Knjiga u pdf. formatu - PALGO centar

LOKALNI EKONOMSKI RAZVOJ Zašto su jedne opštine dobitnici, a druge gubitnici tranzicije
Na grafikonu br. 4. je vidljivo da se u 63% gradova i opština broj zaposlenih u kancelarijama za lokalni
ekonomski razvoj kreće između dva i pet. Imajući u vidu prethodno razmatran spektar mogućih, odnosno
poželjnih nadležnosti kancelarije za LER, teško je pretpostaviti da se i samo najvažnije od tih nadležnosti
mogu sa uspehom obavljati bez najmanje tri do četiri zaposlena sa punim radnim vremenom.
Drugo ograničenje u nadležnostima kancelarija za LER odnosi se na to da je veliki deo te ambiciozne liste
poslova povezan sa nadležnostima drugih odeljenja u okviru opštinske uprave. Ovde se pre svega misli na
poslove kancelarija za LER kada one daju inicijative ili mišljenja u vezi sa pitanjima koja su u nadležnosti
drugih odeljenja (urbanizam, finansije, inspekcijski poslovi...). Ta odeljenja često nemaju dovoljno razumevanja
za nastojanja drugih delova uprave da se mešaju u njihove nadležnosti. Kao rezultat toga, najčešći
poslovi kojima se bave kancelarije su podrška procesu strateškog planiranja, stvaranje i održavanje
baza podataka od interesa za lokalni ekonomski razvoj, kontakti sa privrednim udruženjima, direktna
podrška lokalnoj poslovnoj zajednici pružanjem informacija, predlaganjem programa za podršku
privredi, priprema i nadzor u realizaciji projekata od značaja za LER, marketing i održavanje
odnosa sa organima i organizacijama viših nivoa vlasti odgovornim za ekonomski razvoj. Čak je i ova
sužena lista poslova takva da je i dalje preambiciozna za veći broj kancelarija za lokalni ekonomski razvoj.
I treće pitanje funkcionalnosti kancelarije za lokalni ekonomski razvoj je organizacione prirode, i tiče se
intenziteta komunikacije između šefa kancelarije i gradonačelnika. Ova komunikacija je veoma značajna
za funkcionalnost kancelarije, jer multisektoralnost lokalnog ekonomskog razvoja uslovljava koordinaciju
sa praktično svim sektorima lokalne vlasti, a da bi ona bila valjana, po pravilu je potrebno neposredno
angažovanje gradonačelnika.
Od 32 gradonačelnika opština sa kojima je radio program USAID/MEGA, 20 ima politiku otvorenih vrata za
šefa kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. Ostali šefovi kancelarija za LER imaju pristup gradonačelniku
na grupnim sastancima koji se održavaju jednom nedeljno, jednom u dve nedelje ili jednom mesečno, sa
izuzetkom šefa kancelarije jednog grada koji nije u prilici da prisustvuje sastancima sa gradonačelnikom ni
na periodičnim grupnim sastancima. 47 Još jedan vid komunikacije između kancelarija za LER i opštinskog
rukovodstva je manje zastupljen nego što bi se to očekivalo – samo u 16 od 32 grada i opštine kancelarije
za LER pripremaju periodične izveštaje za opštinsko rukovodstvo.
ii) Drugi institucionalni elementi lokalne samouprave za podsticanje LER-a
Pored kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, do lokalnih izbora 11. maja 2008. godine, u skladu sa starim
Zakonom o lokalnoj samoupravi iz 2002. godine, 48 postojala je i fakultativna pozicija opštinskog, odnosno
gradskog menadžera. Prema odredbama tog Zakona, menadžer u okviru svojih poslova, posebno: 1)
predlaže projekte kojima se podstiče ekonomski razvoj i zadovoljavaju potrebe građana i obezbeđuje zaštita
životne sredine; 2) podstiče preduzetničke inicijative i stvaranje privatno-javnih aranžmana i partnerstava;
3) podstiče i koordinira investiciona ulaganja i privlačenje kapitala; 4) inicira izmene i dopune propisa
koji otežavaju poslovne inicijative. Posebno je interesantna odredba po kojoj opštinskog menadžera
ugovorom angažuje predsednik opštine, tako da on predstavlja sastavni deo opštinske uprave.
50
47 Izvor: neobjavljeno istraživanje USAID/MEGA projekta, u koje je autor ovog rada imao uvid.
48 Zakon o lokalnoj samoupravi, „Službeni glasnik RS”, br. 9/2002, 33/2004 i 135/2004.