BUILD No.3 - BUILD magazin

More documents

Recommendations

Info

ŠABAC – ZAGREB ZORKA COLOR U prvoj polovini ove godine fabrika boja i lakova Zorka Color iz Šapca prodala je robu u ukupnoj vrednosti od 6 i po miliona evra, što u odnosu na isti prethodni period predstavlja rast od 35%. Ugovor o strateškom partnerstvu sa Alkaloidom iz Skoplja je ve potpisan, a osnovana je i fi rma u Maarskoj. Na hrvatskom tržištu je ostvaren promet od pola miliona evra i kao logina posledica nedavno je otvoren distributivni centar u Zagrebu. Po mišljenju Miroslava Aleksia, predsednika kompanije, za sve ove uspehe najzaslužniji je visok kvalitet proizvoda i povoljne cene, ali i ime fabrike kao garant osvedoenog kvaliteta njihovih industrijskih premaza i proizvoda namenjenih širokoj potrošnji koji su bili poznati još u bivšoj SFRJ. ŠIRBEGOVI GRUPA – 600.000 KVADRATA GODIŠNJE U proteklih 18 meseci Širbegovi grupa investirala je preko 5 miliona evra u proširenje proizvodnje i unapreenje tehnologije rada, a proizvodni pogoni su dostigli površinu od oko 150.000 m². Firma zapošljava 600 ljudi, godišnje gradi 600.000 m², u Srbiji su potpisali ugovor za objekte u Kragujevcu, a u toku su i pregovori za izgradnju lanca objekata ukupne površine 250.000 m². Pored poslova sa prednapregnutim betonima, u fi rmi posebno istiu GMT konstrukcije – fi rmu sa kojom Širbegovi grupa ve tri godine deluje na evropskom tržištu (Italija, Švedska). Ova fi rma je specijalizovana za proizvodnju elinih konstrukcija a dobila je i sertifi kat za varenje 729 ime su njene mogunosti izvoza na evropsko tržište znatno uveane, a sam proizvodni prostor fabrike je samo u ovoj godini udvostruen i opremljen najsavremenijom opremom. NOVI CENTAR ZAGREBA okruženje Zagreb Uz novu rukometnu Arenu, kraj Savskog nasipa u Zagrebu, prostire se 58ha zemljišta koji su trenutno u centru pažnje investitora i javnosti. Naime, za potez od Univerzitetske bolnice do železnikog mosta predviena su nešto mekša pravila i u planu je izradnja 17 nebodera od 14 do 19 spratova, dok e još jedan, osamnaesti, imati itavih 39 etaža. Pored ovoga, zidae se i niži objekti, a jedan od njih bie i budua upravna zgrada Zagrebake županije. Pod mekšim pravilima podrazumeva se da se izgled svake od zgrada nee nai na nadmetanju, kakvo je inae pravilo u drugim delovima grada, zatim, neboderi e moi da imaju pretežno stambenu funkciju, a sami indeksi izgraenosti e moi da budu viši u odnosu na one koji važe na teritoriji grada Zagreba. Buduu novu urbanu zonu e sa ostatkom grada povezivati i nove saobraajnice, novi Jarunski most i rotor, a bie dovedene i tramvajske linije. Krajem avgusta procurela je i vest da se kao investitori pojavljuju austrijski CCS, norveški Verdispar, hrvatska Pragmatica i Ana Levojevi. Oni su u pismima dostavljenim vlastima naveli da su zainteresovani za što bržu izgradnju stambenih i poslovnih objekata, kao i to da su ve vlasnici delova ovog zemljišta. Odmah nakon odreivanja lokacije nove rukometne Arene analitiari i svako iole zainteresovan mogao je pretpostaviti šta e se ubrzo zatim dogoditi: niske porodine kue uz reku zamenie neboderi sa pogledom na jezero Jarun sa druge strane reke, a Zagreb e dobiti ekskluzivan stambeno-poslovni kompleks sa neboderima kakav imaju mnoge druge prestonice sveta. SAJAM GRAEVINE – BUDVA 2007 Nedavno završen Sajam graevinarstva, održan od 26. do 30. septembra 2007. godine, nastavio je uspešnu sezonu Jadranskog sajma, ocenio je Rajko Bujkovi, Izvršni direktor Sajma u Budvi. Ovogodišnja smotra najnovijih dostignua iz oblasti graevinarstva okupila je dvostruko više izlaga- a od prošlogodišnje, na duplo veoj površini zakupljenog prostora i zasigurno prevazilazi sve do sada organizovane sajamske manifestacije u Crnoj Gori. U pripremi 29. Sajma graevinrastva aktivno je uestvovao Organizacioni odbor manifestacije kojim je predsedavao prof. dr Goran Radovi, dekan Arhitektonskog fakulteta Podgorica. Budva 2007. Na Sajmu je svoje usluge i proizvode predstavilo preko 300 proizvoaa i fi rmi iz 27 zemalja: Crne Gore, Austrije, Belgije, Bosne i Hercegovine, eške, Danske, Engleske, Finske, Hrvatske, Italije, Japana, Kine, Koreje, Maarske, Makedonije, Nemake, Poljske, Rumunije, Rusije, Slovenije, Srbije, Španije, Švajcarske, Švedske, Turske, SAD i Velike Britanije. U okviru 29. Sajma graevinarstva održani su poslovni susreti privrednika Crne Gore i privrednika Istarske županije, Dan maarske privrede u Crnoj Gori, kao i okrulgi stolovi i brojne prezentacije izlagaa. Meu posetiocima su bili i zvaninici država regiona: Ma- arske, Hrvatske, Albanije, kao i zvaninici zemlje domaina. atmosfera na sajmu NEVOLJE NA ŽABLJAKU Ne gradi se samo na crnogorskom Primorju. Ovog leta se na Žabljaku i oko njega zida više nego ikada, ali i otpada ima više nego ikad. Na mestu gde se put za eko-selo Podgora odvaja od puta ka Pljevljima, nastala je deponija šuta. Nadležni su izdali dozvolu za odlaganje graevinskog otpada, ali pod uslovom da komunalci redovno ravnaju teren, što bi možda i bilo mogue da još uvek nije u toku najaktivnija graevinska sezona na Žabljaku u poslednjih par decenija. Rezultat je to da su drenažni otvori ispod saobraajnice zapušeni, pokraj puta je formiran zid od šuta u visini od jednog metra, a o po- EXPO TROPHY A.D. Jadranski sajam, u cilju podsticanja tržišne komunikacije, edukacije potrošaa, te marketinške i propagandne prezentacije proizvoda, dodeljuje najuspešnijim izlagaima priznanje – EXPO Trophy. Struni žiri je zasedao u sastavu: Slobodan Mitrovi kao predsednik, a Velibor Zolak, Savo Pavlovi, Ranko Pavievi i Momilo Stojanovi kao lanovi žirija. Na svojoj prvoj sednici žiri je, pored ostalog, utvrdio osnovna polazišta koja su poslužila kao kriterijumi za njegov rad: • novi proizvod - nain prezentacije na štandu • arhitektonsko i dizajnersko rešenje štanda • kvalitet i obim propagandnog materijala na štandu • pratee komunikacijske aktivnosti (elektronski mediji, publikacije, bilbordi, pisane pozivnice, telemarketing itd.) • manifestacije koje uesnik organizuje: press konferencije, promocije, kokteli i sl. • obuenost i ponašanje osoblja na štandu, animacija posetilaca štanda Na osnovu detaljnog uvida u prezentaciju 323 izlagaa iz svih segmenata graevinske struke, žiri je bio zadovoljan raznovrsnošu i celovitošu sajamske prezentacije. Na sednici održanoj 27. septembra žiri je doneo odluku da specijalno priznanje dodeli izlagau Dalmacijacement d.d. iz Splita, bronzanu plaketu izlagau Prvi maj aak a.d, srebrnu Trgomenu – PV iz Danilovgrada, a prvu nagradu i zlatnu plaketu Hrvatskoj gospodarskoj komori iz Zagreba BUILD u Budvi 8 www.buildmagazin.com
sledicama se tek nagaa. Meštani sela Paleža, Uskoka, Podgore i Ninkovia ve reaguju i upozoravaju da e u ovakvim uslovima put postati neprohodan kada krene sezona kiša, a da e oni ostati odseeni od Žabljaka. Da se ovo ne bi dogodilo rešenje se mora potražiti u najkraem roku, drenažni otvori moraju se oistiti, a deponija možda i izmestiti. Ostaje pitanje da li e nadležni imati sluha da im izau u susret na vreme. NOVI MOST NA DRINI Po protokolu koji su potpisali predsednici opština Bratunac i Bajina Bašta, Nedeljko Mladenovi i Miloje Spasi, izmeu Baevca u Srbiji i Fakovia u Republici Srpskoj, od januara idue godine trebalo bi da zapone gradnja armirano-betonskog mosta po projektu inženjera Ljubivoja Kostia. Projekat predvia 180 metara mosta širine 8,5 metara i ukupne vrednosti investicije od oko milion i po evra i trebalo bi da doprinese razvoju Srednjeg Podrinja gde su trenutno skele i mostovi kod Ljubovije i Bajine Bašte jedina veza dve obale. ŠTIP I AERODROM Holandska konsultantska kua Nako, koja je pobedila na meunarodnom tenderu koji je raspisala makedonska Vlada, ispitivae prostorno-urbanistike i vazduhoplovno-saobra- ajne mogunosti za izgradnju malog kargo aerodroma pored Štipa, na mestu ili u okolini postojeeg sportskog aerodroma. U vezi stim su razgovarali predstavnici Nako sa ministrom za transport i veze u makedonskoj Vladi, Miletom Janakieskim. Holandska konsultantska kua, saglasno sa tenderskim uslovima, ima obavezu da za etiri meseca izradi studiju koncesijskog modela za razvoj skopskog aerodroma Aleksandar Makedonski i ohridski Sv. Apostol Pavle. RIMSKI PUT Narodni muzej u Požarevcu i muzej Banatului Montan iz rumunske Resite zapoeli su izvo- enje zajednikog projekta Rimski put, kao i izgradnju etnosela iz XIX veka na brdu Tulba. Završetak oba projekta oekuje se do polovine 2009. i koštae preko 400.000 evra. Rimski put bi trebalo da poveže Viminacijum u Srbiji i Apulum u Rumuniji, a u okviru projekta je i nova postavka u požarevakom muzeju koja predstavlja izbor od preko 50.000 predmeta pronaenih u 13.500 rimskih grobnica otkrivenih u Viminacijumu. Evropska komisija za izgradnju i opština Požarevac ve su izdvojili 155.000 evra za ovaj projekat. Pojas uz istu reku, nepunih pet stotina kilometara nizvodno, odavno je predmet rasprave, i samo to. U Beogradu se ini da e Savom protei još mnogo vode pre nego se izmeste šine i zarali vagoni, divlja naselja i predratni magacini… Ideja o slobodnom bloku na Novom Beogradu nije zaživela, a nemali broj stanovnika se uplašio da e mu pasti na glavu i pre nego što se pojavio ozbiljan investitor koji bi ga podigao. TRIMO NAGRADE 2007 U Portorožu je 21. septembra održano tree meunarodno takmienje za Trimove nagrade iz oblasti arhitekture. U okviru letnjeg tak-mienja bilo je prijavljeno 79 projekata iz 21 države. Tom prilikom dodeljene su tri nagrade za celokupno arhitektonsko rešenje i šest posebnih nagrada za inovativnu upotrebu Trimovih proizvoda. Iz naše zemlje, dobitnici nagrada za celovito arhitektonsko rešenje bili su Milan uri i Aleksandra Vuja za Logistiki centar Milšped u Srbiji. sa dodele Trimo nagrada Tatjana Fink, generalni direktor kompanije, je povodom nagraenog takmienja rekla: Inovativnost, kao spoj razvoja Trima i inovativnog razmišljanja, na razliite naine podstie naše zaposlene i partnere sa kojima saraujemo, ali i budue arhitekte. Takmienje za Trimove nagrade iz oblasti arhitekture, Trimo Urban Crash, podstie kreativno i neustrašivo razmišljanje i istovremeno odražava inovativnost u radu kompanije Trimo. Cilj je nagraditi projekat iz arhitekture i podstai upotrebu Trimo proizvoda u savremenoj arhitekturi. Miloš Ebner, predsednik komisije Trimo nagrada iz oblasti arhitekture i direktor razvoja i projektovanja u kompaniji Trimo, je prilikom dodele nagrada izjavio: Trimovim nagradama želimo da, pored podizanja kvaliteta arhitekture na viši nivo, nagradimo projekte i projektante, koji su dovoljno hrabri i inovativni, da naše proizvode primenjuju na nove, nestandardne naine, i da tako, iznova prevazilazimo svoje sposobnosti. Srbija US STEEL SERBIA MILION TONA ELIKA ZA POLA GODINE zid za odmaranje TRIMO URBAN CRASH 2007 Pored Trimovih nagrada iz oblasti arhitekture proglašen je pobednik konkursa Trimo Urban Crash 2007. Konkurs je namenjem studentima ljubljanskog, zagrebakog i beogradskog fakulteta arhitekture i nagrauje najbolja kreativna idejna rešenja. Izborna komisija je do avgusta 2007. godine, meu 29 prispelih projekata, izabrala dvoje fi nalista, ija su idejna rešenja realizovana do sredine oktobra 2007. i postavljena u parku Tivoli na Krakovskem nasipu u Ljubljani. Za pobednika konkursa Trimo Urban Crash 2007 izabrana je Jelena Gruji, student arhitekture iz Srbije, za idejno rešenje Zida za odmaranje. Naredno takmienje za Trimove nagrade iz oblasti arhitekture i Trimo Urban Crash nagrade za inovativno razmišljanje o prostoru poinje u leto 2009. godine Od poetka godine do 9. jula u pogonima Tople valjaonice US Steel Serbia proizvedeno je milion tona elinih proizvoda, saopšteno je iz ove kompanije. Ovim je najvei izvoznik Srbije za samo šest meseci dosegao rekord iz 1989. godine kada je proizvedeno milion i sto hiljada tona (1.104.210t), ali na godišnjem nivou. Inae, od 2003. godine, kada je amerika korporacija US Steel kupila smederevsku železaru, rezultati Tople valjaonice popravljali su se iz godine u godinu, da bi u 2006. godini premašili milion i sedamsto hiljada tona (1.709.820t) elinih proizvoda. Pavle Fodor, direktor Tople valjaonice, rekao je da ovaj rezultat govori o velikim mogunostima ovog pogona, a Daglas Metjuz, generalni direktor Ju Es Stil Srbija, u svom saopštenju ocenio je da ovaj rekord predstavlja još jedan korak u pozicioniranju kompanije kao regionalnog lidera u proizvodnji elika. Uspešno poslovanje kompanije naravno da nije došlo samo od sebe: za protekle etiri godine, koliko je prošlo od preuzimanja smederevske železare, amerika korporacija je uložila 200 miliona dolara u obnovu i modernizaciju proizvodnih pogona. Velika ulaganja, angažovanje menadžmenta i radnika, pravilno i revnosno održavanje mašina i opreme, puštanje u rad Visoke pei broj 1 pre dve godine, sve to je dovelo do toga da Ju Es Stil Srbija danas predstavlja apsolutnog lidera industrije elika i elinih proizvoda kod nas koji se sprema da tu poziciju preuzme i na nivou regiona. LAFARŽ BEOIN Jedan od primera uspešnog preuzimanja domaih fabrika od strane inostranih kompanija je i privatizacija Fabrike cementa Beoin od strane francuskog Lafarža (Lafarge). Preuzimanje se dogodilo odmah nakon donošenja novih zakonskih propisa prolea 2002. godine, kupovinom 70% društvenog kapitala u vrednosti od 58 miliona evra i predstavljalo je prvi primer privatizacije u Srbiji, a odmah zatim se pokazalo i kao jedan od obrazaca za ugled u tranzicionom razdoblju naše industrije i poslovanja uopšte. Ove godine se navršilo pet godina od preuzimanja i Lafarž je nedavno svojim zaposlenima i javnosti podneo izveštaj o stepenu realizacije petogodišnjeg programa preuzetih obaveza. Ono što smo mogli videti jeste da francuska kompanija ne www.buildmagazin.com 9
Page 1: tema broja Fasade fokus Simprolit
Page 4 and 5: sadržaj Tema broja 17 Fasade Inter
Page 6 and 7: LAFARGE EKSPANZIJA U AZIJI Kompanij
Page 10 and 11: samo da je ispunila sve obaveze pre
Page 12 and 13: BUBANJ POTOK - VINA - PANEVO Saobra
Page 14 and 15: poslovanje u službi Vašeg poslova
Page 16 and 17: promo PROJEKTNO Projektno finansira
Page 18 and 19: TEMAbroja Demit fasade su uglavnom
Page 20 and 21: TEMAbroja U ovom broju Build magazi
Page 22 and 23: TEMAbroja izazov arhitektama TRIMOR
Page 24 and 25: TEMAbroja T&T stone ventilisane kam
Page 26 and 27: TEMAbroja LENSIM-NEOTON fasade koje
Page 28 and 29: TEMAbroja NOVA FORMA fasadna stakla
Page 30 and 31: TEMAbroja TRESPA sva najbolja svojs
Page 32 and 33: TEMAbroja uslovima povećane spoljn
Page 34 and 35: intervju AP Vojvodina O autoputu i
Page 36 and 37: TEMAbroja paneli i fasadni sistemi
Page 38 and 39: TEMAbroja ENERGIJA² Schüco pametn
Page 40 and 41: DIGITALNI VODENI PAVILJON Karlorati
Page 42 and 43: Pop modernizam JEDAN ZAOKRET U ARHI
Page 44 and 45: promo BEOICLA Saradnja je garancija
Page 46 and 47: promo FIBRAN porodica izolacionih m
Page 48 and 49: energetska efikasnost AGENCIJA ZA E
Page 50 and 51: energetska efikasnost stanice sa pr
Page 52 and 53: promo EX ECENTAR licenciranje za ma
Page 54 and 55: STOLICA “Svaka zaista originalna
Page 56 and 57: promo KAN-COM Preduzee Kan-com proi
Page 58:
promo ALUMIVAL rukohvati za vrata A
Page 61 and 62:
fokus SIMPROLIT ® MONOLIT Zahvalju
Page 63 and 64:
Interesantna iskustva primene Simpr
Page 65 and 66:
i sunđeraste osnove. Advantik je m
Page 67 and 68:
informator graevinske industrije bu
show all

BUILD No.3 - BUILD magazin

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?