BUILD No.3 - BUILD magazin

More documents

Recommendations

Info

samo da je ispunila sve obaveze preuzete kupoprodajnim ugovorom ve je isti premašila. Naime, umesto 35 miliona evra, koliko su ugovorom iznosile obaveze Lafarža za prvih pet godina, ova kompanija je u rekonstrukciju i modernizaciju fabrike izdvojila skoro duplo više – 62 i po miliona. Najvei deo ovog viška sredstava utrošen je za tehnike i tehnološke investicije, gde je u prvi plan stavljena životna sredina, njeno ouvanje i unapreenje. Stanovnici sa obronaka Fruške gore prvi put za poslednjih 170 godina od kada se na ovom mestu nalazi cementara, mogu da odahnu, ili bolje rei da dišu: ugašene su pei sa zastarelom tehnologijom, a proizvodnja klinkera, najveeg izvora zagaenja, sada se odvija na novoj, savremenoj liniji, gde se komplentna proizvodnja odvija po suvom postupku. Prednosti su mnogostruke: proizvodnja klinkera je poveana za etvrtinu i sada iznosi etiri hiljade tona dnevno, i ono najvažnije – životna sredina je istija. OPEN HOUSE KRAGUJEVAC – MADE IN BIESSE Firma Top Tech Woodworking d.o.o. iz Beograda – ovlašeni predstavnik fi rme BIESSE S.p.A. iz Italije, sa velikim uspehom je održala prvi kuni sajam mašina iz oblasti obrade drveta, stakla i kamena. Sajam je održan od 24. do 30. septembra u Kragujevcu. Open House Kragujevac U prisustvu brojnih zvanica, ast da sve- ano otvori ovu manifestaciju pripala je uglednom privredniku, gospodinu Miroljubu Radovanoviu, vlasniku fi rme Jela Jagodina. Manifestaciju su propratili svi vodei mediji, ukljuujui RTS i TANJUG, što govori o znaaju i potrebi ovakvog sajma u poslovnom kalendaru Srbije. Za veliki broj fi rmi koje se bave preradom drveta, stakla i kamena ovo je bila prilika da na 2.000m² izložbenog prostora vide demonstracije rada mašina iz BIESSE proizvodne linije, komponovanih tako da se zaokruži proces proizvodnje. Sa upravom Šumadija sajma u Kragujevcu ve je potpisan ugovor o organizaciji ovakvih manifestacija i u budunosti, sve do 2010. godine sajam u Kragujevcu U OKTOBRU TENDER ZA IZGRADNJU KOLUBARE B Od 19. septembra deo reke Kolubare tee novim, oko 5km dugim, tokom. Ova investicija koštala je Kolubaru i EPS oko 10 miliona evra. Izgradnjom tzv. glinenog epa, reka je preusmerena u novo korito, izraena je i specijalna kaskada zahvaljujui kojom e tok reke biti tri puta sporiji nego što je u prirodnom koritu. Ukoliko sve bude uredu, za godinu dana, u Rudarskom basenu Kolubara novi površinski kop poee sa radom. Rezerve uglja u tom novom koritu su oko 30 miliona tona, što e biti dovoljno za eksploataciju do 2014. godine. Vladimir orevi, generalni direktor EPS-a, izjavio je da e u nove kopove u Kolubarskom basenu biti investirano oko 700 miliona evra. STARA PLANINA EKAJUI STARTNI PUCANJ U toku je izrada plana razvoja turizma Stare planine koji radi kanadska fi rma Eko-stajn. U Knjaževcu se sa nestrpljenjem oekuje završetak master-plana, obean za septembar, da bi se zatim odmah moglo prei na usvajanje prostornog plana nakon koga bi se na sajam u Minhenu moglo otii sa kompletiranom ponudom za strane investitore koji bi gradili smeštajne kapacitete na ovoj planini. itav projekat ima veliku podršku Vlade Srbije, jer od 500 miliona dinara koji su budžetom planirani za razvoj turistike infrastrukture, preko polovine odlazi na Staru planinu. Ovim bi Vlada Srbije na sebe preuzela da postavi ži- are, uredi ski-staze i izgradi prilazne puteve. Zatim bi se ekalo na investitore kojima ostaje da izgrade smeštajne kapacitete, posle ega bi, po svim procenama i biznis-planovima, ova planina i itav jugoistok Srbije zaživeli. Stara planina LOLA ZA 148 MILIONA SCT CG Montaža, slovenako-srpska kompanija koja je kupila deo imovine preduzea Lola sistem za 148 miliona dinara, najavila je ulaganja u tu fabriku u visini od 20 miliona evra. Kupljena imovina sastoji se od energetskog sistema sa objektima i opremom, i hale u Železniku od 23.000 kvadrata u kojoj kompanija Cariin Grad planira da ve od januara sledee godine pokrene proizvodnju prednapregnutog betona koja e zapošljavati 200 ljudi. MONTAŽERI SUVE GRADNJE U okviru Grupacije industrije graevinskog materijala formirana je Sekcija montažera suve gradnje. Glavni ciljevi rada ovog tela su razmena tehnikih iskustava, harmonizacija sa propisima EU, primena novih i savremenijih metoda gradnje, kao i aktivnosti na strunom usavršavnaju kadrova iz ove oblasti. NA TARI PO STAROM – NEŠTO NOVO Šarganska osmica, zahvaljujui Drvengradu Emira Kusturice i prirodnim lepotama Mokre Gore ve nadaleko poznata železniko-turistika atrakcija, nedavno je promovisala novu izletniku destinaciju na najvišem vrhu Tare – vidikovac Zmajevac. U paketu sa ovim projektom je i izvoenje puta u dužini od 14,2km od Mokre Gore do Mitrovca na Tari, radovi su u toku, a završetak se oekuje do kraja godine. Vasilije uri, upravnik ugostiteljskih usluga u Šarganskoj osmici, istie da je Zmajevac samo deo programa iji je cilj da gosti Mokre Gore upoznaju Taru, Nacionalni park, Mitrovac i jezero Peruac. Sredstva za izgradnju puta obezbeena su iz NIP-a, a sa završetkom radova put od Mokre Gore do jezera Peruac bie skraen za 21km. Drvengrad KATASTAR NEPOKRETNOSTI Republiki geodetski zavod sprovodi plan po kome bi katastar nepokretnosti zaživeo na celokupnoj teritoriji Srbije do 2010. godine. Suština ovog obimnog posla je da graani koji treba da reše upis vlasništva nee morati da odlaze u dve institucije – sud i katastar, jer kada ovaj posao bude konano završen moi e da pomou raunara sa bilo kog mesta provere vlasništvo nepokretnosti, njene terete i eventualna potraživanja, ogranienja i da li je stavljena pod hipoteku ili ne. Graani više nee morati da obilaze brojne šaltere i prikupljaju mnoštvo dokumenata ve e to moi da uine na samo jednom mestu – u Republikom geodetskom zavodu. Do 2010. godine i ceo Beograd e, sa 175 katastarskih opština i površinom od 320.000 hektara, biti upisan u katastar nepokretnosti u kom su objedinjene informacije iz zemljišnih knjiga (suda) i katastra. Mnoge katastarske opštine do sada su prešle u status katastra nepokretnosti kao što su: Besni fok, Lepušnica, Kovilovo, Ova, Stari grad, Vraar, Savski venac, Stara Rakovica, Beli Potok, Pinosava, vei deo Novog Beograda i Zemuna... Ipak, veliki broj katastarskih opština još je u starom statusu katastra zemljišta po kom se za podatke još uvek ide na dva mesta. Takav je sluaj u Bori, Krnjai, Višnjici, Velikom Selu, Slancima, Mirijevu, Malom i Velikom Mokrom Lugu, Kumodražu, Rakovici, Kneževcu, Železniku, Ostružnici, Umci, Velikoj Moštanici, Rušnju, Ripnju, Bežaniji i drugim katastarskim opštinama. NIP I NIŠ Uprkos skromnom gradskom budžetu, poslednjih meseci Niš je pretvoren u veliko gradilište. Ove godine je realizovana gradnja velikog kolektora ukupne vrednosti 600 miliona dinara a rekonstrukcije i proširenja ulaznih saobraajnica u grad privode se kraju. Tu su još i dva mosta na Nišavi, nove ambulante itd. Sve ovo nikako ne bi bilo mogue bez dve milijarde dinara izdvojenih za Niš iz Nacionalnog investi- 10 www.build<strong>magazin</strong>.com
cionog plana. Ipak, jedna stvar u svemu tome brine – da je bilo više novca on ne bi stigao da bude realizovan i morao bi se preneti u narednu godinu. Naime, jug Srbije jednostavno nema dovoljno kadrova i preduzea koja mogu da izvode obimnije projekte – kaže Branislav Jovanovi, prvi ovek Direkcije za izgradnju grada, ali pored ovoga ukazuje i na pitanja iz oblasti ekologije – Moramo pre svega da rešimo pitanje seoskih vodovoda i kanalizacije, jer nam se njihovo nepostojanje vraa u najgorem mogu- em obliku – preko hrane. Stoka u selima pije zagaenu vodu, jer umesto kanalizacije tamo postoje neureene septike jame. Bašte se zalivaju neispravnom vodom, a mi dobijamo hranu sumnjivog kvaliteta. Rešenje problema zapošljavanja mladih on vidi u oživljavanju kompanije EI, kao i u izgradnji slobodnih zona, od kojih je završetak jedne pri kraju, a druga je u planu. Niš INTELIGENTNI PROSTORI Pemi Company, generalni zastupnik kompanije Vimar za Srbiju, u svoju ponudu ugradnje ekskluzivne elektro-opreme uvrstio je i implementaciju sistema takozvanih inteligentnih kua. Kako kaže Predrag Miti, direktor firme, svaki od ovih sistema predstavlja ekskluzivu za sebe jer se ne izrauje u serijama, ve se svaka od ponuda dizajnira i ugrauje u skladu sa željama samih kupaca. – Ovaj sistem integriše funkcije kune automatike, video nadzora, protivprovalnog i protivpožarnog sistema. Zahvaljujui ovom sistemu svaki direktor, zahvaljujui web portalu, može da zna gde su mu zaposleni, šta rade, da im putem e-maila pošalje poruku i da je oni dobiju u obliku SMS-a, da vidi ko mu se nalazi ispred vrata itd. – kaže Miti, i dodaje – Mi smo ove sisteme ve implementirali u Narodnoj banci Srbije, hotelima IN, Mona i Bosna, ProCredit banci u Beogradu i mnogim drugim fi rmama i svaki izgleda drugaije, pa je tako npr. Narodna banka tražila pozlate na displejima. Vimar je i inae poznat po ekskluzivnosti i sva elektrooprema je od prirodnog kamena i drveta, stakla, dvoslojnog PVC-a u širokoj paleti boja i oblika. OBILAZNICA OKO NOVOG PAZARA Nastavlja se izgradnja obilaznice oko Novog Pazara koja bi trebalo da poveže peštersku visoravan i saobraajnice prema Sjenici i Tutinu sa ibarsko-jadranskom magistralom. Za radove je zadužen Novi Pazar – put i trenutno je u izgradnji most preko reka Raške i Ljudske, u mestu Dojevie. Osnovni problem koji bi mogao presudno da utie na brzinu napretka radova jesu rešavanja imovinsko-pravnih odnosa sa meštanima ija se zemljišta nalaze na trasi predvienoj za prolazak saobraajnice. Radovi na obilaznici su svakako jedan od najznaajnijih infrastrukturnih projekata za ovaj deo Srbije, a od planiranih 5 i po kilometara za sada je uraeno oko 900 metara puta. Vrednost incesticije je 5,5 miliona evra. VALJEVO Firma etnik iz Valjeva, samo u prošloj godini, ostvarila je izvoz u vrednosti od milion evra. U njenom sastavu je nekoliko proizvodnih pogona: u Valjevu se prave armirano-betonski stubovi za nadzemne elektrine vodove i deo prateeg asortimana (konzole i sl.); u Kosjeriu je zapoeta proizvodnja betonskih elemenata za trafo-stanice, dok se u drugoj fazi priprema proizvodnja prednapregnutih elemenata nosaa za mostove, vijadukte, hale i druge velike konstrukcije; u Parainu proizvode kablove, snopove za domainstva, podzemne i kablove za najvee dalekovode. Milan Tomi, vlasnik fi rme po kojoj je i dobio nadimak Miša etnik, kaže da mu je u planu i kupovina konkurentskog preduzea Elektroizgradnja iz Bajine Bašte. Od 1997, kada je preduzee osnovano, pa sve do kraja 2000, napredak je bio spor i neizvestan, najviše zahvaljujui imenu fi rme koje je gospodin Tomi odbijao da promeni uprkos sporadinim nezvaninim savetima. Onog trenutka kada je utakmica na tenderima postala otvorena i transparentnija, fi rma poinje da beleži konstantne uspehe i neprekidan razvitak mreže poslovanja. I mada je nedavno kupio Strelu-transport iz Valjeva, gospodin Tomi priznaje da se ne radi o nekakvom novom poslu, ve prvenstveno o imovini Strele koja u centru grada ima plac na kom planira izgradnju poslovno-stambenog kompleksa, i dodaje da ostaje u poslu sa betonom i kablovima jer su to artikli gde se raspisuju tenderi, kupci su uglavnom isti i saradnja sa poznatim i pouzdanim partnerima izvesna. KNAUF INSULATION KAMENA VUNA U SURDULICI Knauf insulation je, nakon dva meseca i 17 miliona utrošenih evra, u Surdulici završio rekonstrukciju 80% proizvodnog pogona fabrike za impregnisanu kamenu vunu, ukljuujui tu i kupolnu pe, tako da se sada praktino govori o sasvim novoj proizvodnoj liniji. Fabrika je poela sa radom i ve u probnom periodu proizvodi 5, od planiranih 6 tona kamene vune na sat, što e u perspektivi dati preko 44 hiljade tona na godišnjem nivou. Dosadašnji kapaciteti su se kretali od 17 do 18 tona godišnje, a ve danas pogon u Surdulici predstavlja najsavremeniju instalaciju u Knaufovom sistemu. Knauf insulation je uložio u unapreenje svih sektora proizvodnje pa je tako 3 miliona evra uloženo u opremu za pakovanje, a itavih 5 miliona samo u rekuperatore, što je najvea investicija u Srbiji namenjena uvanju životne sredine. Ovo je samo poetak velike Knauf insulation kampanje za ouvanje životne sredine kojom se prikljuuje državnoj akciji energetske efi kasnosti. INTERNET DOMEN SRBIJE I ZVANINO .rs Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) 24. septembra izdao je saopštenje da su pripremljeni nacrti dokumenata koji e regulisati budui proces registracije .rs Internet domena. Ovi dokumenti stavljeni su na dvonedeljnu javnu raspravu, koja e trajati od 24. septembra do 8. oktobra 2007. godine. Svi zainteresovani mogu nai dokumente i formular za slanje komentara na sajtu RNIDS. Radi se o dokumentima koji, izmeu ostalog, govore o tome ko e moi da registruje .rs domen, na koji nain, kako e tei proces prelaska sa .yu na .rs, kako e se rešavati sporovi oko .rs domena i kako postati ovlašeni registar .rs domena. Nakon okonanja javne rasprave, na osnovu pristiglih sugestija, skupština RNIDS e konano usvojiti pomenute dokumente, što e biti važan korak ka uvoenju u upotrebu novog Internet domena Srbije, koje se oekuje do kraja godine. Da podsetimo, meunarodna organizacija Internet korporacija za dodeljena imena i brojeve (ICANN), saglasila se, poetkom septembra ove godine, sa dodelom novog nacionalnog Internet domena Republike Srbije, kojim e upravljati RNIDS. Svojom odlukom, ICANN je predvideo da se prelazak sa .yu na .rs domene okona do 30.septembra 2009.godine. U ZRENJANINU 380 MILIONA EVRA Gradnja fabrike bioetanola u Zrenjaninu vredne 380 miliona evra, prve i tehnološki najsavremenije fabrike u Evropi, koju investira ma- arsko-ameriki konzorcijum Biotech Energy, odložena je krajem maja ove godine za šest meseci, a na konferenciji Obnovljiva goriva – put ka ekonomskoj nezavisnosti, Predsednik zrenjaninske opštine Goran Kneževi je upozorio: Da bi krenula izgradnja potrebno je rešiti dva problema na državnom nivou. Problem sirovina, kao i problem standardizacije, odnosno tehniko-tehnoloških normi. Još nemamo zakon o bioetanolu. On je izrazio nadu da e do 2009. godine Zrenjanin dobiti fabriku etanola i time zadržati strateško opredeljenje ka razvoju visokih tehnologija i goriva budunosti. Državno poljoprivredno zemljište e odlukom odbornika SO Nova Crnja biti pretvoreno u graevinsko zemljište i pod odreenim uslovima dato na korišenje fi rmi Holtek gradnja MB iz Novog Sada, koja e u saradnji sa inostranim partnerima biti investitor. Zrenjanin www.build<strong>magazin</strong>.com 11
Page 1: tema broja Fasade fokus Simprolit
Page 4 and 5: sadržaj Tema broja 17 Fasade Inter
Page 6 and 7: LAFARGE EKSPANZIJA U AZIJI Kompanij
Page 8 and 9: ŠABAC - ZAGREB ZORKA COLOR U prvoj
Page 12 and 13: BUBANJ POTOK - VINA - PANEVO Saobra
Page 14 and 15: poslovanje u službi Vašeg poslova
Page 16 and 17: promo PROJEKTNO Projektno finansira
Page 18 and 19: TEMAbroja Demit fasade su uglavnom
Page 20 and 21: TEMAbroja U ovom broju Build magazi
Page 22 and 23: TEMAbroja izazov arhitektama TRIMOR
Page 24 and 25: TEMAbroja T&T stone ventilisane kam
Page 26 and 27: TEMAbroja LENSIM-NEOTON fasade koje
Page 28 and 29: TEMAbroja NOVA FORMA fasadna stakla
Page 30 and 31: TEMAbroja TRESPA sva najbolja svojs
Page 32 and 33: TEMAbroja uslovima povećane spoljn
Page 34 and 35: intervju AP Vojvodina O autoputu i
Page 36 and 37: TEMAbroja paneli i fasadni sistemi
Page 38 and 39: TEMAbroja ENERGIJA² Schüco pametn
Page 40 and 41: DIGITALNI VODENI PAVILJON Karlorati
Page 42 and 43: Pop modernizam JEDAN ZAOKRET U ARHI
Page 44 and 45: promo BEOICLA Saradnja je garancija
Page 46 and 47: promo FIBRAN porodica izolacionih m
Page 48 and 49: energetska efikasnost AGENCIJA ZA E
Page 50 and 51: energetska efikasnost stanice sa pr
Page 52 and 53: promo EX ECENTAR licenciranje za ma
Page 54 and 55: STOLICA “Svaka zaista originalna
Page 56 and 57: promo KAN-COM Preduzee Kan-com proi
Page 58: promo ALUMIVAL rukohvati za vrata A
Page 61 and 62:
fokus SIMPROLIT ® MONOLIT Zahvalju
Page 63 and 64:
Interesantna iskustva primene Simpr
Page 65 and 66:
i sunđeraste osnove. Advantik je m
Page 67 and 68:
informator graevinske industrije bu
show all

BUILD No.3 - BUILD magazin

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?