Knjiga u pdf. formatu - PALGO centar

LOKALNI EKONOMSKI RAZVOJ Zašto su jedne opštine dobitnici, a druge gubitnici tranzicije
poljoprivredna gazdinstva, jer i oni učestvuju u proizvodnji i amortizuju deo potencijalne nezaposlenosti.
I na kraju, mora se uzeti u obzir i neformalna, odnosno siva ekonomija, budući da je ona u većini sistema
odgovorna za nekoliko desetina procenata bruto domaćeg proizvoda.
Kada je reč o nevladinom sektoru, njega ne treba svesti samo na nevladine organizacije. Gotovo svaki
oblik udruživanja građana može biti podrška ili prepreka nekom projektu lokalnog ekonomskog razvoja.
Treći sektor uključuje i stručne i strukovne organizacije, koje kombinuju karakteristike i privrednih organizacija
i udruženja građana. Pored toga, u komparativnoj praksi su brojni slučajevi da su određene istraživačke,
akademske i obrazovne institucije imale vodeću ulogu u koncipiranju strategija lokalnog ekonomskog
razvoja koje su doprinele procvatu određenih područja.
Pretpostavki za partnerstvo ova tri sektora ima više, a najvažnija je da postoji interes na strani svakog od
njih. Paradoksalno, ovaj interes je manje izražen u periodima ekonomskog rasta, a intenzivniji u vreme
krize. U tim okolnostima, ključni akteri ekonomskog razvoja su više upućeni jedni na druge, i podrška
koju dobiju u svojoj zajednici može imati najveći značaj u određivanju načina na koji će podneti krizu.
Lokalna samouprava ima interes da pomogne privredi jer joj privreda obezbeđuje budžetske prihode i
zapošljavanje građana. Od trećeg sektora lokalna samouprava može da dobije viziju razvoja, kadrove za
sprovođenje strategije razvoja i podršku u odnosima sa javnošću. Privreda od lokalnih vlasti, naročito u
periodima ekonomskih kriza, očekuje olakšice u javnim davanjima, budžetske podsticaje, ulaganja u infrastrukturu
i olakšano dobijanje potrebnih dozvola. Saradnja sa udruženjima građana pomaže privredi
da razume potrebe građana, kao i da lakše prenese svoje viđenje problema koji mogu nastati u zajednici.
Udruženja građana, budući da su u velikoj meri zavisna od finansiranja od strane lokalnih vlasti i privrede,
imaju ogroman interes da se obezbedi skladan razvoj i privredni rast u opštini.
Iako su česte situacije da su vodeću ulogu u uspostavljanju partnerstva tri sektora preuzimali predstavnici
privrede ili trećeg sektora, ova uloga je tradicionalno vezana za lokalne vlasti. Čak i kada inicijativa dolazi
iz jednog od druga dva sektora, održivost tako formiranih partnerstava zavisi od angažovanja lokalne
samouprave na njihovoj institucionalizaciji. Kao osnovni model institucionalizacije te saradnje u komparativnoj
praksi javljaju se saveti, odnosno komisije za lokalni ekonomski razvoj. Mada, po pravilu, nemaju
ovlašćenja da donose obavezujuće odluke, saveti za lokalni ekonomski razvoj, kada u njima sede zaista
najugledniji predstavnici svojih sektora, mogu imati važnu ulogu u definisanju politika koje se odnose na
privredni razvoj. Praksa je pokazala da učinak ovih saveta više zavisi od sastava njihovog članstva nego od
učestalosti sastajanja.
Prema modelu statuta koji je Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) pripremila 2008. godine, 30
nakon donošenja Zakona o lokalnoj samoupravi u decembru 2007. godine, 31 opštinsko veće je ovlašćeno
da obrazuje privredni savet, a njegove članove mogu predlagati udruženja građana, mesne zajednice,
privredna udruženja i preduzetnici. Najmanje jedna trećina članova privrednog saveta mora biti iz redova
privrednika i preduzetnika, odnosno iz redova njihovih udruženja.
Privredni savet je nadležan da daje inicijative vezane za ekonomski razvoj, razmatra strategije i planove
ekonomskog razvoja i prati sprovođenje planova i programa lokalnog ekonomskog razvoja. Privredni
34
30 Modeli statuta opština i gradova, Stalna konferencija gradova i opština i Centar modernih veština, Beograd 2008, str. 36–37.
31 Zakon o lokalnoj samoupravi, „Službeni glasnik RS”, br. 129/2007.