BUILD No.3 - BUILD magazin
BUILD No.3 - BUILD magazin
BUILD No.3 - BUILD magazin
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Pioniri postmodernizma<br />
Postmodernizam je otvorio put istraživanju<br />
arhitekture čiji su koreni, ali i manifesti,<br />
bili u američkoj kulturi. Dobitnik Prikerove<br />
nagrade (Pricker award) 1991. godine, Robert<br />
Venuri je poznat kao otac postmoderne<br />
arhitekture i urbanističkog projektovanja u<br />
Americi i Zapadnoj Evropi. Simbol projekta<br />
postmodernizma je projekat koji je Venturi<br />
1961. godine uradio za svoju majku Vanu<br />
Venturi (Vanna Venturi) u Filadelfiji.<br />
Ključni momenat širenja postmodernističkih<br />
ideja u Evropi bila je izložba Prisustvo<br />
prošlosti na Venecijanskom bijenalu 1980.<br />
godine. Tada se izdvojilo nekoliko arhitekata<br />
koji će biti nosioci arhitekture u Evropi u<br />
poslednjim dekadama dvadesetog veka. To<br />
su bili – Džejms Stiling ( James Stirling),<br />
Teri Farel (Tery Farell), Džon Utram (Džon<br />
Utram) i Hans Holajn (Hans Hollein).<br />
kua Vane Venturi 1961.<br />
Najneobičnija karakteristika ove građevine<br />
je primena klasične dekoracije na fasadi.<br />
Pročelje je reminiscencija fasade Paladijeve<br />
(Palladio) vile Maser. Luk i nadvratnik zajedno<br />
još više naglašavaju veličinu centralnog<br />
otvora. S druge strane, pojavljuju se i neklasični<br />
elementi kakvi su industrijski prozorski<br />
okviri i trakasti prozori kuhinje.<br />
AT&T (Sony) 1979.<br />
Filip Džonson podigao je prvi postmoderni<br />
oblakoder – zgradu centra američke telefonske<br />
i telegrafske kompanije AT&T. Danas<br />
zgrada pripada korporaciji Sony i poznata je<br />
pod tim imenom. Ovaj projekat predstavlja<br />
reakciju protiv Misovog modernizma. Ima<br />
modernističko telo koje stoji na klasičnom<br />
telu i neobičan ornament na vrhu. Vidljivo<br />
je pozivanje na njujorške oblakodere kao što<br />
su Empajer Stejt (Empire State) i zgrada<br />
Krajsler (Crysler Building) koje su nastale<br />
pre Misove ere. Vrlo je zanimljiv eklektičan<br />
spoj dekoracije na fasadi – okulusi sa Duomo<br />
u Firenci, arkade sa San Andrea u Mantovi<br />
i neobičan ornament na vrhu koji podseća<br />
na stil nameštaja Čipendejl (Chippendale).<br />
Abtajberg<br />
Gradski muzej Abtajberg (Abteiberg) u Menhengladbahu<br />
(Möchengladbah), 1972. projektovao<br />
je austrijski arhitekta Hans Holajn.<br />
Niz građevina se ugnezdio na padini brda,<br />
uz selo, poput modernog Akropolja. Muzej<br />
je pored crkve u romanskom stilu, a kapije,<br />
hramovi i oznake mogu se samo nazreti u<br />
apstraktnoj visoko-tehnološkoj obradi.<br />
zgrada Javne službe 1983.<br />
Tipičan primer postmodernističkog oblakodera<br />
je Zgrada javne službe u Portlandu<br />
iz 1983. godine arhitekte Majkla Grejvsa.<br />
Zgrada predstavlja mešavinu različitih stilova.<br />
Donja kolonada je upadljivo egipatska,<br />
ali sa italijanskim uticajima i evocira klasicizam<br />
tridesetih godina. Još jedna kvaziklasična<br />
odlika je podela na stilobat, stub i<br />
pediment. Na fasadi je prisutno i tehnološko<br />
staklo koje delimično oživljava poetiku<br />
Moderne. Pilastri koji označavaju vertikale<br />
liftova i trapezoidni kamen crne boje iznad<br />
njihovog završetka su u tradiciji Ar-dekoa.<br />
Davne 1979. godine, na Aveniji Medison,<br />
Diznilend 1955.<br />
Diznilend je najpoznatiji tematski zabavni<br />
park na svetu, otvoren davne 1955. godine u<br />
Anahajmu (Anaheim) u Kaliforniji. Danas<br />
postoji u skoro svim većim gradovima na<br />
svetu. Predstavlja drastičan primer pozajmljivanja<br />
popularnih motiva iz istorije i bajki.<br />
Neki od čuvenih arhitekata koji su radili<br />
na stvaranju ove najeklektičnije tvorevine su<br />
velikani postmodernističkog arhitektonskog<br />
stila – Filip Džonson, Piter Dominik (Peter<br />
Dominick), Cezar Peli (Caesar Pelli).<br />
Konačno, ostaje nam samo da se složimo sa<br />
rečima čuvenog arhitekte Filipa Džonsona<br />
koji je u svojoj knjizi, Procesioni elementi u<br />
arhitekturi, izjavio: Danas u arhitekturi ne<br />
postoje pravila, već samo neograničena mogućnost<br />
istraživanja i beskonačna prošlost<br />
velikih arhitektura istorije <br />
Najbolji primer inspiracije postmoderne<br />
arhitekture leži duž Las Vegas Strip-a<br />
(poteza). Ovaj prostorni fenomen posebno<br />
je proučavao i predstavio arhitekta i<br />
teoretičar Robert Venturi u svojoj poznatoj<br />
knjizi Pouke Las Vegasa iz 1977. godine.<br />
I danas, kada je era postmodernizma<br />
odavno na izmaku, a novo ime, pravac ili<br />
globalna ideja prostora se još nisu pojavili,<br />
ova knjiga predstavlja osnovnu ahitektonsku<br />
lektiru, pa i više od toga.<br />
Las Vegas Strip<br />
www.build<strong>magazin</strong>.com<br />
43
Change language