dakle, temelJI, 

d_ok~z 1 osnovпa garantija da se vec sadasnji stepen 

o~l.obodllacko~ pokreta slovenackog naroda spaja sa izrazitim 

elementlma revlиc~onarnog deшokratskog razvitka. 

_ Izmedи щ:з;аvnе. 1 VOJile organizacije i orиzane 

snage 

staтe Jиgoslav:_зe, s Jedne straпe, i sadasnje oslobodilacke 

borbe slovenackog naroda i ostalih rшroda Jиgosla · · 

s dз;иgе - ne у postoji ~~~ ni~akav fakticki kontinи~:~~: 

Apr1.l.a 1941 drzavno-polltlcka 1 vojna zgrada stare Jиgo· 

slaVIJe sramno se srиsila za 12 dana. Dakle, sto se tice te 

vr~t~ sredstava у za odbranи nacionalnog opstanka, slovenack1 

naro.d э:;аsао se pred cinjenicom okиpacije goloruk. 

Za nasta-ylJa';-Je, odн.osno - sto је tacnije - za otpocinjanje, 

za orgaшzacюnи рпрrеmи i razmah orиzar1 e borbe protiv 

okиpatora morale sи nastиpiti sasvim nove snage. 

. . Osnovna sna~a koja је omogucila i razvila borbeno 

зedшstvo ~Jovenackog naroda Ьila је i jeste - sa svojim 

avaнg~rydшrr; k~rakterom, isprobanim i prekaljenim kadrom 

1. 7vrst1m Ilegaln!m aparatom - Komиnisticka partija 

S~veшJe kao sastavш deo Komиnisticke partije JиgosJa 

VIJe. А _ova snaga Ьila је ""ес za vreme stare Jugoslavije 

dиbokoy йe~alna; elovala Је и nepomirljivoj sиprotnosti i 

и ogorceno!. bor~1 sa svim vladajиcim krиgovima. 

:То ~nac1 da Је sadasnji slovenacki oslobodilacki pokret 

kvalltatlvno .mnogo v~se nego prosto nastavljanje aprilske 

odbrane..: Nап~е, da Ь1 borba mogla da se nastavi odnosno 

da uopste pocne, morale sи da nastиpe nove revolucionarn~ 

sn~ge. Ukoliko је danasnja borba izraz istog narodnog 

: ~ac1_onalnog ~ltenJ.a ~уоје se и martи i aprilи odиprlo 

osvaJackoJ po~lep1 faюst1ckЉ napadaca иtoliko је ona 

razume se, naJlegiti:нnЧi, jedini ovlascen'i naslednik april~ 

ske .odbrane. А иkollko Је posle aprilskog sloma za odbranи 

nac1~nalnog opsta!:-ka Ьiо potreban nastиp novih, revolиcionarn1h 

r:r~ovodec1h snaga, utoliko imamo posla, razиme 

se, sa sи~tшskom, sa revolиcionarnom promenom и rиkovodstvu 

1 or~anizaci_ji narodnooslobodilackog rata. 

dil с~· tome Је ~иgi znak da se sloveнacki narodnoosloboa 

1 rat raZVIJa и revolиcionarno-demokratskom pravcи. 

REVOLUCIONARNI RAZVITAК SLOVENAёKOG NOP - 203 

U skladи s ovom dubokom promenom u rukovodstvu 

i organizaciji oslobodilackog rata protiv fasistiCkih osvajaca 

izvrsila se i najduЬlja promeпa и drиstvenom rиkovodstvu 

slovenackog naroda. Ako sи do samog razmaha slovenacke 

oslobodilacke borbe kormilo slovena&e narodne 

sиdbine drzale и rиci ekonomski vladajиce klase, to jest 

veleposed i kapita:I, danasnji politicki hegerr;on slo':enackog 

naroda - razиme se, jos иvek u uslov1ma naJgoreg 

okиpaciskog terora -- jeste proletarijat Slovenije. I ako st< 

nekadasnja sloveпaCka politicka rиkovodstva do\rela slovenacki 

narod и najstrasnije гopstvo koje је ikad doziveo, 

pod rukovodstvom proletarijata Slovenije otvara se slovenaCkoj 

naгodnooslobodilackoj borbl peгspektiva potpиnog 

i trajnog oslobodeнja slovenackog naroda. у 

Ne moze Ьiti nikakve sиmnje da pгomena и drиstvenom 

rukovodstvu slovenackog naroda daje slovenackom 

oslobodilackom pokretи izrazito revolиcionarno ob~.lezJe. 

Jedan od glavnih иzroka brzog sloma JиgoslaVIJe Jeste 

cinjenica sto sи njeni protivnarodni rezimi dosledno 

otklanjali njeno oslanjanje na Sovjetski Savez. А za slovenacku 

oslobodilackи ЬоrЬи је karakteristicno da se Osvobodilna 

froнta sloveпackog naroda, kao ovaplocenje borbenog 

jedinstva slovenackih narodnih masa, izjasnila za 

iskljиcivo oslanjanje na stиb antifasisticke i antiimperi· 

jalisticke borbe, na Sovjetski Savez. 

U tome је garaнtija da је vec prvi korak slovenacke 

narodne revolиcije иzео dosledno antiimperijalisticki pravac, 

koji је Ьitni иslov za oslobodenje, иjedinjenje i samoopredeljenje 

malog naroda. 

Ali svim ovim nisи jos iscrpeni znaci da se sloveпacki 

oslobodilacki pokret razvija и гevolиcionarno-demokratskom 

pravcu. 

Osvobodilna fronta sloveпackog naroda је vec danas, 

pod okupacijom, doblla karakter vlasti. Takva vlast kakvu 

pretstavlja Osvobodilna fronta jos nije postojala u Sloveпiji. 

Ona је пikla pod najgorim terorom okиpatora, и ogorcenoj 

borbl protiv nekadasnjih slovenackЉ vlastodrzaca, а 

daпas - petokolonasa. Izrasla је iz borbenog poleta slovenackih 

narodnih masa. Njeno rodenje iz sirokog razmaha 

narodne inicijative najrecitiji је dokaz njenog revolиcioпarnog 

karaktera. Bez razmaha revolиcionarne narodne 

inicijative Osvobodi1na froнta пе Ьi danas pretstavljala


elemente vlasti, ma koliko dekreta objavilo njeno rиkovodstvo. 

А odluke Osvobodilne froнte sи crveнa nit slovenacke 

nacionalne revolиcije - bas zato sto sи иjedno 

i motiv i odraz revolиcioнarne inicijative slovenackog 

naroda. 

Karakter slovenacke demokratske revolucije koja se 

racla i razvija jeste antiimperijalisticki, opstenarodni, 

opstedemokratski. Njeni ciljevi sи: osloboclenje, ujedinjenje 

i samoopredeljenje slovenackog naroda; demokratske 

slobode slovenackog naroda; svi oni ekonomski zahvati 

koji spadaju и okvi·r dosledne demokratske revolucije. А iz 

beskompromisne borbe za ostvarenje ovog cilja radace se, 

razиme se, i иslovi za prerastanje demokratske slovenacke 

revolиcije и socijalno oslobodenje radnog naroda Slovenije. 

Osnovnu snagu revolucionarnog demokratskog razvoja 

slovenacke narodnooslobodilacke borbe saCinjavaju proletarijat 

sa svojom avangardom Komunistickom partijom 

Slovenije i slovenacke narodne mase. Organizacioni i politicki 

izraz revolиcionarnog slovenackog narodнooslobodilackog 

pokreta jeste Osvobodilna fronta, koja је и masovnom 

pogledи opstenarodna oslobodilacka organizacija 

sloveнackog naroda, а и politickom pogledи savez izmedи 

Komиnisticke partije Slovenije i postenih i rodoljиЬivih 

slovenackih grиpa, и prvom геdи Sokola i katolika и Osvobodilnoj 

fronti. 

Вitna karakteristika oslobodilackog rata slovenackog 

naгoda jeste to sto se on razvija pod hegemonijom proletarijata. 

Od pitaнja da li се proletarijat sacиvati tи llegemonijи 

ili nece, zavisi i pitanje pobede ili poraza Osvobodilne 

fronte, а time i pitanje oslobodenja i1i пeoslobodenja 

slovenackog naroda. Antiimperijalistickи i demokratskи 

slovenackи narodnи revolиcijи nisи stavili и pokret "anacioпalнi 

klasni motivi" proletarijata i1i Komиnisticke partije 

Slovenije kao njegove avangarde, sto Ьi petokoloнasi 

hteli da јој podmetnи. Slovenacka narodna revolucija 

razvija se ро logici i potrebl dosadasnje ЬотЬе za osloboclenje, 

ujedinjenje i samoopredeljenje slovenackog naroda. 

Ali da и иnиtrasnjoj drиstverюj logici takve borbe оdlисијиси 

иlоgи igrajи иpravo klasпi momenti, to је nepo 

Ьitno dokazala sJovenacka peta kolona iz оЬа tradicionalna 

politicka tabora, koja је iz reakcionarnih klasnih razloga 

REVOLUCIONARNI RAZVIТAК SLOVENACKOG NOP - 205 

resla na риt izdaje sopstvenog naroda, iako је Osvobo 

~ilr1a froпta opstenarodni oslobodilacki pokret. . 

Zatvarati oci pred cinjerlicama ove klasne logike zna-: 

cilo Ьi neoprostivo gresiti рrеша c~lo~upnom narodи 1 

sиziti ЬоrЬи protiv pete kolon;,. koJa Је. danas os.нovna 

uпиtrasnja opasrюst za sloveнack1 нarod 1 иspeh щegove 

oslobodilacke borbe. . 

Raskrinkavati i tиci реtи kolonи на svakom nJenom 

korakи, to је zadatak koji се pratiti citavu slovenackи 

oslobodilackи ЬоrЬи - isto onako kao sto се za. celo vг~n:e 

njeпog razvoja ostajati zadat~k bиden~a revol~~юn~rne mlcijative 

slovenackih nar.dn1h masa. 1 zam~nJIVanJe. opo~tunista, 

koji пepopravlJivo zaostaJи, nov1m borc1ma IZ 

dиblne 

narodnЉ masa. 

Neиrrюljiva borba protiv pete kolone vazna је narocito 

danas kad sve narodne snage rrюramo иsmeriti и neposrednи 

~ојrш ak~ijи. То је п~s~mз::ljivo postalo centr~lni 

zadatak oslobodilacke borbe. ~шJen1cav da se Osyo~~dй~a 

fronta и svakom pogledи razvlla и "dгzavu и drzav1 иJedno 

је vгhиnac dosadasnjeg :azvitka s~ov~~ackog n~гodnooslobodilackog 

pokreta. "Dгzava и dr~av1 :r;.~ Ioze v~иg~ 

da postoji. Vlast moze da Ьиdе samo Jedna, ili се doz1vet1 

ozЬiljan poraz.

КLЕVЕТЕ NEPRIJATELJA NASE PARTIJE - 207 

KLEVETE I PODMETANJA NEPRIJATELJA 

NASE PARTIJE 

Zagrizeni neprijatelji Sovjetskog Saveza, proletarijata, 

radnog naroda i nase Partije, koji sи иjedno izraziti 

protivnici potpиnog oslobodenja i samoopredeljenja sloveпackog 

naroda, povecali sи gomilи podmetanja i kleveta 

protiv Partije, iako znajи da Komиnisticka partija Slovenije 

i njeni funkcioнeri nose najtezi teret i рlасаји najveci 

danak u krvi u oslobodilackoj borbl slovenackog naroda. 

Mada slovenacke rшrodпe mase sa gnusanjem odbljajи 

оvи izdajnicku kampanju podlog podmetanja i mada је 

Centralni komitet Komиnisticke partije Slovenije objavio 

vec dva komiпikea kao odgovor, ipak cemo пјЉоvе lazi 

razmotriti i ovoga puta, jer se koristimo svakom prilikom 

da izneserrю svoj stav i raskrinkamo klevetnike. 

Da сијеmо kako oni menjajи belo и crno, а crrю и belo!. 

1) Bela garda иsmeno i pismeнo tvrdi da је Komunisticka 

partija Slovenije aprila 1941 pozivala na dezertiranje. 

Istiпa је, naprotiv, da је Komunisticka partija Slovenije 

orgaпizovala dobrovoljce, da је morala svoj poziv na odbranи 

objaviti ilegalno, jer јој legalпo nisи dozvoljavali 

Natlacen i Narodпi savet, i da se nalazila и prvim redovima 

odbrane, dok sи danasnji belogardisti vec onda vrsili kapitulantsku 

i petokolonasku rabotи. 

2) Bela garda i Dihurov krиg tvrde da је Komиnisticka 

partija Slovenije za "podиnavskи federaciju". Istina 

је da Komиnisticka partija Slovenije podunavsku federacijи 

nikad nije imala u svoщ programи, dok se Bela garda 

sve vise odиsevljavala Ьilo za "katolicku srednju Evropи", 

bilo za "katolicki talijanski imperij" za koji Ьi Ьili prikovani 

i Slovenci i Hrvati. 

3) Bela garda, Dihиrov krиg i drugi ostaci velikosrpskog 

"jиgoslovenstva" tvrde da је Komunisticka partija 

Slovenije "иstиpila" 'ћst i MariЬor. А istina је da је Komunisticka 

partija Slovenije prva postavila i da najeпergicnije 

zastиpa program oslobodenja, иjedinjenja i samoopredeljeнja 

slovenackog naroda. 

4) Ostaci velikosrpskog "jugoslovenstva" tvrde da је 

Komunisticka partija Slovenije r1eprijateljica Srba i Hrvata. 

А istina је da Komиnisticka partija Sloveпije, kao sastavni 

deo Komunisticke partije Jиgoslavije, rесји i ЬоrЬощ zastиpa 

slogu i jedinstvo naroda Jиgoslavije i svih juznoslovenskih 

пaroda u borbl protiv fasistiCkih okиpatora. 

5) Neprijatelji nase Partije tvrde da Osvobodilna 

froпta pod гиkovodstvom Partije vodi antireligioznи ЬоrЬи. 

А istiпa је da и Osvobodilnoj fronti saradиje veCina slovenackih 

katolika, da katolici imajи и Osvobodilnoj fronti 

ршш mogucnost da u svojiш pиЬlikacijama izrazavajи 

svoje religiozrю иЬеdенје i da im је Komunisticka partija 

Slovenije i sa svoje strane zagaгantovala slobodи pogleda 

na svet i veгskog afirmisanja. 

6) Bela garda tvrdi da Partija hoce da uzme seljacima 

zemlju. А istina је, napгotiv, da Partija vec odavno ima 

и svom programи podelи veleposednicke zernlje, zajedno sa 

inventarom i bez otstete, radniш seljacima. Partija nece, 

dakle, seljacima oduzeti zernljи, vec se bori da seljak zernlju 

doЬije. 

7) Bela garda tvrdi da Partija hoce da razori porodicи. 

А istina је da partijci zive иzornim porodicnim zivotom 

i da se uprkos teskim ilegalnim иslovima uzorno br·inu о 

svojoj deci. Partija је uvek nastupala protiv svake pojave 

seksualnog razvгata kod partijaca. Sovjetski Savez, koji 

је Partiji uzor, uspostavio је na osnovi ekonomskog i socijalnog 

oslobodenja zene i ravнopravrюsti muskarca i zene 

tako zdravu sovjetsku porodicи kakvu Ьismo иzalud tгazili 

и drugim drzavama. 

8) Kazu da Narodпooslobodilacka borba sluzi Partiji 

samo kao maska i da се пekomunisti koji saraduju s Partijom 

doziveti sudblnu Kerenskog. Privrzenost Partije naciji 

dokazuju dela Partije, dokazuje krv kоји su partijci 

zrtvovali za slobodu slovenackog naroda, dokazuju zivoti


koje su clanovi i vodeci funkcioneri Partije dali za oslobodeпje, 

ujedinjenje i samoopredeljenje svog naroda. Ali 

pritom Partija nije nikad tajila а ne taji ni danas svoje 

uverer1je da је potpuno, definitivno i trajno nacionalno 

oslobodenje slovenackog пaroda mogucno ostvariti jedino 

putem socijalnog oslobodenja slovenackog radnog naroda. 

Ко је iskrer1 prema Partiji, prema njemu је i Partija 

iskrena. Ко ide s Partijom iskreno i dosledno njenim borbenim 

putem, taj r1e moze i nece doziveti sudblnu Kerenskog. 

А ko danas u odrюsu prema Partiji pokusava da 

ispoljava politikantstvo, naci се se, pre ш posle, na pozicijama 

neprijatelja slovenackog naroda i slovenacke rшcije. 

Jedno su, dakle, klevete, а drugo su cinjenice. 

Odakle i cemu podmetanja - nije tesko pogoditi. 

О KONSPIRACIJI 

Zbog sirokog razrnaha masovпih veza koje ima nasa 

Partija i zbog rnrюgobrojnih linija akcioпog i politickog 

rada koji moraju da obavljaju nase partiske organizacije 

i njЉovi funkcioneri - u poslednje vreme osetno је osla 

Ьila nasa partiska konspiracija. 

Pojavu slaЬljenja partiske koпspiracije moramo oznaciti 

kao veoma opasnu pojavu. Glavni udarci fasistickih 

okupatora namenjer1i su. upravo nasoj Partiji. Ali to r1ije 

sve. Ne bori se protiv Partije samo okupator. Partiju divlje 

mrzi i r1astoji da јој svim sredstvima - ьd klevetanja do 

ubacivar1ja konfidenata i otvorene denuncijacije - na svakorn 

koraku r1askodi domaca reakcija. 

Oslablti partisku konspiraciju znaCi, prema tome, rukovodecu 

snagu oslobodilacke borbe izloziti be.z zastite 

udarcima spoljnih i unutrasnjih neprijatelja. Potcenjivanje 

partiske koнspiracije znaci ujedr1o i politicko potcelljivanje 

rukovodece uloge nase Partije i cinjenice da neprijatelji 

Partije postaju svakog dапа sve zagгizeniji i 

podliji. 

Inter1zivan masovr1i rad i rnпogobrojni pravci partiskog 

delovanja ne mogu i ne smeju da budu izgovor· za 

slabu koнspiraciju. Istina је, doduse, da se s poletom masovnog 

pokreta mnoze i "antikonspirativr1a iskusenja", ali 

је isto tako nepoЬiiila istina da upravo masovni razmah 

stvara najsire rrюgt.1cnosti za uc\тrscenje partiske konspil'acije. 

Pitaнje konspiracije u uslovima necuvenog terora fasistickih 

okupatora је, razume se, preopsirrю da Ьismo ga 

14 Boris Юdric: Sabrana dela


ovde obradili и celosti i и pojedinostima. Ogranicicemo 

se na nekoliko najociglednijih primeгa krsenja konspiracije. 

1) Na mnogo mesta partiske organizacije i partiski 

арагаt роtрипо sи se dekonspirisali pred celom Osvobodilno~ 

fr~ntom i nasim saradnicima и нјој. То је sasvim 

pogresno z veoma opasno. Ти se ne radi о pitanjи vecea 

Ш шanjeg povereнja prema pojedinim na8im saradnicima~ 

Radi se о cinjenici da је Partija ilegalna avangarda i 0 

principи da и ilegalnim uslovima svako sme lia zna samo 

ono и сети_ ne:ros:edno ucestvuje odnosno za Sta је odgo- 

7юran. ~VaJ рпnс1р mora se иtoliko vise postovati sto је 

Osvobodilr1a fronta, иprkos svojoj ilegalrюsti, ipak masovni 

pokret. 

2) Partijci sи cesto. politicki lakornisleni i naivni kad 

se radi о "saradнicima" - naprimer о Mihailovicevim 

agentima- koji sи stvaгno vec pгesJi na stгanи okиpatora. 

Posledice takve lakomislenosti sи provale na osnovи oblcne 

de~иnc~jacij~. Treb~ b~ti rшcisto. s tim da se mnogi nepПJate]J 

nase PartlJe 1 Osvobodllr1e fronte pritajio kad 

smo ga po1iticki raskrinkali i и щasi organizaciono potиkli. 

Metodi njegove "borbe" izrodili sи se и konfidenstvo i denиncijanstvo 

koje hini lojalnost. Protiv takvih elemenata 

и Osvobodilnoj fronti treba иopste povecati i polltickи ј 

konspirativnи bиdnost. 

3). Pa:~~s~i fиnkcioneri premaJo se brinи о svojoj licnoj 

konspzraczзz 1 bez potrebe odJaze na sve moguce i неmоgисе 

sastanke i veze. Posledica toga је da sи Љ иpoznali 

konfidenti i provokatori. 

4) U masovrюm i иnиtrasnjem partiskom radи partijci 

se cesto pretstavljajи svojim pravim imenom иmesto da 

иpotreЬljavajи ilegalne pseиdonime. 

5) u partizanskim cetama, и zatvorima i konfinacijama 

jos иvek ima pojava brЬJjivosti i pricaпja konspirativrlih 

tajni. То је јеdпа od пajopasnijih, objektivno izdajnickih 

navika kоји sи, fatalno ро nas, iskoriscavali dezerteri, 

konfidenti i provokatori. 

6) Pravi1na Jinija brzog primanja novih clanova и 

Partijи i brzog podizanja mladih kadrova nije иvek pracena 

dovo]jnom licnom kontrolom i proveravanjem novih 

clanova i fиnkcionera. u tome је ozblljna opasnost da se и 

О KONSPffiACIJI - 211 

partiske redo:r~ иv:иkи k~r:fideпti fasistickih okиpatora i 

domacih nepпJatelJa Part1Je. · 

. 7) Isti ljиdi cesto sи nepsr~dno zapo~lez:i n~ raznim 

ktorima rada, dodиse konsp1ratlvno odvoJerнm, sto omose 

al v. • kt kt . 

gисије da se prov а s1п sa se ora na se ·or.:. . 

8) Uzelo је maha пekonspirativno. sastaj.a~je. na иlicama 

i javnim mestima, sto okиpator~kнn pol1C1sk1m organima 

оmоgисије иspesno posmatranJe. 

9) Preventivne mere protiv n:;etoda strpЧivg i sis!ematskog 

posmatranja kojim se slиze okиpator1 шsи :иopst~ 

dovoljne, sto se izrazito pokazalo и provalarr:a и StaJe:skOJ 

i Gorenjskoj. Cinjenica sto okиpatori nekollko nedelJa ne 

,,intervenisи" иspavljиje partijc~ i aktivi~te i ~n~ se ро 

starom "isprobanom" metodи na1vno .sastaJи na .1st1m mestima 

i на isti nacin, mada ih agent1 posmatraJи. 

10) Stanovi и koje zalazi veci broj partijaca i aktivista 

Os\~obodilne fronte, cesto poslom и cesto samo zbog 

brЬljanja, najopasniji sи izvor provale. 

11) Kиrirski aparat se cesto preopterecиje, иpotre 

Ьljava bez potrebe i premalo proverava. 

12) Stanovima ilegalaca nije posvecena dov:oljna koнspirativнa 

briga. Desava se. da stano,~vac .rad1 и nekom 

drиgom ilegalnom sekto;и, sto и ~lисаЈи nJegove provale 

moze povuci za sobom 1 provalи :Ieg~ca. Poset~ и svom 

ilegalnom stanи ilegalci morajи ukinиtl. ~. stanv1ma n.eka 

ne сиvаји vece koliciнe ilegalnog materlJala : ko~sp1ra: 

tivnih belezaka, jer time и slисаји. provale otezav~Jи svoJ 

polozaj, а osim toga mogи nelюtlce da provale 1 drиge 

stvari i ljиde. 

Ovih dvanaest primera krsenja konspiracije ni :pri 

Ьlizno ne iscrpljиjи citavи materijи .. osim toga.! konsplracija 

nije stvar koja Ьi se m~gla ~ati. и recepti:na .. :ored 

strogog pridrzavanja osnovnйl рrшс1ра, ko.nsplral.Ja zahteva 

konkretno prilagodavanje konkretmm. prй1kama. 

Vazno је da svaki partijac citavo svje delovanJe posmatra 

i s konspirativne strane, а da partlsk~ rl;l~o~odstva s~rovedи 

kampanju za иcvrscenje konsplraCIJe. 1 а _nemJlosrdno 

иdаrаји ро tipicnim i cestim konsp1rat1vn1m greskama. 

14•


~azиme. ~е da роvесанје ko:э-spiracije пе sme ni пајmаnзе 

osl_ab1t1 masovno delovanJe Partije. Као и svakorn 

drиg~m, 1 и tom ро~l.е~и moramo иciti od boljsevika. 

Istov~_emeno neka_ ра7~1Ј~1 ь_~dи svesni toga da pre svega 

d. IlJ1h~ve .~onsp1rac1J~ 1 IlJ1hovg dobrog primera zavisi 

1 koпspiraC1Ja и samoз Osvobodllnoj froпti. 

SLOVENACKI NAROD PREUZIMA VLAST 

Hiljadи · godina slovenacki narod blo је bespravan. 

Ali danas, posle mnogih vekova, on na svojoj teritoriji opet 

uzima vlast и svoje rиke. П oпi:tn krajevima Slovenije koje 

su oslobodile nase partizanske cete narod postavlja svoju, 

narodnи vlast. U svim mestima stanovnici Ыrаји narodnooslobodilacke 

odbore, koji su postali osnovni orgaп revolucionarne 

sloveпacke vlasti. 

П pocetkи seljastvo poпegde nije moglo da shvati karakter 

narodnooslobodilackih odbora. Ono је sve dosad bllo 

naviknиto da samo slepo slиsa gospodare koje sи postavljale 

protivnarodne snage, na koje narod nije imao 

nikakvog иticaja. А Osvobodilna fronta је па oslobodenoj 

teritoriji svu vlast odmah predala radnom covekи. 

S odlиkom lzvrsnog odbora Osvobodilne fronte о uspostavljanjи 

civilne narodne vlasti na oslobodenoj teritoriji 

pocelo је medu stanovnistvom Slobod;·1e Slovenije novo 

zivotvorno kretanje. Snage koje su decenijama spavale 

probиdile su se i ujedinile. 

S obzirom na dosadasnji tok izbora, mozemo vet' izvesti 

nekoliko zakljucaka i izneti glavne иtiske. 

1) Slovenacko seljastvo, koje је pored radnistva dosad 

dalo najvise snaga и oslobodilackи ЬоrЬи, postaje preuzimaпjem 

vlasti и svoje rиke sustvaralac поvе slove.nacke 

slobode i пјеnе drzavne organizacije. 

2) Time sto sam narod preиzima vlast, on unapred 

iskljucuje sve stetne uticaje onih protivnarodniЬ snaga 

koje su dosad u svakoj situaciji znale sacиvati vlast nad 

vodenjem javnog zivota.

----------------------------- ----~--- 


3) Odlиcnim zahvatom i odlиcnom borbom radnistvo 

i seljastvo оЬеzЬеdији sebl i za bиdиcnost jedino оdlисијисе 

mesto pri иredivanjи nacionalnog zivota posle potpиnog 

oslo'Ьodenja. 

4) Slovenacki radnici i seljaci s odиsevljenjem исеstvији 

и radи na organizovanjи slobodne slovenacke 

teritorije. Otkrivajи se narodne snage kakve dosad jos nisrno 

ima1i prilike da иpoznamo. Svi ti ogromni rezervoari 

narodnih sпaga daпas se otvarajи i иklјисији и plodan 

rad za novи slovenaCkи slobodи. 

5) Slovenacko seljastvo danas zna da ти nas oslobodilacki 

rat otvaгa vrata ne samo и naeionalno nego i и 

socijalпo oslobodenje, i zbog toga bиdi i ијеdiпјије sve 

svoje snage и radи za иspeh slovenackog oslobodilackog 

pokreta. 

6) Slovenacke zene, koje sи dosad bile zatvorene, 

iskljиcene od svakog иticaja па javпi zivot, pocele sи se 

па oslobodenoj teritoriji afirmisati s velikom r·evrюscи i 

zalaganjem. Posto slovenacka zena mora nositi terete i 

teskoce svoga naroda, jedino је pravedrю da i ona иcestvuje 

и stvaranjи novog sloveпackog zivota koji се Ьiti 

plod danasnje slovenacke borbe, da i ona иtice na njega. 

7) Slovenacka omladina, koja је sve dosad Ьila bespravna, 

doblla је sva po1iticka prava. Nase mlado pokolenje 

ptoliva najvise krvi za nacionalno i narodno oslobodenje. 

Njegova је bиdиcrюst, i zato пеkа vec danas suodlиcиje 

ravnopravno и svim pitaнjima. 

_ Slovenacki radnik i seljak stvarajи danas, zajedno 

s radnim intelektиalcem, rюvu Slovenijи. Danas se 

umrtvljavane i иgnjetavane narodne sпage Ьиdе, rada se 

prava narodna demokratija i stvaraju se svi prirodni иslovi 

da Ьudиси Slovenijи vodi prava naroclna vlast, vlast na~ 

eiona]ne i socijalne pravde. Rad koji је 1.1 tom pogledu 

izvrsen na sJobodrюj s1ovenackoj teritoriji doprinece dragocenim 

iskиstvima organizaciji i иredenjи narodne vlasti 

rюve SJovenije. Stvaralacka snaga koja se danas bиdi tt 

sJovenackom radnom narodtl dace potpиno nov ob1ik ceioj 

sl()v:enackoj teritoriji. 

TONE ТОМ~НС - UZOR KOMUNISTIMA I SVIM 

AKTIVISTIMA OSVOBODILNE FRONTE 

Pod fasistickim mecima рао је borac, rиkovodilac i 

heroj Tone Tomsic. Рао је иpravo onda kad је oslobodilacka 

borba slovenackЉ narodnih masa pocela da zanje 

svoje najvidnije иspehe - oslobadanje poroЬljene slove:.. 

nacke zemlje. 

Tone Tomsic spada medи glavne tvorce Ьиdисе slobode 

slovenackog naroda, radnog naroda i radnicke klase 

S1ovenije. Njegovo ime nerazdvojno је povezano sa sv·im 

onim delima i razvojnim karikama oslobodilacke borbe 

koji sи tи teskи ЬоrЬи vodili od иspeha do иspeha. Neprijatelj 

ga је fizicki иnistio pre nego sto је. mogao da 

ugleda najvelicanstvenije pJodove svog rada. Ali njegov 

r·evolиcionarni dиh zivi. Tone Tomsic nam је postao иzor 

za сео риt koji је jos pred nama. Dovrsicemo ono сети 

је нdario temelje nas nezaboravni drиg Tone. Njegove osobine 

neиmornog borca i neustrasivog jиnaka gajicemo и 

svakom komиnistи i svakom iskrenom aktivistи Osvobodilne 

fronte. Neunistivi revolиcionarni dиh Toneta Tomslca 

ra7.vice и nasoj Partiji jos jaci plamen borbenog poleta. 

Tradicija Toneta Tomsica zivece и srcima slovenackih 

boraca i citavog radnog naroda Slovenije, i ne samo danas 

i sutra, dok jos vodimo teskи osJobodilackи ЬоrЬи, nego 

i u doba koje nam se svakog dana sve vise priЬlizava, to 

jest onda kad bиdemo svim snagama gradili srecnи bиdиcnost 

slovenackog naroda, radnicke klase i radnog 

naroda. 

Pred nama sи jos teske Ьitke koje nam nalazи da 

razvijemo sve osoblne nepopиstljivog, pozrtvovnog i nеи-'


mor~og_.aktivista i. orga~izatora, sve osoblne borca koji se 

prezirUcl smrt Ьоп s puskom u ruci za slobodu. 

Povod.on: jur:acke srnrti 'Гoneta Tornsica hteli Ьismo 

da ko::шшstrrna 1 ostalim aktivistima Osvobodilne fronte 

predoc1rno, pre svega, оне njegove borbene osoblne koj 

SU Ilam dan~s narocit~ potrebнe ako hocemo da zavrsim~ 

delo kome Је sve svoJe sнage posvetio Tone. 

. 'Љnе 'Гom~.ic је uzor junackog drzanja pred neprijat~lJerз;. 

~et ~с1 ~zastpce mucili su ga do nesvesti vec u 

LJUЬlJanl:,.all ~~ !lJegovih Uta пiје izasla nijedna rec. Junak 

pred. :n:rcitelJппa, ostao Је heroj pred "sudorn" i pred 

krvшck1m plotunom. 

. Podrazavacemo Tonetovo Ьerojsko drzaнje. Nema te 

slle na svetu koja Ьi smela i mogla prisiliti komunista ili 

rnВ: kog. p~rtiz~n.~ ili aktivista Osvobodilne fronte, Ьilo' na 

naзmanJll IzdaJшcku rec Ьilo na ma kakyo necasno drzanje 

pred нeprijateljem. 

Nije ~!~о sm.etnjve ni нароrа koji Ьi mogli spreciti Toneta 

Toms1ca u 1zvrsavanju zadataka koje rnu је poverila 

Partija i koje је о~. njega zaht.evala Ьо~Ьа. Ustrajno, neurrюrr~' 

. пeJopustlpvo savlacћvaпje svih i svakojakih 

srr:etnJI blla Ј~ оsоЬша kojom se, pored palog narodnog he: 

l'OJa SJavka Slandera, u Partiji najvise odlikovao upravo 

Топе Tomsic. 

Podrazavacemo tu njegovu osoblnн. Nastojacemo da 

. postane1-з; slicni boljsevicima, za koje је Staljiп kazao da 

ne postOJl tvrdava koju oni пе Ьi rnogli osvojiti. 

Топе Tomsic је Ьiо sjajan organizator. Kad su fasisticki 

okupatori poroblli i raskomadali slovenacki narod 

organ_izaciska mreza Komunisticke paгtije Ьila је jedin~ 

veza 1zmedu raskidaпih i raskrvavljenih delova. Bez takve 

orgaп~zaci~~e mrez.e, isprobaпe u ilegalnosti, ne Ьi Ьiо 

mogu~ v.elic.anstveш polet osJobodilacke borbe slo\'eпackog 

narod~ 1 .nзegove VOs':'obodilпe fronte. А bas ta ilegalna 

orga:;.l~a.cis~a mreza ~е pre svega zasluga Топеtа. Tone 

Toms1c JU Је upotpunJavao u najgorim uslovima ПеgаLтюg 

ra~~ Pd ~kupacчom. Оп se sluzio svom svojom sпalazljivos_cu 

1 SVJin.~VOJШ~ smislom vza sitпi rad da stvori orgaпiz.aclska 

UJOГlSta v~O~~ SU se cesto zaljuljala pod strahovitlm 

udaгc1ma fas1stlckog teгora, ali koja su se ipak svaki 

put ponovo digla. 

TONE TOMSIC - 217 

Fasisticka okupacija liSila је slovenacki naгod i poslednjih 

mrvica slobodne reci i slobodne stampe. Ali oslobodilacka 

sloveпacka rec snazпo је zagrmela iz podzemlja. 

:Кomunisticka partija Slovenije stvorila је za slovenacki 

naгod i njegovu Osvobodilrш frontu takav strucho kvaЊfikovaп, 

vest, pozгtvovaп i razgranat ilegalni tehnicki apal'at 

kakvim se malo ko moze ponositi. Ova. jedinstveпa 

ilegalna tehnika је zasluga Toneta Tomsica. Kad је рао 

u ruke fasistickih rrшcitelja i dzelata, sve пajvaznije u 

tehnickom pogledu Ьilo је vec obavljeno. Mog1i smo i moгali 

samo nastaviti njegov гаd. 

Podгazavacemo organizatorske sposobnosti i organizatorski 

duh Toneta Tomsica. Podгazavacemo Љ tamo gde 

jos gospodare fasisti i gde se jos rnoramo probljati kroz 

ilegalnost. Podrazavacerno Љ па slobod11oj slovenackoj · teritoriji, 

gde cemo u duhu Lenjirюvih i Staljirюvih uputstava 

dokazati da komunisti nisu sposobni samo da unistavaju 

i ruse staro i prezivelo, nego da su naгocito sposobni 

da organizujll i grade поvо. Neka nas p1·ozimaju 

oгganizatorske sposobnosti i orgaпizatorski duЬ Toneta 

Tomsica нpravo danas, kad na oslobodenoj teritoriji osnivamo 

i gradimo novu пacionalnu i naгodnu vlast. 

Топе Tornsic је Ьiо jedan od najboljih vaspitaca nasih 

kadrova. Pod njegovim organizaciskim i kadrovskim rukovodstvom 

izrasla је veciпa onih sjajnih koniuнista koji 

su, preziruci smrt i misleci jedino на svetu stvar oslobo: 

dепја sloveпacke насiје i radnog naroda, zrtvovali svoJ 

zivot. 

Podrazavacemo Tonetovu brigu о kadrovima. Носеmь 

da postanerno slicпi boljsevicima, koji su potpuno svesni 

toga sta znace Staljiпove reci da "kadrovi гesavaju sve". 

Danas kad nam se na osloboderюj slo\renackoj teгitoгiji 

pruza prilika da iz najduЬljih narodnih dublna uzdignemo 

i vaspitamo pozrtvovпe i borbene kadгove, posveticerno 

kadrovima u partizanskirn odredima i па terenu najvecu 

nюgucu paznju i brigu. Nasoj vojsci su potrebнi sve novi 

i novi korнaпdiri, kornandanti i politicki komesari. Pozadiпi 

su potrebni novi organizatori i politicki radnici. 

Fartiji, koja је za svoj пarod dala najbolji kadar, potrebni 

su novi partijci. Svi ovi kadrovi пalaze se u пasem narodu, 

medu пasim radnicima, seljacima i radnom inteligencijom. 

Njih treba umeti pronaci, njima treba zпati pornagati, treba


zпati иciti i иzdizati ih, prиzati im svakи pornoc pri savladivaпjи 

pocetпih teskoca, vaspitati Љ и dиhи potpune 

odaпosti velikoj stvari oslobodeпja sloveпackog пaroda 

1'adnicke klase i radnog пaroda, и dиhи пepomirljive borb~ 

protiv svih ипиtrаsпјЉ i spoljпih пeprijatelja пaseg oslobodilackog 

pokreta. 

Топе Tomsic је и celokиpпom svom delovanju пastojao 

da sjedinjиje revolиcioпarпи priпcipijelпost partijca 

s masovnom siriпom oslobodilackog pokreta. Stajao је пepokoleЫjivo 

па pozicijama partiske liпije. Borio se protiv 

opo::tиni~ma. i ~ektastva i пjihovih rюsilaca. Do posledпje 

kap1 krVl Ью Је odan svojoj Partiji, avangardi masovne 

oslobodilacke borbe. 

_za ОЛ;i~. zc: cim је tezio Топе Tomsic и izgradivaпjи 

partiske 11п1Је 1 samog sebe kao partijca tezicemo i rni. 

Hocemo da sjediпjиjemo svojи priпcipijelпost s masovnom 

siriпom Osvobodilпe froпte sloveпackog пагоdа. Bicemo 

пepopиstljivi prema svakom oklevaпjи koje Ьi islo пarukи 

fasistickim okиpatorima i пjihovim ипиtrasпjim pomagacima. 

Necemo gledati samo па daпasпji dап, vec hocemo 

da bиdemo svesпi sиtrasпjeg dana. А prema svim oпim 

saradrlicima и Osvobodilпoj froпti, s ovakvim ili oпakvim 

pogledom па svet, iz ove Ш опе grиpe - koji iskrerю idи 

s паmа borber1im pиtem sloveпackih пarodпih masa, pиtem 

oslobodeпja, ијеdiпјепја i samoopredeljeпja sloveпackog 

пaroda, pиtem istiпske паrоdпе demokratije i srecпe 

bиdиcпosti sloveпackog radпog пaroda, pokazacemo primer 

lojalпosti. Jediпstvo sloveпackih r1arodпih masa, revolиcioпarпи 

i demokratskи sadrziпи Osvobodilпe froпte 

sloveпackog пaroda i пјепи masovnи sirinи cиvacemo kao 

zепiси oka. 

Nastojacemo da se иpravljamo ро Staljiпovim recima 

da sи komипisti slicпi starogrckom mitoloskom Апtеји. 

Као sto је Апtеј izgиblo sпаgи cim је Ьiо odvojeп od matere 

zernlje, tako па komипiste параdпе Ьirokratska rda 

cim se иdalje od svoje matere - od пarodпih masa koje 

sи ih othranile i odgajile. NајdиЫје se povezati s osпovnim 

narodпim masama - to је fипdameпtaJni zadatak komиnista 

i svih borbenih aktivista Osvobodilne fronte slovenackog 

naroda. Ne smemo ocekivati da се mase dolaziti 

k nama ako im bиdemo govorili s visiпe, propovednickim 

toпom dosadпih пaиcnika. Podimo и svakom pogledи 

TONE ТОМSIС - 219 

rnedи mase, ра i medи najzaostalije slojeve,_~_govo~~n:o i:n 

"hov1'm J·ezikom. Ucimo se od Топеtа TomSlca, kOJ1 Је Ью 

n]I . 

·stor 

'k . t • g 

и ироtrеЫјаvапји пarodпog Jez1 а, pr1s ирасnо 

rnaJ . . . . . 

i 1 · · razиmlj1vog пaJS1rim пarodnim s OJeVlma. 

1 

Mada је Tone Tomsic Ьiо u prvom _redu orgaпizacioпi 

kretar PartiJ' е ipak је u pocetkи partlzaпskog pokreta u 

se ' . . d . О bo- 

Sloveнiji posvetio рипu pazпju ":о~х:нm za ac1ma . svo 

dilne froпte. Cvrsto је zastиpao llniJU takvog par!:zaпsk~g 

razvoja kakav daпas postize svoje Pbede u u:нstava!lJи 

zive sпage пeprijatelja i u оslоЬаdапзи sl_oveпa:ke t~r1t0: 

··е Imao Ј· е паЈ·vесе razиmevaпje za tehn1cke, fшans1ske 1 

r~ . . k 

kadrovske potrebe паsе mlade VOJS е, 

Podrazavacemo Toneta Tomsica пarocito danas, k~d 

је za Partijи i za celokupпи Osvobodilnи fr_ontи sl~veпackog 

пaroda пajvisa zapovest: "Sve za паsи partlzaпskи 

vojskи, sve za froпt!" 

Топе Tomsic је blo beskrajno. ~dап. рr":~ьо:си za. s~o: 

Ьоdи пасiја, aпtifasistickoj tvrdav1 1 zaJedmckoJ o!adzbш1 

radnog covecaпstva- Sovjetskom Savez:x. ро ~па !е shvatio 

da је sиdblпa паsе sloveпacke otadzbшe .1 пaseg ~lovenackog 

пaroda пeodvojivo povezaпa sa sиdbmom ..:'o":Jet 

skog Saveza. Vera и Sovjetski Savez, и slavпи bolJse~ckи 

partijи i и vodи пaroda, drиga Staljiпa! 

pr_ozim~la ga Ј~ па 

svakom korakи пjegovog rada. Оп JU Је ullvao sv1ma 

oпima koji su se zajedno s пjim borili. . 

Podrazavacemo Топеtа Tomsica. Ne samo svaki. ~omиnist 

vec i svaki aktivist Osvobodilпe froпt~, s:vak1 cestiti 

Sloveпac mora zпati i иvideti da је оslап]апЈе slov: 

nackog пaroda па Sovjetski Savez jediпo sto 11;am garantиJe 

defiпitivno sloveпacko пасiопаlпо oslobodeпJe. 

Druze Tone! Tvoje telo pokri1a је slovenacka zen:Jja. 

ali tvoj borbeni dиh zivi i delиje medи nax::a. ~re~ tvo]om 

uspomenom Komиnisticka partija SlovemJe 1 щеn Ceпtralni 

komitet оЬаvеzији se da се, pod гиkovodst:r;>m Centralпog 

komiteta Komиni~t.icke r:artije Jиg~slaV1Je, kome 

si Ыо иzorno odan, dovrs1t1 ono sto smo zаЈе~по s .tobot;l 

zapoceli i za sto si ti dao svoj borbama, patnJama 1 odr1- 

canjem ispиnjeп zivot. 

Komunisti i svi aktivisti Osvobodilne froпte - 

п borbu do novih pobeda! 

napred

POTVRDA PARТISКE LINIJE - 221 

OSLOBODENA SLOVENACKA TERITORIJA 

POTVRDA PARTISKE LINIJE 

Dogodilo se ono sto је jos pre dva meseca jzgledalo 

nenюgu.cno svim koleЬljivcima, ocajnicima i oportunistima 

svih nijansa. 

Naoruzana pesnica slovenacke partizanske vojske 

oslobodila је usred talijanskih i nernackih imperijalistickih 

klesta, usred do zuba naoruzanih fasistickih armija 

znatne delove poroЬljene slovenacke teritorije. 

Oslobodenje znatnih sloverшckih kгajeva jos recitije 

potvrduje pravilnost linije za koju se sve vreme okupacije 

bori nasa Paгtija. 

Pгvomajski proglas Centralnog komiteta Komunisticke 

partije Slovenije ириtiо је partizanima ovaj poziv: 

"И vas su uprte oCi celog slovenackog naroda i celog 

sveta. Vi ste ро~юs slovenackog 1шroda, njegova uzdanica, 

jemst1ю njegove srecnije buducnosti. Pred varna su odlucne 

bltke. Nemilosrdno tucite neprijatelja, gonite ga iz 

nase zernlje, cistite pedalj ро pedalj nase grude od razbojnickih 

fasistickih hordi! Neka vam sluze kao primer 

herojska borba Crvene armi.Je i uspesi vasih srpskih, crnogorskilz 

i hrvatskih d1·ugova partizana! Borite se za: oruzje 

i umnozavajte svoje redove! Smelo napred, и no·oe Ьitke, 

do potpune pobede slavne partizanske zastave!" 

Pгvornajski poziv Centralnog komiteta nase Partije 

i ostvarenje ovog poziva nisи nikako ЬШ slиcajni. Oni su 

Ьili plod linije, aktivnosti i иspeha celokupne Komunisticke 

partije Jиgoslavije pod rukovodstvbm njenog, и buгnim 

talasima шasovnog politick6g deloviшja i и оgпји 'teskih 

partizanskih borЬi isprobanog Centralnog komiteta. ВШ 

sи rezultat jednogodisnjeg rпasovnog i vojnog гаdа Komиnisticke 

partije Slovenije, rezиltat kome је Partija tе:Ша 

od samog pocetka naseg paгtizanstva i za koji se najenergicnije 

zalagala и Osvobodiln.oj fronti sloven~c~~~ r:aroda. 

Kad је Partija pre gоdши dana dala IШCIJatlvu za 

slovenacko partizanstvo, naisla је kod svih oportиnista па 

odbljanje i podrиgljivo klimanje gl~voщ а ~d takozv~nih 

.strиcnjaka" na ogorcen otpor, Јег, ро !l]Ihovorп rru-: 

sljer;jи, ni slovenacka teritorija ni slovenacki covek nisи 

pogodni .za p~~~izansk'-: ~a.ktikи i. paгtizanskи b~rb~. Samo 

njeпi naJverШJl saradrнc1 IZ drиg1h grиpa, kир~Је~н и .Izvrsnom 

odborи Osvobodilпe fronte, podиprli sи Је 1 ~ZaJedno 

8 njom postigli da је linija partizanskog orиzaпog otpora 

postala Iinija citave Osvobodilne fronte. 

Vec prvi rezиltati partizanskih borЬi dali sи za pravo 

Centгalпom korпitetи Partije i Izvrsпom odborи Osvobodilne 

froпte; oni su jasno i glasno demantovali sve нeverne 

Tome. Uprkos ogr0mnim pocetnim teskocama, slovenacko 

partizaнstvo, ciji sи pioniri, prvi borci i prvi paJi heroji 

Ьili pre svega sinovi nase Partije - иtrlo је seЬi pobednicki 

риt. 

Dolaskom zirrie teskoce sи se иdesetostrиcile i иstostruCile. 

Stиderii i fasistickim mecima pridrиzili sи se 

izdajnicka kampanja Bele garde i dezertirarije neprekaljenih 

elerпenata. Unиtrasrlji neprijatelji slovenackog naroda 

likovali sи - zima се иciniti kraj partizanskom роkгеtи. 

Ali su. se prevarili. Partija se nije иplaSila svoje odaovornosti. 

Centгalni komitet' је pred Osvobodilnom frontom 

preнzeo gaгahtijи da cemo ziriш izdгzati. Ро najljиcoj 

zimi odlazili sи и paгtizane sve novi i пovi clanovi Partije, 

koji Sll licnirп primeГOПl i иbedJjiVOПl гесi podigli 

pali rnoral. . · . . . . . . 

Slovenacki partizani su se preka1Il1, zadobll1 poverenje 

sirokih naгodnih 'slojeva, postali sposobni za prolecnи 

ofanzivи. 

Koпstatиjиci иsреће Partije u izrazito vojnorn Р~: 

gledu, svesni smo da Ьi ti иspesi Ьili potpиno nemogиci 

da Partija пiје na sviш podrиcjima oslobodilacke borbe 

i Osvobodilne froпte irnala pravilnи liпijи i гazvijala najvecи 

aktivnost. Borba za jediнstvo i orgaпizovaпi otpor 

sloveпackih narodnih rnasa, пepomiгljiva bbrba protiv Ве}е

222 - CLANCI 1 RASPRA VE IZ NOB 1942 

garde, energicno raskrinkavanje bratoubllackЉ namera 

Draze Mihailovica i njegoyih slovenackih ageпata, masovna 

antifasisticka borba и LjиЬljani i njenoj okolini - 

sve је to stvorilo оnи роmеtнји kod fasistickih okиpatora 

и LjиЬljanskoj provinciji iz koje su se r-azvili osnovni po 

Шicki иslovi za neposredno oslobadanje slovenacke teritorije. 

А ta masovna aktivizacija slovenackog naroda Ьitnf\ 

је zaslиga Osvobodi]ne fronte, njenog rukovodstva i pravilne 

partiske linije и Osvobodilnoj fronti. 

Borba i иspesi Osvobodilne fronte vec sи dostigli tako 

visok stepen razvitka da је prvomajsko Delo moglo 

da pise: 

"Cinjenica da se Osvobodilna froпta и izvesnom smislи 

razvila и ,drzavu и drzavi' иjedno је vrhиnac dosadasnjeg 

гazvitka s]ovenackog narodnooslobodilackog pokreta. 

,Drzava и drzavi' ne moze dugo postojati. Vlast moze 

da Ьиdе samo jedna, Ш се doziveti ozblljne poraze." 

Iz ispravnih konstatacija sledila su i ispravna dela: 

preSli smo na stvaranje samo jedne vlasti, na иnistavanje 

nasilnicke vlasti okupatora. 

Nasa Partija gleda s ponosom na plodove jednogodisnje 

borbe za osJobodenje, иjedinjenje i samoopredeljenje 

slovenackog naroda, za srecnи bиdиcnost radnog naroda 

Slovenije. No и isti mah ona је svesna toga da komиnisti 

ne smejи nikad pocivati na Iovorikama i da sи pred nama 

jos ogromne teskoce. Mi moramo da ih savladamo i znamo 

da cemo ih savladati. Ali za uspesno nastavljanje borbe 

potrebrш је s]edeca pri'lva Jinija Partije, nase partizanske 

vojske i citave Osvobodilne fronte: 

1) U vojnom pogledu - sistematsko i maksima]no uni"' 

stavanje zive snage neprijatelja, maksimalno sticanje oruzja, 

neprekidno иcvrscivanje i uvecavanje nase partizanske 

zive snage, moЬilizacija citave pozadine za partizanski 

front, sirenje slobodne teritorije, maksimalno иpotpunjavanje 

i razvijanje partizanske taktike. 

2) U poJitickom pogledи- иnistenje Bele garde, maksimalno 

razvijanje agitacije i propagande, siroka, ziva i 

neиmorna kampanja objasnjavanja medи s]ovenackim narodom, 

aktivizacija osnovnih narodnih masa, cvrsta povezanost 

sa slovenackim srednjim seljakom, иspostavljanje 

nove nacionalne i narodne vlasti kao иzorne demokratske 

vlasti, иspostavljanje иzorrюg reda i ja'\rne bezbednosti sa 

POTVRDA PARTISКE LINIJE - 223 

eevolucionarno-demokratskim razvojem koji zahteva slovenacki 

nacioпalni i narodni interes. 

Osvobodilna fronta slovenackog naroda, njen siroki 

masovni karakter, njena stvaгno demokгatska sadrzina, 

njeno otelovljenje slovenackog narodпog jedinstva ostace i 

ubudиce temelj пјеnе aktivnosti medи masaшa. S jedne 

strane, principijelna nepopиstljivost и svim nacelnim pi-· 

tanjima savremenog гazvoja slovenacke oslobodilacke 

borbe, s drиge strane, sto veca lojalnost prema svim iskreпim 

i lojalnim saradnicima - to је opsta politicka linija 

Partije, koja pritom daje svu politicku i moralпи garantijи 

za rюve i odlиcne vojne uspehe slovenacke partizanske 

vojske.

ZADACI NARODNOOSLOBODILACКШ: ODBORA - 225 

ZADACI 

NARODNOOSLOBODILAёKIH ODBORA 

Na oslobodenoj slovenackoj teritoriji vlast preuzimaju 

пarodnoos1obodilacki odbori (NOO), izabrani na slobodnim 

izborima na osnovu proglasa Izvrsnog odbora Osvobodilne 

fгonte о uspostavljanju naгodne vlasti. Narodnooslobodilacki 

odbori su, dakle, na svom podrucju jedina zakoпita 

civilna vlast. Ipak treba vec unapгed naglasiti da oni ne 

smeju Ьiti Ьirokratska vlast koja гadi iza zatvoreпih vrata, 

rzego vlast koja radi и najtesnjoj saradnji s narodom. Pri 

ostvarivaпju svakog iole znacajnijeg zadatka koji se postavlja 

toj novoj vlasti treba na ovaj ili onaj nacin saznati 

za stav naгoda, treba voditi racuna о njegovom rnisljeпju, 

potrebama, zeljama i predlozima. 

Koji su najzпacajniji zadaci NOO 

Najveca briga svakog NOO mога Ьiti odt.rana izvojevane 

slobode od spoljnih nepтijatelja - Ьivsih okupatora. 

Razume se da ovakvo nastojanje NOO nюга Ьiti и 

skladu s radorn mesnЉ vojnih vlasti. Тај zadatak NOO 

се ispunjavati na taj nacin sto се se brinuti da se nabavi 

Sto vise oruzja (da se pronade zakopano oruzje nesposobnih 

za borbu, zapleni oruzje belogardista, opravi delimicno 

pokvareno oruzje itd). Ovako dobljerю oгuzje је svojina 

slovenaёke partizaпske vojske, а njirne се delimiёno Ьiti 

пaoгuzana Naгodna zastita. 

Radi zastite nove пarodne vlasti od spoljпih i unutrasnjih 

neprijatelja svaki NOO mora pomagati pri orgaпizovanju 

Narodпe zastite. Jedan deo Narodne zastite blce 

naoгuzaп oruzjern dobljenirn па pomerшti nacin, а drugi 

deo Ьiсе snabdeven pionirskim oruzjem, prevoznim sred- 

stvirna, bolnicarskim potrepstiz;~n:;a 

itd. Ovak~ orgar:i;;:oana 

Narodna zastita- muska й1 zenska- sluz1 za zastltu 

v . k . k 

NOO za straze i za rezervu narodпe partlzans е VOJS е. 

Sve ove odbranbeнe шеге NOO Ьiсе nedovoljne ako 

oni и isto vreme ne budu oгgaпi~o~ali pos~bпu obavestajnu 

sluzbu, tj. опu koja се .pratltl. kre~a~Ja. okupatora 

· njegovih unutгasnjih savezшka - IzdaJniCklh belo~aг 

~istiёkih petokoloпasa, sumпjivih stгапаса itd .. oьc:,ve~taJnU 

sluzbu tгеЬа organizovati od sela do sela, а rzvestaJe dostavljati 

preko NOO najЬlizim vojпim k~~n.dam~. . 

Privredni zadaci NOO vrlo su razlzcltz 2 oblmnz, ра 

mozemo navesti sarrю пеkе pгimera гadi. Pr7hra1~u i s~abdevanje 

civilnog stanovnistva i narodne partzzanзke voзske 

NOO се obezbedivati pravovremenorп koпtгolom nad postojecim 

zalЉarпa zivotnih namirnica ..:re zа~Ље N_GO.nece 

doduse zapleniti, ali се se bгinuti о nJihovoJ pгavllnoJ ро: 

trosnji i sigurnosti od pljaёkaskih okupatora. А ~ р;:еruЋш 

се se NOO ubuduce brinuti tako sto се nastoJatl da s~ 

obradi sto vise neobradene zemlje i da se na vreme spгem1 

letiпa (voce, gljive itd.). Ako bude potгebno, NOO се radi 

pomoci oгganizovati rad~e .cete, z_noЬil.i.sati om1adinu (naroёito 

pri spгemanju voca 1 branJu gl]Iva). Zadatak NOO 

се blti i to da se Ьгiпе о uredenju skladista гezervne hrane 

za civilno stanovnistvo i vojsku. 

Zadaci prosvetnog i politickog vaspitavanja naгoda 

su isto tako пadasve vazni, ра ih tгеЬа resavati zajedпo 

sa svim pomenutiш zadacima. 'l'reba uгediti i kontrolisati 

skolsku nastavu u okviгu odluka Izvrsnog odbora Osvobodilne 

fronte i пeprestano objasпjavati narodu politicke dogadaje 

i politicki polozaj sloven~vc~og пaroda. 'Го с7 se 

postici zajedniёkim ёitanjerп zvaшcn1h organa, sastanc1ma, 

kursevima i sliёnim. 

No rad NOO nece Ьiti uspesan i brzo obavljen ako 

pojediпi odborпici ne budu podelili posao izmedu sebe. 

15 Butis Кidric: saьz·ana dela

., 

OSLOBODILACКA BORBA I ZADACI PARTIJE - 227 

STANJE OSLOBODILACKE BORBE I ZADACI 

PAR'ГIJE 

v· . !'а gigaнtskvu borbu koju Sovjetski Savez vodi sa fa 

SI~tlckoш Neшackom karakteristicнo је pre svega to da · 

Нltler u spoljнopolitickom pogledu rat vec izguЬio. Hitl~= 

~~v plaz: da ratu vs.a ~ovjetskim Savezom da izrazito klasno 

1 1deolo~ko .оь.:Iе~зе 1 da protiv Sovjetskog Saveza moЬiliSe 

сео kap1talistlcki svet - u celosti је propao. Umesto kl _ 

snog rata. celo~ kapitalistickog sveta pгotiv Sovjetsk~ 

Saveza H1t~er .1ma danas posla sa oslobodilackim ratom 

demo~ratsk1h 1 slobodoljuЬivih naroda protiv fasisticke 

~e.mack.e. Umes~o а. rnu је uz pomoc engleskih Iordova 

1. ћnans:ske .. kap1ta~1s~;cke reakcije poslo za rukom da Vellku 

Br1taшJ~ ukђucl . u antisovjetski Ьlok, Нitler је zasJugm 

he~~Jskog v_"OJПOg otpora i pravilne sovjetske 

PolJ~e pol~tlk~. doz1v~o v~:pravo obrнuto: Sovjetski Savez 

: Y~I1ka В~1tашза zaklJuclli su dalekosezan pakt koji ucvгscuзe 

. sovзetsko-en~lesko pгijateljstvo, omogucuje dalj1 1 

s;etsk~ k~nc~rltraClJu demokratskih snaga protiv fasisticke 

~:mac~e I ~Jeno pr~za poroЬljeпirn narodiшa priliku da 

~о~. lakse UJedш~ svo}.e vslbodilacke snage za sto uspe 

SШJH borbu :protlv. f~VS1stlck1h okupatora. Hitler је, рrеша 

t~me, н spolзrюpolitickom pogledu rat izguЬio, јег је So 

-::"Jetskorn Sav:ezu uspelo da orgaпizuje svoja ratna saveznis;va 

r_:a b~~I ~ronta za slobodu naroda, dok fasisticka 

~er;:a~ka n:Je ь.lla s:posobna da stvori klasni, to jest kapita 

J~~tн:kl: vantlsovзetsk1 Ьlok. Sovjetski Savez је kao antiirnpe 

ГlJ~lis~Icka tvг_da~~ _i zastitп.ik naгodne slobode postigao 

na~v:cu rnogu.cu SIГlrlll н pпkupljanju svojih politickih i 

VOJШh savezшka. Imperijalisticki svet kao klasni protiv- 

nik socijalisticke dгzave radnika i seljaka nije rnogao da 

ostvari svoje jedinstvo, vec se н dzinovskom sukobu dva 

tabora росерао zbog svojih unutrasnjih supгotnosti i zbog 

pгavilne sovjetske politike, koja је znala da u celosti vodi 

racuna о datim cinjenicarna i da se пјiша rnaksimalno koristi 

radi uspeha oslobodilacke antifasisticke borbe. 

Cinjenica da је rat koji Sovjetski Savez vodi zajedпo 

sa svojim saveznicima rat za slobodu nacija u najsirem 

smislu reci, uprkos razlicitorn socijalnom i ideoloskom sastavu 

pojedinih ucesnika antifasistickog tabora, nije и 

svorn akceпtu tokom godine dana bas nista izguЬila; stavise, 

sada kad је u pitanjн пajteza i нjedno najuspesnija 

faza oslobodilacke borbe ona se samo jos ostrije odrazava. 

Oslobodilacke snage rna koje nacije koje takav siroki 

karakter rata za slobodu nacija не Ьi urnele da shvate i 

da о njemu vode racuпa, пеgо Ьi ga suzavale - makar 

sarno na sopstvenorn sektoru - svesnim prevгemenim zaostravanjem 

klasnih supгotнosti i svesnom prevremenom 

klasnom diferencijacijom sastavnih delova oslobodilacke 

borbe, nesumnjivo Ы preskocile jednu etapu, oslaЬile Ьi 

ЬогЬенu snagu sopstvene nacije, а ujedno i snagu celokupнog 

svetskog antifasistickog fronta. 

Iz svega toga sledi da је linija Osvobodilne fronte kako 

ju је zarnislila i kako је sprovodi nasa Partija Ьila u svakorn 

pogledu pravilna i da Osvobodilnu frontu, njenu 

sirinu, njen opstenarodni karakter i jedinstvo njenih 

osnovnЉ grupa treba bezuslovrю sacuvati. Sektasenje koje 

se pocelo pojavljivati na terenн kod pojedinih paгtijaca, 

ра cak i u pojedinirn partiskim orgaнizacijama, а koje se 

и pгvom redu izrazava u nepravilnom odnosu mnogЉ komunista 

prema saradnicima u Osvobodilnoj fronti, posebno 

prema hriscanskim socijalistima i SokoHma, danas је 

glavna opasnost za pravilnu politikн nase Partije. Centralni 

komitet Partije Ьiо је, dakle, potpuno u pravu kacl 

је na poslednjem partiskom savetovanju zigosao sektasenje, 

а нbrzo zatim jos i zaostrio i teoretski produЬio svoj 

antisektaski kнrs, te predнzeo i disciplinske mere protiv 

nekih zadrtih sektasa. 

U vojnopolitickom pogledu za sadasnje stanje oslobodilacke 

borbe karakteristicno је to sto fasisti, doduse, 

prikupljaju svoje posledнje snage, аН su njihova ratнa 

15'


masina i njihovi udarci jos uvek jaki, а i u svetskim razmerama 

vanredrю opasni ako im ne suprotstavimo sve 

borbene slobodoljublve snage i ako Љ ne tucerrю neposredrюm 

vojnom akcijoш. Politicki iz toga sledi ponovna 

potvrda linije Osvobodilne fronte, koju zastupa Centralni 

kornitet, а pod njegovim rukovodstvom sprovodi Partija. 

Za oslobodilacku borbu slovenackog naroda postalo Ьi direktno 

katastrofalno ako Ьismo dozvolili da Osvobodilna 

fronta bude razЬijena. U najboljem slucaju slovenacki nat·od 

postao Ьi posle sloma fasistickih okupatora plen svojih 

belogardistickih unutrasпjih пeprijatelja. А u vojпom pogledu 

jasno је kao na dlanu da danas treba mobllisati sve 

raspolozive snage nase Partije i celokupne Osvobodilne 

fronte za neposrednu oruzanu akciju protiv okupatora, za 

ucvrscenje i povecanje udarne snage пaseg partizanstva. Iz 

partizanskih redova morarrю dokraja iskoreniti frontalnu 

taktiku i Ьirokratizam koшandnog i komesarskog sastava. 

Treba se vratiti pravoj partizanskoj taktici, dakako ne vise 

па пjenom prvobltrюш, vec na rюvom, viseш stepenu. Pitanje 

teorije stupa privreшeno u drugi plan, а izrazito и 

prvi plan dolazi pitanje uпistavanja zive snage neprijatelja, 

cuvanja sopstvene zive sпage, osvajanja neprijateljevog 

oruzja i zastite civilпog stanovnistva. 

Као trecu kaгakteristiku u sadasnjoj fazi oslobodilacke 

borbe mozemo da istaknemo cinjenicu da unutrasnji neprijate]ji 

iz svojih klasnЉ razloga postaju sve zagrizeniji, 

а da i kolebljivi elementi urшtar samih oslobodilackih redova 

objektivno sve izrazitije teze ka zaostajanju za revolucionarno-demokratskiш 

razvojem oslobodilacke borbe. 

sto Ьi u daljirn konsekvencaшa vodilo ka pomirenju 

s "najpгihvatljivijim" delom гeakcije, dakle, ka fakticnom 

lomljeпju jedinstvenog oslobodilackog pokreta. Prevremerю 

objektivno zaostravanje klasпih sиprotnosti, ubrzayano, 

s jedne stгane, svesnim manevrisanjem reakcije, а 

s dгuge stгane, cesto i sektaskom slaboscu пajnaprednijih 

oslobodilackih snaga, naгocito otezava uslove za doslednu 

oslobodilacku ЬогЬu. Nasa Partija, koja је savladala vec 

tolike teskoce, mогасе i znace da savlada i ovu. Moramo 

Ьiti svestrani: s јеdпе strane, moгamo se boriti za sto 

vecu sirinu Osvobodilne froпte, moramo svom snagom 

udariti ро sektastvu, kao glavnoj opasnosti, i sa svom iskгenoscu 

i lojalnoscu pomagati cestitim saгadnicima da за- 

OSLOBODП..ACКA ВОRВА I ZADACI PARТIJE - 229 

vladuju tгadicionalni reakciorшrni talog i pojave zaostajanja, 

а s dгuge strane, moгamo nepokolebljivo ustrajati 

na svim Ьitnim nacelnim pozicijama sadasnjeg razvojnog 

stepena u oslobodilackoj borЬi. Nas pogled mora Ьiti isto 

-vтemeno uperen u sirinu i u perspektivu. u sirinu zato 

da ne izgublmo iz vida opsteslovenacke i opsteevropske 

veze, to jest da ne izgublmo iz vida spoljnopoliticku situaciju, 

koja је merilo za onaj okvir do koga vec sme da 

dode razvojni stepen naseg domaceg zblvanja. А u perspektivu 

zato da Ьismo bili potpuno svesni kuda vode neki 

objektivni procesi. Samo takvim udruzivanjem sirine i 

perspektive i istovremenom borbom protiv sektastva kao 

g1avne opasnosti moci cemo spajati najsiru ukorenjenost 

oslobodilackog pokreta u masama s njegovom revolucionarno-demokratskom 

sadrzinom, uklanjati se uskogrudom 

strahu pred dopustivim i potrebnim koncesijama, kao i 

podleganju oportunistickim, nepriпcipijelnim koncesijama, 

а ujedno stvarno pomagati svim onim grupama i saradnicima 

koji objektivno spadaju u sadasnji slovenacki demokratski 

razvoj, kako Ьi taj razvoj zajedno s nama dokraja 

doziveli i dovrsili. 

Cetvrta karakteristika u sadasnjoj fazi osJobodilacke 

ЬогЬе jeste u tome sto се naredni meseci Ьiti mozda najtezi 

i и svetskim i, pre svega, u nasim slovenackim razrnerama. 

Пspesi i porazi smerljivace se brzim tempom, smetnje се 

se gomilati i mnogo puta се izgledati kao da је stavljeno 

na kocku sve sto је dosad ucinjeпo. Upravo u tim mesecima 

trebalo bi pokazati svu istrajnost, svu cvrstinu, svu nepokolebljivost 

clana Partije. Zadrzati na visini i jos vise 

uzdici svoj sopstveni moral, podizati herojskim, nepokolebljivim 

licnim primerom, svojim organizatorskim radom 

i vatrenom borbenom reci rnoral najsirih narodnih masa, 

potsticati njihov otpor, voditi Љ kroz najvece napore oslobodilacke 

borbe tako da te napore izdrze i razviju svoju 

borbenost - takav је za naredne nedelje i mesece osnovni 

zadatak nase Partije i svakog komunista koji stvarno zaslиzuje 

ime komшlista. 

А iz svega toga sledi da neprekidno moramo ucvrscivati 

Partiju i cuvati njen kadar, protiv koga jesu i Ьiсе u 

jos vecoj meri upereni glavЋi udarci neprijatelja, ucvrscivati 

је n~ samo u njerюj brojnoj i udarnoj snazi nego

230 - CLANCL I RASPRA VE IZ NOB 1942 

i и njenorn rnoralnopolitickorn, borbenorn, stvarno rnarksisticko-lenjinistickorn 

poletи i razvitkи. Tako cerno иjedno 

kao i do~ad, _s nepo~o~eЬl~ivoi ve~no~cи slи~iti celokupnoj 

O~v~b~dllQJ. frontl 1 nJe~OJ. velikoJ stvaп oslobodenja, 

UJedшJenJa 1 samooDredelJenзa slovenackog naroda. 

NOV SLOVENACKI PATRIOTIZAM 

Zvanicna slovenacka ljubav prerna otadzblni, kakvu 

su propovedali slovenacki vladajuci krugovi i citava bulиmenta 

najmljenih govornika i piskarala, Ьila је и praksi 

stotinu i hiljadu риtа popljuvana, dok nije aprila 1941 

dozivela definitivni slorn. Oni koji su se decenijama penili 

и nacionalistickirn i patriotskim frazarna, pokazali su se za 

nesto vise od nedelju dana kao antinacionalni, kapitиlaпtski 

i izdajпicki otpadnici. U potpunorn rnoralnom i poli ... 

tickom rasиlu starog sloveпackog nacioнalizma i rodoljupstva 

svih nijansa odrazila se izvanredrю zaпirnJjiva i vazna 

drustvena ciпjenica, nairne cinjenica da је staro drustveпo 

vocstvo sloveпackog пaroda zatajilo na citavoj liniji i da 

borba za oslobodeпje, иjedinjenje i sarnoopredeljenje slovenackog 

пaroda zahteva поvо, borberю, dokraja revolиcionarno 

drustveno vocstvo. А takvo drustveпo vocstvo 

mogao је da pretstavlja samo jos slovenacki proletarijat, 

s Kornиnistickom partijorn Slovenije na сеlи, povezan 

s najsirirn slovenackirn пarodnirn masarna. 

Slovenacki proletarijat је stvarno postao jezgro slovenackog 

пaroda i оп је ovoj cudesnoj tvoreviпi narodnog 

jedinstva utisnuo zig svoje istoriske borbenosti. 

Јаsпо је da se na takvirn novirn osnovarna i uz takvu 

zilavu borbu sloveпackih пarodnih rnasa rnorao razviti 

nov talas slovenackog patriotizma. 

Izlisrю Ьi Ьilo dokazivati daнas postojanje novog sloveнackog 

patriotizma. Njega dokazuje пaoruzana partizanska 

pesnica, dokazuje ga junacki prezir slovenackog 

seljaka pгerna varvarskorn paljenju njegovih dornova i


prema pljackanju njegovih polja, dokazuje ga visoki morai 

civilnog stanovnistva koje је istrajalo i koje се istrajati 

uprkos uzasnih represalija pobesnelih i pozivincenih okupatora. 

Radi se о tome da ispitamo temelje tog novog sloven~ckog 

patriotizma, da odredimo pravac koji rnoramo dati 

ПЈеgоvош razvoju i koji nasa Partija moze svesno gajiti. 

Za :з-ovi slovenac~i patriotizam karakteristicna је volja 

slovenackog oslobodйackog pokгeta da posto-poto, ра i 

ро cenu najtezih zrtava, ocisti svoju zernlju od okupatora 

da postigne oslobodenje i ujedinjenje svoga naroda. Nist~ 

drugo . есе Os~obodilпa froп~a i Koлшпisticka partija 

SloveшJe, kao щеnа rukovodeca snaga. Hocemo da slovenacki 

narod postane na svojoj zemlji svoj gospodar. 

Dalje је za novu slovenacku ljubav prema otadzЬini 

karakteristicno to sto s pravom tezi za potpunim samoo:r;>redeljen~e:Э: 

sloveпackog naroda, ukljucujuci otcepljenJe. 

NastoJeCI da svom narodu zagarantujeшo sve uslove 

za n;::smetani nacionalni zivot i razvoj, svesпi smo da ga 

IЋntl]a za to postoji u najvisem izrazu stvarne narodne 

suverenosti, to jest u pravu na samoopredeljenje ukljucujuci 

pravo na otcepljenje. 

' 

Trece, za rюvu slovenacku ljubav рrеша otadzЬini 

karakteristicno је to sto se sloveпacki narodnooslobodilacki 

pokret spaja sa demokratskim pokretom slovenackih narodnih 

masa za srecnu buducnost radпog rшroda Slovenije. 

Novi sloveпacki patriotizam jasno vidi - а to se desava 

ро prvi put u istoriji Slovenaca - u slovenackim narodnjш 

шаsаша, u sloveпackom radnorn narodu stvarrюg nosioca 

slovenacke nacionalne buducrюsti. 

Najzad, za novi sloveпacki nacionalizam је tipicno 

da se svesno oslanja na опu moralno-politicku, dгustvenu 

i drzavnu silu u kojoj su nacionalna ravnopravnost i bratska 

koegzistencija medu пacijama stvaгno uspostavljene, 

nairne па Sovjetski Savez. Novi slovenacki patriotizam tesno 

se povezuje s osecanjima sveslovenskog jedinstva pod 

vocstvom velikog ruskog naroda, koji је neosporno preuzeo 

najnapredniju ulogu medu narodima. 

Razume se da је pravom naгodnorn i covecanskoш 

smislu nove slovenacke ljubavi prema otadzЬini potpuno 

stгan svaki trag nacioлalnog sovinizrna. N ovi slovenacki 

patriotizam i duboki proleterski internacionalizaщ 

' 

NOV SLOVENACIO PAТRIOТIZAМ - 233 

kaO sto su ga ideoloski izrazili i o~likovali Ma~ks, ~r:gels, 

Lenjin i Staljin, пisu u rnedusobnoJ supгotпostl, vec Jedan 

dгugog uslovljavaju. . 

Mi komunisti Slovenije, svesni da se nalaz1mo medu 

glavnim tvorciшa novog s~o_venac~og .Iatriotizma; .ujedinjujemo 

u torn pogledu bas~шu naJbOlJill slovenackй1 .duhova 

- Preserna, Levstika 1 Cankaгa - sa snagom .п~Jпaprednije 

ideologЧe. koju poznaj.e r~zvoj ljudske лнsl1, sa 

marksizшom-leщшizшom. Sasv1m. Је u sklad~ sa •. revolucionarno-demokratskim 

PresernoVIm ~uhom l vn~slm o~benim 

putern ako daпas, kada s.e nov1 s~ove.I_lack!- patгюtizam 

i proleterski internacioпal1zam na]bOl]Ih sшova sloveпackog 

naroda пajtesnje slivaju, ispisemo na nasu zastavн 

ve Presernove velike reci: 

0 

Zive пај vsi naтodi, 

ki hтepene docakat dan, 

da, koder sonce hodi, 

prepiт iz sveta Ьо ртеgпап, 

da rojak 

prost Ьо vsak, 

ne vrag, le sosed Ьо meja1c!

О OМLADINSKOM РОКRЕТU - 235 

ZA RASCISCAVANJE NEKIH POJMOVA 

О OMLADINSKOM POKRETU 

' to~~ _jednogodisnje oslobodilacke borbe snazno su 

se u~v:~tll1 1 oml.adinska Osvobodilna fronta i Savez ko 

~uшstl.cke omlad1:з-.e. I poslednje partisko savetovan·e o 

kazalo. Је ~а su rшs1 omladinski aktivisti soosobni daJ did 

ml.ad.lns~m org~nizacijama svu maso\'Ш~ sirinu i pruz~ 

1~ 1stшs. 1 omladшsku sadrzinu rada ako sащо imaju prav~Ilr:e. 

POJ:nove о t~me sta treba da pretstavljaju pojedini 

о. v 1с1. nas: omladшske masovne aktivnosti. Sto se ak 

tice. tlh ~OJmova, treba priznati da Љ na partiskom sav~t 

~anJ~. svi. partijci koji rade na ornladinskom sektoru niso~ 

ovo Jn~ зasno razumeli odnosno precistili. 

Ne~asnosti је Ьilo u sledecim pitanjima. kaka . 

odnos lzme~и omladinske Osvobodilne front~ i Sa~e~= 

rad~e о~аdше (Zveze delovne mladine)· koja omladina 

spa а и . ave~ radne omladine, а koja s~e da se иЬrа ·а 

medи рпраdшkе Saveza komunisticke omladine 

Ј 

t Ako ћосеmо da nasi omladinski aktivisti . s jedne 

s r~nei kadn~ и s~ktasko suzavanje, нtо pretst~vlja i za 

~~~s~e ,о d~рш rad I za sam omladinski sektor glavnи ора 

,. ' ~ ' .s drиge strane, razvodne revolиcionarnи sadrzши 

.. о adшskog v~spitavanja za kak'тu se zalaze nasa 

PartrJa, treba ove POJmove ponovo rascistiti. 

1). Izmedи o~~di~e Osvobodilne fronte i Saveza radne 

o.mladш.e ne P~tOJl ~Ikakva razlika и pogledи njihove si 

~~e. А~1 fostOJl razllka .и steperш omladinskog jedinstva. 

•. о с~ о ~pz:a ~s:vo~odllna fronta tezl i mora d:-t tezi za 

~~а~Је~ 1 uзеdшЈеТ:Јеm svih demokratskЉ i oslobodilacs 

ruзa и slovenackom narodи и jedan pravac, onda za 

omladinskи organizacijи Osv-obodilne fronte pogotovo v-azi 

da se njeno jedinstvo mora sve tesnje kovati i sve јасе 

formalno odrazavati. Razvoj је dokazao da је и tom pogledll 

rad omladinske Osvobodilne fronte, иopste uzevsi, Ьiо pravilno 

postavljen. Grиpni separatizam је и omladinskoj 

Osvobodilnoj fronti gotovo sasvim iscezao, а i formalna 

pitanja usko sћvacenog pretstavnistva grиpa Ш cak nekakve 

koalicije grиpa omladina је na svoj nacin likvidirala 

time sto је slobodno, bez straha i bez predrasuda, zaplivala 

pravoliniskim smerom sve tesnjeg jedinstva. Na temeljи 

takvog razvitka rиkovodstva svih osnovnih grиpa 

Osvobodilne fronte dosla sи do potpuno saglasnog иverenja 

da vise nema nikakvog smisla da se omladinska zajednica 

и Osvobodilnoj fronti stvara ро onim nacelima na kojima 

је, s obzirom na иcestvovanje veceg broja autonomnih politickih 

grиpa, izgradena sama Osvobodilna fronta. Rиko 

Yodstva osnovnih grиpa u Osvobodilnoj fronti slozila su 

se u tome da се omladiпska Osvobodilna fronta Ьiti jedinstvena 

organizacija slovenacke omladine i predlozila sџ 

omladini da toj organizaciji da naziv Savez radne omladine. 

Time је besиmnje Ьiо иcinjen veoma velik i veoma 

znacajan korak и иcvrscivanjи slovenackog nacionalnog 

jedinstva. Savez radne omladine nije, dakle, nista drиgo 

do omladinska Osvobodilna fronta koja је svoj zadatak - 

spajanje slovenacke omladine и nerazdyojnu celinи - ve·~ 

и tolikoj meri izvrsila da је pocela pretstavljati jedinstvenи 

organizaciju. 

2) Time smo vec odgovorili i na pitanje koja omladina 

spada и Savez radne omladiпe. U Savez radne omladine 

spada sva sloveпacka omladina. Njegova vrata zatvorena 

sи samo za izdajnike i pritajene belogardisticke agente. Ali 

Ьilo Ьi sasvim pogresno kada Ьismo prijem и Savez radne 

omladine onemogиcili onim mladim ljиdima koji Sll do 

nedavna bili jos pasivni Ш cak pod belogardistickim иticajem 

bez sopstvene krivice, krivicom nedovoljnog ili nepгavilnog 

rada nasih aktivista. Savez radne omladine је 

ЬоrЬепа, ali ијеdпо i vaspitna organizacija. Bas zato treba 

иmeti privиci svu slovenackи omladinи u Savez radne 

omladine, kako Ьismo је vaspitavali u dиhи beskompromisne 

borbe za oslobodenje, иjedinjeпje i samoopredeljenje 

slovenackog naroda, za njegovo oslanjanje na bratski


veliki rиski пarod i Sovjetski Savez, za srecnи bиdиcnost 

r-adnog naroda Slovenije. 

3) Time sto sи se sve osпovne grиpe Osvobodilпe 

fronte odlиcile za jedinstverш ornladinskи organizacijи, 

kоји r1ikakva sila vise ne sme da razblje, ornladiпи, razиme 

se, nismo politicki nasilno izjedпacili i odttzeli јој 

mogиcnost da se и иzem smislи politicki afirmise onako 

kako јој to пalaze njerю saznanje, koje izvire iz njenih 

borbenih iskиstava i njene odanosti stvari oslobodenja. 

Prema tome, Ьilo Ьi sasvim pogresno kad Ьismo rnislili da 

se Komиnisticka partija, dajиci iпicijativu za stvaranje 

jediпstvene ornladinske organizacije i pristajиci па nји, 

odrekla Saveza komиnisticke ornladiпe Jиgoslavije, kao sto 

Ьi, razиme se, Ьilo sasvim nepravilno ako Ьi komurlisticki 

ornladinci и jedinstvenom Savezи radne ornladine sacinjavali 

nekakvo tиde, klikasko Ш politikantsko telo. Koga 

smemo, dakle, smatrati pripadnikom Saveza komиnisticke 

ornladine Pripadnici Saveza komиnisticke omladiпe јеsи 

oni ornladinci koji slede politikи nase Partije, vide и Partiji 

avangardи oslobodilacke borbe i pod rиkovodstvom 

Partije vaspitavajи se и dиhи marksizma-lerljinizma. А iz 

toga иjedno izlazi da иpravo komиnisticki omladinci morajи 

blti najbolji aktivisti jedinstvenog Saveza radne omladine, 

najpozrtvovaniji borci za njegov razmah i njegov 

dosledno oslobodilacki pravac, njegovi vatreпi organizatori. 

ORGANIZACIONI I KADROVSKI ZADACI 

PARTIJE 

Iako је okиpatorski tero1· naneo Partiji strahovite gи 

Ьitke, neosporna је cinjenica da је ona i brojno i politicki 

izvanredno porasla. Ako иporedimo, naprimer, danasnje 

organizaciono staпje Partije и takozvanoj LjиЬljanskoj provinciji 

sa stanjem kakvo је Ьilo 1940 цodine, kad је odгzavana 

П Partiska konferencija, onda treba reCi da 1940 

u seljackim predeJima Dolenjske i Notranjske partiskt1 

organizacijи gotovo nismo ni imali, dok је danas imamo, 

i to siroko razgranatи. Dalje, 1940 godine partiska organi-· 

zacija Ьi1а је neиporedivo s1ablje povezaпa s masam.a radrюg 

naroda пеgо danas. A1i pre svega moramo konstatovati 

snazan brojпi i politicki porast partiske organizacije и samoj 

LjиЬljani. LjиЬ1jю1ski partiski okr·иg postao је onaj 

neiscrpni rezervoar koji је dao пajvise kadrova i za terenski 

politicki rad i za slovenackи partizanskи vojskи. Pal" 

tiska organizacija и LjиЬljanskom okrиgи se stvarno 

afirmisa1a kao voda narodпih masa и tom okrиgи, а иjedno 

i kao najjaci stиb oslobodilacke borbe Citavog slov·enackog 

t


moral njenih aktivista dovoljno cvгst odgovaгa visokim 

zahtevlma nase Partije. 

Ali uprkos znacajnim uspesima u organizacionom i 

kadrovskom razvitku, moramo uvideti i priznati ozblljne 

пedostatke koji се svakog dапа postajati opasпiji i koji u 

daljem razvitku oslobodilacke borbe mogu da budu fatalni 

a_ko ih blagovremeпo пе otstranimo. 

Nesrazmera izmedu porasta i ucvrsceпja partiskih orgaпizacija 

u Ljubljarli, s jedne straпe, i u seoskim predelima 

takozvane LJubljanske provincije, ра u Goreпjskoj 

i Stajerskoj, s druge, suvise је velika. Nasi drugovi nisu 

svuda dovoljrю shvatili da sa Osvobodilпom froпtom treba 

istovremeпo siriti i ucvrscivati i partisku organizaciju, traziti 

i stvarati nova partiska uporista tamo gde dosad jos 

nisu postojala. А i tamo gde је partiska organizacija vec 

postojala ili је папоvо nastala cesto se dogadalo da se ona 

пekako utopila u Osvobodilпoj fronti umesto da bude Ьоr 

Ьепо, avangardno jezgro. Osim toga, pю·tiska oгganizaciska 

mreza ро okruzima nije ni dovoljrю gusta. Postoje jos 

citavi predeli gde пemamo nijednog сlющ Partije i nijednog 

kandidata, а ne oseca se ni пarocita briga da se stvoгi 

partisko upoгiste, mada u ovim predelima postoje simpatizeri 

Partije koji su odgovarajuceg socijalпog porekla i koji 

su se vec istakli u oslobodilackoj borbl slovenackog пaroda. 

Da Ьi se nesrazmere izmedu LjuЬljane i ostalih predela 

Slovenije uklonile, treba otvoriti vrata u Partiji novim 

boгbenim elementima koji su se vec neposredno istakli 

u oslobodilackoj ЬогЬi. U socijalnom pogledu rnoгamo se 

pгitom oslanjati, osim r1a radnike, jos i na sitnog seljaka, 

jer bas otsustvo sitпih seljaka-partijaca pretstavlja na:~ 

veliki organizacioni i kadrovski пedostatak. Тај пef1ostatэ.k 

је posledica toga sto smo partisku organizaciju cesto ucvrscivali 

vise slucajno nego masoynim politickim radom. 

Ako se u pridobljarljU пovih partiskih clanova u pogledu 

socijalпog porekla oslanjanю pre svega na radnika i sitnog 

seljaka, to nikako ne znaci da iskljucujemo druge slojeve 

radnog naroda. Sto se tice radne inteJigencije, u ovom casu 

treba пarocito istaci da moramo dovoljнo paznje posvetiti 

specijalno onim uciteljima koji su se !stakli u oslobodiiai: 

koj ЬогЬi. Medu njima ima mnogo tak\rЉ koji su dokraja 

i iskreno shvatili rukovodecu ulogu nase Partije i koji Ьi 

bili srecni kad Ьi postali njeni kandidati. Nema nikakvog 

ORGANIZACIONl I КADROVSIO ZADACI PARTIJE - 239 

smisla da ih guramo od sebe, narocito ako su sposobni i 

omiljeni masovni radnici. Stavise, za nas moze da postane 

opasno ako ovakve drugove izolujenю od partiske organiza~ij~: 

Tirne rnozemo da ih postepeno predajemo drugim 

utlcaJlma. 

Ali otvarajuci vrata Partije novim borbenim drugoyjma 

iz redova radnika, гadnih seljaka i radne inteligencije, 

moramo Ьiti izvanredno oprezni da se u nju ne uvuku 

razni spekulantski i inace straпi elementi. U tom pogledп 

vec raspolazemo sa nekoliko primera neverovatnog IЉeralizma 

kod pojedinih claпova Partije, ра cak i kod partiskih 

organizacija. 

S jedne strarщ treba dakle otvarati vrata u Partiju, 

а s druge, - povecavati budnost i uпutrasnju partisku 

kontrolu. 

Sto se tice pola i dobl, vazno је da se Partija u pridoЬijaпju 

IlOVih Clanova medu civiJnim stanovnistvom 

иsmeri пarocito na zепе i omladinu. Ako zelinю da Partiju 

и pozadini stvarno ucvrstimo, onda su nam bezuslovno 

potrebni sve novi i novi clanovi Parti]e iz redova zепа i 

omladine. Zbog opste zaostalosti politickog masovnog rada 

medu zenama, pridobljanje novih zenskih clanova Partije 

Ьiсе, doduse, malo tvrd orah, ali istovrerneno i veoma za~ 

hvalaп posao. Zene koje politicki probudimo spoznace neposredrю 

citavu ulogu nase Partije i moci се da se, uprkos 

dojucerasnje zaostalosti, ubrajaju u najodanije i najпapredпije 

clanove Partije. 

Govoreci о nesrazmeri izmedu porasta partiske organizacije 

u LjuЬljani i ostalirn delovima Slovenije, morarno 

konstatovati i to da је ljuЬljanska partiska oгgaпizacija bas 

и poslednje vrerne oslabila, jer se, upгkos njenoj brojnoj 

sпazi, zbog okupatorskog terora znatno smanjio njen rukovodeci 

aktiv. Brzo uzdizar1je novih fuпkcionera, dovoljna 

briga о njihovom vaspitavanju, napose о partiskom vaspitavanju 

i politickom izgradivanju drugarica - to је, dakle, 

osnovni organizacioni i kadrovski zadatak partiske organizacije 

u LjuЬljani. 

Drugi nedostatak nasih partiskih organizacija је njihova 

ponekad jos uvek nedovoljna cistota, premala briga 

о kadrovima i gotovo potpuno otsustvo pravilne kadrovske 

politike. Istina је, doduse, da su u novomestanskom i u 

оЬа notraпjska okruga vrsene partiske cistke. Ali uprkos


tome jos uvek ima izvestan broj nedovoljno disciplinovanih 

i nedovoljno prekaljenЉ elemenata, koji su uz to zadrti 

sektasi, а mogu da uspevaju samo zbog naseg, cesto 

neverovatnog liЬeralizma. Partiju treba danas ucvrscivati 

u dva pravca. S jedne strane, pridobljanjem novih borbeнih 

clanova, а s druge - bezobzirnim ciscenjem svih nedisciplinovanЉ, 

nepopravljivo sektaskЉ, desno oportuнistickih 

i tudih elemenata. 

Bri.ga о kadrovima Ьila је nedovoljna. Narocito nisnю 

znali da uzdignemo one cesto zatvorene tvrdorn ljusturoш 

пeupucenosti i samo prividnom nesposobnoscu obavijene 

radnike i sitne seljake, koji inace imaju dobre uslove za 

uspesan licni i politicki razvitak ako im buderno dovoljno 

poma~ali. Zato nam se i desavalo da su ponegde dosli · do 

izrazaja brЬljivi elementi, koji su se kasnije pokazali kao 

nesolidni. Nedostajala nam је i smelost za brzo uzdizaпje 

mladih sposobnih kadrova na odgovorne funkcije. Nemojmo 

se bojati mladih kadrova. Bas brzim uzdizanjem 

mladih kadrova na odgovorпe funkcije, uz primerno vaspitavanje, 

osposoblcemo i razviti ove kadrove na temelju 

njihovih radnih iskustava, а ujedno сеnю u Partiji postici 

bujniji unutrasnji zivot i veci polet. Sto se tice partiskih 

organizacija u pozadini, moramo danas narocito nastojati 

da na odgovorne funkcije dovederno dobre drugarice. 

Teoretsko, politicko i ideolosko vaspitavaпje clanova 

Partije jos uvek је nasa najslaЬija strana. Istina је da 

nismo imali dovoljno partiske literature, ali је istina i to 

da ipak raspolazemo s toliko literature i s toliko prosecrю 

izgradeпih partijaca da smo vaspitavanju partiskog kadгa 

mogli posvetiti neuporedivo vise paznje nego sto smo ucinili. 

Raspolozivorн literatuгom пismo se dovoljno koristШ. 

Partijce koji su sposobni da politicki, 'ceoretski i ideoloski 

'\тaspitavaju druge nismo sistematski iskoriscavali bas za 

ovaj posao . 

. Jos гес dve о upoznavanju partiskЉ aktivista sa partiskom 

linijom. U tom pogledu suvise smo povrsni, suviSe 

cutljivi i suvise na brzinu obavljamo taj posao. Ako partiske 

aktiviste ne budemo svakom zgodom i sistematski 

upoznavali sa partiskom linijom i sa svakim novim iskustvorn, 

ne mozemo i ne smemo ocekivati da се se partiski 

aktlvisti afirmisati kao vode narodnЉ шаsа. 

ORGANIZ_'\.CIONI I КADROVSКI ZADACI PARТIJE _ 241 

Na kraju jos jedna ozbiljna rec о nasem novom partiskom 

kadru. Bilo Ьi omalovazavanje naseg novog partiskog 

kadra kad mu ne Ьismo priznali sav herojizam i svu 

pozrtvovrюst koje је vec pokazao u oslobodilackoj borbl. 

No uprkos tome, treba znati da nas novi kadar ni izdaleka 

ne poseduje оrш partisku prekaljenost kojom se odlikuje 

sta~o partisko aktivisticko jezgro, koje se politicki i ljudski 

oЬ11kovalo u toku dugogodisnjih ilegalпih borbl i kome 

pripada glavna zasluga za danasnje partiske uspehe. Najtez: 

~е za n~s~ PartЧu to sto је vecina ovog starog jezgra 

aktlv1sta vec 1skrvarlla u borbl za slobodu svog naroda i 

za srecnu buducnost radnog naroda i sto, prema tome. 

novom partiskom kadru cesto nedostaj'..l formirani i isku~ 

sпi rukovodioci. А nov partiski kadar JOS prilicno boluje 

od svih onih nepartiskih bolestina koje mu је ostavilo 

tradicionalno slovenacko politicko i idejno vaspitavanje. 

Vaspitavanju naseg novog partiskog kadra, njegovom politickom 

i karakternom formiranju u smislu najcisce partijnosti, 

njegovom slivanju sa starim aktivistickim kadrom 

treba posvetiti najvecu paznju. Tako, i sзmo tako, resicemo 

taj proЬlem, koji је zapravo centralni organizaciski i kadrovski, 

а tiшe u sustini i politicki proЬlem nase Partije. 

16 Boris Кidric: Sabi'ana dela

NOVA SLOVENACКA DЕМОКRАТLТА - 243 

NOVA SLOVENACKA DEMOKRATIJA 

Nedavno sи па oslobodeпoj teritoriji izasie dve odluke: 

odluka о sazivaпjи skиpstiпe delegata пarodnooslobodilackih 

odbora, а zatim odluka о иstanovljenjи narodnooslobodilackog 

veca па oslobodeпoj teritoriji. ОЬе odluke 

sи vrlo znacajne. Zasto sи опе tako izиzetno znacajne 

Pre svega zato sto svedoce da је snaga slovenackog 

naroda koji vaskrsava - nesavladiva. Snaga slovenackog 

naroda nije samo и tome sto sи пjegove partizanske cete 

proterale okиpatora iz velikog dela LjиЬljanske pokrajine 

i sto odbljajи svakи njegovи ofaпzivu, nego jos i 

posebrю u tome sto se иsred rata vec i politicki afirmise. 

Ozblljnost slovenackog oslobodilackog rata ogleda se 

upravo и tome sto оп и trenиtkи dok jos drzi риskи vec 

stvara zgradи nove slovenacke otadzblne. 

Dosad sи najjasniji dokaz politicke vo1je sloverшckog 

naroda narodпooslobodilacki odbori. Ti odbori rastи iz svih 

naselja slovenacke slobodne teritorije i izrazavajи поvи 

dernokratskи vlast. U celoj srednjoj Evropi nema premca 

nasem narodи i njegovoj voJji za zivot. Izbori и narodnoos1obodi1acke 

odbore svиda izrazavajи bиrno odиsevljenje 

za Osvobodilnи frontи i temeljit оЬrасип sa prosloscи. 

Sad cemo иciniti korak napred. Narodnooslobodilacki 

odbori su pozvani da iducih nedelja izaberu iz svoje sred.ine 

ро jednog delegata, а svi de1egati gastace se .l veliku 

skupstinu narodnooslobodilackih odbora i stvoriti prvi slo 

Penacki parlament. Zadatak је svakog narodnooslobodilackog 

оdЬога da и tи svгhи izabeгe najgoгljivijeg, пajozblljnijeg 

i politicki najodlиcпijeg coveka, kako Ы svako 

oslobodeno naselje sto odvaznije и.cest;т,ovalo. pri stvarffi1:ju 

v ih zakljucaka koji se ticи zaJednickog :;;:1vota. Bud1te 

~~~~ni toga da nam је time data prilika da пeposr~drю 

odozdo izaberemo novo zakoпodavno telo slovenackog 

пaroda. v • • dluka 

Pored ove tako zнacajne odluke, vazna Ј€ I о . 

о ustanovljenju narodnooslobodilackog veca na. osl~bodeno] 

teritoriji. Drugim recima, ZG;. os~oboaer;-u te~ztory~ o;пo. 

vana ·е vlada s onim poverenzstvzma kоза. su .:.а s о о enu 

:·;~±t: ::JP;;r:~~j:~r~:ju~u0: 0 ~~:_ ~~': :;:,{\~~: 

t "kim zadacima i racuna s tesnom sara ПЈОm с 

s~:novнistva. Ко роzнаје raspolozenje s:ove~ckog naroda, 

taj zna da с~ е ta saradnja potpdnuпo ~~~~arpi~~azиje velik.u 

Tako VIdimo da nova naro а 

b 

'l' ost 1. aktivnost а s drиge strane, sve s~~Ia паs 

oz 1 Jll ' ' d' v• k Jl )е potucvrscuje 

u misljeпjи da se ona gra 1 na nасш о 

puno demokratski. . , · ао Da 

. Zato krenimo s poverenje1!;'- ~ veseJ]em na pos . 

.ivi поvа slovenacka demokratiJa. 

16•

VELIК.


ganda и tokи i posle ofanzive koja је гevnosno иveravala 

da su "partizani ш1isteni". 

Vise по dvomesecna ofanziva nije svoj glav1!.1 cilj - 

unistenje slovenacke partizanske vojske ·- ni и сети postigla. 

Naprotiv, partizanska vojska i.zasla је iz ofanzive 

moralno, organizaciono i takticki јаса - prekaljena i 

obogacena strategiskim, taktickim, organizacionim i politiClcim 

iskиstvima. 

А iz svega toga sledi da se nemacko-talijanska ofanziva 

pretvorila и izrazit poraz okиpatora, и veliku partizansku 

роЬеdи. 

Da Ьismo partizanskи роЬеdи nad иdrиzenom nemacko-talijanskom 

ofanzivom potpuno okarakterisali 

moramo posebno istaci jos ove Cinjenice: 

1) Uprkos ogromnoj nadmocnosti neprijatelja, kako 

и pogledи broja tako i и pogledи orиzja, odnos izmedи 

fasistickih i partizanskih gubltaka nedvosmisleno govori 

и korist partizana (2.000 mrtvih i ranjenЉ Talijana, 500 

mrtvih i raпjer1ih Nemaca, 360 mrtvih, ranjenih i nestalЉ 

partizana). 

2) Taktika slovenacke partizanske vojske је potpиno 

uspela. Ratni izvestaj VrЬovnog staba s pravom је konstatovao: 

"Ogorcen otpor koji sи partizanski odredi рrиzШ 

и N ott-aпjskoj zadao је neprijatP.Jjи veoma teske 

gиbltke i Ьitno zadrzao brzinи kojom је neprjjatelj nameravao 

da prosiгi ofanzivu na drиge predele takozvane 

LjиЬljanske pгovincije. Takti.ka otstиpanja и manjim grиpama 

и Kocevskoj paгalizovala је gotovo neprobojne 

оЬrисе ogromne neprijateljske nadmoCi, dok sи vece partizanske 

koncentracije и Dolenjskoj i njihovo иspesno 

manevrisanje, s jedne strane, navodile nepгijatelja da 

udara и prazno, а s drиge strane, iza leda ти zadavale 

teske иdarce. Paгtizanski odredi и Goreпjskoj i Stajerskoj 

komblnovali sи ogorcene sиkobe sa spretnom taktikom 

manevrisaпja i otstиpanja." 

3) Partizani i njihov komandni i politkornesarski sastav, 

koji sи morali izdrzati strahovit, za "normalne" pojmove 

о "pravilima" ratovanja neizdгzljiv pritisak neprijatelja, 

izdrzali sи рrоЬи na kоји је okupatorska ofanziva 

stavila slovenackи partizanskи vojskи иglavnom izvanredno 

dobro. 

VELIКA PARТIZANSКA POBEDA - 247 

4) Slovenacke paгtizaпзke cete blle sи vec и tokи 

ofanzive sposobne da zapocnи svoju reorganizaciju, koja 

је odgovarala iskиst~ma ofanzi:'e i no\тom stepenи ~az 

,,itka slovenacke paгtlzaпske VOJSke. Rezи]tat reoгgaшzacjje 

sи, pored teгenskih odreda kao najneposrednijih 

organa пarodnog иstanka, cetiri иdаrпе brigad~, k~~~ 

znace поv korak и ргаvси priЬlizavaпja regиlaгn0J arrniJI. 

5) Posle kratkotrajnog razdoЬlja reorganizacije, slo 

\'enacka partizanska vojska presla је и svojи ofanzivu i 

protiv okиpatora i protiv Bele garde. 

VeJika pobeda slovenacke partizanske vojske иjedno 

је ve1ika pobeda паsе Paгtije. Udr~z~na talijansk-nveшacka 

ofanziva svakako је pretstютlJaJa dosad naJtezи 

рrоЬи za сео politicki i vojni rad Osvobodilne _ fronte~. u 

koji је toliki i tako znacajan deo unela иpravo nasa Partlja.

POSLEDNЛ КОRАК BELE GARDE - 249 

POSLEDNJI KORAK BELE GARDE 

Pod zastitom udrиzene nemacko-talijanske ofanzive 

Bela g~~.d~ је krajem .~roleca иcinila svoj najsramniji, najotsиdnlJl 

1 - P;>sle~nJl kor~ и razvojи: protiv sopstvenog 

naroda nastиpzla зе s оrиzзет i pocela graaanski rat и 

:аzd.оЫји koje је и slovenackoj nacionalnoj istoriji najteze 

z kозе, р~е~ .tome, z~hteva najtesnje nacionalno jedinstvo. 

. IzdaJnlcki razvoJ Bele garde, koji је иjedno proce;:; 

nJen.e ро~рипе politi~ke, moralne i ljиdske degeneracije, 

protн:ao з; ~ znakи Jedne dosledne zakonitosti. U svojoj 

sle~OJ n;r~nJI pre~a nar.odnooslobodilackom pokretи, koja 

pr01zlaz1 1z klasшh protlvnarodnЉ роЬиdа, ona је padala 

sve d~blje i dиЬlје, ok nije otvoreno pokazala svoje karte. 

Ogorcen otpor protlv slanjanja Jиgoslavije na Sovjetski 

Savez, kap1tиlantstvo 1 stvarno izdajstvo prilikom aprilskog 

sloma, poklonstvena depиtacija Rimи izdajnicka 

haj~a yprotiv Osvobodilne fronte od samog p~cetka oslo 

o~~lack~g JOk~~ta, potaj~e ~:nиncijacije, javne denиnci 

JaClJ.e, m1haйo;ncevska agttaclJa i, пajzad, orиzani nastиp 

protlv slovenackog naroda- to sи etape na Jиdinom pиtu 

Bele garde. 

Dosledno izrodavanje Bele garde и oblcnи bandи 

u~иtr~sr:jih yn~prijatelja ~lovenackog nar·oda spada besиmnJe 

и 1Stl opstl proces kOJl drиgde oznacavajи imena Peten 

Kvisling, Pavelic, Nediё i njima slicni izdajnici. Ali porecl 

toga, razvitak Bele garde ima svoje posebne karakteristikc 

а one sи и sиstini sledece: ' 

1) Dok sи razni Peteni, Kvislinzi, Pavelici i NediCi 

izdavali i izda1i bar pod nekim prividom nacionalnih koristi, 

Bela garda је morala da иcini i ucinila је svoj ро- 

slednji izdajnicki korak sasvim otvoreno, bez nacionalne 

maske. Kad se slovenacka Bela garda s oruZjem и rиci 

splela s okиpatorima, njeno izdajstvo је postalo jasno kao 

beli dan. 

2) Slovenacka Bela garda reSila se na svoj najpodliji 

izdajnicki korak иpravo onda kad mnogi petokolonasi u 

drиgim zemljama pokusavajи da se izvukи iz svog izdajnickog 

polozaja, da predи na "prihvatljivije pozicije" i da 

ponovo иdаге и zice reakcionarnih elemenata и naprednom 

saveznickom taborи Sovjetskog Saveza, Velike Britanije 

i Amerike. 

3) Dok је petokolonasirna и drugim krajevima Jиgoslavije 

poslo za rиkom da potpale gгadanski rat jos u 

ranim razdoЬljima oslobodilackog pokreta, slovenackoj 

Beloj gardi иspelo је da иcini ovo najteze izdajstvo tek 

sada, kad slovenacki oslobodilacki pokret, zajedno sa ci~ 

tavirn svetskim razvojem, prelazi и otsudnи fazи. 

Nema sиmnje da sи ove tri posebne karakteristike 

u razvitkи Bele garde njoj sarno od stete, а Osvobodilnoj 

fronti od koristi. U sиstini, one sи rezultat pravilne po.titike 

Osvobodilпe fronte иopste, а nase Partije napose. 

Pravilna politika Osvobodilne fronte i Kornunisticke partije 

Slovenije primorala је Веlи gardи da svoj poslednji, 

istoriski neizbezni korak иcini tek и иslovima koji sи za 

пји najnepovoljniji, iako sи istovremeno za slovenacki 

пагоd najtezi. 

Taktika Bele garde Ш, tacnije: belogardisticka taktika 

okupatora - razvija se и tri pravca: 

politicki, ona pokusava da rla osnovu straha i kolebanja 

pred necиvenim terororn оkираtога odvuce narocito 

srednje slojeve od Osvobodilne fronte; 

vojnicki, ona nastoji da zakoci pobcclnicki put narodnooslobodilackih 

partizanskih odгeda organizovanjem bratoubllackih 

oruzanih bandi; 

organizaciski i moralno, ona Ьi htela da paraliSe 

delovanje Osvobodilne fronte pritiskom koji na aktiviste 

Osvobodilne fronte i na slovenacke narodne mase vrsi 

krvavi teror okиpatora. 

Borba nase Partije i celokиpne Osvobodilne fronte 

rnora odgovarati ofanzivno u sva tri pravca istovremeno. 

Роkиsаји da okиpatori i Bela garda odvиkи srednje 

slojeve od Osvobodilne fronte Ш da ih bar neиtraliSи,


treba sиprotstaviti nasи ЬоrЬи za te sredнje slojeve. Ova 

borba mora se razvijati na sledecoj osnovi: 

1) Njena politicka linija је linija oslobodilackog rata 

slovenackog naroda, borbenog jedinstva slovenackih narodnih 

masa, aktivne borbe protiv graaanskog rata, protiv 

njegovih organizatora i potstrekaca. 

2) Grиpama sredine treba iznova prиziti sve mogиcnosti 

da sиdеlији и borbl protiv gradanskog rata i Bele 

garde i da se иklјисе и Osvobodilnи frontи kao opstenaгodni 

oslobodilacki pokret. Ujedno је potrebrю otvorerю. 

jasno i glasno obznaniti da је sadasnji mornent krajnje 

alternativni moment koji не dopиsta da sredina postoji 

samostalno. S jedne strane, sitиacija se toliko razЬistrila 

da svako ko nije namerнo slep Ш glиv moze da se opredeli, 

а s drиge strane - sadasnji trenиci sи posledнji ispit za 

sve one koji hoce da se otvoreno odlиce za okиpatora i 

belogardiste. 

Borba Osvobodilne fronte za noVtl masovnи sirinи, 

а и prvom redи za srednje slojeve, sastavni је deo politicke 

i vojne ofanzivne akcije kоји Osvobodilna fronta nиzrю 

mora иspesno izvesti ako zeli da и novim prilikama i иslo 

Yima rada likvidira negativne posledice prolecne talijansko-нemacke 

ofa!lZive. 

Organizиjиci politickи ЬоrЬи za sredнje slojeve, moramo 

иjedno objayiti orиzanim belogardistickim baнdama 

i нjihovim organizatorima nemilosrdan rat, sracинat na 

njihovo fizicko иnistavanje. Misljenje da se protiv gradanskog 

rata mozemo boriti samo agitacijorn i propagandom 

iz osnova је pogresrю, jer ne vodi racиna о drиstvenim 

korenima iz kojih raste izdajstvo наd rшrodom. Danas kad 

је Bela garda иperila pиske protiv sloveнackog нaroda, 

njene bande treba istreЬljivati pиskom. То је prva zapovest 

sadasnje borbe protiv gradanskog rata. А drиga zapovest, 

najlogicnije povezana s prvom, glasi: nije dovoljno 

иnistiti samo belogardisticke vojnike gradanskog rata; 

istovremeno sa иnistavanjem bratoиbllackih bandi neophodno 

је potrebno unistavati i organizatore bratoиЬilackog 

rata. 

Najzad, и novim иslovima rada Osvobodilne fronte 

i nase Partije moramo иvek iznova isticati da sve zavisi 

od borbenog morala. Slovenacki narod moci се da izdrzi 

POSLEDNЛ КОRАК BELE GARDE - 251 

necиveni teror i stralюvite zrtve jedino ako njegov Ьorbeni 

moral Ьиdе ostao na visini. 

Aktiv Osvobodilne fronte mora danas vise nego ikada 

blti nacisto s tim da Ьi kolebanje pred neminovнim zrtvama 

znacilo oportunisticko otstиpanje i napиstanje pozicija, 

sto Ьi moglo da stavi na kockи сеlи konacnи роЬеdи 

sJoveнackog naroda i njegovog oslob.odila~kog pokreta. 

Takvo saznanje је и skladи i s moralnиn odnosom pravog 

borca prema neizbeznim zrt·vama. Pitanjc zrt~ya i ~oral~~ 

odgovornost za zrtve izr~zavajи se danas .и _cltaVOJ SVOJOJ 

neиmoljivoj konsekvenc1 ovako: slovenack1- narod mora 

da pobedi ро svaku cenu. . . v 

LиdaCkom pojacavanjи terora porobljen1 narod ~о~е 

da sиprotstavi samo jedno ef~~sno s~edstvo: sразапзе 

svog oruzanog otpora s пајdиЫзzт prez~rom prema ok1!' 

patorovim metodama. А s takvi7!L borber~:!m :rr.oralom akt1v 

Osvobodilne fronte mora prozet1- slovenacke narodne mase. 

Samo tako cemo i zrtve svesti na neizbezni rninimиm. 

Kad је pogazeni narod spreman da radije иmre stojeci nego 

da zivi klececi tada on ostaje ziv i tada је i borbenom narodnom 

vocst~ и punoj meri omoguceno da sa ~von: 

odgovornoscи оdlисије koje sи zrtve potrebne, а koJe Ь1 

Ьile sиvisne. • , . 

Da li се slovenacke narodne mase sve teskoce I .. strahote 

koje sи jos pred nama savladati s nep~o~eb~Jivom 

borbenom svescи i moralom - to danas ZaVlSl Je~InO od 

morala i rada aktiva Osvobodilne. fronte .. ВоrЬеш moral 

narodnih masa и konacnoj instanc1 иvek Је odraz borbenog 

morala nasih aktivista.

\IOJNI ZADACI - 253 

VOJNI ZADACI 

Posle net~cko~t~lijai-ske. ofanzive morala је neizost_avno 

nastup~ti poblzcka z voзna ofanzivna akcija Osvobodzlne 

f_ronte t slovenacke partizanske "lюjske protiv Bele 

gar~e. ~ ok"!'patora: Kad Ьismo se defanzivnom taktikom 

slиzll1 1 dalJ_e, kao sto smo se nиzno slиzili njome za vreme 

k~at~~g perюda reorganizacije, onda Ьi slovenacki oslobo 

~~~cki pokret. sam sebl stegao konopac oko vrata. U po 

]~tlckom pogledи sl~v~acki srednji slojevi postali Ьi plen 

Ве~е garde,. ~.и voзшckom pogledи Ьi i najkиkavickija i 

naJrnalobrOJШJa okиpatorska banda mogla terati i goniti 

slovenacke partizanske odrede. 

Cim sm~ se ~dlиcili za nasи ofanzivnи akcijи, dиzni 

smo da. svoJe v_oJne zadatke odredиjemo i posmatramo 

kroz pr1zmи nas1h vojnЉ i politickih njanzivnih potreba. 

U politickom pogledи nasa ofanzivna akcija zaЬteva 

pre svega, p~d.i~a!Lje politickog nivoa slovenackih parti~ 

zana. ~amo~пtlcki r:r:oramo priznati da је politicki rad 

и p~rtizai-sk1m ~dredima Ьiо nedovoljrщ, а briga о osposoЬl~avanJи 

_polltkomesarskog kadra sas·vim manjkava. 

OvoJ _:>labosti treba, и prvom redи, p1·ipisati partizanske 

pogreske и odnosи prema civi1nom stanovnistvи kao i 

dezertiranj~ иkoli~~ ih је ilo. Konstatиjиci te ci~jenice, 

moramo иJedno b1t1 svesn1 da se danas ne radi samo о 

ispravljanjи r~::ijih pogre~~a i nedostataka, nego da је 

potrebno ро~~с1 z_n~_tn_o :'lse: slovenaёkom partizanstvи 

moramo иzdzcz polz~t~~t m~o_ ~~ t~ visine da Ьиdе sposobno 

Ь~r za osnovnи polztzckи mzczзatzvи i осепи. Zbog straho 

Vltog terora okиpatora i krajnjih napora Bele garde da 

razbиkti gradanski rat, и organizacionom pogledи teziste 

politickog rada и mnogocemи је preslo па partizanske cete. 

U vojnom pogledи nasa ofanziva zahte,•a dizanje vojnicke 

strиcne osposoЬljenosti nasih ceta иopste, а naseg 

komandnog i politkomesarskog sastava jos i napose. Bez 

cvrstog vojnickog ustrojstva, bez odgovarajиceg sistema 

komande, vojne discipline i vojnickih vezbl ne mozemo 

zamisliti vojskи koja treba da izvrsi zadatke sadasnjeg 

ofanzivnog perioda. А иjedno treba istaci da vojnicke 

vezbe ne smejи da potisnи i zamene vojnicke akcije. 

U kadrovskom pogledи moramo svakako omogиciti dizanje 

i razvijanje novog komandnog i politkomesarskog 

kadra koji се и m11ogim cetama i bataljonima rnorati tek 

da se potrazi. Zato је potrebno da ирОZ~ато nas partizanski 

kadar, da ga savesno proиcavamo i и borbl, i и logorskom 

zivotи i na marsevima. Vaspitavanje kadra је opsti 

zadatak i nase Partije i Osvobodilne fronte. А и slovenackoj 

partizanskoj vojsci, koja је nas najmladi i najmanje 

isprobani kadar, vaspitavanje kadra smo dosad najvise zanemarivali. 

Sad treba i ovde иёi11iti radikalan i energican 

preokret. 

U organizacionom pogledи moramo postici troje: 1) 

ucvrstiti иdarne brigade kao visi razvojni oЬlik partizanske 

vojske; 2) иcvrstiti terenske odrede, koji sи neposredni 

organ sloveнackog narodnog иstanka i osnovni mobllizacioni 

ceнtri za priticanje novil1 partizana; 3) иcvrstiti i 

razviti mrezи veza i povecati njЉovu ekspeditivnost i 

brzinu. 

u pogledи sirenja slovenacke partizanske vojske treba 

smelo pristиpiti novoj moЬilizaciji. Prinиdnoj mobilizaciji 

kоји vrse belogardisti i okиpatori moramo sиprotstaviti 

svojи kampanjи za novu partizansku. mobllizacijи. 

U pogledи naorиzanja moramo naglasiti da је to najak:tиelniji 

problem s1ovenacke partizanske vojske. Moramo, 

pre svega, narodни vojskи dobro opremiti okиpatorovim 

orиzjem. 

U pogledи poznavanja neprijatel.ievih namera moramo 

samokriticki priznati da је vojna obavestajna slиZba bila 

dosad sasvim nedovoljna. Ovaj nedostatak moci се se ukloпiti 

sistematskom organizacijom obavestajne slиzbe и svim 

partizanskim formacijama i stabovima i s pэZljivim trazenjem 

sposobnih kadrova za obavestajni rad.


v Naj~ad, ~re~a narocito naglasiti da је pitanje opreme 

nas~ VOJske 1 nзenog sna~devanja zimi istovremeno i pi 

!an~e celok_upne Osvobodllne fronte i pitanje svake po 

Jedine ~tlzanske jedi_nice. Njega treba resavati tako da 

ga se, s Jedne strane, s1stematski late odgovorna rukovodstva~ 

а, s . dr'!ge - da . razYijemo siroku samoinicijativu 

partlzanskih ceta, batalJona, odreda i brigada. 

MEDПNARODNA I ПNПTRASNJA SITUACIJA 

I ZADACI SLOVEN АСКЕ PARTIZANSKE 

VOJSKE 

Situacija na velikim frontovima vec se preokrenula. 

Ofanziva koju su Hitlerova Nemacka i Musoliпijeva Italija 

pocele sredinom ovog leta па svim ratistima ostala је bez 

Ьitnog uspeћa. N emacko нadiranje na sovjetskom froпtu 

Crvena armija је zaustavila jos рге nastupa zime. Junacka 

odbгana Staljingrada, koja је postala simbol sovjetske nepobedivosti 

i nemacke nemocnosti, dokazuje citavom svetu 

da su Hitlerova Nemacka i njena vojska na istocnom 

frontu u sudbonosnom zastoju i da im preti druga strasna 

zima, gora i otsudnija od prve. Gebelsova stampa vec priprema 

Nemce па to da се se nemacka vojska morati povuci 

na proslogodisnje utvrdene pozicije. 

U isto vreme pocela је englesko··americka akcija u 

Africi. Ova akcija u svom pocetku svakako јо8 ne znaci 

da је vec otvoren drugi front, koji zahtevaju svi slobodol]ublvi 

narodi. Ni ova akcija u sustini jos ne rasterecuje 

Sovjetski Savez, koji dosad rюsi sve terete oslobodilackog 

rata protiv fasistickog imperijalizma. No, uprkos tome, 

ova akcija је znacajna iz cetiri razloga: 

prvo, zato sto је dalekoseznija i ozblljnija od sVih 

dosadasnjih engleskih akcija u Africi; 

drugo, zato sto se u njtl ukljucila Amerika; 

trece, zato sto је vec u samom pocetku pokazala da 

Italija kao pomorska sila ne vlada Sredozemljem i 

cetvrto, zato sto се doprineti stvaranju unistavajuceg 

obruca u koji се Ьiti stegnute Nemacka i Italija ako Engleska 

i Amerika u kratkom roku stvarno otvore drugi 

front.


No, za slovenacki narod i njegovu oslobodilackи ЬоrЬи 

africki dogadaji znacajni sи jos и jednom pogledи. Naime 

oni sи pokazali velikи s~abo~t fasisticke Italije i mogu~~ 

nost da ona ~s~oro Ьиdе 1zbacena iz Drugog svetskog rata. 

Ako rez1m:rэ.mo sve sto smo naveli, postace nam jasno. 

da s: za z1ms~: mesece. pripren;ajи veliki dogadaji i 

da Је opsta savezn1cka ofanz1va protiv Hitlerove Nernacke 

i Mиsolinijeve Italije moguca i verovatna. 

Za slovenackи partizanskи vojskи siedi iz toga da se 

ona mora bas sada sto vise i sto intenzivnije afirmisati kao 

znacajan vojni cinilac, kao stvarni saveznik velikih saveznickih 

armija Sovjetskog Saveza, Engleske i Amerike. 

А s bzirom na mogиcnost brzog sloma Italije, slovenacka 

partlzanska vojska ima jos i poseban zadatak da i iz 

nasih slvenackih razloga i iz razloga zajednickog sv~tskog 

oslobodllackog rat~, svim svojim snagama иbrzava taj 

slom, dD se, dakle, 1 и tom pogledи rnaksimalno aktivizira. 

Sto se tice nase domaёe sitиacije, и poslednje vreme 

sи se objektivni иslovi - s preokretom na velikim ratistima 

- okгerшli izrazito и nasи korist. 

Osvobodilna fronta slovenackog naгoda i sloveпacka 

partizanska vojska, koje sи и иjedinjenoj nemacko-talijanskoj 

ofanzivi dokazale, иprkos ogromnoj neprijateljskoj 

nadmoci, svojи neиnistivost i odmah posle toga иspele da 

р;е~и. и svojи ~oj:;ickи i politickи ofanzivrш akcijи, do 

ZIVlJUJU sa sadasщ1m preokretom и medunarodnoj sitиaciji 

izrazitи potvrdи svoje linije. Slovenacke пarodne mase 

се ovu cinjenicu и celosti razиmeti i slediti svojи Osvobodilnи 

frontи i slovenackи partizanskи vojskи и rюv polet 

oslobodilacke borbe samo ako mi - partizanski i politicki 

borci i prvoborci - bиdemo dovoljno aktivni i sposobni 

da, sirokopotezno izbegavajиci sitnicarstvo i sиvi prakticizam, 

posegnemo и izmenjenи sitиacijи i da i mi bиdemo 

sиdeonici и stvaranjи dogadaja. 

Bela garda је objektivno zasla и tezak, mozemo reci 

r1ajtezi cor-sokak. Orиzje koje јој је ponиdio okиpator ona 

је zgrabila и svojoj izdajnickoj borЬi protiv svoga naroda 

иpravo onda kad se okиpatorи pocelo ljuljati tle pod nogama. 

Ako и takvoj sitиaeiji Ьиdеnю stvarno zadavali 

иnistavajиce vojпicke иdarce beJogardistickim bandama, 

а istovremeno kod zavedenih i prinиdno moЬilisanih belogardista 

vrsili dovoljnи politickи agitacijи, onda cemo 

ZADACI SLOVENACКE PARTIZANSКE VOJSКE - 257 

Bel~. _g~rdи ograniciti t;a. inace. nveizbeza~, ali vojпicki i 

po~1t1ck1 nes~osob~;:. rmr:1mиm JC:S pre odlиcnih dogadaja. 

Al1 ako и toJ akciJl partizanske cete ne Ьi razvile maksimalnи. 

aktivnost, gradanski rat Ьi se otegao jos prilicno 

dugo, 1 Bela garda Ьi pokиsala da se izvuce iz sadasпjeg 

cor-sokaka. i da se prilikom sloma okиpatorskog jarma 

p:esaldиm1 .na nove, nista manje izdajnicke, ali zato sirokim 

narodшm masama mnogo manje ozЬiljne pozicije. 

Za nas, slovenackи partizanskи V()jskи, vazi daнas: 

nemilosтdno, sto aktivnije, prezi·ruci smrt - tuci 

okupatore; 

nemilosrdno, sto aktivnije, preziruCi smrt - vojnicki 

}JOtuci Belu gardu; 

siLnom zivom politickom agitacijom, koja иzima и 

obzir i iskoriscava sve promene sitиacije, razЬijati agitacijи 

belogardisticke bande; · 

Cistiti slovenackи teritorijи od okupatora; 

Ьiti svestan da smo politicka vojska, vojska s politickim 

zadacima i dиZnostima, vojska koja mora па slovenacko 

selo i politicki иticati i znati svoja dela i svoj риt 

и malom i ~ velikom procenjivati i s politickog gledista; 

takvи msokи svest о svojoj politickoj fиnkciji, svojim 

politickim zadacima i dиznostima - preneti fakticki i odmah 

1~ zivot. 

Pred nama је doba novog poleta. Ali mi moramo taj 

polet stvoriti. П isto vreme treba da smo spremni i na nova 

teska iskиsenja i neprijateljske иdarce. No pritom bиdimo 

svesni toga da се, prvo, takva mogиca iskиsenja Ьiti kratkotrajna, 

iako teska, i drиgo, da cemo Љ izdrzati иtoliko 

lakse иkoliko bиdemo temeljitije iskoristili sve povoljne 

uslove koje наm Ьиdе prиzilo razdoЬlje novog poleta. 

А takvo razdoЬJje наm se otvara! 

Svi dogadaji tekи danas и jednom pravcи: и pravcn 

konacnog sloma Hitlerove Nemacke i Mиsolinijeve Italije. 

Pred nama је, dakle, s gledista celine, samo jedan 

generalni zadatak: pripremiti konacnи роЬеdи slovenackog 

нaroda i njegove Osvobodilne fronte. 

17 Boris Кidric: Sabrana de!a

NASA VOJNA ISKUSTVA I NEDOSTACI - 259 

NASA VOJNA ISKUSTVA I NEDOSTACI 

Nasa vojska је u ujedinjerюj nemacko-talijanskoj 

ofanzivi dokazala kako neprijatelju tako i svom narodu 

da је neиnistiva. Cinjenica da smo, иргkоs ogrornrюj neprijateJ.jskoj 

пadmoci и oruzju i и Ьrоји, sacиvali svojи 

vojskи i presli u sopstvenu ofanzivпи akcijи znaCi sjajnи 

роЬеdи пaseg ljиdstva i naseg komandnog i politkomesarskog 

sastava. Ni najmanje ne preterнjerno kad tvrdimo 

da је ta pobeda иpravo od iRtoriskog znacaja za Ьиdиспоst 

slovenackog naroda. Da је okupatorirнa uspelo ostvariti 

пameru da ипiste slovenacku partizansku vojskи, danas 

Ьi ро рогоЬlјеnој slovenackoj zemlji gazdovala, рогеd fasistickЉ 

ugnjetaca, izdajnicka Bela garda. Slovenacki narod 

Ьi pred odlucиjuce dogadaje ostao bez svoje vojske. 

Svojи sиdЬinи ne Ьi mogao da kгoji sam. А sta se sve 

rnoze dogoditi ako naгod ne kroji sam svojи sиdЬinи, doziveli 

smo vec godine 1918, kad sи паs podelili medи tri 

drzave. 

Bez sopstvene vojske, bez istoriske cinjeпice da је 

nasa vojska odolela ogromnoj nadrnocnosti letпje пernackotalijanske 

ofanzive, slovenacki naгod Ьi ostao goJorиk 

upravo onda kad puca zora njegovog konacnog oslobodenja 

i иjedinjenja. 

Sta је slovenackoj partizanskoj vojsci - posmatrarю 

s vojnickog gledista - omoguciJo da је pobedonosno izdrzala 

nemacko-taJijaпsku ofaпzivu 

Prvo, njena uglavпom pгavilna primena partizanske 

taktike. 

Drиgo, predanost i kompaktnost njenog ljиdstva, koje 

se иglavпom uvek iznova prikиpljalo, iako sи cete i vise 

jediпice Ьile vise риtа razЬijene. 

Trece, osecanje dиznosti i odgovornosti kod njenih 

komandira, komandanata i politickih komesara, koji su 

svoje ljиde и ogromпoj veciпi Ш sacuvali i1i Љ poceli odmah 

prikupljati. 

ёetvгto, uopste dovoljan autoritet njenih konшndiгa, 

komandanata i politkomesaгa, uopste dovoljno poverenje 

nase vojske u njen komandirski i politkomesarski sastav. 

Razume se da sve ove osoЬine nase vojske, koje su 

nam ornogиcile da odolimo dzirюvskoj nadmocnosti neprijateljske 

ofanzive, morarno ne samo sacиvati nego i prodиЬiti, 

razviti i svestrarю пegovati. 

Vec za vreme пeprijateljske ofanzive mi smo nasи 

vojskи poceli reorganizovati i reorganizovali smo је u relativrю 

kratkom vremerш. 

Ustanovljenje brigada nesиmnjivo znaci korak napred 

s obzirom na razvoj паsе partizanske vojske u pravu regиlarnи 

armiju. Sto se tice pokreta i manev1·isanja, na..qe 

brigade sи se dosad u sиstini snasle, cime smo nesumnjivo 

dokazali da smo vec sada sposobni da izvrsimo marse·џe 

vecih paгtizanskih jedinica, iako је teren posejan upori 

Stima neprijatelja, s пjegovom spijunskom i obavestajnom 

mrezom. Sem toga, mi vec imarno i iskнstvo iz Bele Krajine, 

koje pokazuje da brigade mogu spretno izmaпevrisati 

уеса i bгojnija neprijateljska opkoljavanja. 

Pozitivпa iskиstva nasih brigada u pogledи pokreta i 

шanevrisanja vecih paгtizanskih jediпica i и pog!edи izbegavanja 

nadmocnih neprijateljskih opkoljavanja rnoгarno 

svakako uneti u riznicu пasih opstih iskиstava i temeljito 

Љ dalje razvijati. 

Istovremeno treba konstatovati da li pogledu vojnicke 

иdarnosti partizanske vojske dosad jos nismo postigli onaj 

napredak koji od rшsih brigada ocekujemo. Naime, dok su 

brigade u glavпim potezima odgovorile svojoj svrsi u 

pogledи pokreta i manevrisanja, dotle su zatajile pri osv:: 

janju иtvrdenih neprijateljskih uporista. Pored precenJIvaпja 

belogardistickog vojпickog kvaliteta, о сети govorirпo 

na drugorп rпestи, glavпi иzrok toga је manjkavost 

17"'


plar~ova akcija, ned~voljna. tacnost i preciznost pri izvodenJи 

plana, nedovolзna doslednost komandanata koji vode 

napad na neprijateljsko иporiste. 

v Uslov za dobar plan akcije је poиzdana obavestajna 

slиzJ:>a. U torn p~gl~dи. treba svestrano иpotrebljavati i 

Prtlzanske. obavestaз;e 1 patrol~, а na.rocito terenske radn1~e. 

~ad Ј~ plan vec dobro pr1premђen, treba ga izvesti 

tacno 1 prec1zno, и sekиndи tacno, а specijalno онdа kad 

operacije izvodi vise jedinica pod istom kornandom а to 

је иpra.vo najce~ci slиcaj. N~precizщ~st pri izvodenjи 'рlапа 

~okvarlla nam Је dosad ve.c lep broJ napada, а иjedno је, 

r azиme se, proиzrokovala 1 dosta nepotгebnih zrtava. 

~m~ndar:t. koji vodi nc:pad mora sto је nюguce do 

~ledшJe ;zvod1t1 иnapred pr1premljeн рlал. Nedoslednost 

1 neodlиcnost komande је za иspeh akcije иvek pogиbna. 

Svakako, doslednost pri izvodenjи plana nikako ne zn&ci 

da komandant ne sme иzimati и obzir nepredvidene momente 

ako se oni pojave. Naprotiv, on Љ mora иzimati и 

obzir i _reagovati ta~o da ih иkljиci и svoj celokиpni plan 

eko hoce da Ьиdе zюsta dosledan и svojoj teznji da pobedi 

da osvoji neprijateljsko иporiste. 

' 

Nedostatak teskog orиzja cesto nam pricinjava teskoce 

kad se radi о napadima na иtvrdena иporista. Ali иjedno 

treba priznati da jos иvek nismo iskoristili sve tehnicke 

mogиcnosti koje imamo. Ode1jenja ЬотЬа.Sа i Ьасаса mina 

jos nisи sistematski organizovana. 

.. Na~e brigad~vmoraju postati sposobne da osvajaju nepr:JatelJska 

иpor1sta. Dok tи svojи sposobnost ne razviJи, 

zюsta nemamo pravo da govorirno о istinskim иdarnim 

brigadama. 

N.aj.z~d, sto se vtice odгeda, defanzivna taktika koje 

se ош JOS иvek drze glavna је slabost i nedostatak tih 

nasЉ partizanskiJ:1 formacija. Oni morajи da predи и ofanzivnost 

tako sto се poceti da Ciste teren, sistematski unistavaju 

neprijateljske patrole, sistematski kontrolistt 

teren i postavljaju takve zasede koje su vazne za izolacijи 

belogardistickih gnezda kao i za samи kontrolи terena. 

Podizanje, brzo podizanje vojnicke иdarnosti nasih 

ceta pretstavlja sada nas centralni zadatak: radi se, naime, 

о tome da ponovo oCistirno pгostrane predele svoje domovine 

od okиpatora i belogardistickih izdajnika. 

RANJIVE ТАСКЕ BELE GARDE 

Iako sи nase cete vec za vreme иjedinjene nemackotalijanske 

ofanzive presle и sopstvenи ofanzivnи akcijи 

protiv belogardistickЉ bandi, iako sи иnistile сео niz belogardistickih 

gnezda i razorиzale znacajan broj "seoskih 

straza", iako је, dakle, nasa ofanzivna akcija zaиstavi1a 

na selи иticaj belogardisticke demagogije, koja је tvrdila 

da smo unisteni, ipak moramo samokr·iticki priznati da 

glavni cilj svoje ofanzivne akcije protiv Bele garde jos 

иvek nismo postigli. 

Zasto 

Zato sto belogardisticke bande vojnicki jos nismo 

potukli i politicki jos nismo doveli do rasula. Istina је, 

dodиse, da smo ih - иzmemo li и obzir celokиpnи Ljнbljanskи 

provincijи - potisli, иopste иzevsi, и defanzivи i 

ogranicili Љ na najиtvrdenija gnezda i na иzи ili sirи 

okolinи tih gnezda. Ali је istina i to da jos иvе~ ima sela 

i mesta koja sи, dodиse, и celini za Osvobodilnи frontи, 

ali ih belogardisticki placenici terorisи; istina је, dalje, da 

nase brigade i nasi odredi nisи prиzali vojnickи pomoc 

celom nizи slovenackih sela koja sи se nedeljama i nedeljama 

hrabro odиpirala naorиzavanjи i koja nisи htela 

da stиpe и prinиdnи "seoskи strazи"; istina је, konacno, 

da sи napadi nasih ceta na ona иtvrdena belogardisticka 

uporista iz kojih belogardisti najиspesnije terorisи okolinи 

ostali samo napola izvedeni. Umesto da иporiste dokraja 

zaиzmи i citavи bandи do poslednjeg coveka иniste, 

nase cete sи se cesto povlacile kad Ьi pobile nekoliko belogardista 

i kad Ьi se drиgi posakrivali ро иtvrdenim pod-


rumima i prirnitivnim bunkerima. А napola dovrseni 

napad u mornentu kad se vodi borba za zivot i smrt - 

JCste neuspeo napad. 

Ako se upitamo zbog cega nasa ofanzivna akcija jos 

nije postigla svoj glavni cilj, vojnicko unistenje belogardistickih 

bandi, onda odgovor moze Ьiti samo jedan: zbog 

nedovoljne vojnicke udarnosti partizanskih ceta. 

А odakle odjedanput ova nedovoljna vojnicka udarnost 

kad su nase cete za godinu i ро dana borbe pokazale 

cuda Ьerojizma i vojnicke sposobnosti I na ovo pitanje 

ima samo jedan odgovor: nedovoljna vojnicka udarnost 

nasih ceta izvire iz precenji1;anja vojnicke udarnosti belogardistickih 

bandi. Ovo precenjivanje је, naime, zajedno 

sa cisto strtlcnom manjkavoscu u obavestajnoj sluzbl i pripremi 

plana akcije, osnovni uzrok zbog koga nase cete u 

vecini slucajeva nisu dokraja izvele svoje jurise па utvrdena 

belogardisticka uporista i svoje napade na belogardisticke 

cete u pokretu, nego su se zadovoljavale polovicnim 

"dovrsenjem", to jest stvarnim nedovrsenjem. 

Ako pogledamo glavne ranjive tacke Bele garde, nase 

precenjivanje vojniCke udarnosti belogardistickih odreda 

Ьiсе nam u celosti jasno! Jasne се nam Ьiti, razume se 

i nase siroke mogucnosti da Belu gardu dokraja potucemo: 

Sastav belogardistickih odreda је njihova ocigledna 

гanjiva tacka. Ako izuzmemo jezgro zagrizeпih, treba konstatovati 

da belogardisticke oruzane bande sacinjavaju, 

prvo, najnesvesniji elementi naroda, koji su ujedno najmanje 

sposobni da u sebl i iz sebe razviju borbeni moral, 

а drugo - prisilno mobllisani, koji su u belogardisticki 

odred stupili samo pod pritiskom okupatorskog i belogardistickog 

terora. Jasno је da se vojska s takvim sastavom 

uopste ne moze uporediti s nasom partizanskom vojskom 

i njenom visokom moralno-politickom svescu. Takva "vojska" 

uopste nije vojska, nego је zaista- ne samo s obzirom 

па svoje moralno-politicke kvalitete nego i s obzirom 

na svoju vojnicku moc - gomila. Dobro pripremljene 

\'Ojnicke udarce takva gomlla sigurno пе moze izdrzati. 

Pod dobro srnisljenim vojnickirn udarcima i uz odgovarajucu 

politicku agitaciju takva gomila se nuzno mora 

гaspadati i raspasti. 

Svrha belogardistickih odreda nesumnjivo је glavna 

ranjiva tacka Bele garde. Dok partizanske cete cementira 

RANЛVE ТАСКЕ БЕLЕ GARDE - 263 

svest da је njihova borba plernenita ЬогЬа za veliku stvar 

oslobodenja i ujedinjeпja slovenackog r1aroda i za srecnu 

buducnost radnog пaroda Slovenije, belogardisticke odrede 

mora razarati vec sama cinjenica da se bore protiv vlastitog 

naroda. Razlika u ciljevima koje imaju slovenacka 

partizanska vojska i Bela garda ide u svojim vojnickim i 

\ГOjпicko-organizaciskim posledicama cak tako daleko da 

se, naprimer, vojnicko rukovodstvo Bele garde ne usuduje 

пi daпju pokazivati u svojim uniformama. 

"Vojsku" koja nema svrhu da brani svoj narod, nego 

јој је, naprotiv, jedini cilj da se bori protiv svog naroda, 

doista пiје nemoguce potuci! Gde da takva "vojska" uzme 

moral da Ьi izdrzala protivnicke udarce ako su oni zaista 

pripremljeнi, ako su sistematski, dokraja izvedeni i нергеstанi! 

- 

Perspektiva i buducnost belogardistickih bandi је nji 

Ьova treca ranjiva tacka. Dok se sloveпackoj partizanskoj 

vojsci otvaгa perspektiva njene koпacne pobede, Beloj 

gardi se sve brze priЬlizuje ocajna, srarnna propast Jude 

Iskariotskog. Zar nije jasno da takva "vojska" ni u cemu 

ne moze Ьiti ravna partizanima samo ako је partizaпi tuku 

dovoljno odlucno i istrajno i ako medu belogardistima istovremeno 

vode politicku agitaciju u kojoj nesvesnim, zavedenirn 

i prisilno mobilisaпim saopstavaju i objasnjavaju 

poraze Bele garde i njenih gospodara - nemackih i talijanskih 

fasista! 

Odnos Bele garde prema stanovnistvu, prema sloverzackim 

narodnim masama njena је cetvrta ranjiva tacka. 

Necuveni su zlocini- ublstva, mucenja, paljenja sloveпackih 

domova, razbojnistva itd. - koje је izvrSila i koje jos 

vrsi Bela gaгda. Bas takvi su zlocini koje Ьi placeni izdajnicki 

Iistovi Slovenec, Slovenski dom, Jutro i Narod u 

svojoj klevetnickoj harangi hteli da pripisu partizanskim 

cetama. То nije nista cudno, jer је Bela garda dzelat, dzelat 

slovenackog naroda i naгodnih masa, dzelat u sluzbl okupatora 

i domacih protivnarodnih pijavi~a. 

Zаг се dzelat ma u сети Ьiti ravan borcu za slobodu 

ako је taj borac samo dovoljno odlucan i istrajaп, i narocito- 

ako taj borac u svakom pogledu irna pravilan odnos 

prema civilпorn stanovnistvu, prerna пaciji i narodu za 

koji se bori, ako, dakle, prнza civilnom stanovnistvu svu

264 - C:LANCI I RASPRAVE IZ NOB 1942 

mogucnost da jasno oseti razliku izmedu njega i belogardistickog 

dzelata! 

Ranjive tacke Bele garde su takvog karaktera da ona 

zbog svoje moralne, politicke, drustvene i vojnicke sustine 

ne moze razviti visoke vojnicke kvalitete. I zato neka 

medu nama ne bude partizanskog odreda ni pojedinog 

partizana koji ne Ьi znali ranjive tacke Bele garde, koj~ 

moralna i vojnicka inferiornost belogardistickih bandi ne 

Ьi ucvгsCivala u njihovoj udarnosti i koji ne Ьi znali tuci 

Belu gardu odlucno, dokraja, svesni da је na nasoj strani 

besprimerno moralna i vojnicka nadmoёnost. 

Dvoje је danas potrebno: nemilosrdno, odlucno, dokraja 

udaгno tuci sve sto је belogaгdisticko i sto nam se 

suprotstavlja, а ujedno postedeti one zavedene i prisilno 

mobilisane koji nam se predaju, i tako jos vise pr·odublti 

rasulo u kukavnim belogardistickim redovima. 

ZA DISCIPLINU I JEDINSTVO NASE VOJSKE 

Cinjenica је da је nasa vojska uopste pokazala dosad 

visok stepen discipline i jedinstva. Ako ovo danas ne Ьismo 

mogli konstatovati, onda verovatno ne Ьismo mogli 

konstatovati ni da је slovenacka partizanska vojska tako 

uspesno izdrzala ujediпjenu пemacko-talijansku ofaпzivu. 

No, uprkos tome, pitanje discipline i jedinstva је uvek 

goruce pitanje, narocito kad је posredi vojska koja se jos 

пalazi u pгocesu rastenja, koja se prЉlizuje ostvareпju 

svojih odlucujuёЉ zadataka i koja је kao narodnooslobodilacka 

vojska ujedno i politicka vojska, okruzena buгnim 

valovima politickog zblvanja. 

Sto se tice discipline, dotaci cu se u ovom broju dva 

pitanja. 

Prvo, ponovo zelim istaci da је nasa partizanska disciplina 

svesna disciplina i da se, prema tome, temelji na 

istim osnovama kao i sva dela nase oslobodilacke borbe, 

to jest na neseblcnoj i bezgranicnoj odююsti velikoj stvari 

oslobodenja i ujedinjenja slovenacke nacije i borbl za 

sгecnu buduёnost slovenackih narodnih masa. U svakom 

borcu za slobodu, а narocito u nasem partizanu, moramo 

tu odanost neprestano razvijati i produЬljivati - pre sveg~ 

sada, kad se priЬlizujemo odlucujuёim dogadajima i borbama. 

Toga moraju и kudikamo vecoj meri nego dosad 

Ьiti svesni nasi politicki komesari, komandiri i komandanti, 

koji svoj vaspitni rad moraju graditi izrazito па 

takvoj podlozi. Na taj nacin mi ёеmо medu partizanima 

mnogo lakse sprecavati pojave koje se и danasnjim krvavim 

vremenima doduse susrecu, ali su stetne i mogu se 

ukloniti, pojave koje su, naprimer, pokvarile odnos prema


civilnom stanovnistvu: ogrubelost itd. Samo tako cerrю 

~onacno partizane \ 7 aspitavati kao pozгtvovane borce koji 

се u svakom pogledu slovenackim narodnim masaшa Ьiti 

uzor boraca za oslobodenje. 

Jasno је da svesna disciplina, disciplina zasnovana na 

predanosti, mora kod partizana imati izrazito vojnicki 

oЬlik, koji odgovara partizanskoj vojniёkoj masini. I ovu 

stranu partizanske discipline шоrаnю neprestano ucvrscivati, 

razvijati i produЬljivati; ра i u tom pogledu su nasi. 

komandiri i politkomesari dosada jos premalo uradili. 

А sad nekoliko reci па racun nasih komandanata. 

Disciplinu koju komandanti zahtevaju od nШh jedinica 

oni moraju bezuslovno postovati i u svom odnosu prema 

visim stabovirna. Pгitom rnislimo na to da se koшaнdanti 

darшs moraju osloboditi ostataka i oblcaja iz onih predasnjih, 

u sustini diverzantskЉ razdoЬlja partizanstva, kad 

је svaki komandant morao operisati na svoju ruku. Danas 

snю nesurnnjivo stigli vec tako daleko da nasa vojska operise, 

bar u glavnim potezirna, kao celina. А to znaci da 

operaciske planove visih stabova i glavne komande treba 

bezuslovno i u doslovnorn smislu reci izvoditi. Danas vise 

nerna нi vremena ni mesta za razmisljanje jesu li naredenja 

izvodljiva Ш nisu. Svim nasim partizanima - od 

komandanta brigade i komandanta odreda ра do novajlije 

koji stoji na strazi - mora preci u krv i meso ona vrsta 

discipline koja ti пareduje: naredenje је tu, izvrsiti ga moгamo 

bezuslovrю, ра ma koliko ti se ono ciniJo tesko i 

r1eizvodljivo, i neka staje sta hoce, makar stajalo glave. 

Sto se tice jedinstva nase vojske, naglasavamo da 

pravom borbenom drugarstvu medu partizanima treba posvetiti 

rnnogo vise paznje. Niko se ne sme osecati zapostavljen, 

svaki partizan mora Ьiti svestan da ga ocenjujemo 

samo ро niegovim partizanskim vrlinama i ро 

njegovoj odanosti Osvobodilnoj fronti. 

Moгalno-politicko jedinstvo nase vojske zasniva se na 

cinjenici da је nasa vojska - vojska s1ovenackocr naroda 

i njegove Osvobodilne fronte. Posto је ona izгa::dto po1iticka 

vojska, koja se staгa о politickom obrazovanju i izgradnji 

svojih c1anova, onda је potpuno jasno da partizanima 

mora Ьiti pristupacna sva literatura i svi listovi 

Os~o.~o~ilne fr;шte i . da im mora Ьiti omogucen svestran 

pollћcki razvoJ. А нзеdnо је ocigledrю i to da је vojska 

ZA DISCIPLINU I JEDINSTVO J;;ASE VOJSКE - 267 

ipak samo vojska, sa svojom jos posebrю naglasenom potrebom 

za jedinstvom i monolitnoscu, i da zato u svojoj 

sredini ne Ьi trpela niti dopustila stvaranje Ьilo kakvih 

novih politickih formacija izvan normalnog razvoja svojih 

sopstvenih politickih institнcija.

PRШLIZUJE SE POBEDA OF - 269 

. . MEE>UNARODNI POLITICKI RAZVOJ 

PRIBLIZUJE POBEDU OSVOBODILNE FRONTE 

~~sec. nov:emb~r doneo је па vojnickom i politickom 

роdrисЈи 1~t~r1~ke 1 za dalji tok gigantske oslobodila "k 

borbe оdlисиЈисе dogadaje. с е 

U proslo~ mesecи dogodila sи se tri vojnicka podvi а 

save~n;~a koJa sи sиstinski i definitivrю izrnenila odno~e 

ratuJи~Ih snaga .и korist slobodoljиblvЉ naroda i razvoj 

svetsk1h dogadaJa snazno рrЉШШа njegovom konacnom 

raspletи: 

1) ~ngleska ofar1ziva и LЉiji; 

. 2) 1skrcavanje americke vojske и francиskoj severnoj 

Аfпс1; 

3) zaиstavljanje nemackog prodiranja na istokи i prelaz 

Crvene armije и ofanzivu. 

'> Engleska os.m~ armija, ~оја је ofanzivu pocela stvarno 

~4 .ok~obra vellkim okloplJenim, vazduhoplovnim i e 

~a~skim snaama, prodor~m nemacko-talijanske li~je 

о. El Alameшa, potlsnиla Је do kraja novembra neprijatelja 

~о El ~gheile, 1.400_ km zapadno od polazne tacke 

Nenшc~~-tallзanska vojsk~, ezec~ и panici, izgиblla ј~ 

tom P:Ili~om 10.000 mrtVIh 1 ranJenih i vise od 120.000 

zarobђeшh, od to~ pet kompletnih talijanskih divizija koje 

sи se predale zaзedno sa svojin1 komandama i ostavile 

Englez1ma o.groman plen и оrиzји, mиniciji i skladistima. 

Engleska VOJska se tom svojom najvecom pobedom и ovom 

гаt~. domogla ~аZ.Ж:~ћ lиka .'r:obrиka i Bengazija i na dve 

trecшe риtа pr1~~1zila graшc1 Tиnisa, koji је cilj ofanzive. 

s:veroamerzcka vojska se zajedno sa engleskim cetama 

1skrcala и lиkama francиskog Maroka 1· Al"' 

tl tsk · · d z1ra na 

а an ОЈ 1 sre ozenшoj obali и noci izmedи 7 i 8 no- 

vembra. Saveznickim vojskama odmah sи se pridrиzili 

francиski komandanti sa svojim garnizonima, tako da sи 

one gotovo bez borl:Je zaposele ove pok1-ajine. Cete su doyezene 

istovremeno na 500 transportnih brodova, koje је 

pratilo 350 ratnih brodova i nosaca aviona. Osovinske snнge 

nisи ni pokusavale da sprece iskrcavanje, koje se uredno 

nastavljalo. Masovnom, besprekorno izvedenom i dosad 

najvecom pomorskom akcijom svЉ vremena Amerika se 

na demonstrativan nacin иplela и evropsko ratno podrиcje. 

Zajednicke operacije americke i engleske vojske imajи za 

cilj, prema izjavama nadleznЉ krиgova, zaposedanje Tиnisa 

i Tripolitanije, иjedinjenje оЬе vojske i иnistenje 

osovinskЉ armija. Likvidacija africkog bojista definiti\ 7 no 

се spreciti osovinski plan zaиzimanja Egipta sa Sиecom i 

prodiranja na istok, ona се znaciti likvidacijи talijanskog 

africkog poseda i time иjedno njenog poslednjeg imperijalnog 

poseda. Cela severna africka obala Ьiсе saveznicima 

otskocna daska za iskrcavanje и jиznoj Evropi i stvaranje 

drиgog evropskog fr·onta. 

Sovjetska Crvena armija је и novembrи na svim sektorima 

fronta zaиstavila nemacko nadiranje i presla и 

ofanzivu. Staljingrad је и svojoj cetvoromesecnoj besprimernoj 

odbrani, koja је. nadmaSila i proslogodisnjи odbranи 

Moskve i Lenjingrada, ostao и ruskim rukama, iako 

је neprijatelj vec Ыо zaиzeo veliki deo grada. Тај drugi 

"skromni" ovogodisnji cilj nemacka armija nije postigla. 

Naprotiv! Sto hiljada Nemaca је, kao zrtva Hitlerove bestijalnosti, 

naslo pred Staljingradom i tl Staljingradи svoj 

grob, а hiljade tenkova, topova i aviona- svoje smetliste. 

14 novembra marsal Timosenko је severo-zapadno i jиgozapadno 

od grada problo nemaCkи odbranbenи liniju, presao 

Don, gotovo sasvim potisnиo neprijatelja iz grada, 

zaroblo Ш иnistio 84.000 vojnika (jedna nemacka divizija 

se zajedno s generaJima predala) i zahvatio ogroman plen 

и tenkovima, topovima, skladistima hrane i mиnicije. Sada 

sи se cetiri sovjetske armije spojile s uraniocima Staljingrada 

i zapadno od grada, izmedи Volge i Dona, drze u 

zatvorenom оЬrиси cetvrtmШonskи armijи koja је otsecena 

od svake pomoci, ра i one iz vazduћa. Nemacki zvanicni 

izvestaji priznajи proboj i govore о nejasnoj sitиaciji.

270 - CLANCI 1 RASPRAVE IZ NOB 1942 

Na sredn.je~ sektoru је general Zukov proЬio nemacku 

odbra:1er:u 11ШЈ~ ~od ~oropeca, zahvatio basnoslovan plen 

u o~UZJU 1 sklad1stlma 1 napreduje na celoj liniji Velikije 

Luk1 - Rzev prema jugu i zapadu. 

• Na K~vka:2u је ~6 noyembra Ьilo zaustavljeno nemacko 

nad1ra.n~e n~ sVIm t.a~kama .. Rusi su preiШ u protivnap~d, 

zadobй1 su 1 tu vel1k1 plen 1 polako, ali nezadrzivo. 

ш1.d:ru p:e.ma Rostovu. Nemacka vojska se, posle gubltka 

"totшa hil]ada u mrtvim i ranjenim, povlaci na svim tackama 

i tako demantuje Hitlerovu izja\тu od 8 novembra 

da onde gde је stupio пemacki vojnik rн:::се stupiti nijedna 

drug~. n_og~. Nem~ck yocstvo skriva od nemackog naroda 

~ve. СШЈеrнсе .. ~11 r:1~шstar Gebels mога panicno raspoloz:onJe 

.da suzb1~a h1l]adama obaveznih pгopagandnih mitшga 

1 uvodenJem "obaveznog" optimizma. 

. ~ornenuti znacajni dogadaji imali su odmah vaz 

:'Јшсkе strategiske i. Pliticke pos1edice. Da Ьi sprecП: 

Il1 . ar z~vukle spaJanJe . saveznicke istocne i zapadne 

af~1cke VOJske, snage osoVIne su, uz pomoc transportnih 

a:r:ona, z~posele .lu~-~ Turlis i Bizertu, kojoj se sad savezшcka. 

VOJska pпb~1zll~ na 18 km i tu stupila u borbu. 

А s tнr~ u vez1 dos~o Је. do dalekosezne politicke promene 

u samo~ F~ancuskoJ. Pr1sustvo savezr1icke vojske u Africi 

()SJ~bod1lo Је _francuske s!obodoljublve sпage, koje su 8 nэ.jvec1m 

napor1ma podrюsile nasilje i sramotu i cekale p~go~an 

trenuta~ :Ја stupe u akciju. Prelaz francuske africke 

VOJske savezшcн~a pokazao је i okupatorima drugo lice 

Fгancus~e.. Da. 1 obezbedila juznu evropsku oba!u od 

opasnostl шv:aziJe,_ nemacko-talijanska vojska је 11 novembra 

okup1гala JOS neokupirani deo Francuske 8 Korzikorn, 

.а 26 r:_~vernbra dosad neokupiranu vojnu luku Tulon, 

da Ь1 ~precila ekstvo u njoj usidrene fгancuske ratne 

mornar1ce. I'!asйrщ . .~upacija Fraпcuske i razoruzanje 

francuske VOJske nюsl1 su na najveci otpor, а се]а francuska 

ratna rrюrnarica, prema izjavi ministra Knoksa 

uk\lpno ~~ broda, posto zbog nemackih mina nije mogl~ 

da 1sploVI 1 ut:.kne k sa':~zni~ima, potopila se zajedno s p() 

sadom ~red ~c1m~ nepГIJ~telJa. Ovaj herojski cin, ро svom 

psegu 1 пac:nu 1.zvodenJa bez primera н istoriji, ponovo 

Је u sve_t_u _ucvrstю veru u francнsku cast. Primirje koje 

su s fas1st1ma sklopili izdajnici Francuske prekinuo је 

fraпcuski narod i objavio im rat kod kuce i u celoj impe- 

PRШLIZUJE SE POBEDA OF - 271 

riji. Zgrada fasistickog nasilja и Evropi rиsi se и svojim 

temeljima. 

Na dogadaje na svojim granicama isto tako је odmah 

odgovorila i Spanija, koja је moЬilisala milion ljudi da Ьi 

obezbedila svoju neнtralnost. Protiv koga Frankova Spanija 

је s osovinom (hranн doblja iz Amerike), а slobodo 

Jjublva veciпa naroda је nasilno potlacena. Osovina је 

tнmaCila mobilizacijн u svoju korist, а spanska i portugalska 

vlada su javno izjavile da se zbog prisutnosti engleskoamericke 

vojske u Africi ne osecaju ugrozene. 

Treba ocekivati i dalje posledice. Dogadaji u Africi, 

Fгancuskoj i Spaniji, zajedno s pojacanim bombardovanjem 

talijanskih gradova, imace, ро opstem misljenju 

dobro upucenih, najpre posledice ро fasisticku Italiju. 

I prema Staljinovoj izjavi, treba ocekivati da се Italija и 

Ьliskoj bиdиcnosti Ьiti izbacena iz rata. GuЬitak imperije, 

bekstvo miliona od bombardovanja, pobune u vojsci, nemiri 

i opste nezadovoljstvo stanovnistva glasnici su va:Znih 

dogadaja u Italiji. Italija се Ьiti prinudena da sa saveznicima 

sklopi separatпi mir. То се Ьiti slom osovine! А hoce 

li ItaJiju slediti Finska, Madarska, Rumunija, Bugarska 

Nemacka се pre ili posle ostati sama. Sama се morati da 

nastavi rat na svim bojistima, ројаса vojsku na ugrozenim 

tackama, zameni talijanske okupacione cete svojima, i to 

u vreme kad posle sveg ratovanja na istoku nije postigJa 

nikakvЉ uspeha koji Ьi opravdavali veru u pobedu, k::td, 

njene arrпije beze na svim ratistima, kad su njene ljudske 

i mateгijaJne snage do krajnosti iscrpene, kad јој preti 

petomesecna zimska ofanziva si]пe sovjetske armije, kad 

је otvaгanje drugog evropskog fronta na Ьilo kojoj tacki 

njene 8"000 krn duge zapadne i juzne obale na pragu, kad 

svi s]obodoljublvi пarodi pod okupacijom iz dana u dan 

pojacavaju svoju borbu, kad sн akcije sabotaze stranih 

radпika u Nemackoi na dnevnom redu i kad su nernir i 

panican strall vec zahvatili nemacke mase i samu пemacku 

vojsku. Носе li Nemacka sama ~ve to doista moCi i kako 

duqo Svakome је jasno da Nemacka to nece rпoci, cak ni 

kad Ьi danas njene vojnicke, mateгijalne i moralne snage 

i Ьile onakve kakve su ЬiЈе pri stupanju u гаt. А or1e to 

nisu! То је potpнn s]om. Italijи се иbrzo morati da sledi 

Nemacka. Za takvu tvrdnju imamo neosporne dokaze na 

svim ratistima i kod svih naroda.


Ova spoznaja је vec prodrla medи sve Slovence: spoznali 

sи to i neprijatelji slovenacke slobode, potkazivaci, 

izdajnici, pomocnici okиpatora okиpljeni и Beloj gardi. 

Zato pokиsavajи da prikrijи svoje izdajstvo i zlocine, da 

presaldиme r1a engleskи stranи, da prevare mase poplavom 

laznih letaka, da izbegnи kaznи i zadrze vlast. Ali slo·renacki 

narod ih је spozнao ро svim starim i novim zlocinima. 

Spoznali sи zavedeнi i bojazljivi Slovenci koji sи 

pod silи stиpili и Веlи gardи. Zato је napиstajи i pridt·иzиjи 

se partizanima. Spoznali sи cak oni Slovenci koji sи se 

sve dosad neodlиcno kolebali. Prikljиcili sи se pobedonosnoj 

Osvobodilnoj fronti. Ali to mora spoznati сео sloveнacki 

narod, koji се и vremenи sto dolazi imati neodlozne. 

i teske zadatke. Ako ih on ne Ьиdе izvrsio, oni се ostati 

neobavljeni. 

Zato је vocstvo Osvobodilne fronte, и zernlji i и inostranstv""U 

prizнato vocstvo slovenackog naroda i njegova 

jedina zakonita vlast, pozvalo sve Slovence da pomaganjern 

Osvobodilne fronte i stиpanjem и partizanskи vojsku 

јасаји nacionalno jedinstvo i da se i sarni pocinjи boriti 

protiv belogardisticke gamadi, koja otsada ni и jednoj slovenackoj 

kиci ne sше da doblje ni mesta, ni hleba, ni odgovora. 

Slovenacka nacija mora danas иnistiti potpirivace 

gradanskog rata da Ьi sutra mogla dokraja izvrsiti svoj 

naгodnooslobodilacki zadatak. 

Zato: ojacajmo nacionalno jedinstvo, stupajmo и paтtizansku 

vojsku, unistavajmo Br:.lu gardu! 

То sи zadaci koje slovenackom narodи vec danas nuzno 

diktira razvoj medunarodnih dogadaja. 

GODINA 1943 

Је 

Boris Юdric: Sabrana de!a

BIHACKA SKUPSTINA - PLOD BORBE 

NARODNOOSLOBODILACKE VOJSKE 

l PARTIZANSKIH ODREDA JUGOSLA VIJE 

Bihacka skиpstina, koja је иspostavila svoje vece i 

njegov izvrsni odbor za celu Jиgoslavijи, politicki је dogadaj 

od prelomnog znacaja. 

Sto se tice samih odnosa medи narodima Jиgoslavije, 

Ьihacka skиpstina је najrecitiji dokaz da је teska i krvava 

borba protiv fasistickih okupatora iskovala takvu bratskи 

slogu i povezanost medи jugoslovenskim narodima kakve 

nije Ьilo jos nikad и istoriji ... Ni nasilno komadanje Jugoslavije, 

na kоји sи aprila 1941 sa svih strana navalili osovinski 

imperijalisti, ni necиveno izdajstvo Pavelica, Nedica, 

Natlacena i svih drugih njihovih izdajniCkih drиgova 

nisи mogli spreciti da nikne i da se иcvrsti borbeno jedinstvo 

jиznoslovenskЉ naroda. А bas to је istovremeno najglasnija 

optиzba sistema nacionalne neravnopravnosti i 

njegovih krivaca и predaprilskoj Jиgoslaviji, koja и vreme 

mira nije bila sposobna da razvije ono sto је oslobodilacki 

pokret izvrsio и vreme najtezih iskиsenja: slogи juznoslovenskih 

naroda. Sиprotno teoriji i praksi predaprilske Jиgoslavije, 

bihacka skиpstina је naglasila nacionalnи ravnopгavnost. 

Time је polozila najsolidnije temelje novoj, 

slobodnoj, na osnovama nacionalne ravтпopravnosti izgradenoj 

i demokratskoj Jиgoslaviji. 

Bihacka skиpstina је na os]obodenom jиgoslovenskom 

tlи, istrgnиtom iz izdajnickih Pavelicevih rиkи, s punim 

pravom politickog forиma za kojim stoji pobednicka oslobodilacka 

vojska, osиdila krivce aprilskog sloma. А и isto 

vreme је jasno i bez okoliSenja osиdila londonsku izbeglickи 

vladи, koja ne samo sto је napиstila drzavu i 

18°

276 - CLANCI I RASPRAVE IZ NOB 1943 

пarode u najtezim trenucima, nego је i s Ied:a napala 

oslobodilacku borbu i nasla se stvarno па istim pozicijama 

s okupatorima: na pozicijama borbe protiv narodnooslobodilackog 

partizanskog pokreta. 

Doista је u istoriji tesko naci vecu prevaru od legende 

о Drazi Mihailovicu i njegovoj "junackoj" vojsci, kojom је 

londonska vlada pokusala da povuce za nos сео savezniёki 

svet. Nenadmasiva је u svojoj bestidrюsti tvrdnja loпdonskih 

izbeglica da se izdajnik, bгatoublca i saгadnik osoviпskih 

imperijalista Draza Mihailovic bori za narodno oslobodenje. 

Jedinstveпa је u istoriji шedunarodnih odno.sa 

moZda i cinjenica da su se cetnici "saveznickog rninistгa 

vojnog" najogorcenije borili protiv partizana upravo onda 

kad su partizani пeposredno podupirali eпglesku i ame~ 

rickн vojslш, oпemogucavajнci osOirinskim silaшa tгaпspnrte 

ll Mгiku preko jugoslovenske teritorije ... 

Da, sve ove cinjenice za koje је loпdoпska jнgosloveпska 

vlada пeposredпo odgovoгпa su retke, gotovo 

jediпst\тene u istoriji. Ali се jedinstven nesнmnjivo Ьiti i 

koпacni, medнnarodпi slom izdajnicke izbeglicke vlade. 

Bihacka skupstina је нvod u taj sloш ... Suprotno vladi 

koja је pobegla u iпostranstvo, bihacka skнpstina se odrzavala 

na domaceш oslobod:enom tlu. Sнprotno vladi koja 

пеmа za sobom nikakve vojske, iza biha(·ke skupstine stoji 

Narodnooslobodilacka vojska Jugoslavije; Suprotno vladi 

koju daпas osud:uju svi posteпi jнgoslo\'enski patrioti bez 

izuzetka, bihacka skupstina је istinski pretstavnik slobodoljнblvih 

jugosloveпskih пaroda. 

То su cinjenice koje Sll u Jugoslaviji vec potpuno 

prodrle. А poslednja kriza u izbeglickoj londonskoj vladi 

пjedno dokazuje da је Ьihacka skupstiпa pocela dejstvovati 

na meduпarodnom tеrепн. Tome је naroCito doprineo. 

stav zvanicпog moskovskog radija i zvaпicпih sovjetskЉ 

listova koji su osнdili izdajnika Drazu Mihailovica. Dosad 

је loпdonskoj jugosloveпskoj vladi u savezпickom svetu 

jos prilicno uspevao besrainni Ьlef s Drazom Mihailovicem, 

јег је niko пiје dovoljrю argumeпtisaпo opo\тrgavao. Bi 

Ьacka skнpstiпa i stav Moskve ucinili su tome kraj. А tu 

је jamacno najduЬlji uzrok poslednje 'k:rize u izbeglickoj 

vladi. - 

ВШАСКА SКUPSTINA _ 277 

Moglo se ocekivati da се vladu koja је dernisionirala 

naslediti jos reakcionarnija vlada, sto se i dogodilo. Kriza 

vlade је, naime, tako dalekosezna da za londonske izbeglice 

gotovo пеmа pi·avog izlaza. Vlada koja Ьi doista htela da 

resi krizu шorala Ьi se odreci izdajnika Draze MЉailoviёa 

i staviti ga na optuzenicku klupu. А tirne Ьi otpilila sama 

sebl granu па kojoj sedi i priznala Naгodnooslobodilacku 

vojsku i bЉacku skupstirш za ono sto нstvari jesu - nairne 

za jedino istiпsko i legitimno. pretstavnistvo naroda 

Jugoslavije, ра i sarne drzave Jugoslavije. 

Uprkos izlazu za пuZdu, polozaj izbeglicke vlade је 

temeljito pokoleban i u medнnarodnom saveznickom svetн. 

Njena kriza се zapravo Ьiti stalпa. Medunarodni saveznicki 

svet mora danas racunati sa stvarnim stanjem u Jugoslayiji, 

jer se Narodnooslobodilacka vojska vec tako razmahnula 

da је postala пesurпnjiv med:unarodni cinilac. Sеш 

toga, oslobodilacki pokret пaroda Jugoslavije i njihova 

Narodпooslobodilacka vojska uzivajн punu moralnн med:unarodnu 

potporu Sovjetskog Saveza. Trenutno "resenje'' 

krize u izbeglickoj vladi, prema tоше, samo је privremene 

i ono је polozaj londonskih izbeglica u sнstini samo jos 

pogorsalo. 

Skupstina н Bihacн i r1jene unutrai'шje i med:unarodne 

posledice zaista su, dakle, od prelomnog znacaja. А da је 

do skupstine u ВЉасu uopste doslo i da је ona postala 

polazna tacka tako dalekoseznih preokreta, glavna је zasluga 

Narodпooslobodilacke vojske Jugoslavije i njenog 

Vгhovnog staba, pod vocstvom vrhovnog komandaпt

278 _ C'LANCI I RASPRAVE IZ NOB 1943 

orиzano bratstvo је plod јинасkе borbe Narodnooslobodilacke 

vojske Jиgoslavije, plod pravilne vojnicke i politicke 

Jinije Vrhovnog staba i vrhovnog komandanta drиga Tita. 

Zajedno s velikom armijom slobode, slavnom i нepobedivom 

Crvenom armijom, · bori se danas jиgoslovenski 

partizan za slobodи svojih naroda i celog slobodoljиЬivog 

covecanstva. Мi slovenacki partizani smo иspesirna nase 

zajednicke borbe иtoliko ponosniji sto smo clanovi Narodnooslobodilcke 

vojske Jиgoslavije i sto imamo tako 

oprobanog i junackog vrhovnog komandanta kakav је drиg 

Tito. Мi cemo skиpiti sve svoje snage da и ovoj godini, 

godini velikih odlиka, neprestano zadajemo иnistavajиce 

иdarce okиpatoru i njegovim moralno pгopalim belim pomagacima 

da Ьismo izvojevali konacnи роЬеdи slovenackom 

narodи i njegovoj Osvobodilnoj fronti. 

ZA JEDINSTVO RADNICKE KLASE SLOVENIJE 

U teskoj i оdlисијисој oslobodilackoj borЬi zaista је 

postalo ocigledno sve ono sto је nekad Ьilo vesto prikriveno 

i brizljivo maskirano. Oni koji sи nekad rigali vatru 

na antidrzavne i antinacionalne elemente", imali риnа 

ust;' nacionalistickih fraza, progonili и ime "visih nacionalnih 

interesa" demokratske pokrete, raspиstali sindikalne 

organizacije, besomиcno se - potkиpljivanjem i 

terorom ·- zaletali и tarifne i strajkacke pokrete i svakog 

"proletera bez otadzЬine" ozigosa!i kao "krajnje o~as~og 

tipa ро nacijи" - oni i иpravo on1 sи se danas _spetlзali ~~ 

spoljnim neprijateljem. U slиzЬi okиpatora on1 sи иperl11 

риskи na sopstvenи nacijи. 

Zasto 

Zato sto sи se иplasili oslobodenih narodnih snaga 

koje se Ьоrе za nacionalno oslobodenje. . 

Zato sto im је jos i posebno naterala strah и kostl 

uloga kоји и slovenackom oslobodilackom pokretи ima 

l'adnicka klasa. 

Jedna crvena nit provlaci se kroz sve dиgogodisnje 

besprincipijelno delovanje protivnaro~n~ r~akcije i ~jenih 

politickih spretnjakovica. Та crvena n1t Је nзen klasn1 st:~h 

od narodnih snaga, njena klasna poblepa za klasnom vlascи 

ро svakи сеnи. Тај strah i ta pohlepa sи иzro~ zbog koga 

sи protivnarodna gospod.~ prodala Jиgoslavчи; .и t~m 

strahи i и toj poblepi nac1 cemo odgovor na p1tanзe zasto 

је izbeglicka londonska vlada и in~~~esu kиpatra orga: 

nizovala gradanski rat и JugoslaVIJl; taJ klasn1 strah 1 

klasna poblepa protivnarodne reakcije reci се nam takode 

odakle i za8to Bela garda и Sloveniji.

280 - CLANCI I RASPRA VE IZ NOB 1943 

U aпtinarodnoj i antinacionalnoj poteri za осиvаnјеш 

svoje vlasti reakcija је izigr-ala sve adиte i dokraja se razgolitila. 

Опа пiје prezala ni od rшjsиdbonosнijeg svog koraka: 

otvorene nacionalne izdaje. 

U redи! Tako је она ocigledno dokazala samo to sto 

snю rni komиnisti vec davno znali i narodnim masama 

jasno kazali - da је nacionalisticka fraza aпtiпarodne 

reakcije oblcna laz iza koje se krijи dva njena boga: profit 

i vlast. 

Ali aпtinarodna i antinacionalna reakcija poslednje 

karte и svojoj lopovskoj igri нiје otvorila и oblcnim okolnostima. 

Pгavilna politika nase Partije i Osvobodilne fronte 

naterala ји је da se na svoj najsиdbonosniji korak odlиci 

onda kad је vodecи иlogu и oslobodilackom pokretи preиzeo 

proletarijat "bez otadzblne", koji је postao jezgro 

borbeпog jedir1stva slovenackog naгoda i и potpиnosti se 

pokazao kao zaista nacioпalna klasa. 

Proletarijat Slovenije иcinio је slovenackoj naciji си~ 

desnи иslиgu: Izdajstvu pгotivnaгodne reakcije koje izvire 

iz klasnih motiva sиpгots.tavio је svojи ЬоrЬи za slovenacko 

rzacionalno jedinstvo i uspeo. А time је иjedno i samom 

sebl olaksao svoj istoriski put. 

Danas nema nikakve sиmnje da је radnfcka klasa и 

borbl za jedinstvo sloveпackog naroda иspela иpravo zato 

sto је иspostavila svoje sopstveno borbeno i udcirno jedinstv·o. 

ОVи prelomnи cinjenicи и istoriji slovenackog naroda 

тога danas и svoj njenoj dиblni spoznati· svaki slovenack~ 

radпik - komипist, hriscanski socijalist, socijalist i sindikalac. 

Naime, borba slovenacke nacije jos nije dovrsena pobedom. 

Pobeda se priЬlizиje, ali pred nama sи jos ogromne 

teskoce. U isto vreme jasno је da се pг6tivnarodne snage 

i и svojim poslednjim trenucima pokиsati da se late svega 

samo da Ьi prevarile radпi narod i da Ьi pred njegovim 

ocima poznjele plodove nj~g6vih zrtava za narod. 

Zato svaki slovenacki гadnik mora. danas vise .nego 

ikad znati svoje dиznosti prema oslobodilackoj borbl иopste, 

а prema radпom narodu i prema radnickoj klasi napose. 

On :mor~ znati da је garantija pravilnog риtа Osvo-' 

bodilne fronte, pobede sLovenackog naroda i postizanja 

ZA .JEDINSТVO RADNICКE КLASE SLOVENLJE - 281 

l'adilickih prava, sad kao i raнije, cvrsto i nerazrиsivo 

jedinstvo radniёke klase. 

Komиnisti, hriscanski socijalisti, socijalisti i sindikalci! 

Na posao za izgradnjи i иcvrscenje potpunog jedinstva 

radnicke klase, jedinstva koje ide preko svih tradiciorшlnih 

prepreka s jasпim pogledom и bиdиcnost i s perspektivom!

SLOVENACКI NAROD I CRVENA ARМIJA - 283 

SLOVENACKI NAROD I CRVENA ARMIJA 

(О dvadesetpetogodisnjici radnicko-seljacke Crvene armije) 

Crvena armija proslavl"a d d 

svoga postojanja и casu kadaJ оь:а •evs~tpetи. godisnjicu 

nost podjarmljenЉ naroda . v.tP dшck1 VOd1, za buduc 

ans~ya, najsudbonosni 'i i 1 с.1 avog ~~.obodovljuЬivog cove- 

1stor1Ja. UnistavaJ·Uc1· uJdarcnl.aJkot~udшJ1 .rat sto ga poznaje 

· О]е zada]e f v• t' vk. 

vaпma иlivaju oslobodilackim Ь . av~1s 1с .1m varnovu, 

nesalomljivu veru и Ьlisku or~~a и .. с1tаvоз Evropi 

stva~·i. Iz pobeda Crvene armi. ро е и ~J1~~ve pravedne 

robl]enih evropskih naroda cr ~е oslobodila7~~ pokret poborJ;>u 

protiv fasistickih impe~iJ·J~~;k'-heuшst~ve ~nage za 

ћovlh domacih slиgu. 

18 1 с 1 иgnJetaca i nji- 

Slovenacki narod је и па 't v . 

rije иspostavio svojи vlastitи Ј vez~~ ra.zdoЬiзи svoje istobodenja, 

иjedinjenja i , ОЈ~ и, ~emstvo svog oslo- 

~~~~~g v~~~~d:: g~~~:l;ac~l~~j~e vla~~~~n~~~io;~~~=n~c~~~ 

partizanskil1 odreda _ jedins~rod~ooslobod~lacke vojske i 

n~cionalnoj istoriji. Sve dosadeн Ј.е :ogadaJ. и ~l.ovenackoj 

V1knиti da pгolivamo svojи k ml lovenci bl11 smo naspodare 

na svim mogиcim f rvt za. raznorazne strane golivene 

za strane imperijaliste r~~e~~m~. Iz nase krvi proi 

Danas slovenacki narod ima _Је 1zfas 1 novo ropstvo. 

vojska se bori rame иz rame sa svози .v astltи vojskи. Та 

gorskim i makedonskim . ~rpskim, hrvatskim, crnobodenje. 

Iz krvi kоји Sl~artlz~~ma za na~e ~stinsko oslofrontovima 

izrasce о v~nci arщs prollvaзи na svojim 

slovenackog nar~da Р slobrVld риl t и r:_asoj istoriji sloboda 

' о а s ovenackog radnog coveka. 

Odakle taj preokret Odakle snage koje sи se oslobodile 

и s1ovenackom narodи i pored stogodisnjeg иgnjetavanja, 

i pored stogodisnjeg vaspitavanja и slиganstvu и 

koje sи slovenacke narodne mase namerno gиrala protivnarodna 

slovenacka gospoda · 

Istoriska је cinjenica da је prvi partizanski borac koji 

је na slovenackom tlи oborio prokletog okиpatora crpao 

svojи smelost iz svesti da slovenacka Osvobodilna fronta 

moze da se oslanja na tako jak i cvrst oslonac kakav је 

Crvena armija, koja pod rukovodstvom velikog Staljiпa 

vodi 1эorbu na zivot i srrtrt protiv fasistickog zavojevaca. 

Istoriska је cinjeпica da slovenacke partizanske cete, koje 

su rasle iz dana u dan i razvile se и slovenacku narodnooslobodilacku 

vojsku i partizanske odrede, ne Ьi mogle da 

zadrze strahovite neprijateljske napade, potpomognute od 

domacih izdajnika, kad svoje neunistive sщ1ge ne Ьi crple 

iz svesti da Crvena armija zadaje neprijatelju иdarac za 

нdarcem, da se guЬici nemackih fasistickih varvara i njilюvih 

pomagaca penju na istocnom frontu na stotine hiljada 

i miliona. Istoriska је cinjenica da su borci slovenackog 

oslobodilackog rata, slovenacki radnici, seljaci i radna 

inteligencija, savladivali ogromne teskoce bas zbog svesti 

da njihov veliki saveznik- Crvena armija- nije slucajan 

saveznik, kakvih је slovenacki narod imao vec mnogo i 

koji su ga izdavali u svakoj prilici, nego da је to saveznik 

koga sacinjava slobodni sovjetski radni narod, slobodni 

sovjetski radnici, seljaci i radni intelektualci, boreci se za 

svoju slobodu i za slobodи celog covecanstva. 

Bez Crvene armije i njene dzinovske borbe ne Ьi Ьilo 

slovenacke narodпooslobodilacke vojske i njenog otpora 

okupatorи, otpora koji је za slovenacki narod spasonosan. 

Prosle zime Nemci su se krvavih i razbljenih glava 

zaustavili pred Moskvom, kоји је branila nepobediva Crvena 

armija. Iz sovjetske ofanzive, koja se odmah posle 

toga razvila, crpaq је slovenacki narodnooslobodilacki pokret 

snagu koja је potstakla i izvela prolecni slovenacki 

narodni ustanak. Cetiri meseca је postojala slovenacka 

sloboda иsred stohiljaditih okupatьrskih armija. Bila је 

potrebna ofanziva kolosalne neprijateljske nadmoci protiv 

slovenackih partizanskih snaga da Ьi okupator mogao bar 

koliko-toliko uspostaviti svoju ugnjetacku vlast na nasem


tlи. Bilo je_potr~bn~_jos vise .. ~ilo је potrebno da se pojave 

Јиdе !skaгюt~~ koJ1 sи ~odil_1 ok~patorskи vojskи tajniщ 

pиtev1ma, kOJ1 sи .Jr~kaZ1V~ll m~skarce i zene koje okиpator 

trea da роЬ;Је ~ ozпacaval1 sela koja okиpator treba 

da popal1. Nastиplla. Је B~la garda. Nastиpila sи protivnaro~na 

go~Joda kоза sи 12 straha od vlastitog naroda · 

vlastlte nac1Je zavedeпim i prisilno mobilisanim ljиdim 1 

иrпиlа 1! rиk~ orиzje da se bore protiv svojih sopstveni~ 

шte~esa 1 da 1zvrse najogavniji zlocin - izdajи. U svorn 

Jrot1vnarodr;om Ьеsи belogardisticki izrodi sи mislili da 

се иz pomoc okиpatora иnistiti garantijи slovenackog narodnog 

oslobodenja i demokratskih prava slovenackog 

:adn_o~ .n~rod~ - slovenackи partizanskи vojskи. Ali sиgavi 

1zda]шck1 ps1 sи se prevarili. Svesпi da se oslanjajи na 

nepobedivи Crvenи arrnijи, slovenacki partizani sи izdrzali 

sve neprijateljske ofanzive, potpomogпиte od belogardistickih 

izdajпika, i preSli и pobednickи ofanzivnи akciju. 

Pocele sи da раdаји belogardisticke tvraave: Suhoг, Ajdovec, 

Dob ... 

~v~ godina је godina odlиke, Као sto је proslogodisnji 

nemack1 poraz pred Moskvom Ьiо signal za sovjetski napad, 

tako је i ovogodisnji neшacki poraz pred Staljiпgradom 

sigпal za sovjetskи ofaнzivu. Ipak izmedи proSlogodisnje 

i ovogodisnje sovjetske o.fanzive postoji ogromna 

razlika. Ako је proslogodisnja sovjetska ofanziva Ьila pre 

svega odbranbena priprema za nemackн letnjи ofanzi\ru, 

onda је ovogodisпja sovjetska ofanziva пeиporedi.vo vise. 

Ovogodisnja sovjetska ofanziva znaci и najmanjи rukи sistematsko 

иnistavanje nemackih armija i пemackog ratnog 

materijala na ogromnorn prostorи i na 1.500 kilometara 

dиgom frontи. 

Сео svet, od osovinskЉ varvara do slobodoljublvih 

naroda, oseca da је ova godina - godina velikih odlиka. 

Slaveci svoj cetvrtvekovni jubllej, Crvena armija Ьiје оdlисијиси 

Ыtkи za pravednи stvar sovjetskog naroda i citavog 

slobodoljиblvog covecanstva. 

То оsесаји i nase Јиdе Iskariotski, nasi domaci izrodi 

iz protivnarodnЉ gospodskЉ redova. Jos nikad ih nije hvatala 

tolika nervoza i zivcana napetost kao sto ih hvata danas. 

Oni zпаји da oslobodilacka borba slovenackog naroda 

crpe rюve snage iz trijиmfalnog marsa Crvene armije, kоји 

SLOVENACКI NARCJD I CRVENA ARJ\'ilJA - 285 

vodi veliki strateg oslobodilacke borbe - drиg Staljin. Orli 

znajи da slovenacka narodnooslobodilacka vojska raste na 

stotine i hiljade novih mobilisaпЉ boraca i crpe nove snage 

iz odlucujиcih pobeda svoje velike saveznice, Crveпe 

armije. Oni znajи da se priЬlizava oslobodenje slovenaCkog 

naroda, da se priЬlizava oslobodenje radпog naroda Slovenije. 

Veliki sovjetski pisac llja Erenbиrg napisao је i za паsе 

izdajnicke belogardisticke izrode: 

Crvena armija dolazi. Ona dolazi s macem и rиci, 

razg~evljena savest sveta, grozna Rиsija, sиdija. Mi pam: 

timo sve ceste pokrivene telima izmrcvarenЉ zena. М1 

pamtimo poиbljane i povesane seljake, seljacke ~исе ~ 

plamenи... Nista nismo zaboravili. Svako stablo 1 svak1 

karnen sи nasi svedoci. Nas zakon је и пasim srcima, а sиd 

istorije pisи borci bajonetima. 

Izgleda kao da сео svet vidi crven sjaj. То sи nase 

crvene zastave sto blistajи. Srecna rюva godiпa, velika i 

vecna Rиsijo! Neka Ьиdе zaista nova, neka Ьиdе godina 

pobede!"

CINJENICE SU ТЕSКА SТVAR - 287 

CINJENICE SU TESKA STV AR 

~nor:ska jиgoslovenska "vlada" okrece kabanicи ... 

~ad ~ш~ешсе pos~anи toliko recite da se не mogи ni prec~tat1. 

~1 nadv1kati, tada sE! neki ljиdi наdи и zanimljivoj 

SI~и~c1~1: oni pocinjи trиЬiti и svet ono sto sи jos јисе proklшJall. 

Tako sи m~~ali, s o~zirom na ogromne i оdlисијисе 

pobede Crvene ~ГП:1Је, s oz1rom na neинistiv borbeni polet 

Narodno~sl~b~dllacke. vojske Jиgoslavije i s obzirom па 

osиde koJe Је 1zreklo Javno mnjeнje и Engleskoj i Ameriei 

~ad n~c.иven.om miailvicevsko-belogю·distickom izdajorn, 

1zmeшti svoJи taktikи 1 londonski emigranti. 

v Dosad. sm }>Ш navikli da na londonskom radijи slиsю-r: 

,~а Је. "J.osv prerano", da jos nije "doslo vreme za 

ak~IJи .' da ~е JOs иvek "steta zrtava" i r·azne drиge price, 

koJ: n1sи ш;nalo k:istile velikoj stvю·i oslobodenja. Ali 

prosle nev~elJe иdапћ sи и ]orldonskoj slovenackoj emisiji 

и drиge z1ce ... 

Da сијеmо sta sи rekli! 

• . "Kиkavice i ljиdi od kompromisa govorili sи ... ne prиzaJm~ 

otpor .. ~ san:o ta~o cemo se odrzati и zivotи, samo 

!ak_o c.eio s~.cиvati svoJи omladinи, а mislili sи pritom: to 

Је Jediщ nасш da se odrzimo na vlasti. 

. ~okr.et s~ovenackih kvislinga ide sasvim paralelno ... 

Al1 z;1sи 1.r;na1I иsp~lla. Za ovo ima sloveнacki narod da zahv~l.I 

SVOJim llrabr1m borcima koji sи se odmah и pocetku 

lat11I orиzja i prиzali otpor ... ' 

. Da.na~ Ps~oje samo dve stvari и svetи: Nemci i njihovi 

... 1 изedinJene nacije koje se bore za slobodи ... 

А svakog ko se sa нeprijateljevim orиzjem bori protiv 

sopstveнog naroda zadesice sиdЬina ..." 

Zar to ne zvuci otprilike tako kao da na londonskom 

radljи citajи Slovenski poтocevalec! 

Prilikom ove zanimljive promene и lpndonskoj emigrantskoj 

taktici moramo svakako konstatovati dvoje: 

Ртvо. Najnovija taktika londonskih izbeglica potvrdиje 

и svakom pogledи da је и Sloveniji imala, da ima i da се 

imati pravo jedino Osvobodilna fтonta slovenackog naroda. 

- Ко sи "hrabri borci koji sи se odmah и pocetku 

latili oruzja" То sи borci Osvobodilne fronte, slovenacki 

partizani, nasa jedina narodna vojska. - Ко 

је prvi osиdio i citavo vreme оsиdије "kukavice i 

ljиde kompromisa" koji sи rekli "prilagodimo se, а misШi 

sи pritom: to је jedini nacin da se odrzimo na vlasti" Opet 

Osvobodilna fronta. - Ко pretstavlja "pokret slovenackih 

kvislinga" Svako dete и Sloveniji danas zna da ga pretstavljajи 

belogardisticko-mihailovicevski narodni izdajnici, 

koji se na straнi okиpatora i s okupatorovim orиzjem bore 

protiv slovenackog oslobodilackog pokreta (komandantBele 

garde i MЉailovicev poverenik za Slovenijи је Ьivsi jugoslovenski 

generalstabni major Karel Novak, onaj isti koga 

sи londonski emigraнti nedavno odlikovali Karadordevom 

zvezdom). 

"Danas postoje samo dve stvari u svetи: Nemci i njihovi 

... i иjedinjene nacije koje se bore za slobodu." Tako 

је! А и taborи иjedinjenih nacija slovenacki narod pretstavlja 

Osvobodilna fтonta. 

Poslednja taktika londonskih slovenackih emisija svakako 

је vrlo korisna. Sta се, naprimer, reci sada svi oni 

zavedeni belogardisti koje njЉove vode оЬmаnјији govoreci 

da се se svojih neoprostivih jиdinskih grehova moci 

da oslobode "Iondonskim oprostom od greha" Sta се reci 

takozvani sredinasi, koji govore da је za sve kriva Osттobodilna 

fronta, а tese se "oslobodilackim" teorijama lond.onskЉ 

emigrantskih emisija 

Dтugo. Ali mi, koji se vec gotovo dve godine nadljиdskim 

naporima borimo za oslobodenje i srecnи bиdиcnost 

svog naroda bas na onom риtи koji је tek sada "pronasla" 

najnovija taktika slovenackih londonskih emisija, nemamo 

bas nikakvog razloga da verиjemo и iskrenost emigrantske 

taktike.


Kad Ьi se londoпske izbeglice stvarno pokajale za 

svoje grehe pociпjene nad narodima Jugoslavije, one Ьi 

morale: 

smaknuti i staviti na optuzeнickи klupи izdajnika Mihailovica, 

smaknиti i staviti na optиzenickи klири izdajnika 

Novaka, priznati Narodrlooslobodilackи vojskи za jedinи 

Narodнu vojskи и Jugoslaviji; 

priznati Ьihacko Vece za politicko pretstavnistvo naroda 

Jиgoslavije; . 

priznati Osvobodilnu frontи sloveнackog пaroda za 

sloveпackи naгodnи vlast. 

Dok svega toga nema, dotle sи najnovije izjave na 

londonskom гadiju samo taktika kоји diktira krajnja potreba. 

Ali gгesi иcinjeпi prema narodи пе brisи se taktikorn. 

N eka to иpamte i oni koji jos иvek rасиnаји sa "srediпom"! 

Daпas postoje kod nas samo dva tabora: tabor slovenackog 

naroda i njegove Osvobodilne fronte i tabor ukupatora 

i njihovih izdajnickilL pomagaca. Ovu osnovrщ cinjenicи 

savremeпog sloveпackog zblvanja potvrdиjи i ,, takticke" 

izjave loпdonskih emisija. 

STVARNA ULOGA "SREDINE" 

Jos иvek ima medи Slovencima nekoliko "priznatih" 

blvsih voda Ш bar kandidata za vode koji nisи imali toliko 

nacionalne svesti da se prikljиce oslobodilackom pokretи; 

ali sи imali toliko politikantske bezocnosti da se javno ne 

poistovecиjи s Belom gardoш, iako је и c-elosti pomazи. 

Та gospoda bez masa i bez organizacije nazivajи sama 

sebe "sredinom". Ali ime "sredina" samo је izraz njihove 

zelje da pred javnoscи sakriju svoje pomaganje Bele garde 

i okиpatora. 

Cinjenica је, naime, da је иloga "sredine" vec od samog 

pocetka antinaciona]na i da se "sгedina" и svom 

гazvojLl nиzno izrodila и oblcan privesak Bele garde. 

Као i svima ostalima, tako је i grиpama "sredine" 

Izvrsni odbor Osvobodilne fronte nekoliko риtа nиdio 

ravnopravnи saradnjи и Osvobodilnoj fronti. То је cinjenica 

koja се ostati zapisana и s1ovenackoj nacionalnoj istoгiji 

i kоји "sredina" nikako nece moci da izbrise. Dalja је 

cinjenica da је pretstavr1istvo Izvrsnog odbora pretstavnicima 

katolicke "sredine" jos prosle godine lepo objasnilo 

da belogardisticki zaverenici pripremajи gradanski rat 

protiv slovenackog naroda i da pristиpanje "sredine" Osvobodilno,i 

fronti moze и mnogocemи spreciti strahote takvog 

rata. Najzad, cinjenica је da је takozvana jиgoslovenska 

"sredina" vec donela odlиkи о svom иlasku и OsvobodiJnи 

frontи i taj иlazak objavila, ali da sи ga dvojica njenih 

"voda" iz spekиlantskih razloga opet opozvali. 

"Sredina" nije imaJa bas nikakvog razloga da ne иdе 

и Osvobodillш frontи. Bila јој је zagarantovana potpиna 

ravnopravna saradnja, а svi nacelni prigovori koje је "sre- 


290 

_ CLANCI I RASPRAVE IZ NOB 1943 

dina" navodila bili sи otstranjeni, tako da "sredina" ni u • 

pogledи nacionalne koncepcije rli и politickon1; pogled';l ~ 

Ы vise rnogla irnati nikakav гazlog za о~~'УаЈе ~ad .~1 Ј~Ј 

bllo stalo do stvarrю nacionalnih i poнt1cki postenш. C1- 

ljeva. Ра ipak је "sredina" odЬila da иdе и Osv.obodйnu 

frontи. Uzrok је и sиstini isti koji је I3eloj gard1 gшnио 

orиzje и rиke protiv vlastitog naroda. Prepala ~е oslobodenih 

narodnih snaga, prepala se za vlast protlvn~roclнe 

гeakcije. "Sredina" је vec tada racиnala s graaar:sktm r~tom 

koji се potpaliti izdajnicka Bel~ garda. Ra:иnala. Је 

s tim da се se Bela garda i Osvobodйna fronta 1SCrpRtl и 

шedиsobnoj borЬi, а ona се ostati neokaljana. Iz Londoнa 

Ьlagoslovljen pretstavnik istih reakcionarnih ciljeva kakve 

s talijanskim orиzjem "pretstavlja" danas Bela garda. 

Kad sи se sloveпacke narodпe mase preklane i lane 

jednodиsno prikljиcile Osvobodilnoj fronti, politika "~redine" 

nretrpela је slom. Uшesto da se sada, и poslednJem 

treпutfш odrekne svojih antinacionalnih i antinarodnih 

spekиlacija i da pomaze иcvrsCivati cиd~sno_jedins~v:o sloveпackog 

naroda otelovljerю и ~SVOb0~1)nOJ frnt1 1 tako 

ga stvarno poшogne, ona је otpocela haJkи protlv Os;rob~dilne 

fronte iza njenih leda i tako stvaгno pomog:a 1zda3: 

nicke pripreme Bele garde. Posebno s• .. 1 odvra~n1. Ietod1 

kojima se slиzila "sredina". S jedne strane, na Је JOS иvek 

odrzavala "diplomatske odnose" sa Osvobodйno:n frontom, 

а 8 drиge - ona је iza coska .ьасаlа na svobodйn~t fгot;t 

i na slovenackи narodnи VOJskи nebroJene pod~e 1 :af~шt'ane 

klevete. "Sredina" је vec tada znala ~а Draza M:~.aйovic 

saradиje sa okиpatorima, ра ipak ga Је и. Sloven1~1. popиlarisala 

kao narodnog јипаkа. Ta~va .nJena v Pl~t1ck.a 

"misija" blla је samo prvi korak ka nJenoJ danasn)OJ tvrdnji 

da se izdajnicko nastиpanje Bele garde protlv sopstvenog 

naroda moze opravdati i da је opravdano. ,. 

Kad је pros1ogodisnja ofanziva do zиЬа naor~zane 

okиpatorske vojske zadala tren~~ne иdа:се sJve~ack~m 

oslobodilackorн pokretи i rnogиc1~a !3eloJ &ar~1 n~er;o 1Zdajnicko 

orиzano nastиpaщe. tada Ј.: 1 "sredшa m1sl:la da 

је doslo njeno "veli~o" vre:n:e. ~1Је protestovala ш k~o 

sredina" protiv necиvenog tzdajstva Bele garde, protlv 

belogardistickih bratoиЬica .. N е! U isti g~as s ~elom gardom 

povikala је protiv Osvobodйne fгonte 1. pгot1v ~~pstvenog 

naroda. Sta је zelela, to је i glasno trиЬйа: "Polltika Osvo- 

STVARNA ULOGA "SREDINE" .;. 291 

bodilne fronte pretrpela је slom! Istиpanje Bele garde se 

moze opravdati i ono је opravdarю!" 

Takvim svojim postиpcima "sredina" је zaslu:Zila istи 

оsиdи kao i sama Bela garda. Ono sto је radila Ьilo је samo 

jos licemeгnije nego ono sto је radila Bela garda. Ako је 

Bela gaгda рисаlа .frontalrю, "sredina" је рисаlа iza coska 

i iza leda. 

Uprkos tome Izvrsni odbor Osvobodilne fronte, и zelji 

da spreci gradanski rat, ponovo је oktobгa 1942 ириtiо poziv 

"sredirli" da saradиje и borbl protiv belogardistickog 

izdajstva. То isto иcinio је rюveшbarski vrhovni plenиm 

Osvobodilne fronte. 

Sto se tice postenih ljиdi "sredine", ovi sи pozivi imali 

t~speha а imajи, zaslиgom Osvobodilne fronte, иspeha jos 

i danas, kad politici "sredine" vec kиса dvanaesti cas. А sto 

se tice sacice "sredinskilt" politikanata l нazovi voda - а 

о njiшa је rec- ona је ostala zadrta. Ona i dalje spekuliSe, 

ona i dalje opгavdava Belu gardи i dalje odblja saradnjи 1.1 

Osvobodilnoj fronti. 

Njena spekиlacija је jasna. Bela garda se diskreditovala 

dokraja, а to gospoda -vтlo dobro znajи. Londonskirn 

emigrantima, sиkrivcima zlociнa Bele garde, Ьiсе potrebne 

nove garнitиre, а te garнiture pretstavljamo mi - tako rаsиdији 

"sredinska" gospoda. Narod, zrtve koje sи nekada 

oplakivali do iznemoglosti, krv koja nepotrebno tece zbog 

bratoublca - sve је to "sredinskoj" gospodi deveta briga. 

Jedini pгavilan put Ьiо Ьi: potpomoci Osvobodilnu frontп 

- to нasi "sredinasi" dobro znaju, jer је и te zice udario cak 

i londonski radio. Ali time sи sve njihove antinarodne i 

antinacioпalne spekulacije otisle dodavola ... Zato је pntrebno 

opravdavati Веlп gardп "zlocinima" Osvobodilne 

fronte i Narodпooslobodilacke vojske, zato је potrebna "nelojalna" 

saradnja s okupatorima, koju је zvanicna "sredina" 

nedavno zvanicno zakljucila, а kоји fakticki, bar п svojoj 

vecini, vec odavno vrsi. Ali razvoj ide svojim neиmoljivim 

putem. U sиdbonosnom vreшenu, kakvo је sadasnje, razvoj 

не poznaje i ne priznaje nikakvu "sredinп". Danasnje 

vreme pogotovo ne priznaje spekulante bez nacela. Ako si 

za нarod, tvoje је mesto и Osvobodilnoj fronti. Ako si protiv 

naroda, onda је tvoje шesto и Beloj gardi. 

Zvanicna "sredina" se stvaгno vec odlиcila. Njeni postиpci 

sи belogardisticki, makar to gospoda pred javnoscп 

19'


jos toliko skrivala. Dovoljno је da vidis njihovu mrznju 

prema Osvobodilnoj fronti i njЉov strah pred velikim sloveнskim 

ruskim nar·odom, ра da znas na cemu si. Zato је 

danas suvisno i nepravilno ako se jos govori о "sredini". 

Ruske pobede dovoljno su jasne i glasne i za "sredinase". 

Nevolje londonskih izbeglica koji moraju, iako 

stidljivo i stisnutih zuba, da priznaju ispravnost puta kojim 

ide Osvobodilna fronta dovoljno jasno 1 glasno optuzuju i 

zvanicnu "sredinu". Sto је jos cestito medu "sredinskim·· 

krugovima mora se danas odluciti dokraja. Ш zajedno 

s onim vodama koji i dalje ostaju gluvi -- za Belu gardu, Ш 

pak za Osvobodilnu frontu, za slobodu slovenackog naroda. 

Treceg puta пета. 

FALSIFIKATORI SП PREVAZISLI SEBE 

Centralno glasilo slovenackih Juda Iskariotskih, koje 

njegovi beloga.rdisticki izdavaci i piskarala bez stida i srama 

izdaju pod imenom Slovenec, objavilo је 26 februara nov, 

razume se, sasvim "originalan" faksimil. Ovaj faksimil trebalo 

Ьi da odvraca slovenacke mladice i ljude da se ne odazivaju 

partizanskoj mobllizaciji, kuda ih zovu njihova naciona]na 

duznost i slovenacka narodna vlast - Osvobodilna 

fronta. 

Ali su se falsifikatori ovoga puta pokazali jos nespret-: 

niji nego dosad. Iako bataljon Ljube Sercera vise ne postoji 

od decembra 1942, posto se razvio u udarnu brigadu 

(sto falsifikatori veoma dobro znaju jer su vec to1iko puta 

pisali о njenim poгazima i cak о njenom potpunom ,,unistenju 

"), ipak је naredenje, ро belogardistickoj falsifikatoгskoj 

pameti, izdao stab 1 bataljona Ljube Sercera, i to 

:Ј febru.ara 1943. Nespretne li spretnosti! Da su bar napisali 

stab UB Ljube Sercera Ш, recimo, stab 1 bataljona udarne 

brigade Ljube Sercera . 

. ·· Koliko је nespretan prvi red, to1iko је i drugi. Ро njihovom 

misljenju, 1 bataJjon Ljube Sercera spada jos uvek 

н Krimski odred. Ali Krimskog odreda nema vec od oktobra 

1942, posto је Ьiо reorganizovan и Notranjski odr·ed. 

Dobro obavestenog faJsifikatora to se, dabome, ne tice. 

Ispod falsifikata napisali su mirne duse datum 3 februara 

1943. 

Kad је lose zavrsio prvi i drugi, neka zavrsi tako i 

treci red. Stab ovog cudesnog 1 bataljona mora da ima strasno 

mnogo posla kad је do 3 febrtiara 1943 izdao vec


416 akata, kako ти to pripisиjи belogardisticki spretnjakovici. 

Sledeci red pokazиje nam da se falsifikatori izvanredno 

dobro r-azиmejи i u vojnickи organizacijи. Ро njihovom, 

stab bataljona daje naredenja komandi odreda! То је otprilike 

kao kad Ьi komanda cete davala naredenje stabи bataljona. 

Ne moze se, dakle, tvrditi da sи falsifikatori imali 

narocitu srecи sa samom glavom "dokиmenta koji иzasava". 

Zato im, razиme se, nije islo нista bolje kad sи presli na 

tekst ovog cиdesrюg naredeпja. Uspeli s11 da se ponovo prevare 

za nista manje nego cetiri meseca. Iako 3 grupa vec 

od oktobra 1942 ne postoji, jer је septembarska reorganizacija 

ukinиla grиpe, ipak, ро falsifikatorskoj pameti i dovitljivosti, 

komandant trece grиpe jos 3 febrиara 1943 izdaje 

иsmena naredenja. Obavestajna slиzba belogardistickih 

falsifikatora је zaista odlicna. 

О иstrojstvu slovenacke narodnooslobodilacke vojske 

mogao Ьi belogardisticke falsifikatore poиciti gotovo svaki 

slovenacki seljak. Prema tome, cini se da belogardisticke 

vode cak ni od onih svojih "pristasa" koji sи "prozreli davolske 

lиkavstine komиnisticke nemani" nisи obavestavani 

dobro i tacno. 

Da Ьi 

пjihov falsifikat delovao kao verovatniji, oni sи 

faksimil snabdeli mnostvom jezickih i drиgih gresaka. Ali, 

i tи sи Ьili baksиzi. Ispod takvog gramatickog cиdovista 

potpisa1i sи Frica Novaka, za koga је poznato da је Ьiо 

stиdent иniverziteta, da је zavrsio osam razreda srednje 

skole, ра zna Ьаг nesto malo pisati siovenacki. Valjda nece 

belogardisticki falsifikatori okгiviti Fгiea Novaka, osim za 

иmorstva, pljackи i ostale belogardisticke vrline, i za nepisшenost! 

Ко Ьi znao! Uzgred receno, Fric Novak, "autoт~ 

svih tih cudesnih dokumenata, vec se sest meseci ne nalazz 

и LjuЫjanskoj pтovinciji. 

N ajnoviji belogardisticki faisifikat ima svakako svojи 

vrednost. Napisan је tako vesto da mora i kod onih kojima 

delovanje Osvobodilne fronte jos dosad nije otvorilo oci 

pobиditi bar ozЬiljnи sиmпји и verodostojnost ranijiћ 

Slovencevih falsifikata. Drиgog иspeha falsifikat nece imati. 

Novomobllisani znajи vrlo dobro da stираји и svojи jedino 

istinitи narodnи vojskи i da osim spremnosti da se bore za 

FALSIFIКATORI SU PREVAZISLI SЕВЕ - 295 

slobodи slovenackog нaroda ne postoje nikakvi drиgi 

,иslovi" za иlazak и пји. Kad se ne Ьi odazvali pozivи 

Narodnooslobodilacke vojske, pocinili Ьi trostrиko izdajstvo: 

dezertirali Ьi iz Narodпooslobodilacke vojske, pгikljt1- 

cili Ьi se protivnarodnim izdajnickim bandama, а иskoro 

zatim Ьi kao stoka za klanje bili odvezeni na Istocni front. 

Ташо, naime, vec nedostajи nemacki i talijanski razbojnici, 

zbog cega Hitler i Mиsolini nameravaju da svoje osetne 

rире zасерlјији i belogardistickim razbojnicima.

DVE GODINE OSVOBODILNE FRONTE - 297 

DVE GODINE OSVOBODILNE FRONTE 

ISTORIJAT 

Tek sto sи, krivicom protivnarodnih beogradskih i slovenackih 

vlastodrzaca, Slovenijи zgazila hиnska kopita nemackЉ, 

talijanskih i madaгskih osvajaca, Komиnisticka 

partija Slovenije dala је inicijativu da se, bez obzira na 

politickи, ideoloskи, drиstvenи i tradicionalnи opredeljenost, 

иjedine sve slovenacke snage и odbranи nacionalnog 

opstanka i za oslobodenje i иjedinjenje svog naroda. 

Kad se Komиnisticka partija Slovenije resila na takvu 

inicijativu, Ьila је rиkovodena svescи: 

1) da јој njenи inicijativu diktira njena nacionalna 

dиznost; 

2) da је Komиnisticka partija Slovenije kao sastavni 

deo Komиnisticke partije Jиgoslavije jedina slovenacka 

stranka koja је za citavo vreme svoga postojanja ispravno 

shvatala slovenacko nacionalno pitanje, koja је dosledno 

zastиpala sloveпacke nacionalne interese i kojoj је stvarni 

razvitak dao и svakom pogledи pravo; 

3) da sи se aprilskim slomom zvanicne slovenacke 

stranke dokraja demaskirale i pretrpele organizacioni, politicki 

i moralni slom; 

4) da је radnicka klasa SJovenije kao najnaprednija 

s]ovenacka dгиstvena klasa istoriski pozvana da, и najsиdborюsnijem 

periodи slovenacke istorije, okиpi oko sebe 

najsire narodne mase, razvije dotad naslиceni slovenacki 

patriotizam i postane иdarno jezgro svog naroda; 

5) da se proletarijat Slovenije i njegova avangarda, 

Komunisticka partija Slovenije, nиzno i svom svojom sna- 

gom morajи boriti za jedinstvo slovenacke nacije ako hoce 

da izvrse svojи misijи и nacionalnom ratи za oslobodenje 

i иjedinjenje Slovenaca (Komиnistickoj partiji Slovenije 

Ьilo је, dodиse, vec Шlapred jasno da се protivnarodna reakcija 

iz svojih klasnih motiva pokиsati da razblje borbeno 

slovenacko nacionalno jedinstvo, ali је Ьila svesna i toga 

д.а se protivnarodna reakcija izrodila и sиvu granи па 

zdravom narodnom telи i da је briga za sиdblnи slovenacke 

nacije presla na slovenacki narod s radnickom klasom 

na сеlи). 

Prakticno sи Komиnistickoj partiji Slovenije njenи 

inicijativu i иspesnи ЬоrЬи za ostvarenje takve inicijative 

omogиcile sledece cinjenice: 

1) sto se njeria politika kоји је pod rukovodstvom Centralnog 

komiteta Komиnisticke partije Jиgoslavije vodila 

и predaprilskoj Jиgoslaviji pokaza]a kao pravilna; 

2) sto је pravilnim radomи sindikalнim organizacijama 

i pravilnim odnosom prema ћriscansko-socijalistickoj grupi 

vec za vreme predaprilske Jиgoslavije fakticno иspostavila 

jedinstvo radnicke klase Slovenije; 

3) sto је и dиhи diгektiva Centralnog komiteta KomиnistiCke 

partije Jиgoslavije vec nekoliko meseci pre sloma 

Jugoslavije stvorila akciono jedinstvo sa onim grиpama 

koje se nisи slagale s antinacionalnom i antinarodnom unиtrasnjom 

i napose sa spoljnom politikom beogradskih vlada; 

ove sи grиpe pretstavljali, pre svega, hriscanski socija1isti 

i demokratsko krilo и Sokolи; · 

4) sto је za svojи spoljnopolitickи koncepcijи, za oslanjanje 

Jиgoslavije i slovenackog naroda na SSSR, vec za 

poslednjih meseci predaprilske Jиgoslavije pridoblla najznacajnije 

pretstavnike slovenacke kиltшe; 

5) sto је и pokretи Drиstva prijatelja Sovjet~kog Saveza 

vec za stare Jиgoslavije obиhvatila desetke hiljada 

ljudi iz raznih drustvenih slojeva; 

6) sto sи јој stvorili cvrstи tradicijи u borbl za narodne 

mase i njihovo jedinstvo, dali dragocena iskиstva i иspostavili 

trajna иporista pokreti kao sto sи Ьili, naprimer, 

Slovenacki narodni front i Radnicko-seljacki savez (Delavsko-kmecka 

zveza); 

7) sto је vec и predaprilskoj Jиgoslaviji imala izvanl'edna 

iskиstva ilegalnog rada i sto је, posle sloma, ostala 

jedina stranka koja је raspolagala razgranatom i cvrstom


шrezom organizacija i jakim ilegalnim aparatom и citavoj 

Sloveniji. 

Dvadeset sedmog aprila 1941 odrzan је osnivacki sa 

~tanak Osv~bodi~e fronte sl.ovenackog naroda. Sazvao gп 

Ј~ Centralш kom1tet Komиn1sticke partije Slovenije, а na 

nJemи sи иcestvovali pretstavnici Centralnog komiteta Komиnisticke 

partije Slovenije, demokratskog krila и Sokolи 

J1riscansko-socijalisticke grиpe i slovenackih kиltиrnih rad~ 

nika. Osnivacki sastanak Osvobodilne fronte odrzavao se 

и najmra~nijim danima slovenacke istorije. U zemlji је 

treщ:lt~o 1m~~a иspe.ha Hitlverova demagogija, и Ljиbljani 

sи V1slle t~liJanske 1 пemacke zastave, oni kojima sи jos 

nedavno blla риnа иsta пacionalistickih fraza vec sad sи se 

~.шajn:J.jivali okиpatorи, spolja је izgledalo da је nas narod 

1zgиЬю svakи perspektivи. Uprkos tome, osnivacki sastaпak 

О~:тоЬоd!~е fronte na. yredlog Komиnisticke partije 

Sloveшje slozю se и sledec1m tackama: 

1) da је za иspehe hitleгovske demagogije и slovenackim 

naгodnim masama kriva protivnarodna politika dotadasnjih 

vlastodгzaca i da sи ti иspesi samo prelaznog kaгaktera, 

а da је na vidikи masovni pokгet za oslobodenje 

иjedinjeпje porobljenog i raskomadanog slovenackog 

naroda; 

2) da се se nosioci protivnarodne politike и predaprilskoj 

Jиgoslaviji pokazati i и oslobodilackoj borbl kao antinacioпalni 

i petokoloпaski elementi; 

v .з) da sи sиdblna i Ьиdиспоst sloveпackog naroda najtesnзe 

povezane sa sиdblnoш i Ьиdисnоsси velikog rиskog 

naroda i Sovjetskog Saveza: 

4) da treba odmall poceti sa okиpljanjem slovenackih 

masa na osnovi borbe za oslobodenje i иjedinjenje slovenackog 

naroda. 

Nije Ьilo nimalo slиcajno sto sи pored pretstavnika 

Centralnog komiteta Komиnisticke partije Slovenije na 

osпivackom sastankи Osvobodilne froпte иcestvovali ирlЋVО 

pretstavnici slovenacke kиltиre, demokratskog krila и Sokolи 

i hriscansko-socijalisticke grиpe. 

Ро svojoj dиhovnoj i covecanskoj visini i ро dиblni 

svojih narodпih korena dragocena, а istovremeno и pravom 

smislи reci demokratska bastina kоји sи slovenackoj 

kиltиri ostavili Preserл, Levstik i Cankar nиzno је zahte· 

vala da se svesni deo slovenacke kиltиre, и periodн kad se 

DVE GODINE OSVOBODILNE FRONTE - 299 

radilo о Ьiti Ш ne Ьiti slovenackog naroda, prikljиci. dosledпoj 

Narodnooslobodilackoj borbl kakvи је zamislila i 

zapocela avangarda najnapredпije slovenacke drиstveпe 

klase. 

Hriscansko-socijalisticka grиpa, kоји sи drustveno progresivni 

motivi slovenackog liriscanskog radnistva vodili и 

sve ostriju opozicijи protiv reakcionar11e klerikalne politike, 

vec је svojim razvojem и predapt·ilskoj Jиgos1aviji 

dokazala da izrazava prelaz slovenackih katolickЉ masa na 

пapredne, nacionalne i drиstvene pozicije. Cinjenica sto је 

hriscansko-socijalisticka grнpa od samog pocetka иcestvovala 

и Osvobodilnoj fronti vec је sama ро sebl prиzala 

efikasnи protivtezи pokиsajima kl~rikalne reakcije da katolicke 

mase odvuce od oslobodilackog pokreta. Ona se 

нjedno, bez obzira na svojи trenиtnи politickи i taktickи 

vrednost, razvila и slovenacki ра cak i evropski dokaz da 

је aktivna saradnja izmedи komиnista i katolickih narodniЬ 

masa, kao i izmedи njihovih naprednih pretstavnika, 

mogиca. 

Demokratsko krilo и Sokolн izrazavalo је nacionalni i 

pJebejski otpor osnovnih slovenackЉ sokolskЉ i nacionalno 

orijentisanih slojeva protiv 1·ezimskog i izdajnickog postиpanja 

zvaпicnih sokolskih vrhova i patentiranih pretstavnika 

oficijelnog nacionalizma. Uspostavljanjem saradnje 

izmedu demokratskog sokolstva i radnicke klase dobila је 

i svojи spoljnи potvrdи istoriska cinjenica da sи prvoborac 

nacionalпe slobode postale narodne mase, а da је protivnarodna 

reakcija definitivno skrenula na put nacionalne 

izdaje. 

Sastav osnivackog jezgra Osvobodilne fronte odgovarao 

је slovenackoj tradiciji kako и ideoloskom tako i и 

istorisko-politickom pogledи. Izraslo iz opozicije protiv dotadasnje 

slиganske, mrvicarske i na krajи krajeva otvoreno. 

izdajnicke zvanicne slovenacke politike, ovo jezgro је иjedno 

odrazavalo prvo иjedinjenje i иslove za dalje иjedinjavanje 

svega pozitivnog и slovenackoj proslosti s novom, 

prelomnom slovenackom Ьиdисnоsси. 

Prvi period slovenackog oslobodilackog pokreta је period 

izmeau sloma Jugoslavije i nemackog napada па Sovjetski 

Savez. Тај period pretstavlja pre svega priprema.nje 

za buducu masovnu i oruzanu oslobodHacku borbu. 

Jos pre nemackog fasistickog napada na Sovjetski Savez 

OsvobodiJna fronta је и svim slovenackim centrima

........ -------------------·----·-------- ----ч 


povezala pretstavnike svojih osnivackih grиpa i odrzala 

и slovenackom narodи niz politickill sastanaka i konferencija, 

sto је silno podiglo zgazenи slovenackи nacionalnи 

svest, zaиstavilo llitlerovskи demagogiju i stvorilo uslove 

~~. Ьиdиси ~~~o~u Ьо:~и. Ti sastanci sи иjedno omogиcill 

KomunistlckoJ partlJI Slovenije da dode и tesan dodir 

sa svim onim rodoljиЬima kojima је dotada rad Komиnisticke 

partije Slovenije Ьiо stran, ali koje је nacionalna 

kata~trofa ~ovel~ na риt ь.оrЬе. Vec и torn periodи svog 

razv1tka pocela Је Osvobodйna fronta da izdaje i svoj nedeljni 

list Slovenski porocevalec, za cije se redovno izlazenje 

brinиo ilegalni aparat Komиnisticke partije Slovenije. 

. . .!stvremeno је K~~unisti.cka partija Slovenije dala 

InlCIJatlvu za konferenciJи radn1Ckog jedinstva. Na toj konferenciji 

sи иcestvovali pretstavnici Centralnog komiteta 

Komиnisticke partije Slovenije, hriscanskЉ socijalista i 

slobodnih sindikalnih organizacija. Radnickom jedinstvu sи 

se k::snij7 ~rikljиcili i pretstavnici socijalista. Тime је 

radшcko Jedшstvo и svakorn pogledи Ьilo иspostavljeno. 

Radnicka klasa иcestvovala је и oslobodilackom pokretu 

kao kompaktna celina. 

Na osnovu analize Centralnog komiteta Komиnisticke 

p~rtije Jиgoslavije, Komunisticka partija Slovenije је pravJlno 

naslиcivala da се fasisticka Nemacka za kratko vreme 

napasti Sovjetski Savez. Zato јој је Ьilo jasrю da се иskoro 

doci vreme kada се orиzana akcija protiv okиpatora Ьiti 

~.oralno i ~.aterij~lno moguca. Zato је Komиnisticka partlJa 

SloveniJe vec и prvom periodи Osvobodilne fronte 

pripremala osnovne tehnicke, orgaпizacione i kadrovske 

иslove za nastиpanje slovenackog partizanstva. , 

Kad је fasisticka Nemacka napala Sovjetski Savez 

росе о _је ~rugi. period slovenackog osloЬodilackog pckret1; 

- perzod lZTazttog masovnog poleta Os-•obodilne fтonte i 

oruzane akcije slovenackog partizanstva. 

U borbl bratskog ruskog naroda i legendarnim jиnastvom 

prozetih sovjetskih armija gledao је slovenacki narod 

vec od .satnog pocetka moralnu i materijalnи garantiju 

pobed~ svoJe sopstvene pravedne borbe. Izjava osnivacko.~ 

sastank:a Osvobodilпe fronte da sи sиdЬina i buducnost 

slovenackog naroda najtesnje povezane sa sиdЬinom i Ьиаисns~и 

Sovjet~kog Saveza postala је zivo saznanje slovenack.Љ 

narodn1h masa. Slovenija је bila zahvacena izra- 

DVE GODINE OSVOBODILNE FRONТE - 301 

zitom politickom aktivizacijom. U LjиЬljanskoj provinciji 

politicki sastanci proclrli sи gotovo и svako selo. Osvobodilna 

fronta organizovala је svoje okruzne i rejonske odbore, 

а и samim narodnim masama rasli sи neodoljivom 

snagom terenski odbori Osvobodilne fronte, buduci organi 

nove slovenacke nacionalne i narodne vlasti. 

Masovni polet Osvobodilne fronte stvorio је osnovu 

za slovenacko partizanstvo. .N aime, treba imati na иmи da 

Ьi и Sloveniji, s obzirom na gustocи saobracajnih arterija 

i svih vrsta komunikacija i s obzirom na gustocи nemackih 

i talijanskih posada, partizanski pokret Ьiо potpиno 

nemoguc da nije imao cvrstи i masovnи politickи pozadinи. 

Toga sи ЬШ potpиno svesni i Centralni komitet Komunisticke 

partije Slovenije i Izvrsni odbor Osvobodilne 

fronte, i zato sи vec od samog pocetka nastojali da orиzanoj 

borЬi slovenackog naroda dadи sto sirи politickи pozadinи. 

Dalji razvoj је njihovo nastojanje и celosti potvrdio. Vec 

prve slovenacke partizanske grиpe koje sи imale jos sasvim 

diverzantski karakter doЬile sи, zaslиgom Osvobodilne 

fronte, podrskи slovenackih narodnih masa. Uprkos stohiljaditoj 

okиpacionoj vojsci, one sи ostale na svojoj teritoriji 

i daljim razvojem masovne borbe i same se razvile и 

NarodnooslobodilaCkи vojskи i partizanske odrede Slovenije. 

Kad је s nemackim napadom na Sovjetski Savez росео 

izraziti masovni polet Osvobodilne fronte, Centralni komitet 

Komиnisticke partije Slovenije i Izvrsni odbor 

Osvobodilne fronte ponovo sи pozvali и Osvobodilnи 

frontи sve slovenacke grиpe i organizacije bez obzira na 

njЉovu politickи, ideoloskи Ш tradicionalnи opredeljenost. 

Odblli sи vezи jedino s onima koji saradиjи s okиpatorima. 

Komиnisticka partija Slovenije nije se nimalo bojala tako 

siroke saradnje s ostalim grиpama. Protiv izigravanja slovenacke 

oslobodilacke borbe od strane Ьilo kojih i Ьilo 

kakvih politickih spekиlanata ona se osigиrala time sto је 

neodloznu oruzanu akciju predlagala na ргvо mesto и 

akcionom programи Osvobodilne fronte. U tome su је podrzali 

svi zaista patriotski pretstavnici ostalih grиpa. U Osvobodilnoj 

fronti Ьilo је иjedinjeno osamnaest razlicitih politickih, 

kultиrnih i ostalih grupa i organizacija. Osvobodilna 

fronta је zato i s formalne strane postala jedini ovlasceni 

pretstavnik slovenackog naroda.


Posto је Osvobodilna fronta neodoljivo rasla i и siгinи 

1 и dиblnи, politicki spekиlanti sи nastojali da borbeno slovenacko 

jedinstvo razbljи na taj nacin sto sи и oslobodilacki 

pokret иnosili najrazlicitije "planove za bиdиcnost" 

i trиdili se da zarnetrш papirnatи diskиsijи koja је imala 

da zameni stvarrш, orиzanи oslobodilackи ЬоrЬи. Komинisticka 

partija Slovenije i ostale osnivacke grиpe Osvobodilne 

fronte odlиcrю sи sиzbljale ovakve pokиsaje. One 

sи postigle da sи se sve и Osvobodilnн frontи иkljиcene 

grиpe slozile u tome da pitanja koja prelaze okvir narodnog 

oslobodenja treba da posle nacionalnog oslobodenja i 

и tokи same oslobodilacke borbe resava prava demokratija. 

Petokolonaska reakcija, kojoj sи stajali na сеlи Natlacen, 

ЕrЈЉ, Рисеlј i drиgi izdajnici prokletog imena, nastojala 

је da zakoci os]obodilacki pokret medи srednjim slojevima. 

Zato је Osvobodilnи frontи prikazivala kao izrazito 

komиnistickи tvorevinи, а sve saradnike Komиnisticke 

partije Slovenije kao ljиde kojima се Komиnisticka partija 

Slovenije priprerniti sиdblrш Kerenskog. Petokolonaska 

reakcija ћtela је da jedinstvo oslobodilacke borbe razblje 

raspaljivanjem klasne borbe. Komиnisticka partija Sloveнije 

је taj pokиsaj spreCila, јег је nemilosrdno razgoliШa 

njene namere i njeno izdajstvo, иdesetostrиcila svoje napore 

za borbeno r1acionalno jedinstvo, а svojirn saradnicima 

и Osvobodilnoj fronti faktickirn pгimerom na svakom 

korakи dokazivala svojи lojalnost. 

Treci metod kojim sи protivnaгodni elementi pokиsali 

da podrivajи Osvobodilnи frontи Ьila је agitacija za Drazu 

Mihailovica. То је Ьilo onda kad Mihailovicevi zlocini jos 

пisи bili poznati slovenackom narodи i kad је Mihailovic 

jos и mrюgim mestima Slovenije Ьiо smatran za narodnog 

jиnaka. Bilo је to и kasnи jesen 1941. Osvobodilna fronta 

је tada organizovala masovпи politickи ЬоrЬи da raskrinka 

Mihailovica i namere koje sи s njim imali protivnarodni 

Ьivsi vlastodrsci. Slovenacki narod је иbrzo jednodusno 

osиdio MihaПovice"ю izdajstvo. Mihailovicevi pokиsaji da 

и Sloveniji stvori svoje odrede zalosno sи propali. Cestiti 

slovenacki oficiri odblli sи Mihailovica i opredelili se za 

Osvobodilnи frontи. Okиpatori su Љ zato poslali и konfi-' 

:riacijti. MihaiJovicevim agentima majorи Karlи No1тaku, 

Debeljakи, Vosnarи, Strnisi i drиgim izdajnicima, koji sи 

pljиnиli na svojи oficirskи i patriotsku cast, poslo је za 


1 иkom da organizиjи bedne bande "redovne jиgoslovenske 

vojske" tek godinи dana docnije, posle ofanzive 60.000 Talijana 

i 20.000 Nemaca. Sad sи .okиr.ator~ ~ili oni k~j.i s~ 

za "redovnи jиgoslovenskи VOJskи pг1v1d~o mobi1lsall 

najzaostalije elemente и narodи. "Redovna J':~.O~lovens~a 

vojska·' Draze Mihailovica doblla је и Sl~ve~;Jl п:э-е "М:·: 

lizia Volontaria Anticorrшnista". Та "voзska koJa mис1 

svesne Slovence, pali slovenacke domove i silиje slovenacke 

zene ро naredenju svojih talijanskih komandan~~a d 

zivljava daнas istu sudblrш. ka~ .i ok':pa~ors~e art;n~Je: llJli 

sve duЬlje razjeda der:rioraltzaciJa. NJelll pr1padшc1 -:. zavedeni 

i prinudno шobilisani - uvidajн da је stvar llJiho 

\rih izdajnickih glavesina izguЬljeпa stvar. 

Borba koju је krajem 1941 i. poc~tkm .1,94~ Osv_ob~dilna 

fгonta politicki vodila protlv M1haйovlcev:h u.tlca~a 

и Sloveniji otvoгila је u slovenackom ~1~.ro~u шz p1tan_зa 

i zahtevala da ih Osvobodilna fronta rasc1stl. Та borba Је, 

s jedne strane, raskrinkala velikosrps~e l1e~emonisticke 

tendencije u londonskoj jugosloveпskoJ vlad1, а, s ~ruge 

strane objasпila slovenackim пarodnim masam~ da с.е se 

sloven'acka reakcija resiti i na krajnji separa~:zam 1 -~ 

razne habzburgovske srednjoevropske ~oncepClJ~ ~ko ЈЈ 

to samo bude dopustala medиnarodna 1 unиtrasnJa pol; 

ticka sitиacija. Plod te borbe Ьila је i formиlacija trece 

osrюvne tacke Osvobodilne fronte kоји је dala plena:n,::: 

sednica Vrhovrюg plenuma Osvobodilne fronte: "Stoзe;t 

па gledistu prirodпe i sudЬinske zc:jedr~;ice juzпosl~venskzh 

rюroda Osvobodilпa froпta пе przzпaзe kотаdапзе Jngo 

;lavije'i radi svim sпagama па slozi i jediпstvu пјепih пaroda. 

Опа ujedno tezi za povezaпoscu sloveпkih пaroda 

1•0d vocstvom velikog ruskog пaroda па osпovz prava svakog 

пaroda па samoopredeljeпje." . . . . . 

Bi1o Ьi suvisno istieati da је ova formulaciJa,. ~OJU Је 

Osvobodilna fronta dala vec krajem 1941, danas JOS. 1 :posebno 

aktuelna. Osvobodilna fronta se pokazala k~ Јеdшо 

prava jugosloveпski orijentisana snag~ u. SloveШJl. Jщ;oslovenska 

koncepcija doblla је ро prv1 рнt m~dи Slovencima 

jasaP. i sasvim парrеdап pravac, nerazdvoзno po::ezan 

5 borbom za nacionalnu ravnopravnost ј za pravo aClJa na 

samoopredeljenje. Jugoslavi:ja izgradena na takvoJ ko.nc~pciji, 

koja је иjedno koncepcija citave Narodnooslobdlla~~e 

vojske i njenog legendarnog komandanta, druga Тlta, Ь1се


istinska otadZЬina slobodпih i slobodoljublvih juznoslovenskih 

naroda. 

Cetvrti metod kojim је petokolonaska reakcija pokusala 

da razblje borbeno !laciorlalno jediпstvo Ьiо је njen 

napor da Slovence koji cezrш za slobodom podeli na one 

koji su za London i na one koji su za Moskvu. Osvobodilna 

fronta је sprecila takvu podelu naglasavajuci da је saveznica 

zajednickog saveznickog tabora Sovjetskog Saveza, 

Velike Britanije, SjedinjenЉ Americkih Drzava i svih ostalih 

slobodoljublvih naroda i drzava. Ujedno је kao pretstavnik 

jednog od najmanjih slovenskih пaroda istakla da 

sudblnu svog naroda povezuje sa sudblnom velikog i slovenskog 

ruskog naroda i da је oslanjanje na Sovjetski Savez 

za slovenacki r1arod i za sve ostale juznosloveпske narode 

garantija rшcionaJnog oslobodeпja i tгajne nacionalne 

slobode. Spoljnopoliticka koncepcija Osvobodilne fronte 

dozivljava sve nove i rюve potvrde. Interesovanje saveznickog 

inostranstva za slovenacki narod i njegov oslobodilacki 

pokret danas se пeoblcno povecalo. Svaki od velil.h 

~~vezr:ika k~~i ~е bore z~ slom nemackog i talijanskog 

faSistlckog ImperiJalizma moze da se uveri da ga na tako 

vaznoj srednjoevropskoj raskrsпici kakvu pretstavlja teri~ 

torija Slovenije и borbl protiv fasizma vec pomaze i da с~ 

ga и Ьliskoj bиdиcnosti jos јасе pomagati neposredna borba 

slovenackog oslobodilackog pokreta. 

U periodи kad је vodila politickи ЬоrЬи protiv MЉailovicevog 

иticaja и Sloveniji Osvobodilнa fronta је zahvatila 

najsire slovenacke narodne mase. Njeni terenski, rejonski 

i okruzni odbori delovali sи svиda. Slovenacki narod 

је sabotirao naredeпja okиpatora i izvrsavao direktive Izvrsnog 

odbora Osvobodilne fronte. Оп је Osvobodilnoj 

fronti dobrovoljno placao narodni porez. Samo и LjиЬljani 

је Osvobodilna fronta sakиpljala mesecno ро cetiri stotine 

hiljada lira kao narodni porez. Mиskarci koji jos nisи otisli 

и partizane stиpali sи и Naгodnи zastitи. Narodna zastita. 

је postala pravi izvor za partizanskи regrutaciju. Ujedno 

је Osvobodilпa fronta organizovala svojи bezbednosnи i 

obavestajnи slиzbи, koja је nemilosrdno progonila i unistavala 

petokolonase. Jиstifikacije petokolonasa vrsile sи 

se и LjиЬljani иsred bela dana, sto је silno podiglo moral 

naroda, а medи belogardistickim izdajnicima posejalo ta-: 


kav strah i trepet da sи poceli ernigrirati и Italijи. Osvobodilna 

fronta је postala prava pravcata "drzava и drzavi". 

Razиme se da stanje "drzava и drzavi", koje је i и 

evropskim razmerama tako jedinstveno da Ьi zaslu2ilo posebnи 

obradи, nije moglo dиgo da_ traje. Jer vlast moze da 

Ьиdе samo jedna. Radilo se о pitanjи da li се okиpator 

иnistiti novu narodnи vlast Osvobodilne fronte Ш се Osvobodilna 

fronta preci и stvarni narodni иstanak. 

Takva је bila sitиacija pocetkom proleca 1942. Talijanski 

okиpator Ьiо је tada zbog masovnog poleta Osvobodilne 

fronte svuda и defanzivi. Njegova politika dozivela 

је и slovenackom narodи potpun neиspeh. U takvoj politickoj 

stisci иdarci sloveпackih partizanskih ceta sи relativnq 

lako naterali okиpatora da pocne napиstati svoja иporista i 

povlaCiti se и иtvrdene centre uz velike saobracajne 

arterije. 

Na ovom mestи treba istaci da oslobodenje preteZпog 

dela LjиЬljanske provincije и prolece 1942, zbog gustoce 

okиpatorskih posada, veoma gustih komunikacija i prikladnosti 

terena za operacije rrюtorizovanih jedinica, samo 

partizanskirп udarcima не Ьi bilo moguce. Sto su slovenacke 

partizaпske cete mogle okupatora пaterati u bekstvo, istovremeno 

је zasluga Osvobodilne fronte slovenackog naroda, 

zasluga pravilr1e linije i politike CentrэJnog korniteta Komuнisticke 

partije Sloveпije i Izvrsnog odbora Osvobodilne 

fгопtе, linije i politike koja је u zemlji stvorila takvo stanje 

da okupatorski vojnik nije znao ni vreme ni mesto 

odakle се ga pogoditi osvetnicko tane razjarenog slovenackog 

naroda. 

Oslobodenje preteznog dela LjuЬljanske provincije 

koje је otvorilo treci period и razvitku Osvobodilne fronte 

Ьilo је najvisa marrifestacija slovenackog nacionalnog potencijala 

u najtezem razdoЬlju Slovenacke nacionalne istorije. 

U cetiri dana Ьiо је aprila 1941 skrsen otpor regularne 

jugoslovenske armije na tlu Slovenije. А partizanska vojska 

Slovenije, sastavni deo Narodnooslobodilacke vojske i partizanskih 

odreda Jugoslavije, branila је slobodnu slovenacku 

teritoriju gotovo cetiri meseca! 

Na oslobodenom tlu Slovenije Osvobodilna fronta је 

uvela pravu narodnu demokratiju. Na osnovu resenja Izvrsnog 

odbora Osvobodilne fronte gotovo sva sela па oslobodenoj 

teritoriji izabrala su narodnooslobodilacke odbore. 

20 Boris Кidriё: Sabrana dela


Izvrsнi odbor OsvoЬodilнe fronte pripremao је i kongres 

izabranЉ delegata нarodnoosloЬodilackih odbora i izabranih 

pretstavnika partizanske vojske Slovenije. Na koнgresu 

Ьi ucestvovalo vise od 600 delegata da ga nije sprecila 

neprijateljska ofanziva. Ujedno је na osloЬodenoj teritoriji 

Slovenije izrastao masovni oш.ladinski i шasovni 

ze~ski ~okret. Velepos~dnicka zernlja koja је Ьila u svojlni 

pr1padшka okupatorskih narodnosti Ш domacih petokolonasa 

besplatno је i zajedno s inventaroш podeljena radнim 

seljacima. Izvrsнi odbor OsvoЬodilne fгonte oгganizovao 

~е snaЬdevanje vojske i pozadine. Izmedu ostalog, Ыо је 

1zgraden niz SUSionica za VOCe i radionica za preradu VOCa. 

Up:av onda .. kad је trebalo da нarod na oslobodenoj 

sloveнackoJ zernlJI uЬеге plodove svoga rada, i Ьogate letine, 

na slobodнu teritoriju navalila је ogromna neprijateljska 

snaga. Ofaнziva protiv slovenacke partizanske vo}· 

ske Ьila је sastavni deo opste fasisticke ofanzive u Evгopi. 

Slovenacke partizane napalo је sezdeset hiljada talijanskih 

i dvadeset hiljada nemackih vojnika naoruzanih najmodernijim 

automatskim oru2jem, artiljerijoш, avijacijom, tenkovima 

i motorizovaнim jediпicama. NarodnoosloЬodilacka 

vojska Slovenije је izdrzala ofanzivu, mada smo pri\:тemeno 

izgubili oslobodenu teritoriju. 

Uzasna su Ьila nasilja koja su okupatori vrsili наd 

slovenackim stanovnistvom. Popaljena sela, odvedeni muskarci, 

poЬijena deca, silovane zене, sve to vapi za osvetom 

nad ~В:~m rimski:r_n ~elat!~a. Silnirn strahotama koje 

su. yocш:II ku_atoп. pr1druzlle su se strahote belogardisticko-mihailovicevskih 

zaverenika protiv slovenackog naroda. 

Ova kukavicka i podla bagra, koja је u vreme klasicno~ 

p.olet~. svobodilne froнte uprkos talijanskoj i 

nemackoJ zastiti drhtala pred pravednim metkorn slovenacke 

narodne pravde i svoju izdajnicku rabotu vrSila 

potajno, usudila se, kad је osloЬodilacki pokret Ьiо u fazi 

trenutnog ораdанја i povlacenja pred ogromnorn пeprijateljevom 

nadmocnoscu, da digпe oruzje protiv sopstvenog 

naroda i njegove slobode. 

Nastиpio је cetvrti period и razvojи Osvobodilne 

fronte, period ЬоrЬг protiv spoljnog neprijatelja i иnиtrasnjih 

izdajnika, period kad је trebalo izdrzati i и najtezim 

uslovima rada pripremiti nov polet. 


Belogardisticko-mihailovicevsko rukovodstvo nije ra· 

cunalo samo sa svojim bandama, moЬilisanim i naoruzanim 

talijanskom i neшackom pomoci. Ono је znalo da је vojnicka 

vrednost ovih bandi niska, da nece moci dugo prkositi 

visokoj svesti i moralu slovenackil1 partizana. Znalo је 

da се gradanski rat, koji је ono zlocinacki potpalilo upravo 

опdа kad је trebalo da slovenacki narod nastupi sto jedinstvenije, 

na kraju krajeva zavrsiti njegovom propascu. 

Znajuёi sve ovo, belogardisticko-mihailovicevski izdajnici 

poceli su i s politickom ofanzivom. Ponovo su pokusali 

da pocepaju Osvobodilnu frontu, da јој oduzmu srednje 

slojeve, а napose da izoluju Komunisticku partiju Slovenije. 

Centralni komitet Partije је Ыagovremeno odgovorio 

na njihov pokusaj. Na пjegov predlog Izvrsni odЬor Osvo 

Ьodilne fronte izdao је oktobra 1942 proglas slovenackom 

пarodu u kome је raskriпkao potpaljivace gradanskog rata, 

pozvao u borbu protiv gradaпskog rata i njegoviћ orgw.izatora 

i pokazao put na kome gradanski rat moze da se 

ugusi vec u samom pocetku njegovog razvoja. Proglas Izvrsнog 

odbora Osvobodilne froнte ропоvо је pozvao one 

"sredinske" grupe koje su se dotad koleЬale da stupe и 

Osvobodilnu froпtu i dopriнesu svoj udeo za doЬroЬit i slobodu 

sloveпackog naroda. 

Linija koju је usvojio Izvrsni ()dbor Osvobodilne fronte 

pokazala se pravilnom u celosti. Uprkos teskim udarcima 

koje је slovenackom oslobodilackom pokretu zadala neprijateljska 

ofaпziva, Osvobodilna fronta је ostala cvrsta 

i jedinstvena. Nijedna od 18 grupa nije otpala. Novembra 

1942 Ьila је odrzana plenarna sednica plenuma Osvobodilne 

fronte, koji је izrazio pover·enje Izvrsnom odboru Osvobodilne 

froпte i Glavnoj komaнdi partizanske vojske Slovenije. 

Politicka ofanziva taНjansko-nemackih okupatora i 

belogardistiCko-miћailovicevskЉ izroda pretrpela је odlu· 

can poraz. 

Mada је belogardisticko-mihailovicevsko izdajstvo Ьilo 

istoriski i moralno пesposobno da pobedi u svojoj kainovskoj 

i judiпskoj borbl protiv oslobodilackog pokreta i mada 

је dozivljavalo poraze vec u prvim otsudnim politickim i 

vojnickim sukoЬima, ipak је steta koju је ovo izdajstvo н 

cetvrtom razvojnorn periodu. Osvobodilne fronte nanelo 

sloveпackom narodн Ьila ogromna, cak nepopravljiva. Bila 

је bratouЬilacki proliveпa slovenacka krv onda kad је vremc 

zo•


kategoricki zahtevalo najcvrsce nacionalno jedinstvo. Talijanski 

okиpator, Ciji sи policiski organi bili и periodи klasicnog 

poleta Osvobodilne fronte gotovo bez snage, doЬio 

је и Beloj gardi efikasan policiski aparat, koji је svojи 

spijunskи i izdajnickи rabotи vrsio otvoreno, bez stida. 

Zrtva za zrtvom padala је и rиke dZelata Ovre i Gestapoa. 

Naorиzane belogardisticke bande izvodile sи и LjиЬljani 

urnesto talijanskih иgnjetaca cak i racije i masovna hapsenja. 

Ponovo је Ьilo potvrdeno staro pravilo da је okиpator 

неrrюсан и borЬi protiv oslobodilackog pokreta dok ga ne 

роdирrи domaci izdajnici, odnosno, tacnije, dok se domaci 

izdajnici ne иsиdе da se ројаvlјији otvoreno, nego vrse 

izdajstva samo potajno, drhteci pred pravednom kaznom. 

Istorija се morati konstatovati da belogardisticko-mihailovicevska 

izdajnicka bagra ima па svojoj savesti hiljade i 

desetke hiljada slovenackih interniraca, osиaenika i prognanika, 

а stotine i hiljade palih, streljanih, do smrti izmиcenih 

Slovenaca i Slovenkinja, stotine silovanih zena i devojaka, 

stotine роиЬiјапе dece i popaljenih domova. 

Uz r1atcovecanske napore izdrzali sн ilegalni radnici и 

LjиЬljanskoj provinciji cetvrti period Osvobodilne froнte. 

Njih је bodrila svest da је иpravo онdа kad је njihov zivot 

Ьiо najtezi Narodnooslobodilacka vojska - najveci i naj~ 

velicanstveniji rezultat slovenackog oslobodilackog pokreta 

- dozivela svoj sнаzан polet i razmaћ. Naime, и brigadama 

је slovenacki narod doblo svojи иdarnu pesnicи, jemstvo 

svoga oslobodeнja i svoje bu.dиcnosti. 

Razvoj је pokazao da је rиkovodstvo oslobodilackog 

pokreta imalo pravo i и strategisko-politickom pogledи. 

Kad se Osvobodilna froнta posle trerшtnog opadanja svog. 

p1·vog klasicнog i za сеlи Slovenijи maticrюg poleta borila 

и LjиЬljanskoj provinciji protiv neprijateljskog pritiska na 

novi razmaћ, ona је vec izazvala polet и Primorskoj, Goreнjskoj 

i Stajerskoj. Slovenacke zernlje, koje sи dotada 

Ьile samo neka rezerva, razvile sи шasovnи oslobodilaCku 

ЬоrЬи. Vec zimi 1942-43 i и rano prolece 1943 Prirnorskи 

i Gorenjskи zahvatio је шasovni pokret slican prvom klasicnom 

pokretи и LjиЬljar1skoj provir1ciji. П isto vreme је 

Stajerska savladala posledice straћovitog nemackog priti;. 


ska i иsla и fazи poleta. Ujedno је Osvobodiina fronta и 

Koruskoj иspostavila svoja prva politiCka i vojna иporista. 

Oslobodilacki pokret prodro је dиboko и nemackи pozadinи. 

U Primorskoj је partizanska mobilizacija Ьila izvrsena 

dokraja. Vocstva belogardista i mihailovicevaca morala sи 

priznati da sи zadocnila i "promasila povoljan trenиtak". 

Partizanska-mobilizacija и Gorenjskoj i Stajerskoj cvrsto se 

sиprotstavila nemackoj moЬilizaciji ~lovenackj.h mиze.va. i 

mladica i na opste zadovoljstvo иvecala part1zanske Jedinice. 

Ujedno је и slovenacke иdarne brigade росео i nov 

priliv iz Gorenjske i Stajerske. 

Sem и LjиЬljanskoj provinciji, Bela garda nigde drиgde 

nije mogla da pиsti masovnog kor~na. Narodne mas~ 

sи jedinstveno Ше za svojom Osvobod~tnom frontom. Bas 

zato sи se belogardisticki agenti и Gorenjskoj i Stajers~j 

na zapovest svojih IjиЬljanskih glave~ina иtoli~o 

dali na re~osш~ 1 ~ 

otvorenи gestapovskи rabotи 1 zadovolJnO pr1hvat1.1 

da im Gestapo neposredno diriguje sve njihove postиpke. 

Kad se fa.Sizam и prolece 1943 nasao и opstoj defanzivi .• 

otvorio se peti period razvoja Osvobod-i.lne front~, perio~ 

opsteg poleta oslobodilackog pokreta. Polet и Pnrr:ors~oJ, 

Gorenjskoj i Stajerskoj slio se s novim poletom и LзиЫзапskој 

provinciji koji је росео da raste иz istovremeno naglo 

'~"aspadanje belogardistickih redova. 

Savetovanje aktivista Osvobodilne fronte iz LjиЬljanske 

provincije, koje је Izvrsni o~bor Osvobodilne ~ron~e 

sazvao о dvogodisnjici Osvobodilne .fronte, иcvrstzlo зе 

jedinstvo osnivackih grиpa Osvobodilne fronte na samom 

pocetkи novog razmaЬa. Tako је nova sirjna s kojom Osvobodilna 

fronta zahvata raspadanje belogardisticke masovne 

baze dobila kicmи. А bas ova garantuje danas Osvobodilnoj 

fronti nјени sposobnost da razblje pokиsaje antinacionair:e 

reakcije, koja nastoji da prede na nove, formalno manJ~ 

izdajnicke "sredinske" pozicije s "novim" parolama i "novim" 

ljиdima. 

Ogroman је mor~lno-politicki_kapita~ koji Osvo~~odilna 

fronta ima и narodn1m masama. То osecamo naroc1to danas 

kad se mase ponovo zЬiјаји oko nje elementarnom 

snagom 

' 

i 

. 

иcestvujи и njenom p~>novnom razvoJи и narodnи 

vlast. А taj razvoj, koji treba svim snagama иbrzavati 

i za njim teziti, bez obzira na pitanje da li se radi о

-----·-------------------··----·- 


oslobodenoj ili neoslobodenoj teritoriji, od Ьitrюg је zn::tcaja. 

On pretstavlja osnovni uslov uz koji се slovenacki 

narod i njegova Osvobodilna fronta nюci da savladaju odlucujuce 

dogadaje, koji su mozda vec vrlo Ьlizu, mada moramo 

da budemo sprenmi jos i na teska iskusenja. 

Jacati i razvijati пaSu vojsku, razt,ijati i ucvтsCi'!xLti 

rc.aтodnu vlast Osvobodilne fтonte - tako danas morajн 

glasiti osnovne parole svakog slovenackog patriota. 

GODISNJICA OSVOBODILNE FRONТE 

27 aprila prosle su dve godine otkako је, kao odgovor 

na tudinski fasisticki jaram, na inicijativu nase KomunistiCke 

partije, osnovana Osvobodilna fronta slovenackog 

naroda. 

Dve godine natcovecanske pozrtvovnosti i necuvenog 

zJa, а ujedno i najjaceg otpora i najvelicanstvenijih pobeda 

koje poznaje slovenaCka nacionalna istorija su iza nas. Nekad 

su Slovence nazivali narod slugu. Ali taj "narod slugu" 

udario је orиZanom pesnicom svoje tlacitelje upravo onda 

kada је izgledalo da ga је zasuznjila gotovo nepobediva 

Silaga neprijatelja. 

Dve godine slovenacke orиZane borbe izazvale su tl 

samom slovenackom narodu preokret koji је najodlucnije 

porekao tradiciju sluganske proslosti i utro put uslovima 

za slobodnu slovenacku nacionalnu i narodnu buduenost. 

Osvobodilna fronta је za dve godine neumoljive borbe 

protiv okupatora i njegovih pomagaca, domacih izdajnika, 

stvorila i izgradila istorisku tekovinu slovenackog nw:oda 

- Narodnooslobodilacku vojsku Slovenije. Nasa Narodno· 

oslobodilacka vojska Slovenije је osnovno jemstvo slove- 

nackog nacioпalnog oslobodenja i srecne buducnosti slovenackih 

narodnih masa. Nasa vojska је udarna pesnica koja 

се slovenackoj naciji i narodu ostvariti ono za cim su deceнijama 

i stolecima cezrшli najbolji slovenacki umovi. 

Osvobodilna fronta је prvi oslobodilacki pokret и slovenackoj 

istoriji, koji је na pragu velikih odluka pravilno 

postavio pitanje zajednickog zivota slovenackog naroda 

s drugim juznoslovenskim narodima. Proglasivsi pravo slovenackog 

naroda na samoopredeljenje i zalozivsi se ujedno


:za jedinstvo jиfuoslovenskih naroda и borbl protiv tudin 

~kog fasistick~-imperijalistickog jarma, Osvobodilna fronta 

Је sa s:ove~aCke strane doprinela иdео и izgradnji rюve~ 

na. ba,zl ~a.c:o~alne ravn~p~avnosti zasnovane Jиgoslavije, 

koJa се b1t1 1stmska otadZbma oviћ ravnopravnЉ jиznoslovenskih 

naroda i и kojoj се narodne mase stvarno imati 

svoja demokratska prava. 

Postojanje i besprimerno junacka oslobodilacka borba 

ovjetskog Saveza omogиcili sи da је Osvobodilna fronta 

1 _na slovenackoj zemlji razvila zastavu sveslovenskog jedmstva 

pod vocstvom najnaprednijeg medи narodima - 

velikog rиs_kog nar~da~ Ideja sv_eslove11skog jedinstva jetako 

ро prVl риt doblla .kod nas zюsta nacionalnи i narodnи 

demokratskи sadrzinи. Ova ideja postala је najsiri oblil~ 

osnovnog saznanja koje је objavio vec osnivacki sastanak 

Osvobodilne fronte, saznanja da sи sиdblna i bиdиcnost 

slovenackog naroda nerazdvojno vezane sa sиdblnom i Ьиdисnоsси 

Sovjetskog Saveza. 

Zaslиgom Osvobodilne fronte, koja је stvorila borbeno 

jedin~tvo slovenackiћ narodnih masa i иprkos najtezim 

иslov1ma okиpatorskog terora razvila osrюvne elemente 

nove slovenacke nacionalne i narodne vlasti svrstao se slovenacki 

narod, mada trenиtno jos pod tиdu;skom petom, u 

red slobodoljиblvЉ naroda, koji се pos1e sloma fasistickog · 

varvarstva sami odlиcivati о zajednickom zivotи medи narodima. 

Otиda i mirr1i pogled kojim Osvobodilna fronta 

gleda и bиdиcnost, i saveznistvo Osvobodilne fronte sa svim 

snagama koje se stvarno bore protiv fasizma. Sиprotno od 

politickiћ spekulanata, koji se zabrinиto pitajи ko се Slovencima 

krojiti sиdblnи, London Ш Moskva, Osvobodilnи 

frontи ne more takve brige. Osvobodilna fronta se dosledno· 

~ori za ~lovenacko nacionalno oslobodenje i иjedinjenje. 

Osvobod1lna fronta prema svojim snagama pomaze i po 

~agace svaku . vojnи akcijи protiv okиpatora, Ьila ova 

1zvedena sa sovJetske Ш sa englesko-americke strane. Osvobodilna 

fronta dosledno gradi slovenackи narodrш vlast i 

garantijи te vlasti - nasи vojsku. Bas zato је Osvobodilna 

fronta svesna da i svojи sиdblnи vec kroji i da се је skrojiti 

slovenacki narod sam. 

P:otivnarodna slovenacka reakcija, posto је zajedno 

s p~oti:rnarodnom hrvat~kom i srpskom 1·eakcijom kriva za 

aprllsk1 slom Jugoslaviзe i njene vojske, ocigledno је do-· 

GODISNЛCA OSVOBOD!LNE FRONТE - 313~ 

kazala aprila 1941 da nije samo protivnarodna, vec da је· 

ujedno i antinacionalna u najbиkvalnijem smislu reci. Njeni 

pretstavnici sи Ш pobegli u inostranstvo Ш sи savili kicmu 

pred okupatorom i poklonili se "и ime naroda" njegovom. 

jarmи. Kad sи slovenaCke narodne snage pocele oslobodi- 

laCku ЬоrЬи koja је иjedinila slovenacke narodne mase bez·. 

obzira na njihovu иzи ideolosku, politickи i drustvenи pripadnost, 

protivnarodna reakcija pocinila је novu, jos tezu: 

izdajи. Primila је okиpatorovo oruzje i objavila gradanskf. 

rat u interesи okиpatora i и njegovoj slиZЬi. Gurnиla је и 

ЬоrЬи protiv sopstvenog naroda zavedene i prisilno mobl-· 

lisane ljиde. Ali ovo najodVI·atnije izdajstvo protivnarodne, 

slovenacke reakcije ujedno је i poslednji cin u njenoj iz- 

dajnickoj иlozi. Pred slovenackom istorijom i pred slove-. 

nackom ЬиdиС11оsси izgиblla је antinacionalna i antinarodna 

slovenacka reakcija jednom zaиvek pravo i legitimacijи 

da ikada vise pretstavlja slovenaёki narod. Moralno · 

i fakticno pravo da pretstavljajи slovenacki narod kod kuce 

i pred svetom doblle su one i samo one snage koje su н 

svetom oslobodilackom i otadzblnskom ratи digle orиZje· 

protiv okиpatora. 

Nasa Komunisticka partija, koja је za Osvobodilnu. 

frontu slovenackog naroda dala inicijativи i posvetila svoje · 

najbolje snage njenom rastenjи i njenoj moci, s ponosom 

gleda na rezиltate svoje dvogodisnje borbe. Ona se poka-· 

zala kao jedina dokraja nacionalna stranka и slovenackom 

narodи, koja је zasnovala i stvorila borbeno jedinstvo slovenaCkih 

narodnih masa. Rezиltat oslobodilackih napora: 

Komипisticke partije Sloveпije је, izmedи ostalog, i to sto· 

sи и Osvobodilnoj fronti danas okиpljene sve pozitivne slovenacke 

snage odnosno grupe. Izdajnici sи se raskrinkali 

dokraja. Narodnooslobodilacki риt, koji је pobedonosnoutrla, 

nasa Partija се nastaviti svom doslednoscи do ko- 

nacne pobede slovenackog naroda i njegovih prava.

-------------------------------- 

РUТ NASE ВОRВЕ - 315 

PUT NASE BORBE 

Veliki је napredak koji је postigla nasa vojska; iz 

skromnih diverzantskih grupa i grupica ona se razvila и 

Narodnooslobodilackи vojsku i partizanske odrede Slovenije. 

Kad se pre dve godine radilo о organizaciji prvih partizanskЉ 

ceta, onda sи Komunisticka partija Slovenije ј 

Izvrsni odbor Osvobodilne fronte naisli na opste prigovore 

takozvanih "vojnЉ strиcnjaka". Tada se ро ljиЬljanskim 

kafanama i drиgim sastajaliStima politickih spekиlanata 

sepurila "teorija" da и Sloveniji ni zemlja ni covek nisи 

pгikladni za partizanskи ЬоrЬи i partizanskи taktikи. Partizanske 

pиske иbrzo sи definitivno oborile tи divnи ,.teorijи", 

taj plod strиcnjackog nerazumevanja za bogate nat·odne 

snage i tradicionalnog slиganstva, koje sи decenijama 

i stolecima gajila strana i domaёa pгotivnarodna gospoda. 

Prvi oЬlik slovenackog partizanstva blle sи diverzantske 

cete, povezane najvise и polиbataljone i bataljone. 

Kontakti koje је Glavna komanda mogla imati s prvim 

zamecima Ьиdисе partizanske vojske bili sи pre svega organizaciono-politiёkog 

karaktera. U operaciskom pogledи. је; 

dinice sи morale da dejstvujи sasvim samostalno. Glavna 

komanda mogla је da im daje samo najopstije opeгaciske 

direktive. Glavno takticko sredstvo Ьile sи tada zaseda i 

diverzija. 

Znacenje slovenackog partizanstva и prvom регiоdн 

njegovog postojanja bllo је и tome sto је svuda uznemira-· 

valo okиpatora, davalo moralnи podrsku poletи opgteg 

oslobodilackog pokreta i sacinjavalo jezgro oko koga sи se 

okupljali novi naorиZani borci. 

U drиgom periodи, koji је росео proslog proleca i koji 

је и LjиЬljanskoj provinciji presao и razvijen narodni иstaнak, 

partizanstvo је postalo neposredni organ nacionalnog 

otpora. Njegov organizaciski i taktiCki oЬlik, saobrazan 

vojnickim zadacima и prvom burnom poletи narodnog 

ustanka, pretstavljali sи sada odredi i grиpe odreda. U drиgom 

periodи svoga razvoja slovenacko partizanstvo pobednicki 

је izdrzalo opstи okиpatorskи ofanzivu, koja је 

blla predиzeta sa ogromnom nadmocnosrи и Ьrоји i оrиZји 

i sracunata na nasи taktikи odreda. 

Za sadasnji period partizanskog razvoja и Sloveniji 

karakteristiene sи bтigade. Brigade znace odlиcan korak 

ka regularnoj vojsci, koja, razиme se, иpotreЬljava jos partizarisku 

taktikи ratovanja. Postojanje brigada pruza nam 

bogate mogucnosti za jedinstveno operacisko vodenje nase 

vojske i za dobro smisljene opet-aciske kombinacije sracиnate 

na masovno иnistavanje neprijatelja i na zadobljanje 

neprijateljevog oruzja. . 

Borac nase vojske koji је partizanio od prvog dana 1 

koji se borio и poslednjim pobedniёkim akcijama nasih 

brigada mogao је da prozivljava ёitav ogгomni napredak 

nase vojske. Ali to jos nije sve. Тај Ьоrас је danas svestan 

i toga da sи najgore teskoce partizait!rkog razvoja vec iza 

nas, da pred nama stoje оdlиёuјисе pobede, iako nas mozda 

jos ёеkаји teska iskиsenja. 

Okиpatori i njihovi domaci pomagaci иzalиd sи sebl 

razbljali glave и borbl sa slovenaёkim partizanima kad је 

nasa vojska blla jos slabo naoгиzana i vojniёki neиporedivo 

slablje organizovana nego danas. Danas nasa vojska vec 

ima teskи иdarnи pesnicи - partizanske иdarne brigade. 

А ove brigade jos ni izdaleka nisи iscrple bogate operaciska 

i taktiёke mogиcnosti! Jasno је, dakle, da svaka nasa veca 

akcija moze da postigne masovno unistavanje neprijateljeve 

zive snage i osvoji znatnи koliёinи neprijateljevog oruzja. 

Takva је prva postavka и perspektivi nase borbe, postavka 

koja јаса nasи svest da риt koji se prиZa pred nama 

jeste риt оdlиёијисih pobeda. 

Bela garda је и LjиЬljanskoj provinciji vec presla 

vrhиnac svog razvoja. Prinиdno mobllisani koje је poslednjih 

meseci protiv njihove v0lje иkljиёila и svoje redove 

vec sи јој na mnogim mestima vise na teretи nego od ~-ot·isti. 

U redovima belih роёеlа је oёigledna demoralizacl]a.


Na vidiku su masovna dezertiranja iz Bele garde. Pridoblcemo 

ih za nas pravilnim i upornim radom i jakim vojnic~ 

kim udarcima. 

Takva је druga postavka u perspektivi nase borbe. 

I ova nam postavka јаса svest da је put koji se pru.Za pred 

nama, opste uzevsi, put velikih pobeda. 

Beloj gardi је dosad samo u LjuЬljanskoj provinciji 

poslo za rukom da pokrene znacajniju vojnu akciju u svoju 

i okupatorovu korist. U Primorskoj је Ве]а garda zadocnila. 

Primorski partizani pobedniCki izvode svoju mobilizaciju. 

Ujedno se partizanski pokret sve burnije razvija u Gorenjskoj 

i Stajerskoj, dok se u Koruskoj pojavljuju odJucni 

poceci rшsih partizanskih ceta. 

Takva је treca postavka u perspektivi nase borbe. 

Besumnje i ova postavka moze da јаса nasu svest da је 

put koji se pruza pred nama put odJucujucih pobeda. 

Medunarodni razvoj protice u znaku priprema za odlu:.. 

cujuce ofanzive slobodoljublvih snaga. Kad gledamo u 

Ыisku buducnost, ne radi se о tome da li се ovakvi odJucujuci 

dogadaji nastupiti nekoliko nedelja i meseci ranije 

Ш kasnije. Radi se о saznanju da se fasisticke arrnije 

ustvari ne bore vise za pobedu, vec samo za odgadanje poraza, 

mada su u celini jos cvrste i sposobne za znacajnije 

ofanzivne akcije na ovom ili onom sektoru fronta i mada, 

prema tome, mozemo jos uvek da dozivimo teza iskusenja. 

Takva је cetvrta postavka u perspektivi nase borbe. 

I iz nje takode proizlazi nase cvrsto uverenje da је put 

koji se pruza pred nama, opste uzevsi, put velikih pobeda. 

Rukovodstvo oslobodilackog pokreta dokazalo је dosad 

da ume iskoristiti svaki znacajni preokret medunarodne i 

unutrasnje situacije za ucvrscenje i produЬljenje oslobodi 

Iacke borbe, za ucvrscenje i za nove pobede nase vojske. 

Ujedno је posvedocilo da zna prebroditi i teskoce neprijateljskih 

navala i trenutnog opadanja oslobodilackog pokreta. 

Nema, dЩde, nikakve sumnje da се rukovodstvo osiobodilacke 

borbe sacuvati ovu doslednu liniju kako u 

razdoЬlju koje nas jos deli od velikih preokreta tako i и 

sarnim velikim preokretima. 

Perspektiva nase borbe diktira nam da se priprernimo 

za velike dogadaje i da takve dogadaje vec danas u v~ajednickoj 

ofanzivi zajednicki stvaramo. Sad је na nasrm 

borcima i na nasem komandnom kadru da pripreme pobede 

i da ih izvojuju. 

KOMПNISTICKA PARTIJA SLOVENIJE 

I TAKTIKA 

П svim javnim i opskurnim organima protivnaro~e 

reakcije nistavna belogardisticka pis~araia na . sv:~ nacme 

variraju dve tvrdnje: da је borb~ k_JU. Kn:un;strcka partija 

Slovenije blje za oslbodenJe .1 UJedmJ~nJ.~ svog ~~roda 

samo "taktika" i da Је saradnJa Komumstrcke partiJe 

Slovenije sa drugim organizacijama i grupama takode samo 

lopovska "taktika", koja се onima sto saraduju s Komunistickom 

partijom Slovenije "priprerniti sudblnu Ker~nskog". 

"'Гaktika, taktika, taktika" - to је st~na povr~a 

ovih antikomunistickih piskaraia i Iosih zaнatlrJa Javornrkovog 

kova, koji pod recju "taktika" podrazumevaju нesto 

sustinski lose i neizostavno lopovsko, jer је njihova - i 

njihovill gospodara - taktika sasvim i potpuno Iopovska. 

U ovom clanku dodirnucemo tri pitanja: taktiku uopste 

odnos Komunisticke partije Slovenije prema nacionaino;n 

proЬlemu i taktiku Komunisticke partije u pogledu 

saradnika u Osvobodihюj fronti. 

Sto se tice taktike uopste, trebalo Ьi pre svega istaci 

da izmedu taktike i taktike postoji ogromna razlika. Naime, 

radi se о pitanju ko i u kakve svrlle primenjuje пeku 

taktiku. U svojoj sustini, taktika nije rlista drugo do st;.ategija, 

odnosno .~ео strategije: "T~tika је ~~о" stlЋte~~Je, 

koji је strategiJI podreden .r slu~r st;ate.giJI. ~S~alJin.) 

I jedna i druga, i strategija 1 tak~;ka, 1maJu za сйЈ. da se 

u borbl postigne pobeda; strategrJa - u pogledu Jednog 

duzeg perioda razvoj а, u pogledu etape, а v t~~tika - 11 р о: 

gledu kracih otseka takvog perio~a. 1! sust1ш, ~ak!e, rad1 

se о razmestanju snaga, о odredrvanJu posrednrh 1 n:po: 

srednih rezervi, о komblnovanju i menjanju borbenrh I


organizaciskih oЬlika и borbl ciji је cilj pobeda. Cim sи 

nam jasni takvi temelji strategije i taktike, pred nas s~ 

odmah postavlja pitanje о cijim se pobedama radi i ko sи 

иcesnici и borbl. Ako se radi о pobedi иgnjetavanih nacija, 

о pobedi narodnih prava, о pobedi slobodoljиblvog 

covecanstva, иkratko о pobedi velike i pravedne stvari, 

onda је vec samo ро sebl nerrюgиce da taktika koja treba 

da pomogнe takvoj pobedi Ьиdе нesto lose, lopovsko. Zadatak 

takve taktike је, izmedи ostalog, upravo и tome da tl 

skladи sa stvarнiш razvojem i stepeнom narodrюg iskиstva 

otkriva velikoj veciнi covecaнstva нjegove istiпske interese, 

нjegove istiпske нepгijatelje i njihove mane\rгe, 

ukratko da је и slиzbl istinskog napretka, а time i same 

istine. Bas takva taktika rrюra da bude i jeste taktika Komиnisticke 

partije kao avangarde najнapredr1ije drustvene 

klase, гadnicke klase, koja irna istoriski zadatak da povede 

citavo radno i slobodoljиblvo covecanstvo и srecnи Ьиdисноst. 

Ali cim se radi о pobedi protivnarodne reakcije, о pobedi 

sacice иgnjetaca i parazita, о pobedi reakcionarnih 

interesa koji su и nepremostivoj sиprotнosti sa istinskirn 

interesirna ogrorrme vecine covecaнstva, Cim se, dakle, radi 

о takvoj pobedi, radi se neizbezno i о prikrivaпju istinskih 

neprijatelja иgnjetavanih nacija i radnog i slobodoljиblvog 

covecanstva, о prikrivaпju njihovih pravih ciljeva на svakom 

steperш i и svakom periodи stvarnog razvoja, иkratko 

radi se о opsenarstvu и najcistijem srnislи reci. Da је иpravo 

tako, najbolje dokazuje lritlerovska "taktika" koja iz dana 

и dап Ьисnо gornila lopovluk na lopovluk i koja zaslиzиje 

jos jedino ime- demagogija и najodvratnijem srnislи reci. 

Belogardisticki bиkaci i otkrivaci "lopovske kornunisticke 

taktike" nalik sи на lopova koji vice "drz'te lopova". 

Da, danas zaista iшarno posla s lopovskom taktikom, ali 

lopovska taktika nije taktika Komunisticke partije, koja 

sloveнackirn narodrlim rnasama рошаzе pri prelazu k njihovim 

istiпskim interesima, vec је lopovska taktika okиpatora 

i njegovog pomagaca domace protivnarodпe reakcije 

- koja slиzi prikri1юпju istinskih нacioilalnih i narodnih 

interesa i рошаzе da se odrzava иgnjetavar1je, ropstvo 

i unistavanje. 

Као i s\те na svetи, i taktika se razvijala. Strategija i 

taktika Koшиnisticke partije razvile sи se и пauku о stra- 

КРS I ТАКТIКА - 319 

tegiji i taktici, а taktika protivnarodne reakcije i politickih 

spekulanata izrodila se и zblrkи lopovskih i demagoskih 

"zahvata" i politickih trikova. 

Predimo sada na odnos Komunisticke partije prema 

нacioнalnom pitanjи. Као sto smo vec rekli, belogardist.icke 

varalice htele Ьi sloveнacke нarodne mase obmarшti da 

је borba Komunisticke partije Slovenije ~а os~obodenj~ i 

иjediiljenje slovenackog naroda sarno taktika .1 to takt~ka 

и najlopovskijeш sшislи reci. Vec srrю иtvrdll1 da takt1~a 

Komиnisticke partije рошаzе narodnim masama da saznaJu 

svoje istinske interese. Ali to jos nije sve. Belogardisticki 

falsifikatori i klevetnici zaboravljajи, i to svesno zaboravljajи, 

da odnos prema нacionalnom pitanjи nije sarno deo 

taktike Korrшнisticke partije nego i deo programa KomиnistiCke 

partije. Dokaz da је svestrano pravedno, istir:sko i 

dosledno reseнje nacioнalnog pitanja Ьitan sastavn1 ео 

prograшa svake komиnisticke partije jeste иpravo SoVJetski 

Savez sa svojoш jedinstveнom нacionahюm praksom. 

Reseнje nacionalrюg pitanja и Sovjetskom Savezи, 

istovremeнo s mocнim poletom sovjetskog patriotizma, posvedocilo 

је da је medunarodni proletarijat иjedno najnacioнalnija 

klasa и pravom i cistom .znacenjи te. rec~. Ovu 

osnovnи cinjenicu savrernenog nacюnalnog zbivanJa potvrdиje 

i razvoj и kapitalistickiш zernljama, narocito и 

onima koje sи postale plen Hitleroviћ osvajackih planova. 

U svim tirn zernljama protivnarodna reakcija srozala se 

od straћa pred vlastitim пarodom i vlastitom пacijom па 

protivnarodпe pozicije, на pozicije kapitиlaнtstva, petokolonastva 

i belogardisticke nacionalne izdaje. Naprotiv, Komunisticka 

partija pokazala se kao najdosledniji prvoborac 

svoje nacije. Bilo Ьi sasvim pogresno kad Ьi se и tome 

gledao samo slиcajan dogadaj sadasnjeg rata. U to_me se, 

naime odrazava најdиЬlјi drustveni preokret. А taJ preokret 

~ svojoj sustini znaci da protivnarodna gospoda nisи 

sarno prestala da Ьиdи pretstavnik i zastupnik svog naгoda, 

nisи postala samo sиva grana na zivom narodnom telи, 

nego da sи se izrodila и izrazitog neprijatelja sopstverюg 

naroda. Istovremeno је drиstveno ruko\тodenje naciona1- 

nom sudblnom i budиcnoscи pгeslo па пarod, na сеlи s radnickom 

klasom kao najnaprednijom dt·иstvenom klasom. 

Bas zbog toga kornunisti sи moгali da se роkа2и i stvarno 

su se pokazali kao najbolji sinovi svog naгoda, koji iz dana

'320 - CLANCI I RASPRAVE IZ NOB 1943 

u dan savladuju najteze nараге i smetnje, napajaju svoju 

.zemlju svojom junackom krvlju i zrtvuju svoje zivote u 

Ьorbl za нacionalnu slobodu. Trebalo Ьi s tim u vezi istaci 

jos i ovo: zar su belogardisticka piskarala, koja cuce na si 

;gurнom mestu pod zastitom okupatora, doista sposobna da 

veruju sama sebl da neko moze samo 1-adi "lopovske taktike" 

da ispolji takvu i toliku pozrtvovrюst kakvu su ispoljili 

komunisti u borbl za oslobodenje svoje nacije! 

Najzad jos dve reci о saradnji KomunistiCke partije 

:Slovenije s drugim grupama i organizacijama oslobodilackog 

pokreta. 

Prvo, cinjenica је da је Komunisticka partija Slove 

:nije takvu saradnju zasнovala na temelju нarodnooslobodilacke 

akcije i saznaнja da u narodnooslobodilackom pokretu 

mogu i moraju da ucestvuju najsire narodne mase, 

sto ispovedaju i grupe koje saraduju u Osvobodilr1oj fl'onti. 

'Cega u tоше ima "taktizerskog", opsenarskog! Otkada su 

istinsko sluzeнje narodnim interesima i borbenom пarodлom 

jedinstvu i konstatovaпje faktickog stanja stvari, - 

"taktizerstvo" i opsenarstvo! 

Drugo, cinjenica је da Komunisticka partija nikad i 

r1ikom nije svoje delimicпe i koпacne programske ciljeve 

ni tajila ni nametala. Narodпa demokratija pretstavlja onu 

osnovu koju је Komunisticka partija predlozila svojim 

saradnicima u pogledu resenja svih pitanja koja prelaze 

·okvir пacionalпog oslobodenja. Ргаvе narodнe demokratije 

Komunisticka partija se nikad пiје bojala, а jos rnanje је 

protiv nje Ьilo kada istupala, vec se za nju, naprotiv, uvek 

i u svakoj prilici zalagala. Narodne demokratije boji se 

uvek i u svakoj prilici- protivnaгodпa reakcija zajedno sa 

svojim "srediпskim" i ostalim spekulantskim prisipetljama. 

Jasno је, dakle, da pгotivnarodna гeakcija nije usmerila 

svoju divlju mrznju protiv Komunisticke partije zato 

sto Ьi sa oslobodilackom borbom i avangardnom ulogom u 

toj borbl Ьiо ugrozen drustveni poredak, vec se ona spandala 

sa okupatorom samo zato sto јој је usao strah u kosti 

pred sopstvenim пarodom i njegovim demokratskim pravirna. 

То isto vredi i za "sredinase" i ostale spekulante koji 

na razne nacine - prikriveno Ш otvorerю - izrazavaju 

straћ pred snagom Komunisticke partije i pred "opasnoscu 

komuпistickog totalitarizma", nastojeci da se na ovaj ili 

КРS I ТАКТIКА 

_ 

321 

onaj nacin "osiguraju" bilo izvan Ьilo unutar oslobodilackog 

pokreta. 

Cega ima, dakle, opsenarskog i "taktizerskog" u cinJ~пici 

_sto ~on:lUnisticka partija, prvo, ni od koga i nigde 

!llJe kпla щ bllo kome nametala svoje delimicne Ш konacne 

prograшske ciljeve i sto је, drugo, predlozila kao 

osnovu za reseпje svЉ pitanja koja prelaze okvir narodnog 

oslobodenja - narodnu demokratiju! 

Zar se, naprotiv, opsenarstvo i taktizerstvo ne nalaze 

kod oпih koji se ne usuduju priznati da se Komunisticke 

partije i ~jene snage Ь~је zato sto se Ьоје demokratije, zato 

sto se ЬоЈе demokratsk1h prava sopstveпog naroda i narodnih 

odluka! 

Trece, cinjenica је da Komunisticka partija svoju rukovodecu 

ulogu u oslobodilackom pokretu nije nametnula 

nekakvim formalnim paragrafom, nego da је kao osnovno 

nace]o za dodeljivanje raznih funkcija i polozaja u Osvobodilnoj 

fronti na sarnom pocetku oslobodilacke borbe postavila 

udeo koji се ova ili ona grupa, odnosno ovaj Ш onaj 

pojedinac dati u oslobodilackom pokretu. Na takvoj i samo 

na takvoj osrюvi је Komuпisticka partija Slovenije svojom 

pozгtvovпoscu, pгavilnom linijom na svim popristima oslobodilacke 

borbe i, razume se, strahovito krvavim dankom 

ostvaгila svoju avaпgaгdnu ulogu, sto danas, posle dve 

godiпe Osvobodilne fronte, znaci da se s potrebama oslobodilackog 

pokreta sukoЬljava svako ko se toj ulozi Komu~ 

nisticke partije supгotstavlja. 

Cetvrto, cinjenica је da је tokom гazvitka slovenacke 

oslobodilacke borbe Komunisticka paгtija Slovenije zastupala 

samo оне politicke, vojne i oгganizacione odluke 

koje su nuzno zalltevali slovenacki nacionalni interesi f 

jedinstvo oslobodilacke borbe. Ukoliko takve odluke jacaju 

pozicije slovenackog naroda i njegovih avangardnih 

snaga, to proizlazi samo iz belogardistickog izdajstva Ш 

iz cinjenice da su slovenacki narodi i njegove avangardne 

snage nosioci slovenaCke nacionalne buducnosti. 

Nikorne ko iskreno saraduje u narodnooslobodilackom 

pokretu i koga prikriveni strah od Komunisticke par·tije 

ne zavodi u politiCke spekulacije ne moze ni na pamet 

pasti pomisao da се mu Koшunisticka partija "pripremiti 

sudblпu Kereпskog". Naprotiv! On sa ponosom moze konstatovati 

da izrazava ne samo prelaz slovenaCkih narodnih 


------ 


masa na pozicije istinskih slovenackih nacionalnih interesa, 

nego i da pomaze da se takav prelaz izvrsi i da је taj 

njegov rad moralno-politicki kapital koji rnи niko ne rnoze 

odиzeti ni и sadasnjosti ni и bиdиcnosti. 

Snaga politicke lirlije Kornиnisticke partije је иргаvо 

и torne sto Komиnisticka partija Slovenije sa svorn gvozdenorn 

doslednoscи zastиpa slovenacki nacionalni i na· 

rodпi interes, i nista drиgo. Iz toga neizostavno sledi, 

izrnedи ostalog, i cinjenica da sa svojirn narodom i njegovim 

zivotnim interesima mora da se sиkobl svako ko se 

boji Komиnisticke partije, ko nastoji da se "osigиra", 

иkratko ko prema svojoj naciji, prema njenim narodnim 

masama, njerюm oslobodilackom pokretи i njenoj avangardi 

nema ciste misli i ciste rиke. 

Bas zahvaljиjиci takvoj taktici Komиnisticke partije, 

Osvobodilпa Ironta је prosla sve оlије vojnih i politickih 

ofanziva i иcvrstila se ne samo na svom terenи, vec i и 

svom vocstvu. Danas mozemo konstatovati da је Osvobodilna 

fronta cvrsca i jedinstvenija по ikada. Osvobodilna 

fr'oпta postaje sve jedinstveniji narodni pokret slovenacke 

nacije. I uza sve to od Osvobodilne fronte nije otpala пijedna 

grиpa! 

Takvi sи rezиltati taktike Komиnisticke partije, taktike 

istinskih nacionalnih i narodnЉ iпteresa, taktike koja 

dosledno zastиpa jedinstvo oslobodilacke borbe, brzinu 

zakljиcivanja i odlиcivaпja и sadasnjim ratnim okolnostima. 

ПVЕ GODINE OSVOBODILNE FRONTE 

Prosle sи dve godine otkako је slovenack~ nac~ja d 

zivela krivicom svoje protivnarodne gospode 1 "prl:n;~tlh 

voda": najgori иdarac и svojoj istoriji - nemaCkи, taliJanskи 

i madarskи fasistickи оkирасiји. v •• 

Tada- aprila 1941 - cir:_ilo se da s ~loven.acka n~сча 

i slovenacki narod и beznadeznom polozaJи. VoJska koJ.a Ј~ 

morala da se odиpre razbojnickom napadu nemack1h 1 

talijanskih fasistickih osvajaca p~tpиno је zataj!la i sramno 

se raspala, zbog nesposobnog vocstva, zbog necиvenog petokolonastva 

и svojim vrhovima i svom komandnom sastavu. 

Prizпati vode" sи brze-bolje pobegli и inostranstvo 

Ш s~' se pokazali kao ociti petokolor~asi i ja":l~ se po~~on.ili 

okиpatorи. U LjиЬljani - slovenskoJ prestoшc1 - zaVIJorlle 

sи talijanske i hitlerovske zastave. Narodпe mase na selи, 

koje sи и staroj Jиgoslaviji protivnarodnim pijavicama Ьilг 

predmet bezobzirnog isk~riscavanja, .. ronegde. sи trenut~ 

nasele vestoj hitlerovskoJ demagogiJl. Mnogi slovenacki 

intelektиalac koji је jos јисе иobra2avao da је :·~ svoga 

naroda" осајао је nad vlastitim naгodom, placlJIVO рогеkао 

Slovencima vitalnost i odbranbenи sposobnost, pomirio 

se sa sitиacijom i mislio samo na to kako се se и 

novim prilikama pobrinиti za seb: i svojи porodic~. 

Upravo onda kad је slovenackи zemlJ~ pokrю mra_k 

ropstva, izdajstva i podlog slиganstva protivnarodne slovenacke 

gospode, иpravo onda sи . prave n~rodne sn~ge 

pocele najvelicanstvenijи ЬоrЬи kоЈи poznaJe sloven~Ck~ 

istorija. Zastavu slovenackog nacionalno. osl~bodeщa 1 

иjediпjenja digla је radnicka klasa SloveniJe. NЈепа avan- 

21*


garda, Komurlisticka partija Slovenije, koja је jediпa i za 

celo \Teme svog postojanja pravilrю razиmevala i dosledno 

zastиpala ~lovenaёko .nacionalno pitanje,_ dala је potsticaj 

za stvaran;e Osvobodilne fronte slovenackog naroda. 

Pre dve godine- 27 ap1·ila 1941 - odrzan је osnivaёki 

sastaнak Osvobodilнe fronte. Sastanak је sazvao Centralni 

komitet Kornинistiёke partije Slovenije. Na нјеmи sи 

ucestvovali delegati Centralnog komiteta КР Slovenije, 

slovenaёkog sokolstva, hriscanskiћ socijalista i pretstavnici 

slovenackЉ kиltигнЉ radnika. 

Osnivaёki sastanak Osvobodilne fronte slovenaёkog 

naroda iшао је nesиnmjivo prelomni, istoriski znacaj. 

Rukovodenje slovenackom пacionalnom politikom i 

sиdblnom иzele sи и svoje rиke, posle sramotne izdaje 

svЉ zvaniёr1Љ politickЉ stгanaka i vodecЉ krиgova, 

narodne snage. 

nove 

Те snage sи на osnivackom sastankи Osvobodilne 

fronte svecano нaglasile da sи sиdblna i Ьиdисноst slovenacke 

nacije nerazdvojнo povezaпe sa sиdblnom i Ьиdисnоsси 

Sovjetskog Saveza. Otada se u smislu ove osrюvпe 

spoznaje i naglaska razvijala politika Osvobodilнe fronte 

а time i slovenacka nacionalna politika. 

Osпivacki sastaнak Osvobodilne fronte Ьiо је pocetak 

neипistivog slovenackog џacionalnog pokreta, kome је 

s izbljar1jem nemacko-sovjetskog rata, иz izvanrednи moralnи 

i stvarnи potporи, иspelo da preraste и slovenacki 

nacionalni ustanak i da stvori i razvije svojи najvecи tekovirш 

- Narodnooslobodilacku vojsku i partizanske odrede 

Slovenije. 

Zaslugorn pravilпe politiCke linije Centгalnog komiteta 

Kornипisticke partije Sloveпije i Izvrsnog odbora Osvobodilne 

fronte, Osvobodilna froпta је и svojoj teRkoj 

dvogodisnjoj borbl pobednicki izdrzala нajtezi pritisak nepгijateljskiћ 

napada i dornace belogardistiCke izdaje, neprestano 

razvijala sopstvenи ofanzivu i istovremeno 

definitivrю resila niz pitanja. 

Zamisljena kao opstenarodna organizacija, Osvobodilna 

fronta је stvorila borberю jedinstvo slovenaCkiћ narodnih 

masa. Ujedinila је Slovence bez obzira na njihovu иzн 

politickи i ideoloskи oгijentacijи i socijalnи pripadnost. 


Antinacionalna i antinarodna reakcija, koja se prepala 

oslobodilacke borbe slovenackih narodnih snaga, morala 

је stиpiti na риt otvorene belogardistick:e nacionalne izdaje 

kad se sиprotstavila narodnom oslobodilackom poletи. 

А time је Ьilo konaёno utvrdeno dvoje: prvo, da је slovenacki 

narod jedini legitimni pretstavnik slovenacke nacije 

i da se istinsko slovenacko nacionalno oslobodenje ne 

rnoze ni zamisJiti ako narod ne postigne svoja demokratska 

prava; drugo, da је protivnarodna reakcija jednom zaнvek 

izgиblla pravo da govori u ime slovenacke nacije: ona је 

ostala samo jos odbaceпi, пајdиЬlјеg prezira vredni Juda 

lskariotski. 

Polazeci od toga da slovenacka nacija ima pravo na 

samoopredeljenje, а и isto vreme nagla~.avajиci da sи potrebni 

sloga i jedinstvo jиznoslovenskih naroda, Osvobodilna 

fгonta је sa svoje strane doprinela stvaranjи nove, 

demokratske, na nacionalnoj ravnopravnosti zasnovane Jиgoslavije, 

kojoj је dalo kontиre Antifasisticko vece u Вi 

Ласи i nosilac koje је Narodnooslobodilacka vojska Jиgoslavije 

sa svojim vrhovnim komandantom drиgom Titom 

na сеlи. 

No najvelicanstvenija tekovina i najznaёajniji plod 

Osvobodilne fronte је Narodnooslobodilacka vojska Slovenije 

sa svojim partizanskim odredima. Bez Osvobodilne 

fronte nase vojske danas ne Ьi ni Ьilo. Osvobodilna fronta 

је иz avangardno zalaganje Komunisticke partije Slovenije 

izgradila slovenaёko~ naciji prvu zaista ~aciona1nи i parodnu 

vojskи. Ona је istovгemeno, и sm1slu svog nacela 

borbene sloge juznoslovenskih пaroda, dopriпela svoj иdео 

и izgradrlji celokиpne Narodnooslobodilack~ vojske .Jug 

slavije. Naime, vrhovni plenиm Osvobod1lne fronte .Је 

slovenacke partizanske ёеtе vec septembra 1941 godшe 

ukljиёio u njen sastav, svestan da partizanska vojska Slovenije 

moze postati znacajan vojnicki cinilac samo kao 

sastavni deo jedinstvene Narodnooslobodilacke vojske Jиgoslavije. 

Dvogodisnji Ьilans Osvobodilne fronte i njene borbe 

pokazuje izvanredno radosne ёinjenice za slovenacki oslobodilaёki 

pokret: 

иnutrasnji neprijatelji slovenacke nacije i slovenackih 

narodnih masa potpиno sи se raskrinkaJi: svoje izdajniёko 

lice oni sи sasvim jasno pokaza1i kad sи se otvoreno naSli


na pozicijama talijanskih i nemackih fasistickih okиpatora · 

frontovi sи se jasno ocrtali; 

' 

snage okиpatora i nJegovih domacih pomagaca neza~ 

dгzivo slabe, dok snage oslobodilackog pokreta iz borbe 

и ЬоrЬи rastи; 

pred antifasistickim snagama celog sveta stoje vrlo 

velike оdlисијисе borbe; nas oslobodilacki pokret је za 

takve borbe spreman, а garantija njegovih novih pobeda је 

nasa vojska. 

Narodnooslobodilacka vojska SJovenije је о dvogodisnjici 

Osvobodilne fronte svesna sledeceg: 

1) da је Osvobodilna fronta ona njena nepogresiva pozadina 

iz koje је nasa vojska izrasla, koja nasoj vojsci daje 

nove borce i koja је povezиje s masama slovenackog naroda; 

2) da је Osvobodilna fronta oЬlik nove nacionalne i 

narodne vlasti и S1oveniji, . vlasti kоји је Sveslovenski 

komitet и Moskvi proglasio za jedinи zakonitи vlast и 

Sloveniji; 

3) da sad ima rec vojska. Naime, dok је prvo doba 

Osvobodilne fronte stvorilo иslove za nastanak nase vojske, 

sadasnje vreme znaci razdoЬlje kad vojska mora izvojevati 

ono sto је Osvobodilna fronta zamislila. 

s takvom svescи се svaki borac, komandir, komandant 

i komesar, povodom ove zпacajne dvogodisnjice, иdesetostrиciti 

svoje napore za роЬеdи nase pravedne stvari, za 

роЬеdи velike stvari oslobodenja i иjedinjenja slovenackog 

naroda i svih jиznoslovenskЉ naroda. 

PRIBLIZUJE SE KATASTROFA OSOVINSKIH 

SILA 

Posle staljingradskog poraza, koji znaci preokret и 

lЋzvojи svetskog rata protiv fasistickog varvarstva i p·celaz 

slobodoljиblvih snaga и opstи ofanzivu, osovina је dozivela 

nov otsиdan иdarac: engl~sko-americka vojska је potpuno 

ccistila severnи Afrikи. 

Nemacko-talijanski poraz и Mrici ocigledno potvrdиje 

prognozи kоји је и pogledи bиdиcih ofanzivnih operacija 

slobodoljиblvih snaga dao и svojoj prvomajskoj dnevnoj 

zapovesti veliki Sta1jin. 

U сети је znacaj nemacko-talijanskog poraza и Africi 

Prvo, и tome sto је on posledica prvog energicnog i 

velikopoteznog vojnickog koraka zapadnih saveznika Sovjetskog 

Saveza. А taj prvi korak је takve prirode da politicki 

i vojnicki zahteva i dalje korake zapadnih sila. 

Drиgo, и tome sto је pokazao vojnicki poter1cijal 

englesko-americke vojske. 

Тrеёе, и tome sto је srиsio talijanskи kolonijalnи 

imperijи. Ova njegova posledica је posebno dalekosezna. 

Da Italija nije Ьila vezana za Hitlerov imperijalizam, ona 

danas vise ne Ьi mogla da nastavlja 1-at. Njena vojna i 

politicka snaga vec Ьi se morala raspasti. Italija sa svojom 

vojskom је, prema tome, samo jos orиde Hitlerovog impe·· 

rijalizma, orиde koga se Hitler ne moze i ne sme odreci. 

Ali to orиde иjedno znaci za Hitlera sиdbonosan teret. 

Naime, Hitler је daпas prinиden da brani i sarrш Italijи 

i da, osim toga, prikиplja divizije jos i za sve one zemlje 

koje је dosad Italija vojnicki okиpirala. 

Cetvrto, и tome sto је posle pada Italije neposredno 

иgrozen i Balkan. Mogиcnost za drиgi front se prosirila

------------------ -------------- 

328 - CLANCI I RASPRA VE IZ NOB 194' 

na сеlи Evropи - od severnih zemalja i Francиske do 

Italije i Balkana. 

Peto, и tome sto likvidacija Afrike и vojnom pogledи 

vec sama ро sebl primorava Engleskи i Amerikи da otvore 

drиgi front. 

Drиgi front је, dakle, na vidikи. Razиme se, ne Ьi Ьilo 

pravilno ako Ьismo proricali kad се on Ьiti otvoren. Ali 

sadasnja sitиacija је ipak takva da smemo i moramo predvidati 

opstи ofanzivu slobodoljиblvih snaga i da и skladи 

s tim moramo иsmeriti i svojи vojnи i politickи taktikи. 

Osovinske sile, s Nemackom na сеlи, zapale sи и izгazito 

defanzivan polozaj. Тај polozaj је иjedno glasnik 

njihove konacne katastrofe. Jos nekoliko takvih ofaпzivnih 

udaraca kakvi sи Ьili Staljingrad i Afrika, i katastrofa се 

Ьiti tи. Tako jasno i nedvosmisleno glasi prognoza velikog 

stratega oslobodilacke borbe, drиga Sta]jina. 

Оdlисијисi poraz dozivela је i politicka ofanziva fasistiCkih 

razbojnika. Ponovni Hitlerovi pokиsaji da razblje 

englesko-sovjetsko-americki vojпi savez opet sи se izjalovili. 

Umesto иspeha tЉ pokиsaja, Nemacka i Italija dozivele 

sи poraz u Africi. Пnиtrasnja politicka ofanziva, 

kоји sи fasisti organizovali и svojim zemljama i и celoj 

иgnjetenoj Evropi i koja је trebalo da pomogne pri totalitarnoj 

mobllizaciji poroЬljene Evrope, dozivela је izrazit 

krah. S prezirom prema nemackim i talijanskim иgnjetacima 

danas se иgnjetena Evropa grohotom smeje jalovoj 

i komicnoj nemackoj i talijanskoj propagandi. Gebelsovi 

иvodnici и Rajhu postali sи omiljeno lшmoristicko stivo. 

Rasplamtila se oslobodilacka borba poroЬljenЉ naroda 

Evrope. 

Evropski vojni i politicki razvoj и celini potvrdиje 

pravilnost vojnog i politickog риtа nase Narodnooslobodilacke 

vojske, kojom komaпdиje legendarni jиnak, vojskovoda 

i politicki voda jиgoslovenskih naroda - drиg Tito. 

U isto vreme doziveli sи sjajnи potvrdи borba i риt 

Osvobodilne fronte slovenackog naroda i Komиnisticke 

partije Slovenije. 

Jos pre svojih talijanskih i nemackЉ gospodara и 

katastrofи је zagazila Bela garda. Mislila је da се јој Engleska 

i Amerika pomoci da zbrise sa sebe pecat izdajstva. 

Ali prevarili sи se Јиdе Iskariotski kad sи spekиlisali 

s narodnom krvljи i sиdblnom. Danas se sve jasnije ро- 

КATASTROFA OSOv"1NSКIН SILA - 329 

kazиje cinjenica da se radi о zajednickoj pobedi engleskosovjetsko-americkog 

tabora i da zbog odlиcne borbe nase 

Narodnooslobodilacke vojske propadajи spekulacije onih 

koji saradujи sa okupatorima. 

NarodnooslobodilaCka vojska Jиgoslavije postaje i pred 

zapadnim saveznickim svetom jedini stvarni pretstavnik 

naroda Jиgoslavije. 

Prevarili su se oni saradnici okиpatora koji su mislili 

da се posle katastrofe osovinskih sila lako presaldиmiti na 

neke drиge antinacionalne i protivnarodne pozicije. Jer 

Narodnooslobodilacka vojska, koja је saveznik engleskosovjetsko-americkog 

tabora, иjedno је garantija da се posle 

nacionalnog oslobodenja Jugoslavije njeni narodi sami odlucivati 

о svojoj sиdblni.

ZA NASU NARODNU VLAST - 331 

ZA NASП NARODNП VLAST 

Pokret Osvobodilne fronte је od samog pocetka zahvatio 

sloveпacke mase takvom snagom da se Osvobodilna 

fronta, иprkos neprijateljskoj okиpaciji i okиpatorskom 

nasiljи, razvila и narodnи vlast. Neizbrisivo је и pamcenjи 

svesnih Sloveпaca ono vrerne prvog poleta Osvobodilne 

fгonte kad sи narodne mase pocele da dosledno sabotiraju 

okиpatorove odlиke i da se pridrzavajи sиprotnih иpиtstava, 

иpиtstava Osvobodilпe fronte i пјеrюg vocstva. Tada 

је slov~nacki nю·od dokazao da nema na svetи sile koja Ьi 

mogla spreciti i razblti njegovи svetи oslobodilackи ЬоrЬи. 

Istina је, dodиse, da је oslobodilacki pokret posle velike 

proslogodisnje neprijateljske ofanzive и mnogim krajevima 

opet morao и dиЬоkи ilegalnost i da је и tixn 

krajevima Osvobodilna fronta trerшtrю izgиblla svoj karakter 

narodne vlasti. То se dogodilo и prvom redи krivicom 

domacih izdajnika - belogardistickih neprijatelja 

vlastite nacije i naroda. Ali иspeh nasih Јиdа i Kaina 

mogao је da Ьиdе samo privremeп, njihova radost zbog 

prolivene slovenacke krvi i popaljenih slovenackih domova 

mogla је da Ьиdе samo kratkotrajпa. Nase brigade, plod 

naseg oslobodilackog pokreta, izdrzale sи neprijateljske 

napade i presle и vlastitи иdarnи akcijи. Nasi politicki 

radnici prkosili sи neprijateljskim progonima i potstakli 

nov polet Osvobodilne fronte. Zahvaljиjиci pobednickim 

иdarcima nasih bгigada i odreda, pozrtvovnosti nasih 

politickih radnika i иspesnom razvojи dogadaja na velikim 

frontovima, narodne mase pocele sи proletos da se ponovo 

i s neodo1jivom snagom оkирlјаји oko svoje nove vlasti, 

svoje narodne vlasti, svoje jedino prave vlasti - narodne 

vlasti Osvobodilne fronte. Vlast Osvobodilne fronte posegla 

је i и иtvrdena иporista belogardistickih bandi. Zavedeni 

i prisilno mobllisani belogardisti traze vezи sa organima 

Osvobodilпe fronte i pitajи ih sta da urade da Ьi 

ispravili svojи zаЬlиdи i oslobodili se nasilja svojih komandanata. 

Dok је Osvobodilna fronta и periodи svog prvog poleta 

i kod kисе i pred svetom dokazala da је legitimno narodna 

vlast - јег је pokrenиla oslobodilackи ЬоrЬи, obиhvatila 

ogromnи vеСiпи slovenackog naroda i и svom okvirи иjediпila 

bas sve stvarno patriotske grиpe - и tokи prosle 

jeseni i zime ona је postigla jos znacajnijи afirmacijи. 

Naime, vlast Osvobodilne fronte, kоји narodи niko nije 

nametnиo, nego ји је narod sam postavio svojom snagom, 

иprkos svim spoljnim i иnиtrasnjim neprijateljima, pobednicki 

је izdrzala najtezi neprijateljev pritisak, иdrиzen 

s kriminalnorn nacioпalrюm izdajom kоји sи izvrsili stari 

prijate1ji Rima i Berlina. 

Proletos i letos vlast Osvobodilne fronte ponovo se 

razvijala s јо6 vecom sпagom i jos cvrsce nego pre. 

Neka izbljajи klice ovogodisnjeg proleca! Neka vlast 

Osvobodilпe fronte razvija svaki svesni Slovenac svиda 

i svom svojom patriotskom svescu, Ьilo da se radi о teritoriji 

koju kontroliSи partizani Ьilo о teritoriji kоји koпtroliSe 

okиpator! Nanosimo stetи okиpatorи i domacim izdajnicima 

svuda i па svakom mestи. Izvrsavajrno svиda. 

upиtstva Osvobodilпe fronte i njeпih organa. Time vrsirno 

svojи patriotskи dиznost prema slovenackom паrоdи i 

prema zajedпickoj 

otadzblпi jиznoslovenskih naroda, rюvoj 

Jиgoslaviji, time doprinosimo svoj deo пasern nar~dn_om 

oslobodenjи, time podиpiremo nasи Naгodrюoslobodllacku 

vojskи, koja је pod jиnackim i mиdrirn rиkovodstvom 

vrhovnog komandanta drиga Tita garantija наsе bиdиcnosti. 

Neka svaki Slovenac Ьиdе svestan toga da danas postoji 

нjegova narodna vlast иprkos krvavom nasiljи okиpatora, 

koje pretstavlja poslednje grceve f~s~stickog 

varvarstva! N eka Ьиdе svestan toga da slovenacki narod 

ima svoje politicko pгetstavnistvo i· vocstvo oslobodilacke 

borbe и kome saradиjи sve stvarno patriotske slovenacke 

snage i grиpe bez obzira na svojи .tradicional~и, socija1nи, 

ideoloskи Ш иzи politickи opredelJenost. ОЬоЈе - narodnн


vlast i opstegrиpno politicko pretstavnistvo slovenackog 

n~roda.- iz:aza~a Osvobodilna fronta, koja nije ni tvorevн;a 

klika t;I prшzv~d ~olitikanata i protivnarodnih vlasto 

rz~ca, v:c otelovlJenJe borbenog slovenackog narodnog 

Jedinstva 1 tvorevina samog slovenackog naroda . 

. Ко pokиsava da naskodi пarodnoj vlasti iz ovih Ш 

ошh роЬиdа, sa starih belogardistickih Ш novih sredinskih." 

poz~cija, taj је stetocina и odnosи na svoj na;~d i podиplratelз 

okиpatorovog jarma. SNAGE OKUPATORA PROPADAJU 

Borba Crvene armije i angloameriCka akcija na Siciliji 

naterale sи fasistickи osovinи na izrazitи defanzivи. 

Prvi stиb tiranske fasisticke zgrade srиsio se. Talijanski 

fasizam vec se srиsio. 

Razvoj evropskih dogadaja и celosti potvrdиje pravilrюst 

linije i риtа za koje se nasa Partija zalagala od 

samog pocetka i za koje se i danas zalaze u slovenackom 

oslobodilackom pokretи. Dok se nizи иzastopni porazi fasistickih 

bandita, dok rastи snage Osvobodilne fronte, 

рrоdиЬlјије se rasиlo и redovima · domacih slugu stranog 

fasizшa i imperijalizma - u Beloj gardi i kod mihailovicevskog 

sljama. Daпas је jasпije пеgо ikad da sи slovenacki 

пarod i njegova Osvobodilna fronta vec prebrodili 

glavne teskoce. Виdиса iskиsenja Ьiсе kratkotrajnija. Njih 

cemo moci da savladaпю borbenim elanom, mada се, veгovatno, 

Ьiti jos vrlo teska. 

Koji sи, trenиtno, glavni zadaci oslobodilackog pokreta 

Akcijи 

protiv okиpatora treba, s obzirom na njegovи 

stiskи, jos јасе zaostriti. Moramo јој dati silovit razmah 

i na teritoriji koju је okиpirala Nemacka i na teritoriji 

koju је zaposela Italija. Nemci se ne smejи osecati nista 

sigurniji od Talijana. Samo tako се slovenacke mase i 

njihov oslobodilacki pokret stati na риt varvarskom nasiljи 

hitlerovskih zlocinaca, koji се, zbog nemaCke potrebe 

da se Ьitlerizam па na8oj teritoriji brani od saveznika, 

pokиsati da nastave i ројасаји svoja zverstva. Talijanske 

okиpatore moramo tиci na nasem tlи i dokraja potиci. 

Moramo ih isterati iz nase zeшlje i razblti rфlюvи saradnju


s Nemcima. Pokиsajima geneгala Badolja i njegove bгatije 

da и inteгesи nemackЉ sиseda zaиstave гаsиlо talijanskih 

okиpacioпih armija па slovenackoш tlи treba se 

odиpreti totalnim otporom sloveпackih narodпih шаsа 

t~.lij~пskim оkирасiопiш vlastiшa. Nema saradnje sa ТаћЈашmа! 

Nеша popиstanja Talijanima! Doslo је vгeme da 

zahtevamo nase Ргimогје, da se neposгedno borinю za 

Tr~~! Najostrijи ~.оr~и rnoramo najaviti ш.isljenjи da је 

tal1зanska okиpaciJa 1pak manje zlo od nemacke. Ukoliko 

vise oslablmo talijanske okиpatore, иtoJiko vise се porasti 

srшge slovenackog naroda i иtoliko сеnю lakse и pobednickom 

poletи izdrzati veгovatnи provalи nemackЉ гazbojnika. 

Istovreшeno nюramo иciniti sve sto mozemo da 

talijaпske vojnike, koje na nasoj zemlji tиcemo kao okиpatore 

i kao orиde talijanskih imperijalista, иverimo kako 

se oni bas nimalo ne bore za ltalijи i kako ih njihovi 

generali sгamno iskoriscavajи kao puko orиde Hitleгove 

Nemacke rш stetи slobodne i demokratske Italije. Moramo 

и~~~ rasиlo i ~emoralizacijи и talijanskи vojskи na citavoj 

lШIJl. Narodшm elementima и talijanskoj armiji treba 

иsaditi svest da је Нitlerova Nernacka najgori neprijatelj 

i njih i citave slobodne Italije. Masovnim derrюnstracijama 

za mir i za demokratskи Italijи, koje se razvijajи и Milanи 

Torinи, Nариlји i Palermи, mora odgovaгati гаsиlо impe~ 

rijalisticke talijanske armije na nasem tlи. 

Gnezdo domace izdaje tгеЬа и ovim odlиcиjиcim danima 

i nedeljama sto temeljnije ипistiti. Zaslepljeni Slovenci 

koje sи njihove vode Ьilo zaveli, Ьilo prinиdno 

mobllisali и Веlи gardи imajи sada izvanгednи ali poslednjи 

prilikи da isprave svoj teski gгeh pred narodom. 

Mnogi od njih vec sи pгogledali. Moramo im pomagati da 

nadи pravi риt. Pornagacerno im tako sto cemo ih nemilosrdпo 

tиci ako Ьиdи saradivali sa okиpatorima Ш iSli na 

poziv svojih voda Ьilo kako и ЬоrЬи pгotiv nas, ali istovгemeno 

treba da ih otvoreno, bez zadnjih misli primamo 

и svoje redove ako Ьиdи polozili orиzje i prikljиcili se 

Narodrюoslobodilackoj vojsci. Danas nije dovoljno da se 

medи njima vrsi samo propaganda. Svak.i cestiti Slovenac 

mora ih neprekidrю izvlaciti iz redova Bele garde i dovoditi 

и redove Narodrюoslobodilacke borbe. 

Izdajnicke vode treba spreciti da zavedene Slovence 

ne иvale iz jedne r1evolje и drиgu i da ih ne ргеvеdи iz 

SNAGE OКUPATORA PROPADAJU - 335 

Bele gaгde u Plavu gardи. Plava garda nije nista dгиgо 

do pokиsaj ЬivsЉ protivnarodnih vlastodгzaca da spasavajи 

pozicije izdajnickog rиkovodstva. 

Otreznjeni Sloveпci iz belogardistickih redova ne spadajи 

и Plavu gагdи vec u narodnooslobodilacki pokret i 

N arodпooslobodilackи vojskи. 

Moramo гasplamsati 

totalni otpor prema okиpatorи. 

Тај оtрог treba da se izrazava и иskracivanjи svih poljoprivrednih 

proizvoda оkираtоги, и sabotazi citave proizvodnje 

koja slиzi okиpatorи, и unistavanjи citavog 

saobracaja koji је potreban okиpatorи, и masovnim manifestacijama 

protiv okиpatora svuda i svakom prilikom, и 

zaostravanjи паsе orиzane ofanzivne akcije. 

"Srediпskim" elementima је sada poslednji cas da se 

орашеtе i da, s obzirom na talijanske poraze i mogиcnost 

nemacke provale, prestanи spasavati belogaгdisticki brod 

koji tone i odvajati napaceni narod od njegove Osvobodilne 

fronte, koja se ргiргеmа na оdlисијисе, pobednicke 

иdarce. 

Nasa Partija, koja је slovenackom oslobodilackom pokretи 

dala kompas i kicmи, razvice и narednim nedeljama 

sve nove i nove snage и oslobodilackoj ЬогЬl svoga naroda.

SLOVENACKO NAliODNO PREТSTAVNrSТVO - 337 

SLOVENACKO NARODNO PRETSTAVNISTVO 

NOVOG KOVA 

Razlika izmedи stare, predaprilske Jиgoslavije, koja 

nije bila sposobna da brani svoje narode, i nove, demokтatske, 

na ravrюpravnosti naroda zasnovaлe Jиgoslavije, 

koja raste iz Narodnooslobodilacke borbe jиznoslovenskih 

naroda, Ьila је vec nekoliko риtа osvetljavana. Ipak, novi 

veliki dogadaji и oslobodilackoj borbl donose nova osvetljavanja. 

П tome nema niceg neoblcnog. Krvava, ali pravedпa 

Narodпooslobodilacka borba rшzno је dozvala iz 

пarodnih dиblna sve sto је pozitivno и nasim narodima 

i nиzno је pokrenиJa snaznи rюvu koncepcijи kod jиznosloveпskih 

naroda, koja је zahvatila osrюvne narodne mase 

и Jиgoslaviji. А takva koпcepcija шоrа da sadrzi, а stvarno 

i sadrzi, izvaпredno bogatstvo svega novog sto se afirmira, 

za razlikи od starog, trulog i gпjilog и predaprilskoj Jиgoslaviji. 

Меdи Ьitna 

osvetljavanja razlike izmedи stare i nove 

Jиgoslavije ide nesиmnjivo osvetljavanje razlike izmedи 

starih slovenackih pretstavnistava и voestvu predaprilske 

Jиgoslavije i sadasnjeg sloveнaCkog pretstavnistva и Izvrsnom 

odborи Antifasistickog veca narodnog oslobodenja 

Jиgoslavije. 

Pre пеgо sto predemo na opstи karakteristiku, pogledajmo 

ko sи i sta pretstavljajи pretstavnici koje је и 

Izvrsni odbor Antifasistickog veca narodnog oslobodenja 

Jиgoslavije delegirao Izvrsni odbor Osvobodilne fronte slovenaCkog 

naroda. 

Drиg Edvaтd Kaтdelj licno izrazava borbenu saradnjи 

slovenackog naroda sa ostalim jиzrюslovenskim narodima. 

Као clan Sekretarijata СК КРЈ i jedan od najЬlizih sa- 

radnika Vrhovnog komandanta, drиga Тita, Edvard Kardelj 

је, kako u politickom tako i и vojnom i organizaciskom 

pogledи, tokom dve godine oslobodilacke borbe ucestvovao 

и borbama и gotovo svim jиgoslovenskim zemljama. Poznajи 

ga srpski, hrvatski, bosanski i crnogorski borci i funkcioneri 

kao sto on poznaje njih i pitanja njihove borbe. 

Postanak i razvoj KomunistiCke partije Slovenije, osnovne 

snage slovenackog oslobodilackog pokreta, nose i и idejnopolitickom 

i u organizaciskom pogledи neosporan pecat 

. njegove licnosti. Isto treba reci i za sve politicke, organizacione 

i vојпе prekretnice и celokиpnom slovenaCkom 

oslobodilackom pokretи. . . 

Drug Edvaтd Kocbek izrazava svojom idejnom i politickom 

koнcepcijom napore slovenackih katolickih masa 

pri njihovoni prelaienjи na napredne nacionalne i drиstvene 

pozicije. Saradnja katolickih masa s naprednim 

drиstvenim snagama и Narodnooslobodilackoj borbl i u 

dosad. нajduЬljem narodnom preporodи mozda nigde и 

Evropi nije bila иspostavljena tako brzo i и takvom oblmи 

kao kod nas и Sloveniji. U tom smislu slovenacki primer 

moze se smatrati evrbpskim potsticajem, а Kocbekov rad 

је vеоша znacajan i и tom pogledи. . 

Drug Joze Rus је pretstavnik nacionalnoodbranbenih 

tradicija slovenackog sokolstva i onog nacionalnog radikalizma 

pre Prvog svetskog rata koji sи njegovi zvanicni 

glasnici iskrivili i dali и zakиp antinarodnim i antinacionalnim 

vlastodrscima, ali koji је и osnovnim sloveнaCkim 

nacionalnim masama tinjao, dok se и oslobodilackoj borbl 

nije spojio sa nastojanjima najnaprednijih snaga slovenaCke 

nacije i slovenackog naroda. 

Sva tri delegata za Izvrsni odbor Antifasistickog veca 

narodnog oslobodenja Jugoslavije Ьila sи и staroj Jиgoslaviji 

izlozena progonima: drиg Edvard Kardelj kao clan 

Komunisticke partije neposredno tamnicama, mиcenjima i 

ilegalnosti; а drиgovi Kocbek i Rиs kampanjama i optu 

ZЬama; od strane zvanicnih klerikalnih i ,,nacionalnih" 

krиgova. Svoj trojici је oslobodilacki pokret poverio funkcije 

zbog njihovog neposrednog иcestvovanja и oslobodilackoj 

borЬi i zbog njihovog neposrednog иcestvovanja u 

rukovodenjи ovom borbom. 

Вitna karakteristika slovenackog pretstavnistva и IzvгSnom 

odborи Antifasistickog veca narodnog oslobodenja 

Jиgoslavije иkratko је sledeca: 

22 Boris Кidrit!: Sabrana dela


Ovo pretstavnistvo izraslo је iz oslobodilacke borbe 

оп pretstavlja jedШ:Stvo on~h slov~nac~ih narodrlih snag~ 

k.oJe sи, и sиprotnostl sa kap1tulantima 1 narodnim izdajni 

Cima, pokre~ule ЬоrЬи za .os~ob.odenje i иjedinjenje svog 

naroda, а иJedno pretstavlJa 1 Sintezи svega pozitivnog iz 

slovenacke proslosti i slovenacke tradicije s prelomnom, za 

Slovence spasonosnom Ьиdисnоsси. 

А иpravo time nase pretstavniStvo i sa svoje strane 

osvetljava razlikи izmedи stare i nove Jиgoslavije. Dok sи, 

naime, nekadasnja pretstavnistva bila politikantske delegacije 

protivnarodnih i antinacionalnih vlastodrzaca, koji 

sи и aиstroиgarskoj nюnarhiji slovenacke interese stavljali 

u sluzbu crnozutog imperijalizma, а u predaprilskoj Jugoslaviji 

slovenacke narodne interese prodavali za zdelu sociva 

carsiji, dok zajedno s njome nisu Jugoslaviju gurnuli u 

katastrofи, dotle sadasnje slovenacko pretstavnistvo jeste 

pretstavnistvo novog kova, koje је izraslo neposredno iz 

nacionalne i narodne borbe i koje se stalno nalazi pod 

kontrolom narodnog i nacionalnog poverenja. 

П tome је jedna od osnovnih garantija da се nova 

Jиgoslavija ujedinjavati pravo slovenackog naroda da sam 

sebl kroji sиdЬinи s plemenitom teznjom svih jиznoslovenskih 

naroda ka njihovom zajednickom Zivotu u zajednickoj 

demokratskoj domovini. 

"NOV А VLADA'' 

Zacarani krug u kome se vrte izbeglicke jugoslovenske 

vlade" sumnjivo se suzava. Кriza londonskih izbeglica је 

~talпa i neizleciva. N edavno sи opet sastavili novu "vladи". 

Koliko се ziveti, to ova nova "vlada" slabasnog zdravlj~ 

i krhkog zivota, razиme se, ne zna ni sama. 

Pre nego sto uopste reknemo ne8to о novoj "vladi", 

treba konstatovati da и njoj jos uvek sedi Draza Mihailovic. 

Time је odnos slobodoljиЬivih naroda, koji se vet dve 

godine bore protiv okиpatorya dok DraZa YMihail~vic vec 

dve godine neposredno pomaze okиpatora, sto se ы:е nove 

,,vlade" jasno odreden. . •У • 

Uostalom, ova nova "vlada" karakter1stlcna Је и mnogom 

pogledи. . . . .. 

Prvo karakteristicna је zato sto sи prilikom naJnOVIJe 

krize londonske izbeglice morale maknиti iz prvog p]ana 

sve svoje zvaniene politicare i sastaviti takozvanи cino': 

nicku vladи". Nece Ьiti preterano ako reknemo da Је 

zvanic;;a politika priznatih voda i zvanicnih politicara 

posle aprilskog sloma 1941 dozivela svoj avgustovski slom 

1943 cak и emigraciji. 

Drиge, kw:Ђkteristicna је zato sto sи prilik~~ najno. 

vije krize· odj~nom iscezli iz "vlade':. Slove::c1 1 ~r_v~~· 

Izbeglice sи dakle sahranili JиgoslaVlJи na citavo] lШlJI, 

dok је iz hvi Nar~dnooslobodilacke vojske i partizanskih 

odreda izrasla nova Jиgoslavija, kоји pretstavljajи Vrhovni 

stab i AVNOJ. 

Trece i poslednje, karakteristiena је zato sto cak i 

njen novi pretsednik, gospodin Puric, .mora pri~ati da sи 

se emigranti и Londonи - posvadali. U reakcюnarnom 

22•


taborи kod kисе i и Londonи vlada, dakle, sve gori razdor 

dok se narodnooslobodilacki pokret и Jиgoslaviji odlikиj~ 

sve cvrscim jedinstvom. 

Sta се sad da kaZи belogardisti kad vise nema njihovih 

Krekova i Kиhara А sta се da kaZи sredinski prekиpci 

нarodne sиdblne Sta се, najzad, da kaZи plavogardisticki 

oficiгski izdajnici koje stiti tako mocna "vlada" Neka 

sva ova gospoda slиsajи londonski radio, ра се cиti kako se 

vec i na londonskoш radijи rиgаји jиgoslovenskim emigrantima. 

Ako se ne varam, nedavno је na londonskom 

radijи bilo cak receno da 50 jиgoslovenskih emigranata 

svakako ne moze zakociti mocnи narodnи strиjи и Jиgoslaviji. 

Dakle, slom nasih narodnih izdajnika је potpиn na 

citavoj liniji. "Zastitnici" и emigraciji роkаzији sve vеси 

slabost, а ovi нesrecni Englezi poslali su svoje vojne misije 

иmesto Beloj gardi - partizarrima. Sto se toga tice, reci 

cemo иsриt da Englezi zaista ne mogи da saljи svoje misije 

Beloj gardi, kad ova tako ocigledno saradиje sa Talijanima. 

Osim toga, Englezi sи poznati kao realni politicari. А za 

гealne politicare је jasno da sloveпacki narod istinski pretstavlja 

samo Narodnooslobodilacka vojska. 

SLOVENACKI NAROD I CRVENA ARMIJA 

Sovjetske pobede kod Orela i Bjelgoroda unistile sи 

nemaCkи fasistickи Ьајkи koja је tvrdila da је leto vreme 

nemackih ofaпziva i prodora. Kod Orela i Bjelgoroda rnrtvaCko 

zvono nije zazvonilo samo пemackim oficirima i 

vojпicima, nego је objavilo пeizbezan slom fasisticke Nemacke 

иopste. 

Pobede slavnog sovjetskog orиzja иcvrstile su i и 

slovenackom oslobodilackom pokretи verи и Ьliskи konacrш 

роЬеdи i иtrle риt njegovom novom poletu. Mi 

Slovenci znanю da se nasa zemlja nalazi medи najizlozenijim 

и Evropi i da се fasizam i na tom parcetи zemlje 

pokиsati da se brani do poslednjeg i da се и svojoj agoniji 

nizati zlocin za zlocinom i nasilje za nasiljem. Ali svesni 

snю istovremeno da snage nemackog fasizma nezadrzivo 

ораdаји, jer ih unistava slavna i bratska Crvena armija, 

koja jos иvek rюsi svu tezinи borbe protiv nemackog imperijalizma. 

Nase brigade, koje se ponose time sto sacinjavajи 

deo sve snaznije i sve иdarnije '.Гitove Narodnooslobodilacke 

vojske Jиgoslavije, stegle sи posle sovjetskЉ 

pobeda kod Orela i Bjelgoroda jos јасе svoje orиZje i presle 

и izrazito ofanzivnи akcijи protiv okиpatora. Pobede Crvene 

armije nama sи jemstvo da се i nasa vojska izdrzati 

и snaznom sopstvenom ofanzivnorn poletu sva teska iskиsenja 

koja је jos сеkаји. 

Ovorn prilikom slovenacki narod ponovo izrazava svoje 

divljenje Crvenoj armiji. On јој izrazava svoje nerazdrиzivo 

saveznistvo. Slovenacki narod izrazava Crvenoj armiji 

i njenorn velikom vojskovodi, marsalи Staljinи, svojи dи 

Ьоkи zahvalnost i svojи nepokoleЫjivu odanost velikoj

342 - CLANCI I RASPRA \'Е IZ NOB 1943 

stvari oslobodenja za kojirn teze i za koje liju krv sve 

slobodoljublve snage sveta. 

Mi Slovenci znamo da bez borbe legendarne Crvene 

armije ne Ьi Ьiо moguc partizanski narodni otpor kod nas, 

jer Ьi nedostajala snaga koja је malom narodu ulila veru 

u uspeh njegove vlastite borbe i pruzala mu svu moralnu 

podrsku protiv ogromнe nadmocnosti neprijatelja. А da 

nije jos pre dve godine росео partizanski otpor u Sloveniji! 

Slovenci Ьi danas Ьili unisteni, raseljeni i dokraja 

opljackani. Isto tako је slovenackom narodu jasno da na8a 

vojska nikako ne Ьi dorasla navalama neprijateljskЉ ofanziva 

da пiје bila zadojena svescu da se na istoku protiv 

istog пeprijatelja bori nepobediva sпaga - Crveпa arnЩa. 

Kad se slovenacki narod seca svega toga, postaje mu 

jos jasnije sta za nas zпасе najnovije pobede Crvene armije, 

pobede Sovjetskog Saveza, pobede velikog, bratskog 

naroda. То su pobede koje najavljuju konacni slom fasizma, 

uskrsnuce ugнjetavanih i malih naroda kojima је 

Sovjetski Savez verni i mocni zastitnik i jemstvo njihove 

buduce slobode. То su pobede koje najavljuju ono veliko 

vreme kada се nacije i narodi moci da izvojuju istinsku 

demokratiju i covecanska prava. S torn svescu mi Slovenci, 

zajedno sa ostalim juzrюslovenskim нarodirna i Sovjetskim 

Savezom, s pravom ocekujeшo i zahtevarrю da se sto pre 

otvori drugi front, koji treba da pomogнe da se sasvim srиSi 

poljuljana fasisticka zgrada. 

Mi Slovenci cemo se rarne uz rame s juznoslovenskim 

пarodima, pod proverenim rukovodstvorn vrhovnog koшandanta 

druga Tita, u ovim prelornnim vrernenima јо8 

odlucnije boriti protiv okupatora i doprineti sve sto је u 

паsој rrюci za pobedu sovjetskog, engleskog i arnerickog 

oruzja, kao i oruzja svih ostalih slobodoljublvih пaroda, 

nad nemackim i talijaпskim fasistickim i imperijalistickim 

varvarstvom. 

VELIKOПUSNOST I POPПSTLJIVOST 

Posto snaga narodnooslobodilackog pokreta raste iz 

dana u dан, izdajnike naroda hvata strava. Glavesine drhte 

pred zasluzerюm kaznom, ali i rnnogi od preobracenika jos 

uvek oklevaju da napuste izdajnicku bratiju i da smelo 

stupe r1a jedino pravi put, na put Narodnooslobodilacke 

borbe u redovima NOV i Osvobodilne fronte, jer se osecaju 

krivi zbog svoje proslosti. 

Podlaci iz belogardistickog i plavogardistickog vocstva 

iskoriscavaju taj njilюv strah. Pricaju im bajke da се se 

Osvobodilna fronta sada kad је nastupio njen novi polet 

krvavo osvecivati i da се, naprimer, samo u LjuЬljani 

poklati bar 20.000 ljudi. Namera nepopravljivih voda i 

organizatora gradanskog rata i nacionalne izdaje - providna 

је. Oni pokusavaju da zaustave rasulo u redovima 

svojih pristalica i da prestrase postene, ali kratkovide i 

bojazljive ljude izvan svojih redova uzasnim pricama о 

pokoljima koje toboze priprema Osvobodilпa froпta. 

Krvav, da, kгvav Ьi morao da bude obracun kad Ьi 

se Osvobodilпa froпta htela da obracuпa sa svim onim 

нesrecnicirna koji su se dali zavesti od podlih Ьivsill vlastodrzaca 

i koji su upeгili pusku на vlastiti п.агоd - ne 

u svom iнteresu vec u interesu protivпarodnih i aпtinacionalnih 

izroda, ne u odbranu vere i dorna vec u odbranu 

okupatorskog јаrша i okupatorovih slugu. Ali Osvobodilna 

fronta nece takav obracuп, mada Ьi јој samo slovo zakona 

о zastiti naroda, donetog jos godine 1941, u pocetku oslobodilackog 

pokreta, i jedrюglasno usvojenog od svih Clanova 

Vrhovrюg plerшma, davalo na to :r:ravo. Ne_. O~vob~: 

dilna fronta zeli da pornogпe zavedenOJ slovenackOJ braCl


da u dvanaestom casu poprave zlg koje su narodu naneli, 

da se prikljuce oslobodilackom pokretu. Bas zato је Izvrsni 

odbor Osvobodilne fronte izdao proglas u kome svim zavedenim 

i prinudno mobilisanim jemci da im se nece nista 

dogoditi ako se prikljuce Narodnooslobodilackoj vojsci Ш 

ako Ьасе oruzje i vrate se svojim kucama. I mnogome vodi 

koji Ьi hteo da se izmiri sa svojim narodom bila је ovim 

proglasoш pruzena poslednja mogucnost. Istina, tesko је u 

ovim vremenima kad se narod bori na zivot i smrt prastati 

nevinu krv brata koju је prolio brat u okupatorovoj sluzbl, 

ali i najteze opterecenim organizatorima Ьila је bar pruzena 

mogucnost da postupak protiv njih bude odgoden za 

kasnije, sredeno vreme posle oslobodenja ako se sada zaista 

pokaju i kapituliraju pred narodom na citavoj liniji. 

Kako su bedne pri ovakvom stavu Osvobodilne fronte 

klevete о nameravanim pokoljima! Kako su bedna podr:пetanja 

da се Komunisticka partija_ pokusati da organizuje 

pokolje, iako је Osvobodilna fronta kao celina dala drukcija 

jemstva. Bas Komunisticka partija Slovenije kao vodeca 

snaga Osvobodilne fronte predlozila је Izvrsnom odborи 

proglas koji treba da olaksa stиpanje na pravi риt 

svim preobracenicima. 

Mi znanю odakle i zasto klevete i podmetanja! 

N ervira vas, izdajnici iz belogardistickog i plavogardistickog 

vocstva, rasиlo и vasim vlastitim redovima, 

nervira vas cinjenica da vas napиstajи vase vlastite pristalice, 

koje nece da propadnи zajedno s var:пa i s okupatorom. 

Иi ро dolasku nemackih bandita и LjuЫjansku 

provinciju necete da prekinete sa svojom izdajnickom i 

bratouЬilackom rabotom, vec hocete da је nastavite, misleci 

da cete moci iskoristiti velikodusnost slovenackog naroda 

i njegove Osvobodilne fronte. 

Varate se, gospodo. Nece vam poci za rukom da zaustavite 

raspadanje svojih redova. Vase dojиcerasnje 

pristalice i danasпje polupristalice vise nisи tako glиpe da 

Ьi vas pratile iz zlocina u zlocin, iz Bele и Plavи gardи, iz 

kainovske saradnje s Talijanirпa u jиdiпsku saradnjи 

s Nemcima. Vase dojucerasnje pristalice i danasnje polupristalice 

znajи da im Osvobodilna fronta ошоguсије da isprave 

grehe proslosti, da ih preklinje u dvanaestom casu da 

opet postanu sinovi svog naroda i nacije. Vase dojucerasnje 

pristalice i danasnje polupristalice svesne su, i svakim 

VELIКODUSNOST I POPUSТLЛVOST - 345 

darюm Ьiсе svesrlije da Osvobodilna fronta i njena vodeca 

snaga- Komunisticka partija- nece krvave obracune i pokolje 

kada i gde postoji iskrena zelja da se prekine s na: 

cionalnim izdajstvoш i da se pride narodu i njegovom oslobodilackom 

pokretu. 

Varate se, ljиto se varate. 

Ali varate se isto tako ako mislite da zelja Osvobodilne 

fronte i Narodnooslobodilacke vojske da se zavedenim sinovima 

naroda omoguci povratak u krilo пaroda znaci 

popustljivost. Као sto се iskreno Ьiti primljen svako ko је 

prekiпuo s prosloscu, tako се nemilosrdno Ьiti unisteni u 

toku same oslobodilacke borbe nastavljaci i organizatori 

nacionalnog izdajstva i bratoиЬilackog klanja. 

Narod је velikodusan, ali narod ima i pravo da se 

brani. Rat koji vodimo s neuporedivo jacim, podivljalim 

neprijateljem izvanredno је krvav i n.enlilosrd~. NeJ::a s: 

stoga niko ne cudi ako budemo ne!Illlosrdno IstreЬlзrvall 

i istrebili sve one koji Ьиdи istrajali u najpodlijem zlocinu. 

u zlocinи Jude Iskariotskog.

---------------~----------- 

ёЕТNiёКО GNEZDO U LONDONU - 34 7 

CETNICKO GNEZDO U LONDONU 

. Londonske izbeglice sve dиЬlје ргораdаји и Ьlato 

nacюпalnog izdajstva. Sto иspesnije ргоdiге и zapadnи 

den:;юkгatskи ~avns.t sигоvа istina о njihovom "јиnаkи·• 

nac1.n~o~ IZ~aJnikи i e~~-cko-talijanskom placeniku 

Draz1 MihaйoVIcи, to grceVItiJe se oni hvatajи za ovu 

svojи slamcicи spasa ... 

Sve njihovo se srusilo. Drzavu sи vec aprila 1941 pгedali 

na milost i nemilost varvarskim i pozivincenim okupato;iшa!. 

narodi s~ se. digJi ~ os~~bodilacku ЬоrЬи bez njilэ., 

prot1v IlJihove vol]e 1 protiv nJih samih, na kгаји sи se 

jos zavadili izmedи sebe, ра sи cak и svom иskom london


jemo zivot iz dana u dan u zajednickoj saveznickoj borbl 

zamisljamo Atlantsku povelju nesto drukcije. Najmanje 

sto nasi narodi mogu da postave jeste zahtev da se ucini 

kraj zasticivanju raznih emigrantskih cetnickih gnezda i 

njihovih ро rangu visih Ш nizih - nama је to svejedno - 

pretstavnika i sefova. 

OSNOVNI ZADACI OVIH DANA 

Dvogodisnja velicanstvena borba Osvobodilne fronte 

slovenackog naroda poznjela је ovih dana svoje prve plodove 

od otsudnog znacenja. Na nasem tlu unisten је talijanski 

okupator. Sve njegovo oruzje doslo је u ruke nase 

narodne vojske. Gledajuci gomile razortiZanih vojnika koji 

pokunjeno odlaze kuci, jedva jos mozemo zamisliti da su 

ti ljudi do nedavna bili oruzje okupatorskog nasilja na 

nasem tlu i da su njihovi mitraljezi i topovi odrzavali vlast 

njihovu i njihovih gospodara. 

Belogardisti i plavogardisti, koji su se jos nedavno 

hvalili kako се zadrzati vlast kad odu Talijani, razbljeni 

su i razortiZani. Oni pak koji su imali jos najvise srece 

sunjali su se kao prebljeni psi iz slovenackih trgovista i 

gradova, ziшzetih i oslobodenih od nase hrabre, nepobedive 

i neunistive vojske. - 

Danas nemamo vremena da gublmo mnogo reCi. Zove 

nas posao, zove nas potreba organizacije nove narodne 

vlasti, potreba mobilizacije svih narodnih snaga u Narodnooslobodilacku 

borbu. 

Sta је u ovom trenutku najpotrebnije 

Prvo i prvo, svi koje poziva slovenacka narodna vlast 

moraju uzeti oruzje u ruke. Ne Ьi bilo dovoljno kad Ьi se 

odazvali samo oni koji su obavezno mobilisani proglasom 

о mobilizaciji. Talas patriotskog odusevljenja mora da 

gurne ortiZje u ruke svima koji su za oruzje sposobni, 

omladini, snaZnim ljudima do 45 godina i nasim zenama i 

devojkama koje su pokazale toliko junastva u toku dvogodisnje 

oslobodilacke borbe. Samo naoruzani narod moze 

da pobednicki savlada iskusenja koja su jos pred njim.

-------------------------------~--~--·-~--~· """"l 


Dтugo, potrebno је da se сео narod ukljиci и organizacijи 

nove vlasti i иprave. Sto се narodna disciplina 

blti veca i sto се veca Ьiti stvaralacka inicijativa najsirih 

narodnih slojeva, to cemo brze i lakse prebroditi teskoee 

i neprilike ratnog vremena. Nije dovoljno samo disciplinovano 

ispиnjavati direktive Osvobodilne fronte i nase vojske, 

vec treba !lasim narodnim organima pomagati pri 

organizovanjи narodne vlasti i иprave i pri resavar1jи pita!lja 

ishrane i svih drиgih


Moramo Ьiti svesni toga da bez oslqhodilackog pokreta, 

koji se vec dve godir1e nepokoleЬljivo bori protiv okuP.atora, 

takvi slobodni izbori ne Ьi bili moguci. Slobodni 

izbori па slobodnoj slovenackoj zernlji potpuno su povezan~ 

s pokretom Osvobodilne fronte. Kome је iskreno stalo do 

stvari Osvobodilne fronte, tome, i sanю tome, stalo је 

iskreno i do stvari slovenackog naroda i Jugoslavije, i 

samo taj ima casno moralrю pravo da иZiva poverenje 

slovenackih narodnih masa i da bude izabran. 

Drugim recima, to znaci da svoje poverenje ne smemo 

pokloniti prikrivenim spekulantima, koji su juce pomagali 

а i danas pomaZu pritajenu Belu gardu i koji su samo 

eksponeпti Hitlerove Nemacke i njenih domacih slugu, 

iako nam licemerno pokazuju prijazno lice. 

Razlikovaпje iskrenog pristalice oslobodilacke borbe i 

nove narodne vlasti od pritajenog spekulanta koji se povezuje 

sa svim neprijateljima nacije i naroda samo da Ьi 

posle isterivanja okupatora nюgao pomagati da se obnovi 

staro predaprilsko stanje narodne neravmpravnosti, socijalnog 

iskoriscavanja i gaZenja narodnih demokratskih 

prava - to razlikovanje mora da bude jedan od glavnih 

kriterija svakog Ьiraca kad razrnislja koga da Ьira, kome 

da pokloпi poverenje. 

Danasnji izbori nisu, naime, sakupljanje glasova i 

kuglica, danasnji izbori su nacionalno delo, а kod takvih 

izbora mora da progovori istinska narodna svest. 

GOVOR NA SKUPSTINI ПELEGATA 

SLOVENACKOG NAROПA 

Kada Izvrsni odbor Osvobodilne fronte slovenaCkog 

naroda polaZe racuп vama, delegatima slovenacke шicije 

i demokratski, slobodпo izabranim pretstavпicima slovenackog 

naroda, treba se setiti onoga sto se na slovenaCkoj 

zerrllji dogodilo aprila 1941 ako hocemo da tacno i pravilno 

sl1vatimo svu velicinu puta i uspeha dvogodisnje, napo-. 

rirнa, zrtvama i neopisivim junastvom ispunjene oslo-. 

bodilacke borbe. 

Vi se, drugovi i drugarice, secate da se aprila 1941 

pod udarcima osvajaca rasulo sve о cemu su narodima 

Jugoslavije dvadeset godina lagali da је cvrsto, nesalomljivo. 

Ona jugoslovenska vojska koja је progutala ogromne 

poreze naseg seljaka i о kojoj su nam tvrdili da је to nasa 

ћrabra vojska raspala se u citavoj Jugoslaviji za svega. 12 

dana, а na nasoj sloveпackoj zernlji prestala је da postoji 

vec za tri dana. Uzaludni su Ьili dvadesetogodisnji ogrornni 

poreski tereti naseg seljaka. Nikakve koristi пisu doneli 

svi oni dugi meseci koje је slovenacki covek morao da 

probavi u kasarni i na vezbalistu, gde su ga cesto па necovecan 

nacin osramotili i mucili шnesto da su ga ucili 

kako се se braпiti od okupatora. Pokazalo se da је Ьivsa 

jugoslovenska vojska Ьila potpuno nesposobna za odbгanu 

naroda i drzave od vaгvarskih fasistickih osvajaca koji su 

dosli k nama da uЬijaju, pale, pljackaju nasu nacionalnu 

imovinu, uzimaju ono sto пikad nije Ьilo njihovo niti се 

ikada Ьiti njihovo, пеgо је nase i nase се ostati. . 

Odakle, drugovi i drugarice, sramotni slom Ьivse jugoslovenske 

vojske о kojoj su narн tvrdili da је nasa slavna, 

23 Boris Юdric: Sabrana dela


nasa hrabra vojska Zasto је Ьivsa jugoslovenska vojska 

bila potpuno nesposobna da odbrani narode Jugoslavije i 

дizavu Jugoslaviju Ш da bar nastavi neumoljiv otpor protiv 

okupatora ako vec nije mogla da zadrzi nadnюcne 

neprijatelje 

Na ovo pitanje ima samo jedan odgovor. 

Bivsa jugoslovenska vojska nije Ьila sposobna da odь:ani 

narode Jщ~oslavije i drza:ru Jugoslaviju zato sto nije 

bila narodna VOJska, шаdа su Је kao takvu hvalili na sva 

usta. 

А zasto nije Ьila narodna vojska 

Narodna vojska nije Ьila zato sto је u stvarnosti Ьila 

protivnarodrш vojska, dakle vojska koju su reakcionarni 

i protivnarodni vlastodrsci u staroj Jugoslaviji hteli da 

upotrebljavaju а i upotrebljavali su је - ne za odbranu 

od fasistickih okupatora nego za odrzavanje i cuvanje svoje 

sopstvene protivnarodr1e vlasti. 

То nije bila vojska povezana s narodniш rnasama Jugoslavije, 

vojska u kojoj Ьi narodrle mase gledale svoju 

sopstvenu, svoju nacionalnu i narodnu vojsku i stoga је 

volele. То је Ьila vojska koja је od kasarne i veZЬaШta 

stvorila rnucionice za radnika, seljaka i intelektualca. То 

је bila vojska u kojoj se dobro osecala samo sacica prote 

Ziranih gospodskih sinova. То је bila vojska koju su imali 

u rukama protivnarodrli generali, zadrti neprijatelji demokratskih 

nacionalnih i narodnih prava. То је Ьila vojska 

na racun koje su ziveli vojni liferanti i korupcionasi. То 

је bila vojska koja је omoguCila da iz poreza placanih za 

nju grade vile izdajnicki generali i korumpirani ministri, 

umesto da se nabavljaju topovi, tenkovi, avioni i ostalo 

moderno oruzje za borbu protiv fasistickih ugnjetaca. 

Jasno је, drugovi i drugarice, da takva protivnarodna 

vojska nije Ьila sposobna da se odlucno i efikasno suprotstavi 

fasistickim ugnjetacima. 

Ali to jos nije sve. Bivsa jugoslovenska vojska nije 

bila sarno protivnarodna vojska, vojska u rukama protivnarodrlih 

vlastodrzaca. Ona је ujedno Ьila izrazito orude 

u rukama takozvane beogradske carsije, to jest protivnal'Odne 

velikosrpske gospode, koja је htela da zivi, а i stvarno 

је zivela na racun svih neravnopravniћ i ugnjetenih naroda 

Jugoslavije. 

GOVOR NA SKUPSТINI DELEGATA - 355 

.~asno је da vojska koja nije Ьila vojska naroda JugoslaVIJe, 

nego samo vojska hegemonisticke velikosrpske gospode, 

З:iје rnogla da izdrzi napad stranih okupatora, 

poblepшh za zemljorн i bogatstvom jugoslovenskih naroda. 

. ~asrю је da је и takvoj antinacionalnoj i protivnarodnoj 

VOJSCI sve vrv~lo od agena!a najgoreg neprijatelja nacionalпe 

slobode 1 demokratskill r1arodnih masa, da је u njoj 

sve vrvelo о~ petokolonaskill agenata Нitlerove Nemacke. 

. Tako ~е 1 z.ato se sudbonosnog aprila 1941 godine dogodilo 

da Је VOJska u celosti zatajila, raspala se i ostavila 

narode Jugoslavije na milost i nemilost necovecnom okupatoru. 

Koi1:st~tu~uci, drugovi i drugarice, uzroke srarnnog 

sloma b1vse JUgoslovenske vojske, moramo u isto vreme 

naglasiti v ~ ~~ sve vojn~ci. te voj.ske i oni njeni oficiri koji 

su zasluzll1 1 JOS zasluzuJU naz1v patriotskih oficira hteli 

~а bore. Bivsa jugoslovenska vojska nije, dakle, Ьila protrvn~rodna 

zbog toga sto nisu hteli da se bore njeni vojnici, 

praVI narodni sinovi svojih nacija. Bila је protivnarodna 

zato sto је protivпarodno Ьilo njeno ustrojstvo. Bila је 

protivnarodna zato sto su је imali и rukama antinacionalni 

i protivnarodni vlastodrsci, koji su borce i patriotske oficire 

necuveno zlocinacki izigrali. · 

Istovremeno s vojskom se raspala i sva stara vlast п 

staroj Jugoslaviji. Sve zvanicne politicke partije dozivele 

su svoj potpuni moralni, politiCki i organizacioni s1om. 

Iako su njihovim vodama u prosJosti Ьila puna usta nacionalistickih 

fraza, iako su optuzivali svakog ko se borio za 

deшokratska prava svoje nacije i svoga naroda da је antinacionalan, 

oni su aprila 1941 izdali naciju i drzavu za 

najkrace vrerne. Pokazalo se da је u staroj zgradi sve 

vrvelo od petokolonasa, а da u starim strankama nije Ьilo 

ni mrvice snage iz koje Ьi se mogao crpsti otpor protiv 

okupatorovog osvajanja, pljackanja i unistavanja. Вivsi 

vode su aprila 1941 ocigledrlo dokazali da su potpuno nesposobni 

da upravljaju sudblnom naroda i drzave. Jos gore! 

Dokazali su da su izdajnici! Kad је narod ostao bez sredstava 

za borbu protiv okupatorove poblepe, kad је narod 

bez odbrane postao plen okupatora, onda su Ьivsi vode 

brzo pobegli u inostranstvo Ш pak isli u poklonstvenim 

deputacijama u Rim da svoju gipku kicmu saviju pred


licem necovecnog пeprijatelja sopstvenog naroda, pred licem 

osvajaca, иЬlсе i zatiraca. 

Drиgovi i drиgarice! Sve sto је и staroj Jиgoslaviji 

dvadeset godina vedrilo i oЬlacilo, sve о cernи sи nат tvrdili 

da је neprikosnoveno i cvrsto, sve sto је progonilo 

borce za narodna i demokratska prava - sve to је aprila 

1941 zatajilo na citavoj liлiji. 

Nasi domovi, nase пacionalno bogatstvo, nasi ljиdski 

zivoti -- sve је to Ьilo ostavljeno okиpatorи. А vi znate, 

drиgovi i drиgarice, sta је znaCilo ostaviti sve to okиpatorи, 

takvom okиpatorи kakav је fasisticki okиpator. 

Dve godine smo иpoznavali okupatora i jos ga upoznajemo. 

Danas znamo sasvim dokraja da је okupator· 

osudio nas narod na smrt. Znamo da је okupator dosao 

k nama da pljacka, ublja i pali. Znamo da је он pronasao 

najvarvarskije sredstvo sto ga poznaje istorija ratova i 

osvajanja - iseljavanja. 

Mi znamo, drugovi i drugarice, da su Ьivsi vode i 

vlastodrsci izdajnicki ostavili nas narod iseljavanju i unistavanju. 

Nepobltna је istoriska cinjeпica da Ьi siпovi naseg 

naroda danas bili deпacionalizirani, iseljeпi, pouЬijani na 

stranim frontovima za strane imperijaliste i sopstvene 

ugпjetace, иkratko da Ьi nas narod Ьiо zatrt i unisten da 

se nisи digle nove snage koje su protiv volje Ьivsih voda, 

i cak i u borbl protiv njih, pokrenule i orgaнizovale narodni 

otpor protiv okupatora. 

Da nije Ьila organizovana Osvobodilna froнta slovenaCkog 

naroda, danas Slovenaca kao nacije vise пе Ьi bilo. 

Nepobltna је istoriska cinjeпica, dalje, da је inicijativu 

za Osvobodilnu froпtu slovenackog naroda dala иpravo ona 

snaga koju su Ьivsi vlastodrsci u staroj Jugoslaviji пajnemilosrdnije 

i najzagrizenije progonili i prljali kao antinacionalnu. 

Та snaga је Kornunisticka partija Slovenije, и 

staroj Jugoslaviji klevetaпa kao aпacionalna i aпtiпacionalna 

partija, koja se u aprilskorn slomu pokazala kao jedina 

zaista nacionalna stгaпka, sposobna za оtрог protiv 

okupatora i za orgaпizovanje opstenaгodпe borbe. 

Drиgovi! Vi se secate belogardisti


ski Savez, iako је ban Natlacer1 svim silama progonio taj 

pokret. 

Prilikom osnivanja Osvobodilne fronte slovenackog 

naroda sve sto је Ьilo pozitivrю u slovenackoj pros1osti 

ujedinilo se s prelomnom slovenackom buducnoscu. А u 

tome se ujedno odrazavalo to da su sudblnu svog naroda 

uzele u ruke nove drustvene sнage, dok su stare drustvene 

snage dozivele potpuni krah svoje nacionalнe politike i 

pokazale se kao нesposobne i izdajнicke. 

Aprilski slom ne dokazuje samo to da su licno zatajili 

Ьivsi priznati narodni vodi, aprilski slom dokazuje nesto 

vise, on је нeoboriv dokaz da је staro ci:.ust';eno rukovodstvo 

sloveнackog naroda potpuno zataJйo 1 da se mora 

ostvariti Cankarova izreka: "Na tvojim ledima, na ledirna 

slovenackog radnika, radnika-proletera, lezi sudblna slovenackog 

naroda, naroda-proletera!" - ako шi Slovenci 

zaista hocemo da u ovim teskim vreшenima i tlslovima 

izvojujemo svoju slobodu. 

Novim drustveнim snagama koje su preuzele rukovodstvo 

svojim narodom dalo је cvrstu kicmu jedinstvo 

radnicke klase Sloveпije, potpuno uspostavljeno istovremeno 

sa osnivanjem Osvobodilne fronte. 

Drugovi i drugarice! Na prvoj Skupstini slobodno izabranih 

delegata slovenackog naroda, на skupstiнi koja је 

od istoriskog znacaja, moramo podvuci sta је radnicka 

klasa donela u slovenacku oslobodilacku borbu ako zelimo 

da pravedno odmerimo udele u svetoj o~adzblnskoj borbl. 

Nepravilнo Ьi Ьilo da daнas, kad se sv1m snaga~a zalazemo 

za borbeno jediнstvo slovenackog naroda, Ьйо kako 

- ideoloski Ш klasno - razjedinjavamo slovenacki narod. 

Ali borba za jediнstvo нacionalnЉ i нarodnih masa ne 

znaci da ne smemo analizirati drustveнe cinjeпice i traziti 

one sнage na koje se slovenacki narod m~ra da osloni ako 

hoce da izvojuje i obezbedi svoju konacnu pobedu. Naprotiv! 

Borba za jedinstvo нacionalnЉ i naгodnih masa 

pretpostavlja takvu analizu kao svoj neophodan uslov. 

U tom sшislu, drugovi i drugarice, moram n.aglasiti da 

је radnicka klasa, ujedinjena s masama seljaka i radne inteligencije, 

Ьila ta koja је u oslobodilacku borbu slovenackog 

naroda unela svoju istorisku udarnost, pozrtvova11ost, 

GOVOR NA SКUPSТINI DELEGATA - 359 

zilavost i istrajnost u ostvarivanju svetog borbenog cilja. 

Nasa Narodrюoslobodilacka borba је pred svetom posvedoCila 

svoju cudesnu udarnost upravo zbog toga sto јој је 

radnicka klasa utisnula pecat svoje sopstvene udarnosti. 

'l'ime sto su slovenacke narodne sнage sudblnu svoje 

nacije uzele u svoje ruke, pitanje nacije spojilo se dokraja 

s pita11jeш srecne buducnosti narodnih masa. Као sto nase 

nacionalno oslobodenje 11е mozemo zarnisliti bez borbe slovenackih 

пarodnih masa, masa radrlika, seljaka i radne 

inteligencije protiv svih spoljнih i шшtrasnjih neprijatelja 

n.ase насiје, tako ga не mozerrю zarnisliti ako оно istovremeno 

ne garantuje srecnu i slobodnu buducnost radnog 

naroda. 

Tek ciпjenica da su Narodnooslobodilacku bo~bu pokrenule 

narodne snage omogucila је da se postaVI temel3 

па kome је mogla zapoceti uspesna borb~ _za slovena.cko 

nacionalrю jedinstvo. Naime, dok su u prosl1m vreme111mli 

nrotiV11aro~e reakcionar11e snage iskoriscava1e пacionalne 

parole za prikrivanje svojЉ egoistickih klasnih inteгesa i 

za borbu protiv interesa narodnih masa, sad se pokazalo 

upravo suprotпo. Pokazalo se da se пarodr1e _snage. mogu 

iskrerю boriti za jedinstvo svoje пасiје u borb1 protlv prokletog 

stranog osvajaca. 

U skladu s tim i takvim cinjenicama osnivacki sastanak 

Osvobodilne fronte slovenackog naroda zarnislio је Osvobodilnu 

frontu kao opstenarodnu organizaciju slovenackog 

naroda kao opstenacionalni oslobodilacki pokret. Svakom 

cestito;n Slovencu, svakoj zaista patriotskoj slovenackoj 

grupi Ьila је od samog pocetka data nюgucnost da ravnopraV11o 

ucestvuju u oslobodil~ck;om p~kretu .. Za~o ,~~nas 

ni belogardistima, нi plavoga:d1stн;з-a,_ ш "s_r~dшskп- spekulantima 

ne mogu da pomazu bas rlikakVI 1zgovor1. Oslobodilacki 

pokret nije nikome stavljao prepreke da u njemu 

ucestvuje. Oslobodilacki pokret stavio је izvan naroda s~o 

one koji su se sple1i s okupatororn. odn_o~n -·- ~~ kaz:;n: 

tacnije - оп је konstatovao da su se IzdaJШCl sanu 1zdv~Jili 

iz zivocr nacionalnog tela. А za sve ostale Osvobodilna 

fronta ј~ postavila kao kriterij Т:jihov u~eo u oslobdil:Э:ckj 

borbl. Mislim drugovi i drugar1ce, da Је takav kr1ter1J Ью 

jedini opravdan, а i jedini pravedaн kriterij. Na~me, ~ad 

se narod bori na zi vot i smrt, onda neka rukovod1 onaJ ko 

se bori i sam i ko је svakog trenutka spreman da se i sam


GOVOR NA SKUPSТINI DELEGATA - 

361 ' 

zrtvuje. Funkcije pripadaju onima koji su cistih misli i 

cistih ruku posvetili sve sto imaju - srce i zivot - svetoj 

oslobodilackoj stvaгi, svetoj otadzblnskoj borbl. Funkcije 

ne pripadaju onima koji Ы ћteli шasovнi oslobodilacki pokret 

рuн zrtava, napora i neopisivog junastva da iskoriste 

i zloupotrebe za svoje politicke i licne spekulacije. 

Osнivace Osvobodilne fronte rukovodila је, dakle, najcistija 

нacioнalna, patriotska pobuda. А sve оне koji nisu 

hteli da se prikljuce Osvobodilnoj fronti rukovodila је, 

naprotiv, antinacionalna spekulacija kojn se zasniva na njihovom 

neprijateljstvu prenш sopstvenom narodu i prema 

Konшnistickoj partiji, а i na zadatom, dubokom neprijateljstvu 

prema velikom гuskom narodu, рrеша Sovjetskom 

Savezu. Dokaz toga su i Osrюvne tacke koje svi znate i 

koje su takvog karakteгa da ih moze i mora primiti svaki 

cestiti Sloveпac. Ко na temelju Osнovnih tacaka nije шоgао 

da pode u ЬогЬu za oslobodenje i ujedinjenje svog naroda, 

za izgradnju slobodne, jake i srecne .Jugoslavije, taj је 

posvedocio sam to da su mu Osнovne tacke sporedna stvar, 

а da su mu glavno njegove pгotivпarodne, а time i aнtinacioпalne 

spekulacije. 

Osvobodilпa fronta је, prema tome, od samog pocetka 

Ьila zamisljena i organizovana tako da је ne samo dopustala 

borbeno jedinstvo slovenackog naroda, nego је za 

takvo jediпstvo cak i svim snagama delovala. I zato su natovarili 

na svoju savest i na svoju glavu neoprostive zlocine 

svi oni koji su se bllo kako suprotstavljali jediнstvu. 

Posle оvЉ uvodnih konstatacija, drugovi i drugarice, 

u moj izvestaj isao Ы pregled razvoja Osvobodilne froпte. 

А posto је takav pгegled pre nekoliko rneseci vec objavljen 

u brosuri Dve godine Osvobodilne fronte, ogranicicu se 

samo na opis pojedinih opstЉ perioda u razvoju Osvobodilne 

fronte da Ы nam sva izlaganja postala razшnljivija. 

Prvi period Ыо је peгiod izmedu sloma Jugoslavije i 

nemackog napada na Sovjetski Savez. Okupatoгi se nisu 

jos dobro ni odmorili па нasem tlu, kad је kod наs росео 

niz politickih sastanaka. Ti politicki sastaнci, za koje је 

dala inicijativu Osvobodilna froпta, ogromno su dopriпeli 

budeнju nase zgazene i popljuvaнe nacionalнe svesti. Naime, 

nacionalna svest је tada n_a mrюgo mesta postala 

zrtva bltlerovske demagogije. А hitlerovska demagogija је 

uspevala zato sto su slovenacke narodne mase blle najdu- 

blje razocarane u pogledu svih takozvanih nacionalnЉ 

ideala koje su Ьivsi vlastodrsci svakom prilikom imali па 

jeziku, ali na koje је njilюva praksa isto tako svakom prilikom 

pljuvala, dok ih нiје u aprilu i posle aprila 1941 do· 

kraja obescastila. 

Nece blti preterarю ako kazemo da su politicki sastaпci 

u prvom periodu Osvobodilne fronte stvarno 

omogнcili da oslobodilacki pokret ul1vati kогепа u osrюvпim 

narodrlim i nacionalnim slojeviшa. U tom periodu јЕ- 

• росео da izlazi i Slovenski porocevalec, koji је neprestaнo, 

cak i u najtezim uslovirнa oslobodilacke borbe, pretstavljao 

politicki, moЬilizacioпi i organizacioпi organ OsvobodЉ1e 

fronte, а izlazi jos i daпas. U prvom periodu Osvobodilne 

fronte blli su stvoreni osпovni ceпtri oslobodilackog pokreta. 

Ujedno srno izvrsili osnovne ter..nicke i ostale priprerne 

za budu,~u masovnu i oruzanu akciju protiv okнpatora. 

Drugi period је period izmedu fasistickog napada na 

Sovjetski Savez i oslobodenja dela slovenacke teritorije 

uprolece 1942 godine. 

Bitna је za ovaj period, prvo, cinjenica da је oslobodilacki 

pokret doblo masovan razmah i, drugo, cinjenice da 

se pojavio slovenacki partizan, to jest da је slovenacki covek 

росео da se bori s puskom u ruci protiv straнog okupatora. 

Unutrasnji neprijatelji slovenackog naroda cesto su 

spocitavali Osvobodilnoj fronti da је pocela s partizaнskim 

pokretom tek onda kad је Nemacka napala Sovjetski Savez. 

Da, drugovi, to је istina. Ako smo hteli da zapocnemo 

oruzanu borbu protiv okupatora, morali smo imati moralnu 

podrsku i materijalnu mogucnost za takvu borbu. Svesni da 

vise nije daleko vreme kada се fasisticka Nemacka napasti 

Sovjetski Savez, da, prema tome, vise nije daleko vreme 

kada се наm borba Crvene armije dati rnoralnu i materijalнu 

podlogu za нasu sopstvenu oruzaнu borbu, svesni 

toga, mi smo u prvom periodu, dakle u periodu koji se 

odvijao pre nemackog fasistickog napada na Sovjetski Savez, 

spremali sopstvenu vojnu akciju. Ali sama neposredna 

vojna akcija rnogla је da пastupi tek tada kad su armije 

Sovjetskog Saveza pocele da se bore protiv nemackog fasistickog 

osvajaca, da ga unistavaju i daju svim ugпjetenim 

narodima cvrst potstrek za njihovн sopstvenu borbu,


to jest sa pocetkom nemacko-sovjetskog rata. Prigovor da 

smo poceli sa oruzanim otporom tek па pocetku nemacko _ 

sovjetskog rata, pretvara se, prema tome, u svoju suprot 

':osl .i tu~e - ne nas, vec klevetr_tike i unutrasnje nepri 

JatelJe naseg naгoda. Iz takvog pпgovora sledi пaime to, i 

sarno to, da је Sovjetski Savez Ьiо onaj cinilac koji је omogucio 

postanak, rasteпje i pobedu nase Narodnooslobodilacke 

vojske, koji nam је oпюgucio defir1itivan obracun 

s nasim najgorim nepгijateljem, s nemackiш fasistickim 

imperijalizпюrn. 

П svom drugorn periodu, u periodu masovnog poleta 

oslobodilackog pokreta i istupaпja slovenackih partizana 

morala је Osvobodilna fronta voditi ostru politiCku borbu 

protiv najrazlicitijih pokusaja reakcije. 

Reakcija је tada zaпemela pred borbenim nacionalnim 

jedinstyon:: koje s~. suprotstavilo okupatoru. Izdajnicka, 

~akva _Је ~ila,. ona :r;IJe verovala u snage sopstvenog naroda 

1 za ПЈU Ј7. ~ilo nesto neverovatno i necuveno kada је taj 

narod, kOJl Ј~ ona decenijarna i stolecima vaspitavala u 

s~uganstvu, d1gao ~lavu, digao pesnicu i posao u borbu protiv 

okupatora. Al1 se protivnarodпa reakcija ipak brzo 

~na~la. Prvi njen :eo~usaj bio је pokusaj da razbije borbeno 

Jedmstvo slovenackih пarodnЉ masa. Ona је pokusala da 

ga razblje sejuci razdor u vezi s пajrazlicitijim pitanjima. 

u prvom redu u vezi s pitanjem neodlozne oruzaпe akcije~ 

v Vi se v secate k~o је tada. reakcija tvrdila da је neod 

~ozna oruzana akciJa preuranJena, da od nas tгazi suvise 

zrtava, da stvarno nanosi stetu slovenackoj naciji. Razvoj 

nas~g .or~zanog otpora i oslobodilackog pokreta dokazuje 

da Је 1stшa suprotno od опоg sto је tvrdila reakcija. I ne 

sarno to! Razvoj naseg oruzanog otpora i oslobodilackog 

pokreta dokazuje da је ta ista reakcija koja је nekad 

br~ljala ~ stetпos!~ oruzane akcije i о zrtvama koje uzrok~Je 

oг~zana ak~IJa, da је ta ista reakcija nesto docnije 

dlgla pusku protlv sopstveпe пасiје, sto је prouzrokovalo 

na~vis.e zrtav~ i najvise stete za slovenacku нaciju. Reakciji 

koJa Је brЬlJa.la о preuranjenoj oruzanoj akciji пiје bilo 

s~alo do su_~me slovenacke nacije, do zrtava, do popaljenйl 

slovena.ckih domova. Reakcija se samo brinula za svoju 

vla~!· Protlvn~rodna. ~eakcija istupila је protiv orиZane 

akclJevslovenacke naciJe samo zato sto se bojala sopstvenog 

пaoruzarюg naroda. Drugi metod kojirn је reakcija poku- 

GOVOR NA SКUPSTINI DELEGATA - 363 

sala da гazblje jedinstvo oslobodilackog pokreta bili su 

takozvani planovi za buducnost koje su razliciti politicki 

spekulanti hteli da unesu u oslobodilacki pokret. Tada, 

drugovi, rlisrno imali vremena da praviпю planove za buducrюst. 

Tada se radilo sarno о jednorn pitanju, nairne о 

pitaпju kako da se nacija sacuva od propasti i suprotstavi 

okupatoru. Tadasпji stvaraoci planova za buducnost bili 

su nalik на dornaciпa koji, kad mu gori kuca, razrnislja о 

torne kako се urediti novu kucu - umesto da gasi pozar. 

Pitanje plarюva za buducnost pretstavljalo је u svojoj sustini 

pokusaj da se u Osvobodilnu frontu unese papirnat:l 

diskusija i da se tako Osvobodilna fronta pretvori iz borbeпog 

opstenacioпalnog pokreta u diskusioni k.lub koji нiје 

opasan ni za koga, ni za bivse vlastodrsce ni za okupatora. 

Treci metod kojim је reakcija nastojala da razblje jedinstvo 

Osvobodilne fronte Ьila su dubokournna proricanja 

da се svi опi koji saraduju sa Koшunistickom partijom doziveti 

sudbinu Kerenskog. Cinjeпica da danas u Izvгsnorn 

odboru postoji najtesnje jedinstvo i da su u Izvrsnom odboru 

пе samo komunisti nego i drugovi iz ostalih grupa 

- najodlucп.ije је objektivno opovrgnuce svih proricanja 

о sudblni Kerenskog. Iza reakcionarnog brbljanja о sudbini 

Kerenskog, koju се toboze doziveti svi saradпici Komunisticke 

partije, nije se skrivalo nista drugo do reakcion::~rni 

pokusaj da se razbije borbeno jedinstvo sloveпacke nacije 

unosenjeш k.lasпe borbe. Dak.le, ona ista reakcija koja је 

u staroj Jugoslaviji imala puna usta fгaza о nacionalrюm 

jedinstvu i koja se silno uzrujavala zbog k.lasne borbe kad 

se radni пагоd borio za poboljsanje svojih zivotnih uslova 

i za svoja dernokratska prava, ona ista reakcija priЬegla је 

sad urюsenju klasne borbe kako Ьi razblla borbeno jedin..;. 

stvo slovenackog naroda upereno protiv okupatoгa i njegovih 

domacih pomagaca. 

Dalji pokusaj reakcije Ьila је akcija Draze Mihailovica. 

То se dogadalo u vreшe kada slovenacki narod jos rlije 

Ьiо tacno obavesten о izdajnickoj ulozi Draze Mihailovica, 

ll vreme kada је poneki cestiti Slovenac jos verovao vestima 

koje је cuo preko londoпskog radija, а koje su partizanske 

uspehe pripisivale "gorskom caru" Drazi Mihailovicu. 

Ako је Osvobodilna fronta htela spreciti da vec tada 

ne nastanu naoruzane izdajnicke bande koje bi и interesu 

okupatora potpalile gradanski rat u sloveпackom narodu,


onda је morala da pristalice Mihailovica и Sloveniji politicki 

razblje. Vi se, drugovi, secate kako је i kada је Osvobodilna 

fronta pocela s politickom kampanjom protiv Мibailovica. 

Vi znate da је ta kampanja и celosti uspela i da 

је slovenacki пarod tada sazпao za necиveno izdajstvo koje 

је Mihailovic pocinio и Srblji. А bas tome nюramo zahvaliti 

sto је reakciji tako kasno poSlo za rukom da na tlи 

Slovenije skиpi orиzane bande koje sи istиpile s puskom 

и rиci protiv svog brata i svog naroda. 

Dalji metod reakcije иpotreЬljen и ciljи razbljanja 

jediпstva oslobodilackog pokreta Ьilo је tvrdeпje da је 

Osvobodilna .froпta orijentisana aпtijиgoslovenski. Cime sи 

klevetnici pravdali takvo tvrdeпje Time sto је Osvobodilna 

froпta postala nacelo samoopгedeljenja slovenackog 

naroda. Drugovi! Razvoj је pokazao da је bas na osnovu 

nacela о samoopredeljeпjи jugoslovenskih naroda pocela 

da raste поvа Jиgoslavija, istir1ska otadzbina jиgoslovenskih 

naroda, dok је Draza Mihailovic postao nosilac najgore 

nesloge medи jugoslovenskim narodima. Dra:Za Мihailovic, 

taj veliki "jиgosloveпski jиnak", иdrиzio.se s иstasama 

i zajedno s njima је odgovoran za sve pokolJe srpskog 

i hrvatskog naroda. Poslednji metod kojim је reakcija и 

tom periodи htela da razblje jediпstvo oslobodilac~.og pokreta 

Ьiо је pokиsaj da podeli Slovence па one kOJl sи za 

Loпdon i one koji sи za Moskvu. Osvobodilna froпta је na 

takav pok-usaj odgovorila konstatacijom d~ slovenacki 

oslobodilacki pokret ne dopusta da se Slovenc1 dele na .one 

koji sи za London i one koji sи za Moskvu, da Osvobodilna 

fronta kao sastavni deo jugoslovenskog oslobodilackog pokreta 

pretstavlja Slovence и zajednickom saveznickom taborи 

i ispш1java sve obaveze prema saveznicima. Razume 

se da је Osvobodilna fronta govorila iz srca i р~ zelji s~ovenackih 

narodnih шаsа kada је koпstatovala 1 naglasйa 

da је sиdЬina slovenackog naroda najtesnje povezana sa 

sиdЬinom bratskog velikog rиskog naroda. 

PoШicka borba kоји је Osvobodilna fronta vodila protiv 

pokиsaja reakcije da razblje и tom periodи ~lovenacko 

nacioпalrю jediпstvo иspela је и celosti. Osvobodйпa fronta 

kоји sи priznavale najsire narodne mase postal~ је u to 

vreme opsteprizпata slovenacka narodпa vlast, шkо pod 

petom okиpatora. 

U Sloveпiji se tada stvorila sitиacija da sи slovenack:. 

narodne mase izvrsavale direktjve Osvobodilne fronte 1 

v 

GOVOR NA SKUPSTINI DELEGATA - 365 

njenog rukovodstva, а sabotirale direktive okиpatora. 

Stvarrю se razvila drzava и drzavi. Bilo је potpurю jasno 

da takva sitиacija ne moze dиgo trajati. Dve suprotne vlasti 

nikako ne mogu da postoje jedna нz drugu. Nesto se 

svakako moralo dogoditi. Ш је morala da popиsti Osvobodilna 

fronta Ш је morao bar privremeno, pod pr~t~skom 

oslobodilackog pokreta, da popusti_okиpator. Pod pпttskom 

naseg oslobodilackog pokreta i nasill partizaпskiћ ceta tada 

је popustio okиpatot·, napиstio vecinи teritorije и takozva: 

пој LjиЬljaпskoj proviпciji i time dokaza.~ svojи. nemoc 

u borbl protiv malog пaroda, ali naroda koJI se Ьоп. 

Nastиpio је treci period и slovenackom oslobodilackom 

pokretu, period prve slovenacke slobodпe teritorije. 

Bilo Ьi sиvise kad Ьismo jos posebno isticali da је slo 

Ъodna teritorija иsred okиpator~kih armija znac~~a ogromn_u 

шanifestacijи slovenackog nВ:cюп~lnog Pt~nciJ.~a: :n~festacijи 

kakve и slovenackoJ nacюnalnoJ tstoriJI ~os J-lJe 

Ьilo. Sa slobodnim izborima, koje је na oslobodenoJ terttoriji 

odшah pocela da odrzava, Osvobo~~lna. f~onta ~е pokazala 

kako zamislja narodnи demokratiJи. UJedno Је Osvo 

Ъodilrш fronta dokazala slovenackom seljakи da је ona 

izrasla i iz seljackih masa isto toliko koliko iz radnickih 

masa i masa intelektиalaca. Svu veleposednickи zemljи 

koja se nalazila и rиkama stranih okиpatorskih, vecinom 

nemackiћ fеиdаlпЉ posednika, tadasnja narodna vlast 

Osvobodilne fronte razdelila је besplatno i zajedno s inveнtarom 

slovenackim radnim seljacirna. Ono sto nije mogla 

da иci11i stara Jugoslavija posle takozvanog oslol;юdenja 

godine 1918, о cemu nije Ьilo ni traga u takozvanoJ agrarnoj 

reformi, sve је to uCiпila Osvobodilna ~ronta na oslobodenoj 

teritoriji и rokи od svega dve nedelJe. Na slobodnu 

sloveпackи teritorijи navalio је zatim ok-upator svom snagom. 

Protiv partizana borilo se tada 60.000 talijanskih i 

20.000 nemackЉ vojnika. Neprijatelj је Ьiо naorиzan najmodernijim 

aиtomatskim oruzjem, raspolagao је motorizovaпim 

jedinicama i avijacijom. Ali иspesi neprijateljske 

ofanzive, i pored toga sto је slovenacka narodna vlast privremeno 

izgиbila svojи teritoriju, Ьili sи za okиpatora 

porazni. Okиpatorи nije pos_lo za rиkom da иnisti ~ar~dn~oslobodilackи 

vcjskи i partlzaпske odгede Slovenl]e sto Је 

Ьiо njegov glavni cilj. Nije ти poSlo za rиkom da unisti 

Osvobodilnu frontи, sto је svakako Ьiо njegov cilj. Doma·-


сој 7eakciji nije_ poslo za rukom da razblje jedinstvo Osvobodilne 

fronte sto se ona tada iz petnih zila trudila. 

Ali је и tom periodи doslo do jedne pojave u:Zasrю 

sramпe za опе koji sи је skrivili. Pojavile sи se naorиzane 

bande koje sи na strani okиpator-a иperile pиske protiv 

sopstvenog пaroda. Na talijanskim bajoпetima, и vreme 

talijaпske ofaпzive, nastala је oru:Zana snaga Bele garde, 

bande talijaпskim orиzjem пaorиzaпih izdajпika koji su 

na zaplotnjacki izdajnicki naciп poceli ЬоrЬи protiv sopstveпog 

naroda i njegovih najпaprednijih boraca. 

Nastupio је, dakle, peti period и razvojи Osvobodilne 

fronte, period belogardizma, period opste ofanzive okиpatora 

i пjegovih иnиtrasnjih pomagaca. Osvobodilna fronta 

је izdrzala tu navalи. Danas moramo zahvaliti pre svega 

aktivistima Osvoboclilne fronte sto tada Bela garda i okиpator 

пisи иspeli, пеgо је posle okиpatorske i belogardejske 

ofanzive росео period ofanzive Osvobodilne fronte, 

koja је proletos presla и поv oslobodilacki polet i s kapitиlacijom 

Italije dozivela ogromпe иspel1e, vama dobro 

poznate. 

Sadasпji period oslobodilackog pok:reta је, prema tome, 

njegov sesti period, period и kome smo oslobodili gotovo 

poloviпи Sloveпije, period и kome Osvobodilпa froпta vodi 

ovu ogorcenи kопасnи ЬоrЬи protiv najgoreg neprijatelja 

nase nacije i naseg naroda, protiv hitlerovske Nemacke. 

Posle ovog kratkog opisa razvoja Osvobodilпe fronte 

ћtео Ьih da se dotaknem rezиltata nase oslobodilacke borbe. 

Prvi i osrюvni rezиltat dvogodisnje oslobodilacke 

borbe, najvelicaпstveniji пјеn plod besиnmje је nasa Narodnooslobodilacka 

vojska Slovenije. 

Ako smo na pocetkи nase oslobodilacke borbe imali 

male, пeznatne partizanske grиpice koje sи morale da se 

iz zaseda bore protiv okиpatora, ako sи se te grиpice s mиkош 

razvijale и partizanske odrede i grиpe odreda ako 

su ti odr~di prosli najteze ofaпzi1.тe koje se mogu zarclsliti 

- dana_s 1marнo regиlarnи armijи, prvu zaista narodnu vojskи 

naseg нaroda. Тој nasoj vojsci poslo је za rиkош da razorиza 

sest talijaнskih divizija, toj паsој vojsci је poslo za 

ru~o:I da o~lobodi polovinи slovenacke teritorije, toj nasoj 

VOJSCl polaz1 daпas za rukorn da zaиzima пemacka i иstaska 

иporista. I sadasnji иspesi nase Narodnooslobodilacke voj- 

GOVOR NA SKUPSТЉ"'I DELEGATA - 367 

ske garantija sи da se nasa borba priЬlizava pobednickom 

zavrsetkи, iako nas jos сеkаји veoma teska iskиsenja. 

Drиgovi i drиgarice! Upravo na pitanjи neodlozne 

oru:Zane akcije ili pak cekanja, dakle na pitanjи koje smo 

daпas vec nekoliko риtа dodirnиli, pokazalo se ko иistiпи 

stvara slvenackom narodи njegovu orиzanи snagu. Da је 

Osvobodilнa fronta cekala, da se нiје odlиcila za nacelo 

neodlozne akcije, danas ne Ьismo imali nasи narodnи vojskи, 

gospodar na danasnjoj oslobodenoj teritoriji Sloveпije 

Ьiо Ьi nemacki okиpator, i bиdite иvereni da Ьi ovde zario 

i palio isto onako kao sto је na pocetkи okupacije zario i 

palio и Gorenjskoj i Stajerskoj. Prigovor da oruzana akcija 

tшistava domove i zivote pokazao se, dakle, kao sasvim 

neispravaп. Naprotiv, orиzana akcija nasih partizana spasla 

је bezbrojne slovenacke donюve, bezbrojne slovenacke zivote 

i ogromпи nacioпalnи iшovinи. Kome treba da zahvalinю 

sto danas jos postoje slovenacke sиme, kome treba 

da zahvalimo sto talijaпski okиpator, zeljan slovenackih 

drva, н~је posekao nase lepe sиme kao, naprimer, и PrimorskoJ, 

kome treba da zahvalinю sto slovenacki zivalj и 

Gorenjskoj nije iseljen, sto и Stajerskoj danas jos oЬitavajи 

Slovenci i sto nernacki оkираtог ne rnoze da иnistava 

slovenacka sela na nasoj oslobodenoj teritoriji. А iz svega 

toga nepobltno proizilazi da nacelo neodlozne oruzane 

akcije ne samo sto nije иnistavalo nas narod i njegovu imo~ 

vinи nego da је опо Ьilo jedino spasonosno za пacionalni 

opstanak. 

Porюvo podvlacim da se iza prigovora da иnistavamo 

sloveпacke domove i slovenackи nacioпalnи imovinи skrivalo 

nesto sasvim drugo. Skrivao se strah od rшoruzanja 

sJovenackih narodnih masa, skrivao se strah Ьivsih vlastodrzaca 

od stanja koje је nastиpilo danas, od stanja kad 

slovenacki covek, kad slovenacki narod steze и svojim rиkama 

orиzje i svestan је da ga nece odloziti dok ne postigne 

potpuno oslobodenje i иjediпjenje svoje nacije, dok ne postigne 

srecnи bиdиcnost za sebe i svoje potomstvo. 

Iza prigovora protivnarodne i antiпacionalne reakcije 

da neodloznom orиzanom akcijom иnistavamo slovenacke 

domove i slovenackи nacionalrщ imovinи skrivao se, najzad, 

strah od toga sto је imala da Ьиdе, ali sto nije Ьila 

Ьivsa jиgoslovenska vojska, skrivao se strah od prave nacionalne 

i narodne vojske.

368 - CLANCI 1 RASPRAVE IZ NOB 1943 

Zato i samo zato sto је bilo prihvaceno nacelo neodlo 

:Zne oruzaпe akcije imamo danas svoju narodnu vojsku u 

koju s pravom mozenю imati poverenja, vojsku koja nат 

је jemstvo da се ratпi krivci platiti i vratiti sto su unistili, 

vojsku koja nam је jemstvo da се u nasoj oslobodenoj 

otadzbini vladati uzoran poredak oгu:lane naгodne demokratije, 

vojsku koja nam је jemstvo da се narodne i 

гadne mase doci do svojih denюkгatskih prava. 

А da је Ьilo prihvaceno nacelo cekanja, onda Ьi posle 

sloma okupatora slovenacki нarod - ako Ьi jos postojao, 

а ја sarn uveгen da vise ne Ьi postojao - u najboljem slucaju 

doziveo povratak starog stanja, stanja stare, pred-· 

aprilske Jugoslavije, Jugoslavije nacionalne нeгavnopravnosti, 

Jugoslavije bezobzirne socijalпe eksploatacije, Jugoslavije 

koja је guSila dernokratska narodna prava. 

Drugovi i dгugarice! Danas rrюzemo na nasoj istoriskoj 

skupstiпi da s ponosom konstatujemo i tvrdimo da је 

nasa slavпa vojska izrasla iz паsЉ sopstvenih nacionalnih 

i пarodnih sпaga. Sve oruzje koje imamo rnorali sпю da 

osvojimo sami. Сiнјепiсе da је to nase oruzje i da је to 

nasa vojska mi smo daпas potpuпo svesni i nase oruzje 

narn vise rliko несе istrgнuti iz ruku. 

Kad govoriшo о postanku nase naгodne vojske, tгеЬа 

da kazenю нesto о izbeglickoj londonskoj vladi. Izbeglicka 

londonska vlada najbolje је pokazala svoje pravo lice k

370 _ CLANCI I RASPRA VE IZ NOB 1943 

'l'a vojska kojom zapoveda на§ voljeni drug Tito zaistn 

је vojska naroda Jugoslavije. Nije to vojska jednog naroda, 

vec је to vojska svih juznoslovenskih naroda, vojska Jugoslavije. 

Partizan koji se danas bori па tlu Slovenije, Ьiо 

on Slovenac, Srblп Ш Crnogorac - а vi znate da u N arodnooslobodilackoj 

vojsci Slovenije imaшo mnogo srpskih i 

crnogorskih drugova - zna da se na nasem slovenackom tlu 

bori kako za svoju slovenacku otadzbinu tako i za svoju 

srpsku, crпogorsku i hrvatsku otadzblnu. Slovenci koji se 

bore па hrvatskom, srpskom i crnogorskom tlu znajtl da 

se bas na tom tlu bore istovreшeno i za svoju slovenacku 

otadZЬinu. 

Drugu Titu i divnoj vojsci koju је on osnovao i koju 

vodi treba danas da zahvalimo sto imamo Antifasisticko 

vece narodnog oslobodenja Jugoslavije kao jedinstveno 

pretstavnistvo svih juznoslovenskih naroda. 

Drugovi i drugarice! Drugi rezultat nase Narodnooslobodilacke 

borbe jeste organizacija nase Osvobodilne fronte 

sloveпackog naroda, jeste jedinstvo slovenackih narodnih 

masa ovaploceno u Osvobodilnoj fronti. 

Posle sloma stare, predaprilske Jugoslavije Ьilo је slovenackom 

narodu potrebno dvoje. Prvo, trebalo је osnovati 

oslobodilacku organizaciju na narodnim snagama, jet· 

su samo narodne snage sposobпe da uspesno uzmu u svoje 

ruke sudblnu nacije. Drugo, Ьilo је potгebno da se osnuje 

opstenarodna organizacija i da se svima koji smeju kazati 

da su svesni Slovenci omoguci ucesce u пјој. Vec sam rekao 

kako smo vodili borbu za takvu organizaciju. Iz te borbe 

nastao је nov tip opstenaгodne organizacije slovenaCke nacije, 

organizacije koju smo osnovali na narodnim snagama 

i dali јој najduЬlju narodno-demokratsku sadrzinu, а ujedrю 

јој zagarantovali njen internacionalisticki karakter. 

Osvobodilna fronta ne Ьi nikad mogla postici uspehe 

kakve је postigla da пiје izgradila svoje potpuno jedinstvo, 

da danas ne pretstavlja potpuno jediпstvenu opstenarodnu 

organizaciju slovenacke nacije. Drugovi i drugarice, rni mozeшo 

da ustvгdimo c.la Osvobodilna fгonta vise nije koalicija 

пi skup razlicitih stranaka, strancica, grupa i grupica. Osю 

Ьodilna fronta је potpuno jedinstven opstenarodni pokтet 

slovenacke nacije. Takav jedinstven opstenarodni pokret 

zahtevalo је ratno vre:r,ne, а zahtevao ga је i najduЬlji drustver'i 

interes sloverз.-~ckih narodnih masa. 

GOVOR NA SKUPSТINI DELEGATA _ 3'71 

Nije nista neoblcno sto se Osvobodilna fronta kao 

opsteпarodni oslobodilacki pokгet razvijala u isto vreme u 

slovenacku нarodnu vlast. Stara vlast stare, predaprilske 

Jugoslavije propala је aprila 1941 svuda i na citavoj liniji! 

Oslobodilacki pokret koji је росео slovenacku zernlju cistiti 

od okupatora morao је nuzrю dobljati karakter vlasti u 

ir1teгesu slovenacke nacije i slovenackih narodnih masa. 

Eleшent vlasti Osvobodilne froпte pojavljuje se vec u drugom 

peгiodu razvoja Osvobodilпe fronte, u periodu masovnog 

poleta oslobodilackog pokreta posle nemackog napada 

na Sovjetski Savez. Vec sama cinjenica da је tada nastala 

пekakva drzava u drzavi dokazuje da је Osvobodilna fronta 

vec tada sadгzala elemente nove narodne vlasti. Takvi elemeпti 

nove пarodne vlasti povecali su se, razurnljivo, u 

periodu prve oslobodene teritorije i postali su narocito izraziti 

sada, u periodu druge oslobodene teritorije. 

U vezi s tim treba naglasiti istovremenost politickog 

pokгeta Osvobodilne fronte i karaktera nove nacionalne i 

narodne vlasti koji ima Osvobodilna fronta. 

Drugovi i drugarice! Iz svih uspeha Osvobodilne fronte, 

iz ciпjenice 

da su u Osvobodilnoj fronti pretstavljene sve 

zaista patriotske slovenacke grupe, bez obzira na njihov 

pogled на svet, na tradiciju i na иZе politicko opredeljenje 

u proslosti - iz svega toga sledi da је Osvobodilna fronta 

jedini zakoniti pretstavпik slovenackog naroda na nasem 

slovenackorн tlu. 

Ко se daпas bori protiv Osvobodilne fronte, taj se bori 

ne samo protiv pokreta Osvobodilne fronte nego i protiv 

samog нaroda. 

U vezi s tim hteo bih da dotaknem pitanje takozvanog 

gradanskog rata. Neki ljudi - napose neka "sredinska" 

gospoda u LjuЬljani- pokusali su tvrditi da је za gradanski 

rat u Sloveniji kriva Osvobodilna fronta. Prvo i prvo, 

treba konstatovati da na slovenackoj teritoriji nema gradanskog 

rata, vec da se u nasoj otadZЬini vodi samo rat 

protiv stranih okupatora i njihovih unutrasnjih pomagaca. 

Ukoliko mozerrю govoriti о gradanskom ratu, mozemo go~ 

voriti samo о pokusaju domacih slugu okupatora da takav 

rat potpale. Upravo cinjenici da је Osvobodih1a fronta 

opsteнarodna organizacija, da za sve vreme svog postojanja 

tezi za takvim svojim karakterom i da se za njega bori - 

upravo toj cinjenici treba da zahvalimo sto danas u Slove- 

24•

~ -··----·~"---------------------------~, 


niji gradanskog rata nеша. Upravo u tоше је ogrormш zasluga 

Osvobodilne fronte slovenackog naroda i njenog rukovodstva, 

koje nije dozvolilo da bude isprovocirano nn 

gradanski rat, vec se citavo vreшe nepokoleЫjivo borilo 

za nacionalno jedinstvo i tiшe ujedno raskrinkavalo izdajnike 

kao izdajnike, шаdа su oni hteli da se prikazu kao 

partneri u gradanskom ratu. 

Na ovom mestu treba da se ka2e nesto о Beloj gardi. 

Najpre su ti izdajnici poceli s prigovoron1 da neodlozпa 

oruzana akcija uпistava nas narod. Uvidevsi docпije 

da narod ne ide za njiшa, poceli susa otvoreпiш deпuпcijacijama. 

Kasnije, kad nas је vec pritiskala snazna talijanska 

ofanziva, istupili su sa oruzjem protiv sopstvenog naroda. 

Drugovi! Nas mora interesovati zasto su ti 1judi i ti 

krugovi pali tako duboko, zasto su postali izdajnici naroda, 

zasto su na strani okupatora digli pusku protiv svog sopstvenog 

naroda. Uzrok svemu tome konstatovali smo vec 

nekoliko puta. Тај uzrok је samo jedan. Тај uzrok је njihov 

strah od narodile dernokrэ.tije, njihov strah od пarodnЉ 

masa. Iz straha od sopstvenog naroda postali su izdajnici 

sopstvene пасiје. Protivnarodna reakcija, koja је u aprilu 

1941 pokazala svoju пesposobrюst da upravlja sudblnom 

naroda, izrodila se iz straha od sopstverюg naroda u izrazitu 

agent':lru spoljnog neprijatelja sloveпacke nacije. 

Reci cemo jos nesto о ulozi takozvane sredine. N asli 

su se ljudi koji su hteli da ostanu sredinasi. А u sustini za 

nјЉ је karakteristicno isto ono sto је karakteristicno za 

Belu gardu. Боје se narodпih masa. Kad se ta gospoda ne Ьi 

bojala narod!lih masa i dernokratskih prava slovenackog 

naroda, oni Ьi se morali kao sinovi svog пaroda vec davno 

odluciti za borbu protiv okupatora. U borbl na zivot i smrt, 

kakvu vodi slovenacki narod protiv okupatora, nеша i ne 

moze Ьiti sredine. Ш si s narodom, to jest sa Osvobodil!lom 

frontom, Ш si sa okupatorom. 

Drugovi i drugarice! Zbog sjajnЉ pobeda Crvene 

armije i zbog poraza Italije u Africi i na Sredozemlju pocela 

је Bela garda da i spolja i unutra gubl tlo pod nogama. 

Bilo је prirodno sto su belogardisticki rukovodioci poceli 

traziti поvе temelje za svoj antinacionalrli i antinarodni 

rad. Morali su pokusati da se izyuku iz odYrat!le situacije 

GOVOR NA SКUPSТINI DELEGATA - 373 

u kojoj su se nasli zbog svoga izdajstva. Takav pokusaj је 

Plava garda, koja ne znaci niti је znacila drugo do prelaz 

s demaskiranih belogardistickih pozicija na nesto јасе maskirane 

plavogardisticke pozicije. Plava garda nije nis~ 

drugo do Ilastavak Bele garde - s tom l"aZlikom sto jezgro 

Plave garde sacinjavaju najzadrtiji Мihailovicevi oficiri. 

Potpuna istovetnost belogardistickih i plavogardistickih te 

Z:nji pokazala se posle kapitulacije Italije i posle sjajnih 

pobeda NarodnooslobodilaCke vojske. I belogardisti i plavogardisti 

su se prikljucili Nemcima. I jedni i drugi prisili su 

na rukav hakenkrojc u belom krugu. Sta znace Plava garda 

i cetnici danas шogu jasno videti nasi drugovi u LjuЬljani, 

gde Mihailovicevi cetnici nose sajkacu i jugoslovenski 

drzavni grb, а na rukavu hakenkrojc. 

Stvari idu, dakako, svojim putem. Bela i Plava garda, 

koje su digle oruzje protiv sopstvenog naroda u borbl protiv 

demokratskih prava narodnih masa svoje nacije, morale su 

prihvatiti komandu generala Rupnika, koga su postavili 

Nemci. Danas su svi izdajnici naroda ujedinjeni na najodvratnijim 

i ujedno najotvorenijim pozicijama - to jest pod 

komandom generala Rupnika. А ko је Rupnik Rupnik је 

Ьivsi jugoslovenski general Ьivse jugoslovenske vojske, koji 

је vec pre aprilskog rasula 1941 prodao buducim okupatorima 

sve odbranbene planove jugoslovenske vojske. 

Drugovi i drugarice! U svojoj plemenitoj teznji da 

orrюguci povratak u krilo svog naroda svoj otreznjeчoj sloveпackoj 

braci koja su zalutala ili prisil!lo bila mobilis~na 

u Belu gardu Osvobodilпa fronta је posle kapitulacije Ita 

Jije i oslobodeпja slovenacke teritorije pokazala iznenadujucu 

velikodusrюst. Ali izdajnicima nema spasa. Iako 

se Osvobodilna fronta pokazala krajnje velikodusnom, izdajhici 

su danas opet poceli da rovare na oslobodenoj sloveпackoj 

teritoriji. Uveren sam da govorim iz srca citave 

nase skupstine ako naglasim da velikodusnosti i popustlji1 

vosti mora Ьiti ucinjen kraj. 

Drugovi i drugarice! Ко danas posle svega sto se dogodilo 

nije prestao da radi protiv sopstvenog naroda i njegovog 

oslobodilackog pokreta, taj u ovim ratnim uslovima 

ne zasluzuje da zivi! 

U vezi s tim zelim jos da dotaknem i pitanje klera. 

Poznati su vаш prigovori Bele i Plave garde da је Osvobodilna 

fronta antireligiozni pokret. Prisustvo svestenika

-----------------------------------~ 

37 4 - CL.'I.NCI I .R.'\SPRA VE IZ N0)3 1943 

dr Metoda Mikuza na nasoj skupstini, prisustvo svestenika 

druga Skerlja iz Primorja, prisustvo svestenika, zuprlika 

druga Lampreta u 14 Diviziji nase vojske i prisustvo pravoslavnog 

svestenika druga prote Zecevica u pocasnom 

pretsednistvu nase skupstine - sve to ocigledno. razgolicuje 

podlu belogardejsku laz. Svaki svestenik koji ide sa 

svojim narodom u nasim је redovima dobro dosao i primljen 

је kao prijatelj. Као sto tu ciпjenicu iskreno isticem, 

isto tako odmah iskreno izjavljujem da nacioname izdajnike 

mantija ne moze da stiti niti се ih stititi. То neka 

upamte svi koji crkvu i veru iskoriscavaju za borbu protiv 

:paroda. 

TreCi rezultat dvogodisnje oslobodilacke borbe naseg 

naroda jeste nov tip politiCkog radnika i nov tip politicko~ 

:rukovodioca. U staroj, predaprilskoj Jugoslaviji stranacki 

covek, sakupljac glasova na izborima Ьiо је uoЬicajeni tip 

politiCkog radнika kakvog su mogle da dadu zvanicne politicke 

stranke. Sada, u borЬi za пovu Jugoslaviju, tip politickog 

radnika је nas politicki aktivist, borac koji је morao 

da podnese beskrajne teskoce i izdrzi beskrajne napore, 

da doprinese beskrajne zrtve. Сео aktiv Osvobodilne fronte, 

okupljen oko svog jezgra, Komunisticke partije, danas је 

nov tip naseg politiCkog radnika. Izvrsni odbor Osvobodilne 

fronte је nov tip politickog rukovodstva. Ako :Zelite da taj 

нovi tip sasvim upoznate, uporedite ga sa izbeglickom londonskom 

vladom. Izvrsni odbor је morao da podnese sve 

teskoce talijanske ofanzive, sve teskoce kroz koje su prolazili 

i jos prolaze nasi borci. Cesto mu је tanad zvizdala 

oko usiju, cesto је Ьiо u Ileposrednoj srnrtнoj opasnosti. 

Tip nasih politickih radr1ika i naseg politicko~ rukovodstva 

kuje se u samoj borЬi. Iz borbe i za borbu moraju rasti i 

stvarno rastu nasi politicki radnici, nasi politicki aktivisti, 

nase politicko rukovodstvo. 

Cetvrti rezultat dvogodisnje oslobodilacke borbe је 

yanredrю brzo stvaranje narodne vlasti posle kapitulacije 

Italije. Bilo Ьi suvisno davati о torne detaljne podatke. Vi 

drugovi sa terena, delegati slovenackog naroda, delegati iz 

nasih sela i gradova, Ьili ste sami svedoci toga. Cinjenica 

da smo za svega tri пedelje bili u stanju da odrzimo izbore 

i sazovemo Skupstinu delegata slovenackog naroda u tako 

velikom broju i iz svih krajeva Slovenije, najbolje је svedocanstvo 

о brzom stvaгanju наsе nove vlasti. Pritom treba, 

GOVOR NA SКUPSTINI DELEGATA - 375 

razume se, istaci da jos ima i da се jos Ьiti bezbroj teskoea. 

Od nas sanlih, od narodnog ucestvovanja u stvaranju nacioname 

i narodne vlasti, u organizovanju nase pozadine, 

od narodne inicijative zavisi koliko ima jos i koliko се jos 

Ьiti teskoca i kako brzo cemo ih savladivati. 

Jos nekoliko reci kao prilog pitanju straha takozvanih 

boljih slojeva i huskanja Bele garde u tom pogledu. 

Drugovi, Osvobodilna fronta nema u programu nista sto Ьi 

u danasnje vreme posezalo u takozvanu privatrш svojinu. 

Osvobodilna fronta u tom pogledu nije stvarno ucinila nista. 

Sto se toga tice, svima је pozнata izjava druga RiЬara 

i druga Tita. Takozvani bolji slojevi nemaju se, dakle, cega 

bojati ako ne budu iz straha od narodnih masa i od rljihovih 

dernokratskill prava iSli protiv sopstvenog naroda. 

Tako glasi наs odgovor sto se tice pitanja takozvanih boljih 

slojeva i huskanja koje u tom pogledu vrsi Bela garda. 

Ako zelimo da u nekoliko reci ponovimo ono sto treba 

da vam ka:Ze Izvrsni odbor, pola:Zuci vam u ime Osvobodilne 

fronte racun о svorn gotovo trogodisnjem radu, moram 

da naglasim sledece: u aprilu 1941 raspala se vojska. 

Danas imamo vojsku. U aprilu 1941 raspao se Citav nas 

javni aparat. Danas ga imamo. Ali ne samo da imamo vojsku 

i vlast. Prvi put u svojoj istoriji imamo zaista nacionalнu 

i narodnu vojsku i imamo zaista nacionamu i naro

376 - CLANCI 1 RASPRAVE IZ NOB 1943 

stickog okupatora. Sva teska iskusenja koja nas jos cekaju 

i о kojima ne treba imati iluzija moramo da izdrzimo u 

nesalomljivom ofanzivnom duhu - ta radi se о srecnoj 

buducnosti naseg naroda, о srecnoj buducnosti nase dece. 

Zivela nasa otadZЬina! 

Zivelo nase mlado pokolenje, kome moramo stvoriti 

srecan dom! 

Neka zivi nas voda, vrhovni komandant, drug Tito! 

PREDLOZI SKUPSTINI DELEGATA 

SLOVENACKOG NARODA 

Drugovi i drugarice, 

Na jиcerasnjoj sednici Izvrsni odbor Osvobodilne 

fronte slovenackog naroda polozio vam је racиne о dosada8njem 

radu. Iz referata ste cиli dvoje: prvo, da је Osvobodilna 

fronta inicirala slovenacki narodnooslobodilacki 

pokret i ujedinila и svojim redovima ogromrш vecinи slovenackih 

narodnih masa; drиgo, da se Osvobodilna fronta 

bas zbog svoje borbe razvila u slovenacku narodnи vlast. 

Izraz te cinjenice da se Osvobodilna fronta slovenackog 

naroda razvila u slovenackи narodnи vlast jeste i ova nasa 

skupstina. 

Potrebno је, drugovi, da ova skupstiпa pred kojom 

Izvrsni odbor polaze rасипе о svorn dosadasnjem гаdи 

konstatuje takode sadasпje stanje i donese zakljucak za 

budиcnost, da иdari neke vrste temelj nasoj nacionalnoj i 

narodnoj vlasti. 

Treba konstatovati sledece: 

1) da је Osvobodilna fгonta, i to samo Osvobodilna 

fronta, naгodnooslobodilacki pokгet па sloveпackoj teritoriji; 

2) da se ova Osvobodilпa fronta razvila и slovenackи 

пarodnи vlast, koju su duzni da poшazu svi svesni Slovenci; 

i 

3) da ova nasa skupstina treba da organizuje tu novu 

narodnu vlast, treba da nase narodne mase upozna s tim 

sta saciпjava tu narodпu vlast i ko је pretstavlja. 

Bilo Ьi rшjprirodnije da tu novu nacionalnu i narodnu 

vlast pretstavlja nasa skupstina; u vreme svoga zasedanja 

она је stvarno i pretstavlja. Ali rni zivimo u ratno vreme.

378 _ CLANCI I RASPRA VE IZ NOB 1943 

Vi znate da smo bas zbog ratnog vremena, posto zivimo u 

ratnim okolnostima, bili primorani na to da ovu skupstinu 

odrzavamo nocu zbog opasnosti od нeprijateljskog bombardovanja. 

Vi znate da је nerrюguce da se ova siroka skupstina 

sazove u kojem mu drago treнutku, odnosno uvek 

kad Ьi to Ьilo potrebno. Zato је potrebno da Skupstina delegata 

sloveнackog naroda, koju smo sada sazvali, izabere 

vrhovni plenuш Osvobodilne froнte slovenackog naroda, 

koji се Ьiti ujedrю vrlюvni organ postojece slovenacke narodne 

vlasti. 

Takav plenum kao pretstavnik sloveпaCke narodne 

vlasti postoji zapravo vec dve godine. Bio је osnovan u samom 

pocetku Osvobodilne fronte, kad su se pretstavnici 

svih zaista patriotskih grupa на poziv Komunisticke partije 

ujedinili u Osvobodilnu froнtu. Kasпije se plenum konstituisao 

u Narodnooslobodilacki odbor i time dao izraza ciпjeпici 

da se Osvobodilna fronta pocela razvijati, uprkos 

tudinskoj okupaciji, u sloveпacku narodnu vlast. Juce smo 

istakli da је za to vreme Osvobodilпa fronta postala, na 

dobroblt slovenackog naroda, роtршю jedinstveп opstenarodni 

nacionalni pokret. Bas zato је daпas moguce da vama, 

izabranim pretstavnicima sloveпackog naroda, pruzimo i 

priliku da plenuш Osvobodilne fronte izaberete sami. Jasno 

је da је ovo Ьila jedna od glavnih potreba ove naSe 

skupstine. 

I jos ovo: dve stvari karakterisu danas Osvobodilnu 

frontu. 

S jedne strane, Osvobodilлa fronta је opstenarodni 

oslobodilacki pokret koji se bori za oslobodenje slovenackog 

naroda, za njegovo oslobodenje i ujedinjenje, za postizanje 

njegovih r1acioпalnЉ ciljeva, za ostvarenje demokratskih 

prava narodnih masa; s druge strane, Osvobodilna 

fronta је, kao sto sаш rekao, vec i stvarno slovenaCka narodna 

v last. 

Jasno је da zakljucak koji daпas treba da usvojimo 

mora sadrzati оЬе ove сiпјепiсе, odnosno moramo im u 

svojim formulacijama odgovarati. 

Upravo zato predlazem da vrhovni plenum, plenum 

Osvobodilne fronte koji cete Ьirati danas kad budete Ьirali 

delegaciju za Antifasisticko vece Jugoslavije, bude ujedno i 

vrhovno politicko vocstvo Osvobodilne fronte i vrhovni 

pretstavnik suverene slovenacke narodne vlasti. 

PREDLOZI SKUPSТINI DELEGATA - 379 

Prema nasem predlogu, plenum Osvobodilne fronte 

treba da broji 120 ljudi. Ovih 120 ljudi donosice zakljuCke 

uvek kad se za to uka2e potreba i kada bude postojala mogucnost. 

Ali s obzirom na ratno vreme, jasno је da mogucnost 

za sazivanje plenuma nece uvek postojati. Za to vreme, 

prema nasem predlogu, treba da sve poslove koje Ьi inace 

obavljao plenum obavlja Izvrsni odbor Osvobodilne fronte. 

Citava struktura narodne vlasti Osvobodilne fronte је 

istinski demokratska, istinska narodna struktura. Ј edna od 

Ьitnih karakteristika koja odreduje narodnu i demokratsku 

strukturu neke vlasti jeste cinjenica da su u organima te 

vlasti zakonodavna i izvrsna vlast ujedinjene. 

Mislim da ovo ujediпjenje zakonodavne i izvrsne vlasti 

mora da bude izrazeno i u organima nase vlasti.

ISTORISКA SКUPSТINA _ 381 

ISTORISKA SKUPSTINA 

Prvi put u nasoj istoriji sakupill su se, usred ogorcenih 

Ъitaka koje Narodnooslobodilacka vojska Ъiје protiv zakletih 

neprijatelja naseg naroda, slobodno izabrarli delegati 

slovenaёkog пaroda i pretstavпici пarodnooslobodilaёkog 

pokreta iz svih slovenaёkih zemalja. 

Vec sama ova ёiпjenica daje prvoj Skupstini delegata 

slovenaёkog naroda istorisko obelezje i istorisko znaёenje. 

Naravпo, time se jos rli izdaleka пе iscrpljuje citav znacaj 

skupstine. Ako hocemo da skupstinu i njenu sadrzinu bar 

priЬliZno ispravrю ocerйmo, onda treba istaci da је to bila 

skupstina koja је izrasla па osnovama prave narodne demokratije 

i iz najsudbonosnije borbe koju је nas narod ikada 

vodio. 

Kroz skupstinu delegata su, dakle, progovorili sam slovenaёki 

пarod i sama slovenaёka nacija. 

Utoliko su znacajnije ciпjenice koje s principijelne 

strane osvetljavaju vaznost nekih zakljuёaka prve skupstine 

delegata. 

Skupstirш se jedпoglasno, bez ikakve diskusije, odluёila 

za neunюljivu borbu protiv okupatora, bez obzira na 

zrtve koje takva borba zahteva. Na pitanje koje је pretsednik 

Izvrsnog odbora Osvobodilпe fronte u ёitavoj sirini i 

duЬiнi postavio pred skupstirш, na pitanje da li skupstina 

potvrduje pravilnost dosadasnjeg puta Osvobodilne fronte, 

iako је taj put zaћtevao i zrtve, skupstiпa је bez rezerve 

odgovorila pozitivrю. I ne samo to. Skupstiнa је konstatovala 

da Ьi bez borbe Ьilo jos vise zrtava. Ali ni 

ova konstatacija nije Ъila poslednja rеё koju је skupstina 

izgov~ila u pitanju . zrtava i пeumoljive oruzane akcije. 

Skupstшa delegata . Је, nairne, i kod kuce i pred celim 

svetom sveёano пaglasila da је sarrю neumoljiva oru.Zana 

akcija spasla slovenacki нarod od propasti. 

Poverenje koje је skupstina delegata izrazila Izvrsnom 

odboru jediнstverю је u nasoj politickoj istoriji. То nije 

samo povereнje rukovodstvu, оно је neuporedivo vise; 

to је poverenje Osvobodilnoj fronti kao pokretu, to је poverenje 

skupstine ёitavom sadrzaju i pravcu Osvobodilнe 

fronte. 

Skupstiпa delegata jednoglasno је osudila Belu i 

Plavu gardu i zahtevala da ih narodna vlast energiёno 

i nenlilosrdno unisti. Time је паsа slovenaёka nacija, nas 

slovenaёki narod dao najodluёniji odgovor svim onim 

beskiёmeпjacima koji Ьi hteli da "ponlire" vatru i vodu, 

podjarmljeni narod i njegovog ugnjetaёa, borca za slobodu 

i odvratnog izdajnika. Skupstina delegata svecano је istakla 

da је moguce sащо jedinstvo jedne vrste, to jest 

orbeno jedinstvo slovenaёkih narodnih masa, jedinstvo 

1skovano u borbl i za borbu protiv okupatora, jedinstvo 

koje је vec stvorila i koje otelovljuje паsа veliёaнstvena 

Osvobodilнa fronta. 

Skupstina se bez rezerve izjasnila za rюvu, demokratsku, 

на nacioпalnoj ravnopravnosti zasнovanu Jugoslaviju, 

i tako sa svoje strane doprinela istoriski udeo nerazdru.Zivom 

bratstvu i ravпopravпosti juznoslovenskih nю·oda 

u sadasnjosti i buducnosti. 

S~~pst~нa ј~ svojim burrlin:, spontanim ovacijama za 

druga ћtа Izrazlla SVU duboku lJUbav koju nase nacionalne 

i narodne mase gaje prema svom oprobanom vodi i vrhovnom 

~omю:daz:tu. Srdaён}j~ . i d':lja osecanja priznanja 

od ош~ kоза . .Ј~ ~а skupstш1 doz1ve~ nas narodni heroj 

dгug Тlto, koJI Је IZ pravog narodnog sша izrastao u legendarnog 

vodu, ne mogu se uopste zarrlisliti. 

_ Skupstina је ponovo, na najneposredrliji nаёiн, izrazlla 

povezanost sloveнaёkog i svih jugoslovenskih naroda 

s нajnaprednijim narodom на svetu, s velikim ruskim narodom 

i celim Sovjetskim Savezom. 

Skupstina је, naposletku, i svojim sastavom i svojim 

kor1statacijarna potvrdila jedno od osnovпЉ saznanja nase 

oslobodilaёke borbe, saznanje da su narodne mase one 

na kojima treba graditi sudblnu naseg naroda.

382 - CLANCI I RASPRA v-E IZ NOB 1943 

А time је skupstina, bez obzira na sav ~voj dr~ф. 

ogromni posao koji је obavila, u i~e sl~ven~c~e nac;J~ 

i slovenackog naroda udarila temel]e svoJ nasoJ buducoJ 

borbl, nasem pravcu i perspektivi.. v • 

Ponavljamo: preko slobodno IZabrane Skupstme slo"" 

bodnih delegata slovenacke nacije i istinskih narodnih 

pretstavnika progovorila )е sama r:acija. . . 

Zato је danas jasniJe nego ikad ran7Je sta nacija 

i narod hoce i ko naciju i narod pretstavlJa. 

IZV ANREDNO V AZAN 

SPOLJNOPOLITICKI DOGADAJ 

Moskovska konferencija ministara inostranih poslova 

triju velikih sila - Sovjetskog Saveza, Velike Britanije 

i Sjedinjenih AmeriCkih Drzava - jedan је od najva2nijih 

politickih dogadaja u ovom ratu. Njegova osobltost sastoji 

se u sledecem: 

1) Do konferencije је doslo u razdoЬlju koje nesumnjivo 

pretstavlja poslednje razdoЬ!je ovog rata. Dogodilo 

se, dakle, bas suprotno od onog sto su ocekivali hitlerovska 

NemaCka, razni kvislinzi u okupiranim zemljama 

i reakcionarni krugovi u Engleskoj i Americi. Dok su, пaime, 

fasisticka reakcija i hor njenih pomagaca zamisljali 

da се saveznistvo izmedu Sovjetskog Saveza i zapadnih 

velikih sila sve vise labaviti, sto је hitlerovskoj Nemackoj 

i domacim izdajnicima trebalo da omoguci da se 

izvuku iz neumoljivih klesta bliske propasti, Moskovska 

konferencija znaci besumnje ucvrscenje saveznickog Ьloka. 

2) Zbog ocajnih nemackih poraza na Istocnom frontu 

i povoljnog toka Moskovske konferencije danas је jasno da 

се vojna aktivnost zapadnih velikih sila protiv Nemacke 

morati da se ројаса, sto се doprineti skracivanju rata. 

3) Zakljucak Konferencije koji obavezno nalaze demokratizaciju 

Italije sprecava spekulacije raznih reakcionarnih 

elemenata u samoj Italiji, na Balkanu i u srednjoj 

Evropi, ра, prema tome, pruza mogucnost potpunog 

razmaha narodnim i demokratskim snagama u Italiji. 

А time ujedno stiti nacionalne i demokratske tekovine

З84 _ CL.."'-NCI I RASPRA VE IZ NOB 1943 

jиgoslovenske N arodnooslobod~l.aCke borbe ~d bи~~cih 

imperijalistickih akcija s tal1Janske strane 1 s tal1Janskog 

tla. .. v • • 

4) Zakljиcak Konfereнc1Je о strogom kazнJavanJи ratnih 

zlociнaca prиza шogucнost trazeнja zadovoljstine za 

sve pocinjene zlocine, а иjedn i mogи~nost _za de:nokratski 

i narodнi razvoj и Evrop1. Bezobz1rno 1 nerrnlosrdno 

kaznjavanje ratnih zlocinaca znaci, naiшe, najsigurnijи 

garantiju za stvarno unistenje fasistiCkih i protivnarodnih 

reakcionarнih 

иporista. 

5) Сео dиh Konferencije је и potpиnoj sиprotnosti 

s rabotom izbeglicke i izdajnicke londonske vlade. Dosledno 

izvrsenje zakljиcaka ove Konfereнcije znacilo Ьi svakako 

definitivan spoljnopoliticki slom izbeglicke londonske 

vlade. Koliko се takav rezultat postati neminovan, 

zavisi, pre svega, od aktivrюsti NarodnooslobodilaCke borbe 

na nasem tlи. 

PREPREKE SU PALE 

Malo је koji istoriski dogadaj protekao и tako pravom 

i zrelom саsи kao Drиgo zasedanje Antifasistickog veca 

narodnog oslobodenja Jиgoslavije. 

Domovina i inostranstvo, svesni Jиgosloven i podli 

nacionalni izdajnik - svi sи nacisto s tim da sи zakljиcci 

Drиgog zasedanja А VNOJ -а od dalekoseznog, sиdbonosnog 

znacenja za сео dalji razvoj nase nacionalne, narodne 

i drzavne bиdиcnosti. Nema nikakve sиmnje da sи napaceni 

jиgoslovenski narodi i нjihovi najbolji sinovi ·..rec 

dиgo zeleli tak\'O stanje kakvo sи stvorili zakljиcci Drи· 

gog zasedanja AVNOJ-a. Isto tako, nеша nikakve sиmnje 

da sи se spoljni i иnиtrasnji neprijatelji nasih нaroda 

i nase zajednicke otadzЬine Jиgoslavije takvog stanja vec 

dиgo bojali. Ali иprkos tome jasno је da, naprimer, Ргvо 

zasedanje А VNOJ-a jos nije nюglo ni smelo doneti tako 

dalekosezne zakljиcke. Da ih је donelo, doпelo Ьi ih prerano. 

Nasa slavna Narodnooslobodilacka vojska tada jos nije 

Ьila tako jaka kao danas. Nјеп иgled i иgled citavog naгodnooslobodilackog 

pokreta tada jos nisи tako pobedniCki 

prodrli и saveznicko inostranstvo. Velika laz о Drazi Mihailovicи 

и zapadnom svetи jos nije Ьila razЬijena do-· 

kraja. Izbeglicke vlade mogle sи jos da prevare mnoge 

lakoverne ljиde i и otadzЬini i kod saveznika. Jos иvek је 

kod nas kod kисе Ьilo narodnЉ masa cije је mesto, dodиse, 

jedino и Narodnooslobodilackoj borЬi, ali koje jos 

nisи шogle da se konacno odlиce. А i svi oni иgledni ljиdi 

iz predaprilskog jиgoslovenskog politickog i javnog zivota 

koji su danas progledali, pгikljucili se svojim narodima 

i njЉovoj oslobodilackoj borЬi i podиprli је svojim imenima 

nisи tada jos ЬШ sposobni da to иCine. 

25 Boгis Кidгiё: Sabгana dela


Ako smo utvrdili da је prilikom zasedanja u Biha

388 - CLAJ."

390 

_ CLANCI I RASPRAVE IZ NOB 1943 

sala drиga Tita. Komиnisticka partija Jиgoslavije moze 

pov~dom istoriskog Drиgog zased~r_;j~ AVNOJ-a da 

s ponosom posmatra rezиltate trogod1sщe нarodnooslbodilacke 

borbe. Komunisti i r1arodнe rnase sи svesш d~ 

bez nase herojske i sjajno vodene P~rtije ана~ ш~ Ь1 

Ьilo nove Jиgoslavije, njene nepobed~v~ ~ VOJske .1. nJene 

osnovne demokratske zgrade. Komur11stlcka partlJa Sl~venije, 

kao sastavni deo na~e. ~erojske ~- s!avne Komиnisticke 

partije Jиgoslavije, 1st1ce s narc1tш1 po-osm da 

sи bas нјенim нastojanjem. slove:шcJ. na;od 1 щegov:a 

Osvobodilna fronta и celosti doprшell svoJ u.deo и ve}tcaнstvenи 

jиgoslovenskи zgradи i da је ta cinjenica nasla 

svoj izraz i и sastavи prve prave naro_dne jиgosl~:re11~~~ 

vlade, Nacionalnog komiteta oslobodenJa Jиgosla:rrJe, CIJI 

је prvi pretsednik nas vodeci drиg Edva1·d KardelJ. 

ПСIМО OD NASE JПZNE BRACE 

Naporan, ali prekrasan, риn novih иtisaka Ьiо је 

риt slovenacke delegacije na Drиgo zasedanje AVNOJ-a. 

Moglo Ьi se ispumti nekoliko brojeva Цudske pra-vice ako 

Ьisrno hteli da opisemo prirodne lepote kojima sи se sloveпacki 

delegati divili ро наsој prostranoj domovini 

Jиgoslaviji. Morao Ьih izdati knjigи ako bih bar priblizno 

hteo da iscrpem sto smo iz иsta narodnih boraca, 

priprostЉ seljanki i dece culi о pretrpljenim patnjama 

i ofanzivama, о zverstvima okиpatora, иstasa i cetnika, о 

slavnim pobedama NOV, о pozrtvovanosti nasЉ boraca 

i naroda и pozadini. 

U ovim recima ogranicicи se samo na one osnovne 

osoЬir1e narodnooslobodilackog pokreta kod nase jиfue 

brace od kojih mi Slovenci mozemo samo da иcimo. 

Prvo i prvo, kod nase jиzne brace opazamo besprimernи 

pozrtvovanost, пајdиЬlји povezanost pozadine sa 

NOV i savesпo, svesno vrsenje svih dиznosti koje ima 

civilпo stanovnistvo prema наsој vojsci. Svi - od staraca 

do dece -· govore о "nasoj vojsci". U izrazи "nasa vojska" 

odrazava se prisпa povezarюst pozadine s armijom. А ova 

prisna povezanost dolazi potpиno do izrazaja i onda kada 

treba nesto zrtvovati. А zrtvovati је tamo dole nesиmnjivo 

jos .mrюgo teze nego kod nas. Oni krajevi sи strasno 

opиstoseпi, и njima је zario i palio okиpator, unistavale 

sи ih Paveliceve иЬiсе i Mihailovicevi koljasi i palikиce. 

Neka naselja Ьila sи paljena ро tri риtа; па mestи popaljenih 

kиса ро tri риtа sи bile podignиte bedne barake 

i opet ро tri риtа popaljene. Narod se hrani kиkиruzom 

i samo pokatkad se jede, kao poslastica, ovcet1na. Ра

~------~---------------------------------------------.r---------------------------------------------------------·~ 


UCПIIO OD NASE JUZNE BRACE - 393 

'i 

ipak pгima bez gundanja cete kada dodu u selo i svaka 

porodica bez gundanja nahrani borce koji su dodeljeni 

nјепој baraci. "Nasa vojska" mora da bude dobro hranjeпa! 

Kada borac dode izmuceп, mokar i premrzao, seljaci 

mu saшi, bez "zicar·eпja", daju vise пеgо sto iznosi пormalaп 

deo. Upravo је dirljivo gledati te ljude, svesne toga 

da паs borac па froпtu zrtvuje sve i da stoga pozadiнa 

mora da шu dade zaista sve, а u prvom redu da mu dade 

od srca. Zrtve su, doduse, teske, strasni su udarci koje је 

pozadiпi па пasem bratskoш jugu zadao okupator i пjegov 

prokleti domaci pomagac. Ali пigde пismo culi da Ьi 

ljudi krivicu za zrtve bacali па oruzaпi пarodпi otpor. 

Svuda se okrivljuje samo опај ko је jediпo kr·iv - пeprijatelj. 

Kada se pojavi пeprijatelj, ljudi пе govore о 

Nerпcirпa. Zovu ih - neprijatelj. I u tome se odra.Zava 

iJuboki otpor рrеша Nemciшa i пjihovim doшacim priгepcima. 

Nemac је za пjih neprijatelj, i tiшe је sve rесепо 

i odredeп citav odпos рrеша пјешu. 

. Mi slovenacki delegati morali smo otvoreпo prizнati da 

se takva duboka pozrtvovaпost kod паs пе moze uvek da 

паdе i da u tom pogledu rпoramo jos mпogo da ucinimo. 

Svi пasi aktivisti moraju Ьiti svesпi da паrоdпе шаsе treba 

пeprestano vaspitavati u duhu pozrtvovanosti. Nije dosta 

ako паsа pozadiпa zrtvuje samo оно sto moze da zrtvuje. 

-Zrtvovati treba sve sto је za uspeh rшse velicaпstveнe 

Narodпooslobodilacke borbe potrebno. А zrtvovati treba 

svesno, bez gundaпja i izvlaceпja. Та zrtvujemo za sebe, 

za srecпu buducпost svoju i svoje dece. Ucimo u tom pogledu 

od наsе juzпe brace! Uciшo i kao пarod i kao 

aktivisti oslobodilackog pokreta koji moraju vaspitavati 

пarod u duhu pur1e pozrtvovanosti za пjegovu svetu 

otadzbiпsku stvar. 

Drugo, па bratskom jugu smo opazili da је сео tereп 

zaista пeposredпo ukljuceп u javno zЬivaпje i da selo 

zaista пeposredпo upravlja samo sobom u okviru opstih 

uputstava koje ljudima daju okruzпi i opstiпski пarodпo, 

oslobodilacki odbori. Оvош neposredпom ukljuceпoscu sa.;.. 

mog tereпa Ьili smo veoma prijatпo izнeпadeпi, i pritom 

smo se setili da kod паs treba u tош pogledu ukloпiti jos 

mnoge пedostatke. Sto се vise tereп Ьiti пeposredпo 

u.kljuceп u javno zЬivaпje, to се vise narod sam sobom 

upravljati, to се i duЬlja i prisnija Ьiti i u svakodпevпim 

sitпim, ali cesto mucпiш, pitaпjima povezanost naroda sa 

celokupnoш Narodпooslobodilackoш borbom. Moramo 

iskorerliti pojave Ьirokratizma kojl kod наs tako cesto 

prиZa svoje pipke i na sam neposredпi tereп i koji mnogo 

puta sprecava da se teren stvarпo aktivizira. 

Тrесе, izнeнadila наs је efikasнa jednostavnost kојош 

nasa braca na jugu resavaju pitaпje ishrane, јаvпе uprave 

i ostale vazпe јаvпе proЬleme. Kod паs svi suvise nagi 

Iljeпю komplikovanju, а to komplikovanje ima besumnje 

svoje duboke korene u cinjenici da Ьlrokratizam mnogo 

puta zamenjuje пeposгedno vaspitavanje нarodпih masa: 

u duhu samoupravljaнja. I u tom pogledu moramo da 

uciшo od nase juzne brace. 

Najzad, da pгogovoгim о pravoш jugosloveпskom duhu 

koji vlada. na нasem jugu. Nema nikakve sumпje da su 

aprilsko rasulo i huskaпje nacioпalпih izdajnika stvorili 

na jugu strasaп haos, koji је pretio da se SrЬi i Hгvati 

istrebe u medusobnom klanju. Сео svet se danas divi 

narodпooslobodilackom pokretu koji је tome haosu 1.1cinio 

kraj i iskovao пesaloшljivu slogu i jedinstvo juzпoslovenskih 

naroda. N а ovom mestu zelim da istaknern ono stc 

nas је najugodпije iznenadilo, пaime cinjenicu da је 

pravi jugoslovenski duh i и svim podrobnostima presao 

и svest narodnih masa. Gotovo ne шozes da пades SrЬina 

koji Ьi okrivljivao Hrvate za strahote koje su uciпile 

ustase. Vise не mozes naci soviпisticki izraz ili soviпisticku 

psovku na racun dгugog jugoslo\тeнskog нaroda. Ali naici 

ces na veliku spremnost i veliku volju da ljudi nauce i 

kod sebe primene sve оно sto su stvorili ostali juznosloyenski 

narodi, а sto se pokazalo kao dоЬго. I u tom pogledu 

moraшo пli Sloveпci, koji smo, doduse, casno doprineli 

svoj udeo u zgradu nove Jugoslavije i kojima niko ne 

moze da prebacuje нejugoslovensku orijeпtiranost, jos 

mпogo da uсiпю. Mi suvise vidirno samo svoja ЬоrЬепа 

iskustva, isuvise smo zatvoreпi u svoj uzi krug. Samo 

nama се koгistiti ako ucimo na pozitivnirn iskustviшa dгugih 

jufuosloveпskih naroda i ako ih primenimo kod sebe. 

Razumljivo је da је za vгeme stare Jugoslavije Ьiio 

tesko i neprijatno da ucimo na bratskom jugu, jer smo 

ЬШ naviknuti da nam velikosrpska hegemonisticka gospoda 

s bratskog juga donose sашо ugnjetavanje. Danas 

је to sasvim drukcije. Danas se gradi ravnopravпa Jugo-

----~- 

394 _ CLANCI I RASPRAVE IZ NOB 1943 

slavija, i mi moramo da u svom interesu i u interesu te 

гavnopravne Jugoslavije isto tako ucimo od nase juzпe 

brace kao sto опа rnoraju da uce od наs. 

Jos nekoliko reci о nasem velikom ponosu kad је rec 

о takozvanoj civilizaciji i poгedenju s rnnogim zaostalostirna 

u civilizaciji koje stvarno jos postoje па jugu. Prvo 

i prvo, rnoramo Ьiti svesni toga da се slobodпa Jugoslavija 

s narodnirn ustrojstvom i narodпim metodima vaspitavanja 

vrlo brzo otstraniti ove zaostalosti u civilizaciji. 

А drugo, daпas stepeп civilizacije jos ni izdaleka ne znaci 

ono sto coveka naroCito od1ikuje. Pogledajmo samo пemacku 

civilizaciju i zapitajmo se da li је ona Ьila u 

staпju da spreci пemacko fasisticko varvarstvo! Оно sto 

danas пarodu daje ugled i sto је doista najplemenitije i 

najvelicaпstveпije, а time i najcvrsCi temelj za izgгadnju 

slobodne buducnosti - to је duh pozrtvovanosti i otpora 

koji narod ispoljava u pravednom narodnooslobodilackom 

ratu. А sto se tice tog duha, nasa juzna braca su svakako 

na zavidпoj visini. 

ISTORISKA SKUPSTINA U JAJCU 

Drugo zasedanje AVNOJ-a, odrzano u oslobodenom 

drevnom, bosaпskom gradu Jajcu, ima ogromno, istorisko 

znacenje za sve narode Jugoslavije i za Jugoslaviju kao 

drzavnu celinu. Опо је donelo zakljucke koji sudbonosno 

i spasonosno zadiru u razvitak jugoslovenskog narodnooslobodilackog 

pokreta i u buducnost jugoslovenskih 

naroda. 

Prvi istoriski zakljucak Drugog zasedanja је zakljucak 

о konstituisanju ·А VNOJ-a u vrhovno zakonodavno i 

izvrsno narodno pretstavnicko telo Jugoslavije. Ovaj 

zakljucak је jasno izrazio stvarnu volju jugoslovenskih 

naroda. Jugoslavija је doblla svoje prю.ro i istinsko zakonodavno 

i izvrsno. telo, svoj pravi i istinski parlament, 

koji u svakom pogledu odgovara potrebama N arodnooslobodilacke 

borbe, pravoj demokratiji i volji jugoslovenskih 

naroda. Drugo zasedaпje AVNOJ-a Ьilo је najovlascenije 

da donese tako dalekosezan zakljucak. Pre Drugog 

zasedanja А VNOJ-a svi jugoslovenski narodi i sve jugoslovenske 

pokrajine odrzali su nacionalne i pokrajinske 

skupstine demokratski izabranih narodnih pretstavnika i 

poslanika. N acionalne i pokrajinske skupstine su demokratski 

izabrale svoje delegacije za Drugo zasedanje 

А VNOJ-a. Antifasisticko vece narodnog oslobodenja Jugoslavije 

је, prema tome, postalo demokratski izabrano 

pretstavnistvo suvereriosti i volje jugoslovenskih naroda 

i drzave Jugoslavije. Narodni pretstavnici koji su ucestvovali 

na Drugom zasedanju А VNOJ-a izasli su ili 

neposredno iz oruzane i krvave, zrtvama ispunjene Narodrюoslobodilacke 

borbe, odnosno iz teskog, pozrtvovnog


пarodnoos1obodilackog tereпskog гаdа, Ш su to опе ugledne 

licnosti iz predaprilskog jugosloveпskog politickog i javпog 

zivota Ш sa umetпickog, knjizevпog i ostalih duhovnЉ 

poprista koje su sacuvale пeokaljano ime i prikljucile 

se narodnooslobodilackom pokretu. Imena koja susrecenю 

u Nacionalлom komitetu oslobodenja Jugoslavije, kao 

pгivremenoj jugoslovenskoj vladi, Ш u pretsednistvtl 

AVNOJ-a dokazuju da је Dгugo zasedanje А VNOJ-a sadrzavalo 

bas sve sto је Ьilo i jeste pozitivrю, borbeno, patriotsko 

u jugoslovenskoj politickoj i drustveпoj proslosti i 

sadasnjosti i da su па Drugom zasedanju Ьili zastupljeni 

bas svi narodi Jugoslavije, da su dosli do izraza bas svi 

drustveni slojevi, sve konfesije i sve patriotske grupe. 

Prenш tome, Antifasisticko vece narodnog oslobodenja 

Jugoslavije, koje је uprkos teskiш uslovima Narodnooslobodilacke 

borbe i tudinske okupacije Ьilo demokratski 

izabrano i koje pretstavlja sve narode Jugoslavije i · sve 

drustvene slojeve u Jugoslaviji, stvarno је iшalo pravo da 

se za period Narodrюoslobodilacke borbe na svom Drugom 

zasedaнju konstituise u vrhovпo zakonodavпo i izvrsno 

telo drzave Jugoslavije. А Cim је Drugo zasedaнje ovo 

zakonito, u svakom pogledu osnovano pravo i ostvarilo, 

doslo је do izrazaja i. do vazeпja pravo jugoslovenskih 

naroda i Jugoslavije na samoopredeljeпje, dosla su do 

izrazaja i do vazenja nacela koja su sadrzaпa u Atlantskoj 

povelji. Koнstituisaпjem AVNOJ-a u vrhovпo zakonodavпo 

i izvrsrю telo jugoslovenski пarodi su izrekli svoju cvrstu 

volju da saшi kroje svoju sudЬinu, da је kroje опаkо kako 

im to nalaze interes njihove Narodnooslobodilacke borbe i 

potreba za garaпtijom njihove srece, slobode, svetle buducnosti. 

Drugi istoriski zakljucak zasedanja AVNOJ-a је zakljucak 

о federativrюш uredeпju Jugoslavije. Dve stvari 

postigli smo шi Ј ugosloveni oviш zakljuckom. Prvo, 

njiшe је jugosloveпskim narodiшa zakonski potvrdeno i 

zајешсеrю da је iz njihove krvave i necuveno teske 

Narodnooslobodilacke borbe izrasla njihova potpuna ravnopravнost, 

а drugo, ovaj zakljucak је jos cvrsce cementirao 

slogtl i jedinstvo nasih naroda. Nova, bratska, na 

narodnoj ravпopravnosti izgradena federativna Jugoslavija, 

kojoj su, pod rukovodstvom njerюg genijalnog vode 

i vojskovode druga Tita, svojom krvlju i zrtvama udarili 

ISTORISКA SKUPSТINA U JAJCU - 397: 

teшelje najbolji sirюvi jugoslovenskih naroda, postala је 

prava i istinska otadZЬina svih naroda Jugoslavije. Zakljucak 

о federativnom uredenju Jugoslavije izazvao је 

rюv talas pravog jugoslovenskog patriotizma, koji danas 

oseca u srcu i izrazava u borbenim delima svaki svestan 

Slovenac, SrЬin, Hrvat, Cгrюgorac i Makedonac, svaki 

svestan Jugosloven. Zakljucak о federativnom uredenju 

Jugoslavije је cvrst i пerazrusiv temelj nase zajednicke 

jugoslovenske otadzЬine, koja nam је upravo tako sveta 

i draga kao sto је nama Slovencima sveta i draga nasa 

uza slovenacka, SrЬima njihova u:Za srpska, Hrvatiшa 

njihova uza hrvatska, Makedoncima njihova uza makedonska, 

Crnogorcima njihova uza crnogorska otadzbina. Iz zajednicke 

Narodnooslobodilacke borbe izrasla је u jugosloveпskim 

narodima cvrsta svest о njihovoj sudЬinskoj zajednici 

i njihovoj zajednickoj otadzЬir1i Jugoslaviji. Zakljucak 

о federativnom uredenju Jugoslavije ovu се svest samo 

jos vise jacati, jer su jugoslovenski narodi njime dobili 

garantiju da се u svojoj novoj otad:Zbini Ьiti potpuno 

1-avrюpravni i da ih te ravnopravrюsti nece vise moci liSiti 

пikakva. hegemonisticka klika Ш carsija. Zakljucak о 

federativnom uredenju Jugoslavije ujedno је otvorio vrata 

u zajednicu jugoslovenskЉ naroda i bugarskom narodu 

i udario temelje za iskrenu saradnju i sto uzu povezanost 

svih balkanskill naroda. 

Treci istoriski zakljucak Drugog zasedanja је zakljucak 

о oduzimanju svih prava zakonite jugoslovenske 

vlade Ьivsoj jugosloveпskoj vladi u Londonu odnosno u 

Kairu. Londonske izbeglice, koji su aprila 1941 godine 

izdajnicki ostavili narode Jugoslavije i drzavu Jugoslaviju 

па milost i nemilost okupatorima, gomilali su u toku dve 

godine zlocin na zlocin protiv svojih naroda i svoje drzave, 

protiv oslobodilackog pokreta. Ne samo sto nisu nicim 

- ni moralпo ni materijalno - iz bezbednog inostranstva 

poduprli tesku Narodnooslobodilacku borbu kod kuce! 

Zgresili su jos vise. Od straha pred probudenim jugoslovenskim 

narodom zaboli su jugoslovenskim nacijama noz 

u leda. Postali su organizatori petokolonastva i saradnje 

sa okupatorirna. Davali su i jos daju podrsku svim izdajnicima 

naroda, od Mihailovicevih cetnika do Rupnikoviћ 

domobranaca. Iskoristili su gostoljuЬivost zapadnog savezпiCkog 

inostranstva i odande poduprli saradnju s~ okupa.,.

398 

_ CLANCI I RASPRA VE IZ NOB 194о 

torom u otadZЬini. lzrodili su se u najodvratniju agenturu 

spoljnil1 neprijatelja :шseg_ naroda, Iost~i ~u krivci za 

b~zbroj zrtava, orgarнzatoп _neslo~e l ,;reJedшstva me~u 

narodiшa Jugoslavije, orgaшzatoп oruz~e Ьш:_Ье prot~~ 

sopstvenih naroda а za okupatora. Za d~J~ ~spesan razvoJ 

narodnooslobodilackog pokreta u otadzbшr, za potpuno 

priznanje ovog cudesnog pokreta u savezr:ickom inos.tra~stvu 

za slobodnu buducnost jugoslovenskih naroda 1 nJIhov~ 

zajednicke drzave Jugoslavije bilo _је nu~:ю _da za-: 

konito narodno pretstavnistvo oduzme 1zbegllckoJ vl

., 

·------~~- 


Zakljucci Drugog zasedanja А VNOJ-a reciti su dokaz 

da је ovo zasedanje u svakom pogledu kamen-medas u 

razvoju нaseg нarodnooslobodilackog pokreta, kameamedas 

u nasoj nacionalaoj istoriji. Ogromno znacenje Drugog 

zasedanja odrazava i preoj.пet u zapadnom saveznickom 

inostraнstv-u, preokret u njegovim odnosima prema 

nasoj Narodnooslobodilackoj borbl. Nema niti moze da 

bude ikakve surnnje da ovaj preokret zaaci sнazan udarac 

za sve nacionah1e izdajnike koji su na osrюvu uveravanja 

dobljenih od londonskih i kairskih izbeglica naivno zamisljali 

kako се im u krajnjoj nuzdi pomoci zvanicni London. 

Narodi Jugoslavije sa zadovoljstvom beleze preokret u 

londonskim radioemisijaшa, а 11arocito ih radu.je preokret 

koji manifestuju zajednicki zakljucci nase vojne 

misije u Kairu i pretstavnika engleske komande u prisustvu 

americkЉ vojnih pretstavnika. Razume se, narodi 

Jugoslavije s pravom ocekuju od tog preokreta jos i vise. 

S pravom осеkuјепю - i to uskoro - zvaнicno priznanje 

nase prave vlade, Nacionahюg komiteta oslobodenja 

Jugoslavije, od straнe saveznickog inostranstva. Ocekujemo 

da се saveznicko inostranstvo zvaillcno otkazati 

svaku pomoc Ьivsoj izbeglickoj vladi i izdajнickom kraljн. 

NAPOMENE 

1. KRIZA LJUBLJANSKOG ZVONA (str. 17) - s potpisom 

М. S. objavijena tJ Knjizevnosti, 1933, br·. 1, str. 97-99. 

- Knjizevnost, mesecnik za umetnost i пauku, Ьila је legalni 

шarksisticki casopis. Izlazila od decembra 1932 do kraja 193!5; odgovorni 

urednik Ьiо је Bratko Кreft. 

- LjuЬljansko zvono, slovenacki knjizevno-kriticki casopis. 

izlazio od 1881 do 1941. Posle Prvog svetskog rata izdavanje Lju 

Ьljanskog zvona p1·euzela је Tiskovna zadтuga, u kojoj је sve vise 

росео preovladivati uticaj нajreakcionarnijih elemenata iz nekadasnje 

liЬeralne straпke, koji su od 1931 Ьili glavпi oslonac seRtojanuarske 

monarhofasisticke politike u Slo'тeniji. U tim okoinostima 

izdavac је neizbezrю morao doci u sukob s kulturno-politickim 

nazorima prilicno velikog dela saradnika Zvona iz redova slobodne 

ir,teligencije koji su, пasuprot velikodrzavnom uпitarizrnu sestojaпuaraca, 

postavljali zahtev da se prizna пacionalna individualnost 

i ravrюpravпost slovenacke пасiје. 

Kriza LjuЬljanskog zvona izЬila је godine 1932, kad је 

izdavac, posle izlaska Vidmarovog spisa Kultuтni ртоЬlетi s!ovenastva, 

zatrazio od urednistva LjuЬljanskog zvona i knjizevnog 

zbornika Slovenska pot da ne objavljuju radove koji su u suprotпosti 

s nacionalпim koncepcijama sestojanuarskog rezima. Pogodeni 

saradnici odlucili su posle toga da napuste LзuЬljans1co zvono i 

pokrenu поv slovenacki knjizevni casopis Sodobnost, koja је sa 

godinom 1933 doista i pocela izlaziti. Njen odgovorпi urednik blo 

је od sапюg pocetka Ferdo Kozak. "Sodobniki" su poceli da u casopisu 

razvijaju svoje zamisli о sustini i ciljevirna borbe za priznanje 

5loveпacke nacionalne individualrюsti. Та sћvatanja su Ыlа jako 

apstraktna i cesto u seЬi protivrecna, pokazujuci trazenja tadasnje:; 

slovenackog slobodoumnog intelektualca. Bas taj nedostatak "Sodobпika" 

Ьiо је predшet kriticпih prirnedaha koje sн na racuп 

нjihovih shvatanja pocele da izlaze u Knjizevnusti i medu kojima 

је Ьiо i claпak Borisa Kidrica. S tirn u vczi treba pomenuti opsirniji 

poleшicki spis о nacionalпorп рitапјн koji је, pod pseudoniшom 

Tot1e Brodar, napisao Edvard Kardelj i koji је izasao u prvim brojevima 

Knjizevnosti. Smisao te kritike Ьiо је ovaj: posto se naciunalno 

pitanje u burzoaskoj Jugoslaviji zbog sve jaceg вacionгl- 

26 Boris Kidгiё: Sabгana dela

402 - NAPOMENE 

nog иgnjetavaнja и zпаkи sestojanиarske diktatиre silno zaostrava, 

tJ•eba sto је mogиce jasпije odrediti drиstveпи sиstinи tog pitanja 

i konkretne puteve koji vode пjegovom resenjи; nejasnoca, jednostгanost, 

neshvataпje konkretne drиstvene sиstine i иloge naciol1slnog 

pitanja - ::;ve to nije moglo da Ьиdе od koristi progresivnom 

геsеnји sloveпackog nacionalnog pitanja. Zato је polemlka izmedи 

Knjizevnosti i Sodobnosti - иprkos nekim tada jos нeшiпovnim 

nedostacima - пesиmnjivo doprinosila rasciscavanjи шnogih pojmova 

i zЬlizavanjи gledista i ljиdi, koje је poslednjih godina pred 

Drиgi svetski rat preslo и teszю saradivanje izшedu komuпista i 

k.rиga oko Sodobnosti, ciji sи najistaknutiji pretstavnici (Ferdo Kozak, 

Josip Vidrnю· i drugi) u ratu i posle rata isli s koшиnistima 

kroz rшjteza iskusenja, opredeljujиci se za socijalisticki ћuшanizaш. 

2. О PREPELUHOVOJ AGRARNOJ REFORMI (str. 20) - 

pod pseиdoпimoш А. Sшrekar objavljeno u Knjizevnosti, god. П, 

1934, br. 1, str. 49-53. Iako је па kraju rесепо: nastavak и iduceш 

t•rojи, rasprave nije bllo, mada је casopis u trecem broju роноvо 

najavio nastavak. 

3. TONE CUFAR: SLOM (str. 28)- pod pseudonimom F1-ance 

Sever objavljeno н Knjizevnosti, god. III, 1935, br. 1-4, str. 66-68, 

105, 108, 154-156. - Ekonomska enota, legalna partiska izdavacka 

kпjizara, koja је izdavala pre svega шarksisticke klasike. 

4. BORBA FRANCUSKOG NARODA (str. 41) - pod pseиdon:mom 

А. Javor objavljeno u Sodobnosti, 1938, br. 7-8, str. 345-353. 

- Sodobnost, nezavisna slovenacka revija (1933-1941), pokrenиta 

tюsle rasceua u LjuЬljanskom zvonu; progresivni kul;.иrпi krиg 

oko Sodobnosti se poslednjih godina pred rat sve vise priЬlizavao 

КР Slovenije, ciji su puЬlicisti u casopisu nasl1 mogиcnost legalnog 

delovanja. u clanku se - kao i u mnogim drugiш сlапсiша jz tog 

пemena- ponegde opaza da је pisan ,.ezopovskim" jezikoш kako Ы 

nюgao proci kroz cenzпrи а da ёitaoci razurneju pravi smisao. 

5. RAZVOJ RATA 1 PROBLEM NEUTRALNOSTI (stг" 54) 

pod pseudonimoш А. Javol' objavljeno u Sodobnosti, 1940, sћ·. 271- 

274. - U pet holandskih dana (str. 54): Holandiju sи Nemci okupiгali 

od 10-15 шаја 1940; zapadni protagonist Starog sveta (stl'. 55) 

i drzavпo izrazeni udarni ceпtar Starog sveta (str. 56): fasisticka Neшacka; 

takva imperijalisticka evropska sila koja је dosad ostala van 

sukoba (str. 58): fasisticka Italija; Istok - Sovjetski Savez; preokret 

jugoslovenskih odnosa рrеша Istoku: uspostava diploшatskill odnosa 

Jи!'(oslavije sa Sovjetskim Savezom god. 1940. 

6. POSLE SLOMA FRANCUSKOG IMPERIJ ALIZMA (str" 59) 

-·· pod pseиdoniшom А. Javoc objavljeno u Sodobnosti, 1940, 

str. 367-371. - Sedi шarsal (str. 62) - marsal Peten. 

7. EVROPSKE KRIZE I SLOVENACKI NAROD (str. 67) - 

pod pset~doпimom А. Јаvог objavljeno u Sodobnosti, 1940, str. 385- 

ЗРО, 440-452 i 490-499. - Iako treci nastavak iша па Јпајп пароп.епu: 

svrsetak sledi, svrsetak пiје objavljen. 

8. NAPOMENE UZ ISTOR1JU SLOVENACKE KNJIZEVNO· 

STI (str. 103) - pod pseudoпimom А. Javor objavljeno u Sodobnosti, 

1940, str. 514, 516 i 556-561. 

NAPOМENE - 403 

9. RAZVOJ RATA I BALКAN (str. 115)- pod pseudoniшom 

А. Javor objavljeпo и Sodobnosti, 1940, str. 568-569 Treci istocni 

faktor - Sovjetski Savez. ' ' 

. 10. NEKOLIK R~CI U ODGOVOR (str. 118) - pod pseиdonшюm 

А. Javor ob]aVJJeno u Sodobnosti, 1941, str. 85-37. 

11. LIK SJ~OVENACKE INTELIGENCUE IZMEf)U PRE 

SER~A I LEVSTIKA (str. 123) - pod pseudoniшom А. Gorjaп prva 

polovщ11 rasprave Ьila је objavljena и Sodobnosti 1941 br .., 

s_tr. 97-101; dru~a po}o\•ina је zbg okиpacije ostala l{eobja;ljen·a ~; 

kore.~tиrпom _oћsku cetvгtog bro]a, str" 160-163, s napomenorn: пastavice 

~е. all nastavak пiје sacuvan . 

. 12. P~R~LE NASE OSLOBODILACKE BORBE (str. 137)- bez 

~otp1sa ~b]aVlJ~no и ~lovenskom porocevalcu, 22 јиn 1941, br. 4. 

Slo_venskl porc~_valec ]е .ocetkom шаја 1941 porюvo p•)('ela da izdaJe 

Komuшstrcka. part~Ja Slovenije; prvi put ga је izdavala 

god. 19~8. Slovenskl porocevalec је s brojem 16 6 septembra 1941 

postao шfo1-nшtivni vesnik Osvobodilne fronte"' . ' 

. 13. UCINIMO SVOJU DUZNOST (str. 139) - bez potpisa objavlJeпo 

u Slovenskom porocevalcu, 4 jul 1941, br. 7. 

_14. NA DE~O (str. 141) - bez potpisa objavljeno u Slovenskom 

porocevalcu, 11 Јиl 1941, br. 8. 

. 1. POLET OSVOBODILNE FRONTE (str. 143) - bez potpisa 

obJaVlJeno u Slovenskom porocevalcu, 9 avgust 1941, br. 11. 

16° VATRENO KRSTENJE SLOVENACKIН PARTIZANA 

(str. 144) - bez potpisa objavljeno и Slovenskom porocevalcu 

23 avgиst 1941, br. 14. ' 

17. IZDAJSTVO REAKCIONARNE BURZOAZIJE NAD VLA 

SТITIM NARODOM (str. 146) - bez potpisa objavljeno u Delu 

organu Centralnog koшiteta Komиnisticke partije Slovenije koпad 

avgиsta 1941, br. 2. ' 

18. OPSTENARODNI KARAKTER OSVOBODILNE FRONTE 

(str. 150) - bez potpisa objavljeno и Slovenskom porocevalcu 13 septernbar 

1941, Ьr. 17. ' 

19. ZA PRAVILNO SPROVOBENJE LINIJE OSVOBODILNE 

FRONTE (str. 152) - bez potpisa objavljeпo u Delu, septeшbar 1941, 

br. 3. 

20. NEKOLIKO ZADATAKA NASE AGITACIJE I PROPA 

GANDE (str. 155) - bez potpisa objavljerю и Delu, septembar 

1941, br. 3. 

_ 21 .. ZNAC:AJ _SLOVENACKOG PARTIZANSTVA (str. 157) - 

bez potp1sa obJaVl]eno и Slovenskom porocevalcu, 1 oktobar, br. 19. 

22. USPEH OSLOBODILACKE BORBE NA BRATSKOJ:Il 

JUGU (str. 160) - bez potpisa objavljeno u Slovenskom porocevalcu 

11 ok~obar 1941, br. 20. Valjevo nije Ьilo oslobodeno nego sаш~ 

opkol]eno. 

. 23. Z~ N~SU NACIONALNU DISCIPLINU (str. 163) - bez 

potp1sa оЬЈа vl]eno и Slovenskom porocevalcu, 17 oktobar 1941 

ћr. 21. ' 

- 24. ZA STO TESNJE JEDINSTVO OSVOBODILNE FRONTE 

(str. 165) - bez potpisa objavljeno u Slovenskom porocevalcu 

24 oktobar 1941, br. 22. '

404 - NAPOМENE 

25. RAZВIJMO PROTIVSLOVENACKU ZA VERU UNUTR:A 

SNJIН NEPRIJATELJA NASIН NARODA (str. 167)- bez potp1sa 

objavljeno и Slot•enskom porocevalc:U, 2~ noYemb~r _1_941, br. 27. 

- JRZ, Jиgoslovenska radikalna zaJed~1ca, pr~faыst1~ka str!lnka 

sastavljcna od srp~kiћ radikala, bosansk1h mиsllmana 1 .~oroscevc 

l·lerikalne SloYer~ske ljиdske strENJU SLOVENACKOG NARODA 

(str 198) - bez potpisa objavljeno и Delu, febrиar 1942, br. 1. 

. 35. REVOLUCIONARNI RAZVI1'AK SLOVENACKOG N:A 

RODNOOSLOBODILACKOG POKRETA (str. 201) - bez potp1sa 

objavljeno u Delu, maj 1942, l>r. 2. 

36. KLEVETE I PODMETANJA NEPRIJATELJA _NASE 

PARTIJE (str. 206) - bez potpisa objavljeno и Delu, mаз 1942. 

br. 2. - Dihurov krug, druzina inzenjera Crtomira Nagodee, povezana 

и grupici "Stara pravda" koja је. gdir1e 1_9~1 n~~o _vrem~ 

saradivala sa Os1юbodilnom froпtom, all зе и ПЈОЈ spiJUШr::tl

i 

406 - NAPOMENE 

56. SLOVENA(ЖI NAROD I CRVENA ARMIJA (str. 282) - 

s potpisom Boris Kidric objavljeпo и Ljudskoj pravici, god. VII, 

1 mart 1943, br. 3. 

57. CINJENICE SU TESKA STVAR (str. 286)- s potpisom Kdc 

- objavljerю и Slovenskom po1·ocevalcu, 17 febrиar 1943, br. 6, 

ljиЬljansko izdanje. . 

58. STVARNA ULOGA "SREDINE" (str. 289) -- s potprsom 

Бoris Kidric, objavljeno и Slovenskom porocevalcu, 7 mart 

1943, br. 7. 

59. FALSIFIKATORI SU PREVAZISLI SEBE (str. 293) 

s potpisom Boris Kidric objюrljeno и Slovenskom porocevalcu, 

7 шart 1943. br. 7. - Slovenac, klerikalпi ljиЬljanski dnevnik. 

60. DVE GODINE OSVOEODILNE FRONTE (str. 296) - 

objavljeno god. 1943 и brosuri иmпozenoj na ciklostilи: Boris 

Kidric, Dt•e leti Osvobodilne fJ·onte, historiat. 

61. GODISNJICA OSVOBODILNE FRONTE (str. 311) - s potpisoш 

Bcris Юdric objavljeno и Ljudslcoj pravici, maj 1943, br. 5-6. 

62. PUT NASE ВОRБЕ (str. 314) - s potpisom KDC objavljeno 

и Ljttdskoj pravici, шај 1943, hr. 5-6. 

63. KOMUNISTICKA PARTIJA SLOVENIJE I TAKTIKA 

(str. 317) - s potpisoш Boris Кidric objavljeno и Ljudskoj pravici, 

шај 1943, br. 5-6. - Javornik Mirko, urednik klerikalnog dnevnika 

Slovenski dom, najotrovnijeg belogardistickog glasila. 

64. DVE GODINE OSVOBODILNE FRONTE (str. 323) - 

s potpisom Boris Kidric objavljE'no и Slovenskom partizanu, шај 

1943, str. 8-11. 

65. PRIВLIZUJE SE KATASTROFA OSOVINSKIH SILA 

(str. 327) - s potpisom Boris Kidric objavljeno и Slovenskom partizanu, 

god. IП. br. 3, јиn 1943. 

66. ZA NASU NARODNU VLAST (str. 330) - s potpisom Boris 

Kidric objavljeno и Slovenskom porocevalcu, 5 jul 1943, br. 13. 

67. SNAGE OKUPATORA PROPADAJU (str. 333) - s potpisom 

Boris Кidric objavljeno и Ljudskoj pravici, 11 a':_gиst 1943, br. 8. 

68. SLOVENACKO NAROnNO PRETSTAVNISTVO NOVOG 

KOV А (str. 336) - s potpisom Boris Кidгic objavljeno и Slovenskom 

porocevalcu, 15 avgust 1943, Ьг. 15. 

69. "NOVA VLADA" (stг. 339) - s potpisom Boгis Кidric 

obja,rljeпo и Slovenskom porocevalcu, 15 avgust 1943, Ьг. 15, centгalno 

izdanje. 

70. SLOVENACKI NAROD 1 CRVENA ARMIJA (str. 341) · 

s potpisom Boгis Kidric objavljerю н Ljudskoj pravici, 1 septembaг 

1943, br·. 9. 

71. VELIKODUSNOST I POPПSTLJIVOST (str. 343) - s potpisoш 

Boгis Kidгic, objavljerю u Slovenskom porocet•alcu, 1 septembar 

1943, br. 17, centralno izdanje. 

72. CETNICKO GNEZDO U LONDONU (str. 346)- s potpisom 

Bori~ Kidric objavljeпo u Ljudsko1 pravici. 3 septembar 1943, 

br. 10. - Novakovog ko,ra - major Karel Novak Ьiо је Mihailovicev 

komandant za SlO'lE'niju. 

73. OSNOVNI ZADACI OVIH DANA (str. 349) - s potpisom 

Бoris Kidric оЬја\·lјепо и Slovenskom porocevalcu, 17 septeшbar 

1943, br. 18, centгalno izdanje. 

NAPOMENE 

- 407 

74. KOGA DA BIRAMO (str. 351) - s potpisom Boris Кidric 

objavljeno и Slovenslcom porocevalcu, 22 septembar 1943, br. 19, 

ceпtralno izdanje. 

75. GOVOR NA SKUPSTINI DELEGATA SLOVENACKOG 

NARODA (str. 353) - objavljeno и brosuri: Govor tovarisa Kidrica, 

selcretara Izvrsnoga odbora Osvobodilne fronte slovenackog naroda, 

Zbor odposlancev slovenskega naroda, zveza П, 1943. 

76. PREDLOZI SKUPSTINI DELEGATA SLOVENACKOG 

NARODA (str. 377) - objavljeпo и knjizi Zbor odposlancev slovenskega 

naroda и Kocevju od 1 do З olctobra 1943. Dokиmenti. 

LjuЬljaпa 1953, sk 143. 

77. ISTORISKA SKUPSTINA (str. 380) - s potpisom Boris 

Kidric objavljeno и Slovenskom porocevalcu, 17 oktobar 1943 

))Г. 24, ceпtтalno izdanje ' 

78. IZVANREDNO VAZAN SPOLJNOPOLITICKI DOGA:SA.J 

(str. 383) - s potpisoш В. Kidric objavljeno и Slovenskom porocevalcu, 

11 no,;embaг НЈ43, br. 25, centl'alno izdanje. 

. 7~. 'PREPREKE SU Р ALE (str. 385) - s potpisom Boris Кidric 

ub]aVlJeno и Ljudзkoj pra·vici, 31 oktobar 1943, br. 15. 

. 80._ U~IM< О~ NASE_JUZNE BRACE (str. 391)- s potpisom 

Вопs Krdпc ob]aVlJeno u LJиdskoj pravici, 31 deceшbar 1943, br. 15. 

81. ISTORISKA SKUPSTINA U JAJCU (str. 395) - s potpi 

S()ПJ • Boгis Kidric objavljeno u posebnoш izdaпjн sтovenskoga 

JIOrocevalca, god. lV, t.r. 28а, decembaг 1943.

SADRZAJ 

Predgovor srpskollrvatskom izdanju - - - - - - - 5 

CLANCI I RASPRA VE 1933-1941 

Kriza LjuЬljanskog zvona 17 

О Prepeluhovoj Agтarnoj reformi - ;- 20 

'l'one Cufar: Slom - - - - - 28 

Borba francuskog naroda - - - 41 

Razvoj rata i proЬlem neutralnosti - 54 

Posle sloma fraпcuskog iшperijalizma - 59 

Evropske krize i slovenacki narod - - 67 

Napomene uz istoriju slovenacke knjizevnosti - 103 

Razvoj rata i Balkan - - - - - - - - 115 

Nekoliko reci и odgovor - - - - - - - 118 

Lik slovenacke inteligencije izmedu Preserna i Levstika 123 

CLANCI I RASPRA VE IZ NOB 1941 

Parole паsе oslobodilacke borbe 137 

Ucinimo svoju duznost - '139 

Na delo - - - - - 14Ј 

Polet Osvobodilne fronte 143 

Vatreno krstenje slovenackih partizana- 144 

Izdajstvo reakcionarne burzoazije nad vlastitim narodom 146 

Opstenarodni karakter Osvobodilne fronte 150 

Za pravilno sprovodenje .linije Osvobodilne fronte 152 

Nekoliko zadataka nase agitacije i propagaпde- 155 

Znacaj slovenackog partizaпstva - - - - 157 

Uspeh oslobodilacke borbe na bratskom jugu - 160 

Za nasu nacionalnu disciplinч: - - - - - 16:З 

Za sto tesnje· jediпstvo Osvobodilne fronte - 165 

Razbljmo protivslovenacku zaveru unutrasnjih neprijatelja 

nasih naroda - - - - - - - - - 167 

Pola godine Osvobodilne fronte - - - - - 170 

Rat petoj koloni - prosirimo obave!Љ:ijnu sluzbu - 173 

О zadacima nasih terenskih odbora 176 

Pitanje nase narodne vojske - - - - - - - 179

410 - SADRZAJ 

GODINA 1942 

Ul'oga rc;.dпiёke k.lase i radnog nai'oda u sloveпaёkom пarodпooslobodllaёkom 

pokretи - - - - -- 

Sloveпacko пасiопаlпо jediпstvo -- иcvr·sceпo - - - - - 

Vthипac ciпizшa - - - - - - - - - - - - - 

Sloveпacka nacijo i radni narode - na bгanik svoje budиcrюsti 

- - - - - - - - - - -- -- - _ 

Na риtи k oslobodeпjи slovenackog nai'oda - - - - - 

Revolucionarni razvitak sloveпackog narodпooslobodilackog 

pokгeta - - - - -- - - - - - 

Klevete i podmetanja nepl'ijatelja паsе РагЩе - - - - 

О konspiraciji - - - - - - - - - - - - - 

Юovenacki narod preuzima vlast - - - - - - - - 

TEJne Tomsic - иzor komиnistima i svim aktivistirna Osvobodilne 

fronte - -- - - - - - - - - - - 

Oslobodeпa sloveпaёka teritorija - potvrda partiske linije -' 

Zadaci пarodnooslobodilackih odbora - - - - - - 

Stanje oslobodilacke borbe i zadaci Partije - - - - 

Nov slovenacki patriotizam - - - - - - - - - 

Za rasciScavaпje nekih pojmova и omladinskom pokгetu - 

Qpgaпizacioni i kadrovski zadaci Partije 

Nova slovenacka demokratija 

Velika partizaпska pobeda - -· - 

Poзlednji koi'ak Bele garde - - - 

Vojni zadaci - - - -- - - - 

Medunaгodna i иnиtrasnja sitиacija i zadaci slovenacke partizanske 

vojske - - - 

Nasa vојпа iskиstva i nedostaci - - - - - 

Ranjive taёke Bele garde - - - - - - 

Za disciplirш i jediпstvo nase vojske - - - 

Medunarodпi politiёki razvoj pгiЬlizиje роЬеdи Osvobodilne 

fronte - - - - - - -- - 

185' 

18:1 

нн 

19-t 

198 

201 

206 

209 

213 

215 

220 

224 

226 

231 

234 

237 

242 

24-1 

248 

252 

255 

258 

261 

265 

268 

V eii~dиsnost i popиstljivost 

Cetшcko gпezdo и Loпdoпu - 

Osrюvпi zadaci oviћ dana - 

Koga da Ьiramo - - - - - -- - 

Govor na skupstini delegata slovenaёkocr пaroda - 

Predlozi skupstini delegata slovenaёkog naroda - 

Istoriska skupstina - - - - - - - - _ 

Izvanredno vazan spoljnopolitiёki dogadaj - 

Prepreke su pale - - - - - - - - 

Ucimo od nase jиzne brace - 

Istoriska skиpstina u Jajcu - 

Napomene- - - - - - 

SADRZAJ _ 411 

343 

346 

. 349 

351 

353 

377 

380 

383 

385 

391 

395 

403 

GODINA 1943 

Bihacka skupstiпa - plod borbe Narodnooslobodilacke vojske 

i Paгtizanskih odгeda Jugoslavije - 

Za jedinstvo lЋdniёke klase Slovenije - 

Slovenacki пarod i Crvena armija - 

Cinjer1ice su teska stvar - - - 

Stvarпa uloga "sredine" - - - 

Falsifikatori su prevazisli sebe - 

Dve godiпe Osvobodilne fronte - 

Godisnjica Osvobodilпe fronte - 

Риt nase borbe - - - - - 

Komunisticka partija Slovenije i taktika 

Dve godine Osvobodilne fronte - - - 

PriЬlizиje se katastrofa osoviпskih sila - 

za. nзsи пarodпu vlast - - - - - 

Srrage okupatora propadaju - - - - 

Slovenaёko пarodno pretstavnistvo пovog kova 

"Nova vlada" - - - - - - - 

S!ovenaёki narod i Crvena armija - - - - 

275 

279 

282 

286 

289 

29:3 

296 

311 

314 

317 

323 

327 

33'Ф 

·:r3з 

336 

339 

341

Älanci i rasprave 1933-1943, Kultura, 1959 .pdf

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?

Älanci i rasprave 1933-1943, Kultura, 1959 .pdf