Knjiga u pdf. formatu - PALGO centar

DUŠAN VASILJEVIĆ
Obuka radne snage
Obezbeđenje infrastrukture na poželjnim lokacijama
Podrška u dobijanju dozvola
Istraživanje i visoka tehnologija
Centri za primenjena istraživanja na državnim
univerzitetima
Tehnološki parkovi
Fondovi za primenjena istraživanja
Programi za transfer tehnologije
Programi namenjeni izvoznicima
Informisanje i obuka o izvoznim pitanjima
Trgovinske misije
Finansiranje izvoznih programa
Izvor: Bartik, T., “Federal Policy Towards State and Local Development in the 1990s”, str. 4.
Treći talas podrazumeva pristup podsticanju lokalnog ekonomskog razvoja koji se javlja početkom devedesetih
godina 20. veka. Okosnica ovog pristupa je u nastojanju da se podrška LER-u ostvaruje ne delovanjem
organa vlasti već posredstvom aktivnosti privatnog sektora, koje u većoj ili manjoj meri i dalje
finansiraju država, odnosno lokalna samouprava.
Programi trećeg talasa pokušavaju da uključe privatni sektor u definisanje i sprovođenje aktivnosti, čime
se smanjuju troškovi i povećava učinak tih programa, uz njihovu bolju usaglašenost sa stvarnim potrebama
privatnog sektora. Dobar primer za to su razni oblici paritetnih subvencija bankarskom sektoru
od strane lokalne samouprave koje za cilj imaju podelu rizika i smanjenje kamatnih stopa za kreditiranje
pojedinih privrednih delatnosti ili određenih vrsta privrednih subjekata. Možda je najveća prednost ovih
programa u tome što je politički proces ograničen na donošenje odluka o tome koje će delatnosti, odnosno
vrste preduzeća biti podržane, dok odluke o tome koji će projekti biti finansirani, a koji ne, ne donosi
vlast nego privatni sektor, i to prevashodno na osnovu ekonomskih kriterijuma. Pružanje usluga privredi
je takođe izmešteno iz organa uprave i povereno najčešće privrednim i drugim udruženjima. Ovo ne samo
da je po pravilu efikasnije, već je i jeftinije za lokalnu samoupravu, koja pokriva samo manji deo troškova
tih udruženja, dok veći deo pokriva njihovo članstvo – dakle sami privredni subjekti.
Posebno interesantna karakteristika trećeg talasa jeste da je on najpre zaživeo u Evropi, a tek kasnije
u SAD, kolevci programa LER-a 19 . Iako je praksa lokalnog ekonomskog razvoja najrazvijenija u SAD, za
stavljanje lokalne zajednice u središte pažnje u kontekstu ekonomskog razvoja, autori u SAD inspiraciju
traže u praksi evropskih zemalja. 20
Sledeći doprinos dosta oskudnoj literaturi o istorijatu lokalnog ekonomskog razvoja dat je na internet
stranici Svetske banke 21 . I ovde se istorija LER-a deli na tri talasa. Ipak, oni se ne podudaraju u potpunosti,
ni hronološki, niti u pogledu sadržaja, sa podelom koju koristi Bartik.
19 Isto, str. 6.
20 Blakely, E. and Bradshaw, T., navedeno delo, str. 31.
21 http://www.worldbank.org/urban/local/toolkit/pages/history.htm (10. januar 2012).
17