BUILD No.3 - BUILD magazin

More documents

Recommendations

Info

energetska efikasnost stanice sa pripadajućom opremom, i ugradnju termostatskih radijatorskih ventila (donacija firme Danfoss). Realizacija projekta obavljena je u jesen 2005. godine, odnosno u vreme grejne sezone 2005/06. Na dijagramima su prikazani smanjenje potrošnje energije, smanjenje troškova za utrošenu energiju i uticaj smanjene potrošnje energije na smanjenu emisiju CO₂ u grejnim sezonama 2004/05, 2005/06. i 2006/07. nakon izvedenih mera za povećanje EE u školi “Radivoj Popović”. Izvor podataka su ažurirani podaci korisnika: računi za nabavljeno i utrošeno gorivo i računi za potrošenu električnu energiju u toku tri grejne sezone. Pored očiglednih pozitivnih rezultata u cilju smanjenja potrošnje energije za grejanje i troškova za utrošenu energiju, nakon preduzetih mera i radova za povećanje EE, relevantno je i stanje uslova ugodnosti u objektu koje su korisnici u usmenoj anketi subjektivno okarakterisali kao “neuporedivo bolje”. Pored toga i poboljšanih ekoloških aspekata, korisnici su ukazali i na nesumnjive razlike u održavanju i komfornijem upravljanju sistemom grejanja. Projekat energetske efikasnosti u Srbiji IDA kredit 3870 YF Komponenta B: Javne zgrade – škole i bolnice 50 Uticaj potrošnje energije u školi “Radivoje Popovi” na emisiju CO 2 u grejnim sezonama 2004/05, 2005/06 i 2006/07 Projekat pod nazivom Energetska efikasnost u Srbiji, predložen i razrađen od strane Svetske banke a prihvaćen i podržan od strane Republike Srbije, finansira se iz zajma po IDA uslovima u iznosu od US$ 21 milion, uz učešće države od US$ 4 miliona i obuhvata: Komponentu A za revitalizaciju energetskog sistema Kliničkog centra Srbije (izgradnja nove kotlarnice na gas u čijem sastavu je i gasni motor za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije i izgradnja nove toplovodne mreže za grejanje uključujući i podstanice u objektima), i Komponentu B za energetsku sanaciju 16 škola i 12 bolnica širom Srbije u cilju poboljšanja energetske efikasnosti objekata. AEE Republike Srbije je implementaciona agencija Komponente B ovog projekta koja je, u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike kao nosiocem projekta, resornim Ministarstvom zdravlja i Ministarstvom prosvete kao investitorima radova na objektima, i ustanovama pojedinačnih škola i bolnica kao korisnicima objekata, zadužena za realizaciju u skladu sa usvojenim Planom implementacije projekta i procedurama Svetske banke za nabavke opreme, radova i usluga. U okviru ovakve organizacije projekta Agencija je, kao kopotpisnik sa Ministarstvom rudarstva i energetike, ugovorila različite konsultantske usluge sa Zajedničkim poduhvatom firmi BDSP iz Londona i Energoprojekt-Entel iz Beograda od kojih je jedna Škole 2005 godine Bolnice 2005 godine Škole 2006 godine Bolnice 2006 godine Projekat unapreenja energetske efikasnosti od najvažnijih, u smislu verifikacije projekta, merenje potrošnje toplotne energije za grejanje pre i posle primene izabranih paketa mera energetske sanacije objekta uz praćenje dostignutog komfora za krajnje korisnike. Takođe, Svetska banka je u okviru pet projekata za Srbiju, u junu 2007. godine odobrila i projekat za unapređenje energetske efikasnosti u školama i bolnicama. Za ovaj projekat je obezbeđeno dodatnih 28 miliona američkih dolara i to delom iz zajma po IBRD uslovima u iznosu od 18 miliona američkih dolara, i www.build<strong>magazin</strong>.com OPŠTA BOLNICA U SENTI Površina m 2 3650 Godina izgradnje 1950. Gorivo Mazut Mere energetske efikasnosti: 1. Zamena spoljnih prozora i vrata 2. Ugradnja trokarakog ventila sa automatikom 3. Ugradnja termostatskih ventila i pumpi promenljivog protoka 4. Zamena izolacije cevi u podrumu Ukupne investicije € 140.000 delom iz kredita po koncesionalnim IDA uslovima u iznosu od 10 miliona američkih dolara. Ovo će omogućiti Vladi da ratifikacijom ugovora u Skupštini Srbije ostvari originalni cilj projekta i da nastavi sa unapređenjem efikasnosti korišćenja energije kroz: rehabilitaciju sistema grejanja u Kliničkom centru Niš i rekonstrukciju 17 objekata unutar Kliničkog centra; unapređenje osvetljenja u školama; unapređenje energetske efikasnosti u oko deset socijalnih ustanova, kao što su domovi za nezbrinutu decu, domovi za stara lica i ustanove za decu sa posebnim potrebama; kao i unapređenje energetske efikasnosti u šezdesetak škola i bolnica širom Srbije. U okviru projekta Energetska efikasnost u Srbiji, AEE Republike Srbije je realizovala i projekat povećanja energetske efikasnosti zgrade Opšte bolnice u Senti kao primer jednog od uspešno realizovanih projekata. U tabeli: Opšta bolnica – Senta, prikazana su predviđanja godišnjih energetskih ušteda u potrošnji toplotne energije za grejanje i smanjenja emisije CO₂, poređenjem efekata pre i posle primene mera za povećanje energetske efikasnosti na objektu, na bazi merenja kao i na osnovu procena kompjuterskim simulacijama rađenim prilikom projektovanja i izbora paketa mera energetske efikasnosti.
energetska efikasnost Merenja koja se preduzimaju radi verifikacije postavljenih ili projektovanih ciljeva ovog projekta suštinska su iz više razloga: • jasno prikazuju ostvarenje ciljeva ovog projekta • daju primer kako se može vršiti ocena primenljivosti mera energetske efikasnosti u smislu planiranih i ostvarenih ušteda i troškova • povećavaju verovatnoću kontinuiranih ušteda energije u budućem korišćenju zgrade • ukazuju na moguće šeme raspodele finansijskih rezultata ušteda • pospešuju stalno uvećavanje svesti korisnika, uprave i službi održavanja o potrebi za štednjom energije, što i jesu primarni ciljevi ovog projekta. bolnica u Senti Mere za unapreenje EE u zgradarstvu do 2012. Prema Programu ostvarivanja strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine, definisane su aktivnosti i mere koje je potrebno realizovati do 2012. godine, kao i pri tom procenjene uštede: Prelazak sa grejanja na električnu energiju • zamenom sistemima daljinskog i centralnog grejanja ili prirodnog gasa (zavisno od lokaliteta i sl.) • procenjena godišnja ušteda od 1.500GWh Zamena sijalica u domaćinstvima i poslovnim objektima • subvencija cene sijalica • poreske olakšice • saradnja sa EPS-om • procenjena godišnja ušteda od 701GWh Donošenje novih propisa o spoljnim projektnim temperaturama • smanjenje spoljnje projektne temperature na nivou države za 4 o C • smanjenje instalisane snage i investicionih troškova za grejanje • procenjena ušteda energije grejanja od 10% Dosledna primena JUS U J5.600 i drugih relevantnih standarda • procenjeno smanjenje instalisane snage za grejanje za 30 – 40% • usvojiti maksimalnu dozvoljenu godišnju vrednost finalne energije za grejanje od 100 kWh/m 2 /god. • procenjena ušteda energije za grejanje do 40% Ustanovljeni republički prosek za instalisanu snagu u objektima izgrađenim nakon 1988. godine iznosi 160W/m 2 , umesto ostvarivih 95W/m 2 uz striktnu primenu standarda JUS U.J5. 600: Tehnički uslovi za projektovanje i građenje zgrada. Prelazak sa paušalnog na obračun za grejanje TPV prema merenju potrošnje toplotne energije • procenjena ušteda energije za grejanje od 10% Osnivanje podsticajnih fondova za poboljšanje toplotne zaštite stambenih i nestambenih zgrada • korišćenje budžetskih sredstava, namenska kreditna i donatorska sredstva uz sufinansiranje vlasnika • za zamenu prozora i poboljšanje izolacije potrebno osnivanje revolving fonda od oko 50 miliona evra Zamena prozora • potrebna sredstva: 936 miliona evra za višeporodične stambene zgrade i 1.326 miliona evra za jednoporodične stambene zgrade • procenjena godišnja ušteda finalne energije za grejanje: 4,05TWh za višeporodične i 3,35TWh za jednoporodične zgrade • period otplate 7,1 do 10,8 godina uz godišnje uštede od 122,7 miliona evra • do 2012. predviđa se realizacija kojom bi se ostvarila ušteda od 10% od ovog potencijala Poboljšanje izolacije zidova objekata • potrebna sredstva: 341 miliona evra za višeporodične stambene zgrade i 497,9 miliona evra za jednoporodične stambene zgrade • procenjena godišnja ušteda finalne energije za grejanje: 1,9 TWh za višeporodične i 1,6 TWh za jednoporodične zgrade • do 2012. predviđa se realizacija kojom bi se ostvarila ušteda od 10% od ovog potencijala Uvođenje pribavljanja sertifikata EE za zgrade • dugoročna mera saglasna direktivi EU 2002/91/EC (EPBD) o energetskim karakteristikama zgrada www.build<strong>magazin</strong>.com Zakljuak U Republici Srbiji postoji veliki tehnički potencijal za uštedu energije i primenu mera za povećanje EE u zgradarstvu. S druge strane, tzv. tržišni potencijal za povećanje EE je skromniji, pre svega iz sledećih razloga: • ekonomska nesposobnost većeg dela populacije i drugih potrošača energije • nedovoljna motivisanost za ulaganje (niske cene i neodgovarajući pariteti goriva i energije, normativna naplata potrošnje toplote u DG i slično) • • još uvek nepovoljni uslovi kreditiranja neinformisanost većeg dela populacije. Realizacijom projekta EE u javnim zgradama – demonstracioni projekti, može se istaći sledeće: • uspešno su promovisane mere energetske efikasnosti u javnim zgradama u Srbiji • u toku je prikupljanje i ažuriranje podataka za vrednovanje energetskih, ekonomskih i ekoloških efekata realizovanih projekata • pokazatelji će biti publikovani i korišćeni u promotivnim aktivnostima Agencije radi povećanja zainteresovanosti potencijalnih korisnika • očigledan je uspeh projekata i potreba da se obezbede stabilna sredstva za finansiranje sličnih programa i konkretnih projekata za povećanje EE i primenu OIE. Takođe, odobrenim kreditom Svetske banke sledi proširenje projekta pod nazivom Energetska efikasnost u Srbiji; IDA kredit 3870 YF; Komponenta B: Javne zgrade – škole i bolnice, na još oko 80 škola, bolnica i objekata socijalne zaštite, uključujući i objekte Kliničkog centra Niš. Svoje aktivnosti Agencija za energetsku efikasnost realizuje u tesnoj saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike, kao i drugim ministarstvima i državnim institucijama, sa kojima radi i na utvrđivanju jedinstvenog nacionalnog programa za poboljšanje energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije i uspostavljanju nacionalnog fonda za ovakav program 51
Page 1: tema broja Fasade fokus Simprolit
Page 4 and 5: sadržaj Tema broja 17 Fasade Inter
Page 6 and 7: LAFARGE EKSPANZIJA U AZIJI Kompanij
Page 8 and 9: ŠABAC - ZAGREB ZORKA COLOR U prvoj
Page 10 and 11: samo da je ispunila sve obaveze pre
Page 12 and 13: BUBANJ POTOK - VINA - PANEVO Saobra
Page 14 and 15: poslovanje u službi Vašeg poslova
Page 16 and 17: promo PROJEKTNO Projektno finansira
Page 18 and 19: TEMAbroja Demit fasade su uglavnom
Page 20 and 21: TEMAbroja U ovom broju Build magazi
Page 22 and 23: TEMAbroja izazov arhitektama TRIMOR
Page 24 and 25: TEMAbroja T&T stone ventilisane kam
Page 26 and 27: TEMAbroja LENSIM-NEOTON fasade koje
Page 28 and 29: TEMAbroja NOVA FORMA fasadna stakla
Page 30 and 31: TEMAbroja TRESPA sva najbolja svojs
Page 32 and 33: TEMAbroja uslovima povećane spoljn
Page 34 and 35: intervju AP Vojvodina O autoputu i
Page 36 and 37: TEMAbroja paneli i fasadni sistemi
Page 38 and 39: TEMAbroja ENERGIJA² Schüco pametn
Page 40 and 41: DIGITALNI VODENI PAVILJON Karlorati
Page 42 and 43: Pop modernizam JEDAN ZAOKRET U ARHI
Page 44 and 45: promo BEOICLA Saradnja je garancija
Page 46 and 47: promo FIBRAN porodica izolacionih m
Page 48 and 49: energetska efikasnost AGENCIJA ZA E
Page 52 and 53: promo EX ECENTAR licenciranje za ma
Page 54 and 55: STOLICA “Svaka zaista originalna
Page 56 and 57: promo KAN-COM Preduzee Kan-com proi
Page 58: promo ALUMIVAL rukohvati za vrata A
Page 61 and 62: fokus SIMPROLIT ® MONOLIT Zahvalju
Page 63 and 64: Interesantna iskustva primene Simpr
Page 65 and 66: i sunđeraste osnove. Advantik je m
Page 67 and 68: informator graevinske industrije bu

BUILD No.3 - BUILD magazin

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?